Plaćena reklama

Snežana Janković novi ambasador Srbije u Švajcarskoj

0

BEOGRAD — Za novog ambasadora Srbije u Švajcarskog postavljena je Snežana Janković, objavljeno je u novom Službenom glasniku Srbije. Jankovićeva će u septembru, na tom mestu naslediti dosadašnjeg ambasadora Srbije u Bernu Milana St. Protića.

Snežana Janković za ambasadorku u Švajcarskoj odlazi sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukaz o postavljenju Snežane Janković na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 14. juna

Beograđani grafitom odali počast preminulom Robinu Vilijamsu

0

BEOGRAD — Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo. Beograđani su još jednom dokazali da su veoma talentovani.

Oni su grafitom ispod Brankovog mosta oslikali portret čuvenog glumca Robina Vilijamsa koji je preminuo u ponedeljak u svojoj 63. godini.

Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo.

Podsetimo, Robin Vilijams pronađen je mrtav u ponedeljak u svom stanu u Kaliforniji. Policija je potvrdila da je glumac pokušao da prereže vene, ali da se zatim obesio.

Vilijams je kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih prošlog veka imao problema s kokainom, a u avgustu 2006. prijavio se na lečenje jer je postao alkoholičar.

Poklon od srca

0

Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije! Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na provedene dane a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna. Od ručno rađenog nakita, liciderskih srca, zimnice srpskih domaćica, do slika, narodne nošnje, ili maketa spomenika iz svih krajeva zemlje – vaše je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši! Za šta god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, gostoprimljive i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.

Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu ili detelinu za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama, a ručno ih rade majstori iz cele zemlje.

Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se dobro jede! Specijaliteti ovdašnjih domaćica retko koga ostavljaju ravnodušnim, a ono što poslastice naše tradicionalne kuhinje čini posebnim su recepti po kojima se prave i koji su stari i po nekoliko vekova. Zbog toga je svaki zalogaj deo tradicije. Najukusniji suveniri mogu biti srpska zimnica – džemovi, slatko, ajvar ili neko tradicionalno piće iz ovih krajeva – rakija od šljiva ili vino. Posebno upakovani, ovi specijaliteti mogu biti i lep poklon.

Ako biste da iz Srbije ponesete nešto zaista autentično, raspitajte se gde možete da nabavite delove narodne nošnje koje i danas prave majstori starih zanata koji svoje veštine prenose sa generacije na generaciju. Šajkače, fesovi, kecelje, jeleci, čakšire i opanci, odavno su već opevani u srpskim narodnim pesmama. Vi se možete uveriti koliko zaista lepi i raznovrsni mogu biti. Od jednog do drugog kraja Srbije nailazićete na nošnje svih naroda koji žive na ovim prostorima! Videćete da je svaka na svoj način posebna.

Ako već razgledate narodnu nošnju, preporučujemo da pogledate i nakit sa motivima iz srpske tradicije. Uz ručno ređene minđuše, ogrlice i narukvice, koji mogu biti savršeni pokloni ili suveniri, na trenutak ćete se osetiti kao srednjevekovne princeze ili dvorske dame.

Posebnosti najvećih gradova u Srbiji, kao i najpoznatijih istorijskih lokaliteta možete pronaći na mnogobrojnim magnetima i bukmarkerima, u snežnim kuglana, maketama ili minijaturama. Tu su i stari narodni instrumenti – frule, gusle ili dvojnice koje vam mogu pomoći da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.

Svaki od ovih predmeta nosi sa sobom deo priče vašeg boravka u našoj zemlji. Sve što ponesete sa sobom kući, pomoći će da ovu priču nikada ne zaboravite.

Za ulazak Srbije u EU 46 % građana

0

Beograd — Ukoliko bi sutra bio održan referendum s pitanjem “Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za to.

Istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije je pokazalo da bi 19 odsto građana bilo protiv toga, 20 odsto ne bi glasalo, a da 15 procenata njih ne zna šta bi odgovorilo.

U odnosu na istraživanje iz decembra 2013. godine, podrška, ali i procenat onih koji se protive članstvu Srbije u EU, beleže pad, navodi se u saopštenju Kancelarije.

Nivo pada podrške od pet odsto spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja, odnosno od 2002. godine, a kako je saopšteno, rezultat su okolnosti i događaja pre svega na međunarodnoj političkoj sceni u trenutku istraživanja.

Kako se dodaje, procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži nego prethodnih godina.

