Ovo može biti vaš baner

Održana Četvrta sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

0
Beograd, 8. maja 2013 - Pogled na poslanike u Skupstini Srbije. Poslanici Skupstine Srbije zapoceli su danas novu sednicu na kojoj ce kao o prvoj tacki dnevnog reda debatovati o predlozenom zakonu o zeleznici. FOTO TANJUG / SRDAN ILIC / tj

BEOGRAD — Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije održao je četvrtu sednicu na kojoj je prevashodno razmatrano pitanje zbog čega još uvek nije formirana Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Prema rečima sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, razlozi za to su proceduralni, jer se čekala odluka Vlade kojom se uređuje rad Uprave, koja je tek nedavno doneta, a aktivnosti u vezi sa njenim formiranjem se privode kraju.

Članovi Odbora razgovarali su i o informacijama sa sastanka predsednika Odbora dr Janka Veselinovića sa članom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Andreom Rigonijem i drugim aktivnostima Odbora u prethodnom periodu.

Sednici Odbora prisustvovala je i šefica Kancelarije za saradnju sa dijasporom Službe za poslove gradonačelnika Grada Niša Tamara Ćirić, koja je predstavila dosadašnje aktivnosti Kancelarije. Ona je istakla da je neophodno otvaranje kancelarija za saradnju sa dijasporom na lokalnom nivou, jer je rad jedinica lokalne samouprave usmeren na pružanje usluga njenim građanima, pa i građanima u dijaspori, i to na jako brz i efikasan način, s obzirom na to da ove kancelarije imaju direktan kontakt sa korisnicima, ličnim i elektronskim putem, a odgovaraju u roku od 48 sati na sve upite.

Čarobno selo Drvengrad

0

Smešteno na razmeđi dve prelepe srpske planine, Zlatibora i Tare, na brdu Mećavnik, etno selo Drvengrad izgrađeno je po zamisli filmskog režisera Emira Kusturice za potrebe snimanja njegovog filma “Život je čudo”. U svetu je poznato i kao “Kustendorf”, prelepa u parku prirode Mokra Gora, u kome živi svega 605 stanovnika, u opštini Užice.

Drvengrad je etno selo u obliku pravougaonika, čija duža osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog kraja, gde se nalazi mala drvena pravoslavna crkva sa drvenim zvonikom.

Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je osnivačku srpske autokefalne crkve, Svetom Savi. U centru sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama koje su prenete iz okolnih krajeva Srbije i Republike Srpske, u vidu skeleta i postavljene na kamene temelje.

Ulice u selu Drvengrad nose imena poznatih ličnosti iz sveta kulture i nauke. Glavna ulica nosi naziv srpskog nobelovca Iva Andrića, a postoje i ulice kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevare, argentinskog fudbalera Dijega Maradone, srpskog glumca Miodraga Petrovića Čkalje, kao i svetski poznatih režisera Federika Felinija i Ingmara Bergmana. Jedna ulica nosi i ime jednog od najboljih tenisera na svetu, Novaka Đokovića.

Drvengrad ima galeriju slika, biblioteku, bioskop “Andergraund”, poslastičarnicu sa domaćim kolačima, restoran srpske tradicionalne kuhinje, prodavnicu suvenira toga kraja … Mistiku i fantaziju celog Drvengrada, koji liči na neki grad iz bajke, dodatno pojačavaju drvene ptice koje su postavljene na gornjem platou trga.

Stručni žiri briselske fondacije za arfitekturu “Filip Rotije” je 2005. godine Drvengrad proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u Evropi u protekle tri godine. Takođe, Drvengrad je dobio status grad-hotela sa četiri zvezdice (kao Sveti Stefan u Crnoj Gori).

Drvengrad je i mesto održavanja međunarodnog festivala “Kustendorf“, čiji je osnivač Emir Kusturica, koji je zamišljen je kao mesto susreta mladih filmskih stvaralaca i studenata režije i afirmisanih svetskih reditelja i glumaca, ali muzičkih grupa.

Poseban događaj na festivalu predstavlja “sahranjivanje filmova” na Groblju loših filmova, a prve godine na tom mestu je završio film “Umri muški 4“ (Die Hard 4). Specijalni gosti Kustendorf filmskog festivala do sada su bili režiseri Nikita Mihalkov, Abas Kjarostami i Džim Džarmuš, kao i glumci Džoni Dep i Gael Garsija Bernal.

Boravak u etno selu Drvengrad možete upotpuniti i vožnjom Šarganskom osmicom, delom pruge uskog koloseka dužine od 12 kilometara na Mokroj gori. Avantura starim parnim vozom “Ćira” će vas odvesti kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8.