Istraživanje je pokazalo da i dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.

Najviše građana, 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti – reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto i bolja zaštita ljudskih prava za 37 odsto ispitanika.

Slede reforma pravosuđa s 29 odsto, unapređenje obrazovnog sistema s 29, poboljšanje poljopoprivredne proizvodnje s 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine s 15 procenata.

Najveći broj građana, 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU, a dve trećine njih podržavaju opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Ipak, kako je saopšteno, za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje u granicama EU (36 odsto).

U istraživanju je zabeležen i manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, dodaje se u saopštenju, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina.

Kako se navodi, zvanični podaci pokazuju da od 2000. do 2013. godine, EU i njene države članice, s više od tri i po milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.

Istraživanje javnog mnjenja “Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, Kancelarija za evropske integracije sprovela je krajem juna, a anketa je rađena prema standardu Evrobarometra i u njoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina.

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.

Švajcarski vozovi stižu u Srbiju

0

BUSNANGU/TG — Malo švajcarsko selo u Busnangu u kantonu Turgau biće upisano zlatnim slovima u istoriji srpske železnice, jer već u oktobru ove godine iz fabrike Štadler stižu prvi vozovi u Srbiju, a zatim će do kraja 2015. pristizati brzi, moderni motorni vozovi koji su namenjeni prigradskom i regionalnom saobraćaju, ukupno 21 voz tipa flirt. Biće to brzi, svetli, prostrani vozovi u kojima će putovanje biti uživanje.

Tačno posle godinu dana, pošto su Dragoljub Simonović, generalni direktor Železnica Srbije, i Petre Jenelten, potpredsednik kompanije Štadler, potpisali ugovor vredan 99 miliona evra, biće realizovan srpski san o lepšoj, boljoj i udobnijoj železnici.

Rudolf Kvetan, šef prodaje za Istočnu Evropu, kaže da će vozovi biti prilagođeni vremenskim uslovima od minus 25 do plus 45 stepeni. To je samo jedan u nizu dobijenih podataka o budućim srpskim vozovima, kao i da će se kretati 120 kilometara na sat, mada mogu da razviju i veće brzine, te da su najnovija generacija četvorodelnih niskopodnih garnitura u upotrebi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama, i da je Srbija 15. zemlja koja će dobiti ove moderne vozove.

Vozovi za Srbiju će biti u bojama srpske zastave.  Inženjer Kadi Kajralah ukazuje na elemente koji će uticati na komfor, ulazi će biti prilagođeni i hendikepiranim osobama, unutra vagona biće dovoljno prostora za sedenje (464 putnika), za stajanje (230), prostrani toaleti, sistem za informisanje, čak i prostor za aparat za kafu.

Među radnicima u ovoj poznatoj fabrici vozova rade i naši ljudi. Jedan od njih je i Ivan Stanković, mladi poslovođa koji radi u susednom Vinterturu, gde se liju obrtna postolja (osnova voza), a koji je desna ruka šefu pogona Jirgenu Cošu.

– U Štadleru je zaposleno 1.700 radnika – kaže generalni sekretar Tim Bušele.

Promocija u Berlinu

Svečana promocija prvog srpskog voza biće u septembru na Sajmu železnica u Berlinu. Hoćemo da budućim poslovnim partnerima predstavimo upravo ono što spremamo za Srbiju. Ima puno razloga da verujemo u uspešnost poduhvata, želimo da se širimo na Balkan – rekao je na kraju razgovora Peter Špuler, direktor i vlasnik ove fabrike i ustvrdio: “Za nas ne postoji nemoguće.”

Dokumentarni film

Novinarke iz Beograda Branislava Džunov i Vesna Nešović smimiće polučasovni dokumentarni film o fabrici gde se prave vozovi za Srbiju. Film će biti emitovan na mreži regionalnih i lokalnih TV stanica, upravo tamo gde će vozovi i biti korišćeni.

A. Krasojević

Održana Četvrta sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

0
Beograd, 8. maja 2013 - Pogled na poslanike u Skupstini Srbije. Poslanici Skupstine Srbije zapoceli su danas novu sednicu na kojoj ce kao o prvoj tacki dnevnog reda debatovati o predlozenom zakonu o zeleznici. FOTO TANJUG / SRDAN ILIC / tj

BEOGRAD — Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije održao je četvrtu sednicu na kojoj je prevashodno razmatrano pitanje zbog čega još uvek nije formirana Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Prema rečima sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, razlozi za to su proceduralni, jer se čekala odluka Vlade kojom se uređuje rad Uprave, koja je tek nedavno doneta, a aktivnosti u vezi sa njenim formiranjem se privode kraju.

Članovi Odbora razgovarali su i o informacijama sa sastanka predsednika Odbora dr Janka Veselinovića sa članom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreom Rigonijem i drugim aktivnostima Odbora u prethodnom periodu.

Sednici Odbora prisustvovala je i šefica Kancelarije za saradnju sa dijasporom Službe za poslove gradonačelnika Grada Niša Tamara Ćirić, koja je predstavila dosadašnje aktivnosti Kancelarije. Ona je istakla da je neophodno otvaranje kancelarija za saradnju sa dijasporom na lokalnom nivou, jer je rad jedinica lokalne samouprave usmeren na pružanje usluga njenim građanima, pa i građanima u dijaspori, i to na jako brz i efikasan način, s obzirom na to da ove kancelarije imaju direktan kontakt sa korisnicima, ličnim i elektronskim putem, a odgovaraju u roku od 48 sati na sve upite.

Čarobno selo Drvengrad

0

Smešteno na razmeđi dve prelepe srpske planine, Zlatibora i Tare, na brdu Mećavnik, etno selo Drvengrad izgrađeno je po zamisli filmskog režisera Emira Kusturice za potrebe snimanja njegovog filma “Život je čudo”. U svetu je poznato i kao “Kustendorf”, prelepa u parku prirode Mokra Gora, u kome živi svega 605 stanovnika, u opštini Užice.

Drvengrad je etno selo u obliku pravougaonika, čija duža osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog kraja, gde se nalazi mala drvena pravoslavna crkva sa drvenim zvonikom.

Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je osnivačku srpske autokefalne crkve, Svetom Savi. U centru sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama koje su prenete iz okolnih krajeva Srbije i Republike Srpske, u vidu skeleta i postavljene na kamene temelje.

Ulice u selu Drvengrad nose imena poznatih ličnosti iz sveta kulture i nauke. Glavna ulica nosi naziv srpskog nobelovca Iva Andrića, a postoje i ulice kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevare, argentinskog fudbalera Dijega Maradone, srpskog glumca Miodraga Petrovića Čkalje, kao i svetski poznatih režisera Federika Felinija i Ingmara Bergmana. Jedna ulica nosi i ime jednog od najboljih tenisera na svetu, Novaka Đokovića.

Drvengrad ima galeriju slika, biblioteku, bioskop “Andergraund”, poslastičarnicu sa domaćim kolačima, restoran srpske tradicionalne kuhinje, prodavnicu suvenira toga kraja … Mistiku i fantaziju celog Drvengrada, koji liči na neki grad iz bajke, dodatno pojačavaju drvene ptice koje su postavljene na gornjem platou trga.

Stručni žiri briselske fondacije za arfitekturu “Filip Rotije” je 2005. godine Drvengrad proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u Evropi u protekle tri godine. Takođe, Drvengrad je dobio status grad-hotela sa četiri zvezdice (kao Sveti Stefan u Crnoj Gori).

Drvengrad je i mesto održavanja međunarodnog festivala “Kustendorf“, čiji je osnivač Emir Kusturica, koji je zamišljen je kao mesto susreta mladih filmskih stvaralaca i studenata režije i afirmisanih svetskih reditelja i glumaca, ali muzičkih grupa.

Poseban događaj na festivalu predstavlja “sahranjivanje filmova” na Groblju loših filmova, a prve godine na tom mestu je završio film “Umri muški 4“ (Die Hard 4). Specijalni gosti Kustendorf filmskog festivala do sada su bili režiseri Nikita Mihalkov, Abas Kjarostami i Džim Džarmuš, kao i glumci Džoni Dep i Gael Garsija Bernal.

Boravak u etno selu Drvengrad možete upotpuniti i vožnjom Šarganskom osmicom, delom pruge uskog koloseka dužine od 12 kilometara na Mokroj gori. Avantura starim parnim vozom “Ćira” će vas odvesti kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8.

Gde se nalazi Drvengrad i kako do njega stići?

drvengrad-2Park prirode Mokra Gora prostire se između Tare i Zlatibora na oko 210 kilometara od Beograda i 290 kilometara od Niša.

Do Mokre Gore i Drvengrada možete stići sopstvenim prevozom, autobusom i vozom.