Gde se nalazi Drvengrad i kako do njega stići?

drvengrad-2Park prirode Mokra Gora prostire se između Tare i Zlatibora na oko 210 kilometara od Beograda i 290 kilometara od Niša.

Do Mokre Gore i Drvengrada možete stići sopstvenim prevozom, autobusom i vozom.

Ukoliko na put krećete sopstvenim vozilom, iz pravca Beograda možete krenuti preko Obrenovca do Divčibara, a zatim preko Požege i Užica do Zlatibora. Dužina puta iznosi 210 kilometara.

Možete put Mokre Gore krenuti i autoputem Beograd-Niš uključujući se u pravcu Mladenovca preko Topole, Rudnika, Gornjeg Milanovca, Čačka do Užica i zatim ka Zlatiboru. Dužina ovog puta iznosi 220 kilometara.

Do same Mokre Gore i Drvengrada dolazite putem ka Višegradu iz pravca Bajine Bašte ili Užica.

Ukoliko se odlučite za autobuski prevoz postoje redovne linije koje voze do Užica i Zlatibora odakle ćete morati da presedate na liniju koja će vas odvesti do Mokre Gore.

Vozom možete doći do Užica a zatim autobusom do Drvengrada.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Vožnju starim „Ćirom“ na pruzi Šarganska osmica između Šargana i Mokre Gore.

Posetu Zlatiboru i zlatiborskom kraju, kao i mestu Čajetina gde morate prisustvovati tradicionalnom manifestaciji “Pršutijada” i probati neke od domaćih specijaliteta pripremanih na osnovu dobro čuvanih recepata.

Ne propustite i posetu Tari i uživajte u lepotama jezera Zaovine.

Ukoliko želite malo avanturističkog provoda posetite neverovatan biser Užičkog kraja – Stopića pećinu.

Brže priznavanje diploma u Srbiji

0

BEOGRAD — Izmene Zakona o visokom obrazovanju omogućiće brže priznavanje stranih diploma, kao i precizniji postupak oduzimanja dozvola za rad univerzitetima, izjavio je ministar prosvete Srđan Verbić.

On je naveo da izmene zakona predviđaju i obaveznog, bar jednog stranog, recenzenta za ocenu doktorske disertacije, kao i da se uvode master strukovne studije.

Ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, Zakon će omogućiti našim povratnicima da lakše nostrifikuju diplomu, na šta se do sada veoma dugo čekalo, bilo da žele da nastave školovanje ili hoće ovde da se zaposle, rekao je Verbić na javnom slušanju o nacrtu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u Skupštini Srbije.

Sela puna praznih kuća

0

VRBAS — U seoskim naseljima širom Bačke ima na stotine praznih kuća koje se nude na prodaju po bagatelnim cenama, od četiri do sedam, osam hiljada evra. Mnoge su već uveliko zapuštene, ali ima ih i sasvim solidnog izgleda sa električnim, vodovodnim i telefonskim priključcima, prostranim dvorištima i okućnicama, tako reći odmah useljivih. Međutim, kupaca nema, ili su vrlo retki.

– Prema poslednjem popisu, u Ravnom Selu bilo je nešto više od hiljadu domaćinstava, a trenutno ima oko sto praznih kuća koje, čak ni za male pare, nikome ne trebaju. Naslednici nisu u mogućnosti da ih održavaju, ili to ne žele, tako da one brzo propadaju a često su i na meti vandala. Meštani nemaju nikakvih izgleda da se ovde zaposle, selo je postalo gotovo slepa ulica na rubu opština Vrbas i Bački Petrovac – vajka se sekretar Mesne zajednice Ravno Selo Aleksandar Stanojević, navodeći da se ovde pristojna kuća može kupiti po ceni jednog polovnog stranog automobila.

Istovetne priče čuli smo i u Kucuri, Ruskom Krsturu, Kruščiću, Liparu, Sivcu… Na desetine familija iz ovih a i drugih sela sa područja opština Vrbas i Kula odselilo se poslednjih godina u inostranstvo, najviše u Kanadu, Mađarsku i Slovačku. Koliko su opustela sela u ovom delu Bačke najbolje odslikava broj upisanih đaka prvaka koji je – saznajemo u školskoj upravi – ove godine i do tri puta manji nego krajem prošle decenije.

Igrom sudbine, u ovdašnjim seoskim naseljima u poslednje vreme trajno se udomljava sve više izbegličkih i prognanih porodica. Uz finansijsku podršku lokalnih samouprava i Komesarijata za izbeglice, a delom i vlastitim učešćem, kupuju i adaptiraju napuštene seoske kuće ili salaše, počinju da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Neki su se, poput Zorana Pavlovića, prognanika iz Prizrena, brzo privikli na paorski način života.

– Konkurisao sam prošle godine za pomoć za kupovinu kuće u Kucuri, što mi je odobreno, dobio potom i nešto kredita, pa evo s porodicom „pustio korene” ovde u bačkoj ravnici. Meštani su nas izuzetno lepo prihvatili, dobre su komšije, a selo je lepo uređeno – ulice i trotoari su asfaltirani, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža dopiru do svakog dela sela. Blizu nam je Vrbas, a ni Novi Sad nije daleko. Kad nema druge, moramo biti zadovoljni – veli naš sagovornik.

Još pedesetak izbegličkih i prognanih familija, poput Pavlovića, dobilo je domove s okućnicama, ali to ni izbliza neće oživeti, bar ne zadugo, opustela bačka sela. Staračka i samačka domaćinstva nestaju, nekadašnja moćna seoska poljoprivredna dobra su privatizovana, veliki deo lokalnog stanovništva je ostao bez radnih mesta, mlađi svet odlazi u gradske sredine u potrazi za poslom, tako da su u selima ostali pretežno penzioneri i tek poneko veće porodično zemljoradničko gazdinstvo. A kako nam reče Jelena Besermenji, sekretar Mesne zajednice Kucura, čak ni na oglase vlasnika koji bi svoja seoska imanja, uglavnom nasleđena, izdali u zakup ili ustupili nekoj porodici na besplatno korišćenje – niko se ne javlja.

P. Koprivica

Najteži ultimatum upućen jednoj državi ikada

0

Mesec dana nakon Sarajevskog atentata, 23. jula 1914. Austro-ugarska monarhja je postavila srpskoj vladi ultimatum koji je britanski ministar inostranih poslova, ser Edvard Grej, okarakterisao kao „najteži ikada upućen jednoj državi od strane druge“.

Skoro mesec dana od atentata, austro-ugarski poslanik u Beogradu, baron Gizl od Gislingena, predao je Lazi Paču-u, zastupniku ministra inostranih dela Srbije, ultimatum koji je direktno prebacio odgovornost za atentat na Srbiju i postavio vladi veoma drske zahteve čije bi ispunjenje obesmislilo suverenitet Kraljevine Srbije.

Austro-Ugarska je ultimatumom od 23. jula 1914. zatražila od Srbije sledeće:

  1. ultimatum-autrichien-serbie_3839051Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
  2. Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postpupi i sa drugim orgnizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austro-Ugarske.
  3. Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austro-Ugarske.
  4. Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austro-Ugarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austro-Ugarske.
  5. Da prihvati učešće austro-ugarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije.
  6. Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa.
  7. Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austro-Ugarska.
  8. Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
  9. Da uputi Austro-Ugarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
  10. Da bez odlaganja obavesti Austro-Ugarsku o ispunjavanju ovih obaveza.

Najsporniji zahtev Monarhije, pod brojem 6, podrazumevao je da Srbija pogazi svoj zakon o sudskom postupku u krivičnim delima tako što bi prepustila austro-ugarskim organima vlasti “ugušivanje prevratničkog pokreta protiv tritorijalnog integriteta Austrougarske monarhije”.

Dostojanstven odgovor srpske vlade na julski ultimatum

Dva dana je imala srpska kraljevska vlada da odgovori na teški julski ultimatum Austro-Ugarske 1915. godine. Odgovor je predao lično predsednik vlade, Nikola Pašić. Samo što se vratio u ured, stiglo je i pismo barona Gizla o prekidanju diplomatskih odnosa između dve države.

Odgovor-na-ultimatum-resOdgovor srpske kraljevske vlade na austro-ugarski ultimatumnapisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. Odgovor je okarakterisan kao krajnje popustljiv ali i dostojanstven jer srpska kraljevska vlada nije prihvatila učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije, ali je ipak ponudila arbitražu suda u Hagu ili komisije velikih sila za rešenje spornog zahteva u tački 6.

Međutim, Monarhija nije mislila tako, kao ni baron Gizl, kome je trebalo nešto manje od sat vremena da zaključi da Srbija nije dala povoljan odgovor i sa celim poslanstvom demonstrativno napusti Beograd i pređe u Zemun.