Ukoliko na put krećete sopstvenim vozilom, iz pravca Beograda možete krenuti preko Obrenovca do Divčibara, a zatim preko Požege i Užica do Zlatibora. Dužina puta iznosi 210 kilometara.

Možete put Mokre Gore krenuti i autoputem Beograd-Niš uključujući se u pravcu Mladenovca preko Topole, Rudnika, Gornjeg Milanovca, Čačka do Užica i zatim ka Zlatiboru. Dužina ovog puta iznosi 220 kilometara.

Do same Mokre Gore i Drvengrada dolazite putem ka Višegradu iz pravca Bajine Bašte ili Užica.

Ukoliko se odlučite za autobuski prevoz postoje redovne linije koje voze do Užica i Zlatibora odakle ćete morati da presedate na liniju koja će vas odvesti do Mokre Gore.

Vozom možete doći do Užica a zatim autobusom do Drvengrada.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Vožnju starim „Ćirom“ na pruzi Šarganska osmica između Šargana i Mokre Gore.

Posetu Zlatiboru i zlatiborskom kraju, kao i mestu Čajetina gde morate prisustvovati tradicionalnom manifestaciji “Pršutijada” i probati neke od domaćih specijaliteta pripremanih na osnovu dobro čuvanih recepata.

Ne propustite i posetu Tari i uživajte u lepotama jezera Zaovine.

Ukoliko želite malo avanturističkog provoda posetite neverovatan biser Užičkog kraja – Stopića pećinu.

Brže priznavanje diploma u Srbiji

0

BEOGRAD — Izmene Zakona o visokom obrazovanju omogućiće brže priznavanje stranih diploma, kao i precizniji postupak oduzimanja dozvola za rad univerzitetima, izjavio je ministar prosvete Srđan Verbić.

On je naveo da izmene zakona predviđaju i obaveznog, bar jednog stranog, recenzenta za ocenu doktorske disertacije, kao i da se uvode master strukovne studije.

Ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, Zakon će omogućiti našim povratnicima da lakše nostrifikuju diplomu, na šta se do sada veoma dugo čekalo, bilo da žele da nastave školovanje ili hoće ovde da se zaposle, rekao je Verbić na javnom slušanju o nacrtu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u Skupštini Srbije.

Sela puna praznih kuća

0

VRBAS — U seoskim naseljima širom Bačke ima na stotine praznih kuća koje se nude na prodaju po bagatelnim cenama, od četiri do sedam, osam hiljada evra. Mnoge su već uveliko zapuštene, ali ima ih i sasvim solidnog izgleda sa električnim, vodovodnim i telefonskim priključcima, prostranim dvorištima i okućnicama, tako reći odmah useljivih. Međutim, kupaca nema, ili su vrlo retki.

– Prema poslednjem popisu, u Ravnom Selu bilo je nešto više od hiljadu domaćinstava, a trenutno ima oko sto praznih kuća koje, čak ni za male pare, nikome ne trebaju. Naslednici nisu u mogućnosti da ih održavaju, ili to ne žele, tako da one brzo propadaju a često su i na meti vandala. Meštani nemaju nikakvih izgleda da se ovde zaposle, selo je postalo gotovo slepa ulica na rubu opština Vrbas i Bački Petrovac – vajka se sekretar Mesne zajednice Ravno Selo Aleksandar Stanojević, navodeći da se ovde pristojna kuća može kupiti po ceni jednog polovnog stranog automobila.

Istovetne priče čuli smo i u Kucuri, Ruskom Krsturu, Kruščiću, Liparu, Sivcu… Na desetine familija iz ovih a i drugih sela sa područja opština Vrbas i Kula odselilo se poslednjih godina u inostranstvo, najviše u Kanadu, Mađarsku i Slovačku. Koliko su opustela sela u ovom delu Bačke najbolje odslikava broj upisanih đaka prvaka koji je – saznajemo u školskoj upravi – ove godine i do tri puta manji nego krajem prošle decenije.

Igrom sudbine, u ovdašnjim seoskim naseljima u poslednje vreme trajno se udomljava sve više izbegličkih i prognanih porodica. Uz finansijsku podršku lokalnih samouprava i Komesarijata za izbeglice, a delom i vlastitim učešćem, kupuju i adaptiraju napuštene seoske kuće ili salaše, počinju da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Neki su se, poput Zorana Pavlovića, prognanika iz Prizrena, brzo privikli na paorski način života.