U odgovoru koji je razljuito barona Gizla i koji je povukao okidač Prvog svetskog rata, stajalo je:

  1. Kraljevska srpska vlada se obavezuje u prvom redovnom sazivu Narodne skupštine uneti odredbu u zakon o štampi kojom se najstrože kazni izazivanje mržnje i prezrenje Monarhije, kao i svaki natpis kome je opšta težnja upravljena protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske. Ona prima na se da prilikom izmena ustavnih, koje su bliske, izvede izmenu i člana 22. Ustava tako, da se gorepomenute publikacije mogu i konfiskovati što sad ne može biti po kategoričnoj odredbi člana 22. Ustava.
  2. Srpska vlada nema nikakvih dokaza, niti joj takve pruža nota carske i kraljevske vlade, da su „Narodna odbrana“ i druga slična društva učinili dosad ma kakvo krivično delo ove vrste u licu koga od svojih članova. Pa i ako to ne postoji, ipak će kraljevska srpska vlada izići na susret zahtevu carske i kraljevske vlade i raspustiće društvo „Narodnu odbranu“ i svako drugo koje bi radilo protiv Austro-Ugarske.
  3. Srpska kraljevska vlada prima na sebe da ukloni odmah iz javne nastave sve što služi ili bi moglo poslužiti stvaranju propagande protiv Austro-Ugarske, a kad joj carska i kraljevska vlada pruži fakta i dokaza za to.
  4. Srpska kraljevska vlada pristaje isto tako ukloniti iz vojske i administracije one oficire i činovnike, za koje bi srpska istraga pokazala da su krivi za dela koja idu prodiv integriteta teritorije Austro-Ugarske monarhije i očekuje da joj carska i kraljevska vlada saopši naknadno imena i radnje ili dela tih oficira i činovnika radi daljeg postupka.
  5. Srpska kraljevska vlada mora priznati da joj nije jasan sav značaj i domašaj zahteva carske i kraljevske vlade da se Srbija obaveže primiti na svojoj teritoriji saradnju organa carske i kraljevske vlade, ali izjavljuje da će primiti saradnju koja bi odgovarala međunarodnom pravu i krivičnom sudskom postupku kao i dobrim susedskim odnosima.
  6. Srpska kraljevska vlada, razume se po sebi, smatra za svoju dužnost otvoriti istragu protivu svih onih koji su ili koji bi bili eventualno umešani u zločin od 15. juna a nalazili bi se na teritoriji Kraljevine Srbije. Što se tiče učešća u toj istrazi, organa austro-ugarskih vlasti, koje bi carska i kraljevska vlada za to delegirala, srpska kraljevska vlada ne može primiti njihovo učešće, jer bi se time pogazio ustav i zakon o postupku sudskom u krivičnim delima. Međutim, u konkretnim slučajevima mogli bi se organi Austro-Ugarske upoznati sa rezultatima dotične istrage.
  7. Srpska kraljevska vlada je odmah, još iste večeri, pritvorila majora Voju Tankosića, a za Milanom Ciganovićem, koji je austro-ugarski podanik i do 15. juna je bio zvaničnik (aspirant) Železničke direkcije, naređena je potera, jer se on do sada nije mogao pronaći. Moli se carska i kraljevska vlada da izvoli uobičajenim putem saopštiti što pre ostale sumnje dosadašnjom istragom u Sarajevu, radi daljeg postupka.
  8. Srpska kraljevska vlada pojačaće i proširiće preduzete mere da se spreči nedopušteni prenos oružja i eksploziva preko granice. Po sebi se razume da će odmah narediti istragu i strogo kazniti pogranične činovnike na liniji Šabac-Loznica, što su se ogrešili o svoju dužnost i propustili krivce Sarajevskog zločina.
  9. Srpska kraljevska vlada će rado dati objašnjenja odnosno izjava koje su njeni činovnici u zemlji i na strani posle atentata činili u intervjuima koji su, po tvrđenju carske i kraljevske vlade, bili neprijateljski prema Monarhiji, čim joj carska i kraljevska vlada ukaže na dotično mesto tih izjava i čim se utvrdi da su upotrebljeni izrazi zaista izrazi dotičnih činovnika – o čemu će se ona sama starati da pribavi dokaze i uverenje.
  10. Što se tiče izvršenja mera, koje se u gornjim tačkama pominju, ukoliko to ovom notom nije učinjeno, srpska kraljevska vlada će odmah izveštavati carsku i kraljevsku vladu, čim se koja mera naredi i izvrši.

Nakon reakcije barona Gizla na odgovor, istog dana (25. jula) usledio je Manifest srpske vlade kojim se narod upoznaje sa situacijom i mogućnošću rata. A rat je sasvim izvesno kucao na vrata Kraljevine Srbije ali i gotovo celog sveta. Već sledeće večeri pali su prvi plutoni na Beograd.