– Konkurisao sam prošle godine za pomoć za kupovinu kuće u Kucuri, što mi je odobreno, dobio potom i nešto kredita, pa evo s porodicom „pustio korene” ovde u bačkoj ravnici. Meštani su nas izuzetno lepo prihvatili, dobre su komšije, a selo je lepo uređeno – ulice i trotoari su asfaltirani, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža dopiru do svakog dela sela. Blizu nam je Vrbas, a ni Novi Sad nije daleko. Kad nema druge, moramo biti zadovoljni – veli naš sagovornik.

Još pedesetak izbegličkih i prognanih familija, poput Pavlovića, dobilo je domove s okućnicama, ali to ni izbliza neće oživeti, bar ne zadugo, opustela bačka sela. Staračka i samačka domaćinstva nestaju, nekadašnja moćna seoska poljoprivredna dobra su privatizovana, veliki deo lokalnog stanovništva je ostao bez radnih mesta, mlađi svet odlazi u gradske sredine u potrazi za poslom, tako da su u selima ostali pretežno penzioneri i tek poneko veće porodično zemljoradničko gazdinstvo. A kako nam reče Jelena Besermenji, sekretar Mesne zajednice Kucura, čak ni na oglase vlasnika koji bi svoja seoska imanja, uglavnom nasleđena, izdali u zakup ili ustupili nekoj porodici na besplatno korišćenje – niko se ne javlja.

P. Koprivica

Najteži ultimatum upućen jednoj državi ikada

0

Mesec dana nakon Sarajevskog atentata, 23. jula 1914. Austro-ugarska monarhja je postavila srpskoj vladi ultimatum koji je britanski ministar inostranih poslova, ser Edvard Grej, okarakterisao kao „najteži ikada upućen jednoj državi od strane druge“.

Skoro mesec dana od atentata, austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predao je Lazi Paču-u, zastupniku ministra inostranih dela Srbije, ultimatum koji je direktno prebacio odgovornost za atentat na Srbiju i postavio vladi veoma drske zahteve čije bi ispunjenje obesmislilo suverenitet Kraljevine Srbije.

Austro-Ugarska je ultimatumom od 23. jula 1914. zatražila od Srbije sledeće:

  1. ultimatum-autrichien-serbie_3839051Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
  2. Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postpupi i sa drugim orgnizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austro-Ugarske.
  3. Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austro-Ugarske.
  4. Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austro-Ugarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austro-Ugarske.
  5. Da prihvati učešće austro-ugarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije.
  6. Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa.
  7. Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austro-Ugarska.
  8. Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
  9. Da uputi Austro-Ugarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
  10. Da bez odlaganja obavesti Austro-Ugarsku o ispunjavanju ovih obaveza.

Najsporniji zahtev Monarhije, pod brojem 6, podrazumevao je da Srbija pogazi svoj zakon o sudskom postupku u krivičnim delima tako što bi prepustila austro-ugarskim organima vlasti “ugušivanje prevratničkog pokreta protiv tritorijalnog integriteta Austrougarske monarhije”.

Dostojanstven odgovor srpske vlade na julski ultimatum

Dva dana je imala srpska kraljevska vlada da odgovori na teški julski ultimatum Austro-Ugarske 1915. godine. Odgovor je predao lično predsednik vlade, Nikola Pašić. Samo što se vratio u ured, stiglo je i pismo barona Gizla o prekidanju diplomatskih odnosa između dve države.

Odgovor-na-ultimatum-resOdgovor srpske kraljevske vlade na austro-ugarski ultimatumnapisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. Odgovor je okarakterisan kao krajnje popustljiv ali i dostojanstven jer srpska kraljevska vlada nije prihvatila učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije, ali je ipak ponudila arbitražu suda u Hagu ili komisije velikih sila za rešenje spornog zahteva u tački 6.

Međutim, Monarhija nije mislila tako, kao ni baron Gizl, kome je trebalo nešto manje od sat vremena da zaključi da Srbija nije dala povoljan odgovor i sa celim poslanstvom demonstrativno napusti Beograd i pređe u Zemun.