Predstavljena Strategija švajcarske saradnje sa Srbijom za period 2014-2017

0
H.E Jean Daniel Ruch

BEOGRAD — Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan Danijel Ruh predstavio je  Strategiju švajcarske saradnje sa Republikom Srbijom za period 2014-2017 . Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Promociji je prisustvovala i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković i tom prilikom poručila:

„Vaša ekselencijo ambasadore Ruh,
Dame i gospodo,

Dozvolite mi da na početku izrazim zadovoljstvo dinamikom kojom se odnosi i saradnja naše dve zemlje razvijaju. Ova dinamika je nesumnjivo rezultat duge tradicije naših prijateljskih odnosa. Sa Švajcarskom nas ne vezuju samo dobri politički i ekonomski odnosi, već i mnogobrojna srpska zajednica koja živi u Švajcarskoj i koja takođe predstavlja važan most saradnje.

Kontinuirano prisustvo Švajcarske u regionu kao investitora i davaoca razvojne pomoći, nedvosmisleno doprinosi stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.

U tom kontekstu želela bih da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost što je, u skladu sa višegodišnjom politikom pomoći regionu Zapadnog Balkana, Švajcarska odobrila novi ciklus projekata pomoći Srbiji, kao i sredstva za njihovu realizaciju.

Spremnost Švajcarske da nastavi sa konkretnim merama na ovom planu dobrodošla je, budući da će novi projekti biti usmereni na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, ekonomski razvoj, socijalnu inkluziju i dobro upravljanje, što su oblasti kojima Srbija takođe pridaje veliki značaj.

Srbija će nastaviti da sarađuje sa Švajcarskom na sprovođenju Strategije u periodu 2014-2017. Očekujem da će ciljevi definisani u skladu sa našim potrebama u predviđenim rokovima biti i ostvareni.
Svesni smo da izazovi sa kojima se susrećete nisu mali i zanemarljivi, i zato posebno cenimo vašu podršku Srbiji, koja nije deklarativna, već iskrena i konkretna.

Na kraju želela bih da izrazim uverenje da će konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS, 2014. i 2015. godine, dodatno ojačati naše bilateralne odnose i značajno doprineti ciljevima Organizacije.”

Ambasador Ruh najavio je da će sredstva namenjena saradnji dve zemlje biti uvećana za 20 odsto i poručio da Švajcarska nastavlja da podržava evropski put Srbije.

Dr Vojćeh Ščepanjski: Srbija nije kriva za početak rata

0

Veliki rat koji je, osim evropskih, angažovao i niz vanevropskih zemalja, nije otpočeo zbog atentata u Sarajevu, kaže dr Ščepanjski, ističući da su ka njemu stremile, još pre krize izazvane sarajevskim atentatom, i Austrougarska i, pre svega, Nemačka. Prema njegovim rečima, to bi se moglo opisati kao kratkovidi pad u ratni entuzijazam, nasuprot zdravom razumu i uprkos unutrašnjim problemima u multietničkoj monarhiji. Stremljenja Nemačke su proisticala iz ogromnih aspiracija elita te prilično mlade države koja je sebi želela da obezbedi poziciju u prvom planu u centru Evrope i mogućnost političko-privredne ekspanzije na njen jugoistočni deo ka Maloj Aziji i Bliskom Istoku i osigura status kolonijalne imperije. Austrougarska je još pre odbacivanja jedne tačke ultimatuma od strane Srbije dobila od Nemačke uveravanja da će sa njom sarađivati u agresiji prema Srbiji, ističe Ščepanjski.

„Kada je početkom 20. veka Evropa podeljena na dva tabora – Antantu i Centralne sile, Nemačka je shvatila da će u roku od nekoliko godina prevaga Antante postati isuviše velika, i da će se eventualni budući rat dva bloka okončati nemačkim porazom. Kao rezultat takvog razmišljanja, nemački komandanti su počeli da insistiraju na izvođenju preventivnog napada, dok je Nemačka, kako su procenili, još imala šansu da pobedi u ratu koji su smatrali neminovnim. Atentat u Sarajevu i odlučnost Austrougarske koja je želela da Srbiju išiba, slomi i uništi, predstavljali su priliku za izazivanje sukoba. U Nemačkoj, još pre leta 1914, mesecima su vladali ratno raspoloženje i duh militarizma“ – navodi dr Ščepanjski.

U Austriji, prema rečima našeg sagovornika, perspektiva vođenja rata protiv Srbije i Antante do juna i jula 1914. još nije bila tako naglašena. Međutim, pripremalo se deklarisanje, zajedno sa Nemačkom, da je korisno izbijanje oružane konfrontacije, kaže Ščepanjski. On objašnjava da pri tom misli na izjavu posle susreta načelnika generalštabova dve države maja 1914. godine u Karlovim Varima, koja je imala za posledicu da su „ljudi išli u rat kao na svadbu“. Osim toga, dodaje, vladalo je opšte verovanje da ratna naprezanja neće dugo trajati i da se neće razviti u globalni sukob. Ultimatum Austrougarske je bio konstruisan tako da bi Srbija morala da ga odbije, čime bi Austrougarska i Nemačka dobile izgovor za rat.

„Reakcija Srbije na rat koji su joj spremile Austrougarska i Nemačka, mada ga je objavila samo Austrougarska, bila je sledeća: „Austrija je nama objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu.“ Tako je rekao predsednik srpske vlade Nikola Pašić u Nišu kada mu je uručena austrougarska objava srpskog rata“ – podseća Ščepanjski, napominjući da se narednog dana oglasio i prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević, koji je, saopštavajući tu vest, pozvao Srbe da budu složni i hrabri i istakao da je Srbija radila sve što je mogla da živi u prijateljstvu sa susednom carevinom.

„Sve to nije pomoglo, jer je monarhija, nepravedno, prebacila krivicu za sarajevski atentat na Srbiju. Takvo optuživanje jedne nezavisne države za tuđe krivice jedinstveno je u istoriji Evrope. Stoga prestolonaslednik, teška srca, svestan svih teškoća i opasnosti, poziva svoje hrabre i drage Srbe pod srpsku trobojku, s uverenjem da će oni, u ovoj prilici, pokazati da su dostojni svojih slavnih predaka“ – navodi Ščepanjski.

Našeg sagovornika smo pitali i zašto se posle sto godina pokušava da se odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata prebaci na Srbiju. Uz napomenu da odgovor nije lak, on iznosi mišljenje da Nemačka sada kreira novu politiku u oblasti istorijskog pamćenja, nastojeći da ojača svoju poziciju u svetu. S tim ciljem pokušava da se što više oslobodi odgovornosti za ratove, ne samo za Prvi, već i za Drugi svetski rat, ističe naš sagovornik. On ukazuje na sličnost situacije u kojoj se našla Srbija 1914. sa položajem Poljske uoči Drugog svetskog rata, o čemu je govorio i na međunarodnoj naučnoj konferenciji u Beogradu posvećenoj Srbima u Prvom svetskom ratu.

„Posle perioda opuštanja, pa čak i dobrosusedskih poljsko-nemačkih odnosa, koji je trajao od potpisivanja poljsko-nemačke deklaracije o nekorišćenju nasilja januara 1934. do početka 1939. godine, na proleće te godine došlo je do njihovog sloma. Poljska je bila pritiskana od strane nacističke Nemačke, između ostalog po pitanju Gdanjska, tada slobodnog grada, kao i eksteritorijalnog koridora od Nemačke do istočne Pruske koji je trebalo da preseče poljsko primorje. Period od marta do maja 1939 je za poljsko-nemačke odnose bio kritičan trenutak. Posle njega odnosi te dve države, zbog odlučnog „ne“ na nemačke zahteve, pogoršali su se. Poljska se oslonila na savez sa Velikom Britanijom. Nemačka je, pak, učvrstila dobre odnose sa Sovjetskim Savezom“ – navodi Ščepanjski, podsećajući na sklapanje pakta Ribentrop – Molotov, 23. avgusta 1939. godine i invaziju Nemačke 1. septembra iste godine na Poljsku, posle čega su Velika Britanija i Francuska 3. septembra objavile rat Nemačkoj. Tako je počeo Drugi svetski rat.

U nemačkim novinama, kao i u TV emisijama postoje pokušaji da se „objasni“ da krivica za Drugi svetski rat nije samo na hitlerovskoj Nemačkoj, odnosno nastoji se da se kao odgovorni označe pojedini agresivni nemački političari, ali i neki koji su sarađivali sa Nemačkom, među kojima se navode Poljaci, Srbi, Ukrajinci i drugi, što je potpuno pogrešno shvatanje istorije, kaže dr Vojćeh Ščepanjski.

Suzana Mitić

Otvaranje vrata Švajcarske

0

BEOGRAD — Privredna saradnja između Švajcarske i Srbije može da bude još bolja, a doprinos će dati Švajcarsko-srpska trgovinska komora, čiji su članovi juče održali prvi sastanak.

Švajcarsko-srpska trgovinska komora radiće kao nezavisna institucija. U oktobru će biti održana generalna skupština organizacije, dok se u septembru planira pokretanje veb-sajta, na kome će se nalaziti obilje korisnih poslovnih informacija za kompanije.