U odgovoru koji je razljuito barona Gizla i koji je povukao okidač Prvog svetskog rata, stajalo je:

  1. Kraljevska srpska vlada se obavezuje u prvom redovnom sazivu Narodne skupštine uneti odredbu u zakon o štampi kojom se najstrože kazni izazivanje mržnje i prezrenje Monarhije, kao i svaki natpis kome je opšta težnja upravljena protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske. Ona prima na se da prilikom izmena ustavnih, koje su bliske, izvede izmenu i člana 22. Ustava tako, da se gorepomenute publikacije mogu i konfiskovati što sad ne može biti po kategoričnoj odredbi člana 22. Ustava.
  2. Srpska vlada nema nikakvih dokaza, niti joj takve pruža nota carske i kraljevske vlade, da su „Narodna odbrana“ i druga slična društva učinili dosad ma kakvo krivično delo ove vrste u licu koga od svojih članova. Pa i ako to ne postoji, ipak će kraljevska srpska vlada izići na susret zahtevu carske i kraljevske vlade i raspustiće društvo „Narodnu odbranu“ i svako drugo koje bi radilo protiv Austro-Ugarske.
  3. Srpska kraljevska vlada prima na sebe da ukloni odmah iz javne nastave sve što služi ili bi moglo poslužiti stvaranju propagande protiv Austro-Ugarske, a kad joj carska i kraljevska vlada pruži fakta i dokaza za to.
  4. Srpska kraljevska vlada pristaje isto tako ukloniti iz vojske i administracije one oficire i činovnike, za koje bi srpska istraga pokazala da su krivi za dela koja idu prodiv integriteta teritorije Austro-Ugarske monarhije i očekuje da joj carska i kraljevska vlada saopši naknadno imena i radnje ili dela tih oficira i činovnika radi daljeg postupka.
  5. Srpska kraljevska vlada mora priznati da joj nije jasan sav značaj i domašaj zahteva carske i kraljevske vlade da se Srbija obaveže primiti na svojoj teritoriji saradnju organa carske i kraljevske vlade, ali izjavljuje da će primiti saradnju koja bi odgovarala međunarodnom pravu i krivičnom sudskom postupku kao i dobrim susedskim odnosima.
  6. Srpska kraljevska vlada, razume se po sebi, smatra za svoju dužnost otvoriti istragu protivu svih onih koji su ili koji bi bili eventualno umešani u zločin od 15. juna a nalazili bi se na teritoriji Kraljevine Srbije. Što se tiče učešća u toj istrazi, organa austro-ugarskih vlasti, koje bi carska i kraljevska vlada za to delegirala, srpska kraljevska vlada ne može primiti njihovo učešće, jer bi se time pogazio ustav i zakon o postupku sudskom u krivičnim delima. Međutim, u konkretnim slučajevima mogli bi se organi Austro-Ugarske upoznati sa rezultatima dotične istrage.
  7. Srpska kraljevska vlada je odmah, još iste večeri, pritvorila majora Voju Tankosića, a za Milanom Ciganovićem, koji je austro-ugarski podanik i do 15. juna je bio zvaničnik (aspirant) Železničke direkcije, naređena je potera, jer se on do sada nije mogao pronaći. Moli se carska i kraljevska vlada da izvoli uobičajenim putem saopštiti što pre ostale sumnje dosadašnjom istragom u Sarajevu, radi daljeg postupka.
  8. Srpska kraljevska vlada pojačaće i proširiće preduzete mere da se spreči nedopušteni prenos oružja i eksploziva preko granice. Po sebi se razume da će odmah narediti istragu i strogo kazniti pogranične činovnike na liniji Šabac-Loznica, što su se ogrešili o svoju dužnost i propustili krivce Sarajevskog zločina.
  9. Srpska kraljevska vlada će rado dati objašnjenja odnosno izjava koje su njeni činovnici u zemlji i na strani posle atentata činili u intervjuima koji su, po tvrđenju carske i kraljevske vlade, bili neprijateljski prema Monarhiji, čim joj carska i kraljevska vlada ukaže na dotično mesto tih izjava i čim se utvrdi da su upotrebljeni izrazi zaista izrazi dotičnih činovnika – o čemu će se ona sama starati da pribavi dokaze i uverenje.
  10. Što se tiče izvršenja mera, koje se u gornjim tačkama pominju, ukoliko to ovom notom nije učinjeno, srpska kraljevska vlada će odmah izveštavati carsku i kraljevsku vladu, čim se koja mera naredi i izvrši.

Nakon reakcije barona Gizla na odgovor, istog dana (25. jula) usledio je Manifest srpske vlade kojim se narod upoznaje sa situacijom i mogućnošću rata. A rat je sasvim izvesno kucao na vrata Kraljevine Srbije ali i gotovo celog sveta. Već sledeće večeri pali su prvi plutoni na Beograd.

POSLEDNJE VESTI