– Kroz naš rad trudićemo se da razumemo i poboljšamo poslovnu klimu u Srbiji, ali i da težimo razvoju zdrave klime. Zalagaćemo se za promociju švajcarskih vrednosti u poslovanju. Srpskim firmama mahom nedostaju informacije o švajcarskom tržištu, o pravnim i birokratskim procedurama, a imaće pomoć da se što bolje plasiraju na švajcarskom tržištu – istakla je Ana Grujović, izvršna direktorka komore.

Na jučerašnjem sastanku predstavile su se i sedam kompanija osnivača Švajcarsko-srpske trgovinske komore: „Ringier Axel Springer“, „Roche“, „SIKA“, „Holcim“, „SGS“, „Nestle“, „Sicpa“.

Kompanija „Ringier Axel Springer“ u Evropi, sa sedištem u Cirihu, zapošljava 2.300 ljudi. U Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji je vodeća medijska kuća, a za poreze i doprinose u Srbiji prošle godine uplatila je 5,3 miliona evra. Time se izdvojila kao najveći poreski obveznik u medijskom segmentu poslovanja.

– O jačini kompanije govori i podatak da svakog dana više od tri miliona ljudi čita naša štampana izdanja i posećuje internet portale. Čak 68,64 odsto korisnika interneta u Srbiji svakog meseca poseti neki od naših veb-sajtova, a 62,15 odsto čita „Blic onlajn“ – istakla je Tijana Bajović, zamenica generalne direktorke „Ringier Axel Springer Srbija“.

U prvoj polovini ove godine, sajt „Blica“ mesečno poseti u proseku 18,6 miliona jedinstvenih posetilaca koji ostvare 76 miliona poseta. Portal „Žena“ ima 6,3 miliona jedinstvenih posetilaca i 8,5 miliona poseta, „24 sata“ 10,4 miliona poseta, „Puls“ 4,5 miliona, dok „Alo“, koji je najtiražniji dnevni list u Srbiji, na internet portalu beleži 6,5 miliona poseta.

Marjana Davidović, komercijalni direktor „Nestle Adriatika“, kaže da je potrebno unaprediti poslovni ambijent u Srbiji kroz transparentnost, primenu već donetih zakona i smanjenje birokratije.

– Sve ovo se odnosi i na strane i na domaće kompanije. Dobro je da postoji volja da stvari idu napred i da postoje inicijative za sprečavanje sive ekonomije kako bi se ekonomija vratila u legalne tokove – ističe Davidović

Može li stvarno “i Rusija i EU”?

0

BEOGRAD — Politika “i EU i Rusija”, koju Srbija zastupa u delikatnoj situaciji izazvanoj krizom u Ukrajini, neće moći još dugo da se brani, smatraju sagovornici Tanjuga.  Oni istuču da je, s druge strane, opredeljenje Srbije za članstvo u EU nedvosmisleno, zbog čega ne očekuju veći pritisak s bilo koje strane.

Direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone uveren je da se bliži trenutak da Beograd prekine da insistira na neopredeljenosti i šalje neodređene signale, a profesor FPN Predrag Simić smatra da će spoljna politika Srbije uskoro biti na velikom iskušenju zbog sve oštrije podele između SAD i Rusije, posebno u vezi s ukrajinskom krizom.

Profesor FPN Ivo Visković čak napominje da su srpska diplomatija i državno rukovodstvo i više nego zreli da se snađu u korist Srbije u svakoj eventualnoj situaciji u kojoj bi se tražilo da se opredele.

Bone je u izjavi Tanjugu rekao da neutralnost Srbiji omogućava veliki potencijal u rešavanju ukrajinske krize, ali da više neće biti moguće slati takve signale.

“Srbija ima dobar odnos sa Rusijom, koji može da upotrebi u razgovorima sa Moskvom kako bi se popravio odnos istoka i zapada. Pitanje predsedavanja u OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize zahteva mnogo diplomatske veštine i mislim da slanje neodređenih signala više nije moguće. Beograd bi trebalo da zauzme jasan i transparentan stav za sve učesnike”, smatra Bone.

On je dodao i da Srbija ima dovoljno vremena da se pripremi za predsedavanje OEBS-om i da pronađe pravu strategiju.

Simić neutralnost Srbije tokom predsedavanja OEBS-om vidi kao prednost i podseća na primer Švajcarske, koja sada predsedava i kao neutralna “na kreativan način pokušava da prevaziđe sve oštriju podelu između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država”.

Simić stoga navodi da bi Srbija kad preuzme predsedavanje OEBS-om trebalo da u saradnji sa Švajcarskom nastavi s takvim konceptom, dodajući da mu se čini da je to i ono što Srbija želi.

“Samo predsedavanje OEBS-om neće biti toliko kritično za Srbiju i njena neutralna pozicija može da bude određena prednost”, smatra Simić, dok, s druge strane, blizak odnos s Rusijom može da otvori izvesne sumnje u Briselu i Vašingtonu, posebno s obzirom da Srbiji kao kandidatu za EU predstoji otvaranje prvih poglavlja u pregovorima, ali i donatorska konferencija.

“Čini mi se da je upozorenje te vrste stiglo iz Vašingtona samo dan pre dolaska ruskog ministra spoljnih poslova u Beograd i to u vidu pisma američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji je premijeru Srbije čestitao dva meseca od formiranja vlade, ali i uputio niz poruka koje se mogu protumačiti kao upozorenje SAD da Srbija u OEBS-u i generalno bude svrstana uz Evropsku uniju, da bude kandidat za primer”, rekao je Simić.

On zato smatra da bi za Srbiju u ovom trenutku najbolje bilo da se ugleda na Nemačku i njen odnos prema ukrajinskoj krizi i Rusiji.

“Svrstavanje uz Rusiju bi značilo pogoršavanje odnosa sa zapadom i mislim da je to bio glavni motiv posete premijera Vučića Angeli Merkel, jer je time Srbiji ostavljen manevarski prostor, s obzirom da ni Nemačka nije spremna da ide do kraja u sankcijama protiv Rusije i nastoji da zadrži svoje odnose”, rekao je Simić podvukavši da je u ovom trenutku Berlin jedina adresa na kojoj Srbija može dobiti dobar savet.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković smatra da je pitanje opredeljenja Srbije da li će na istok ili zapad veštačko pitanje, koje je samo formalno osnovano, s obzirom da se Srbija već opredelila za put ka EU.

“Posle svih izjava naših zvaničnika o EU kao primarnom cilju zaista bi teško bilo napraviti zaokret, izuzev ako bismo bili dovedeni u situaciju da moramo da ga pravimo. Većina političkih stranaka, političkih lidera i građana jeste za pridruživanje Evropskoj uniji i u tom smislu sigurno da, kada je reč o prioritetima, nećemo praviti nikakav bitniji zaokret”, rekao je Visković za Tanjug.

On je dodao i da ne očekuje od SAD i Rusije da zloupotrebe poziciju supersile za uticaj na Srbiju tokom njenog predsedavanja OEBS-om.

“Ne očekujem da će SAD i Rusija pokušavati da zloupotrebe poziciju supersile da bi na nas vršili pritisak i da nas ucene da radimo za njih. To se nikada ne očekuje od predsedavajućeg OEBS-a, a pritom, mi smo kopredsedavajući, zajedno sa Švajcarskom. Tako da je teško vršiti uticaj i na nas i na Švajcarsku da bismo progurali neki poseban partikularni interes”, rekao je Visković.

Takođe, srpska diplomatija i državno rukovodstvo, ističe Visković, i više su nego zreli da se snađu u korist Srbije u eventualnoj situaciji koja bi ih postavila u takvu poziciju.

On je dodao i da Rusija zna da je Srbija okrenuta EU i da njoj problem ne predstavlja članstvo Srbije u toj zajednici već u NATO alijansi.

“Rusija to već zna i javno je izjavila da nema ništa protiv Srbije u EU, jer bi onda imala jednog prijatelja unutar nje. I to nije za Rusiju sporno, za nju je problematičan odnos Srbije sa NATO. Ona to ne želi, jer ona NATO vidi kao problem, a ne Evropsku uniju. I u tom smislu mislim da zaista nema nikakvih pritisaka niti bojazni sa ruske strane na Srbiju u vezi sa ulaskom Srbije u EU”, rekao je Visković.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić takođe smatra da se Srbija već opredelila između istoka i zapada i da želja Srbije da bude punopravni član EU predstavlja vrstu spoljnopolitičkog i vrednosnog opredeljenja.

“Tu prosto nema dileme i ne vidim u ovom momentu da postoji drugi integracioni proces koji je značajniji u strateškom smislu od ovog procesa. S druge strane to ne isključuje ekonomsku i drugu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU. U tom smislu neke zemlje članice EU imaju veoma razvijene ekonomske odnose sa Rusijom”, rekla je Bobić za Tanjug istakvši da je jasno opredeljenje Srbije put u EU.

POSLEDNJE VESTI