Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Matija Bećković u Bernu

0
Matija Bećković

U okviru akcije „Negujmo srpski jezik“, čiji je cilj da se izvan granica naše zemlje, tamo gde je srpska dijaspora brojna, neguje naš književni jezik i kultura govora, Ambasada R. Srbije u Švajcarskoj će 3. marta 2018. godine u 18 časova ugostiti akademika Matiju Bećkovića. Njemu će se pridružiti autorka knjige „Zvezdobrojci“ Aleksandra Ninković Tašić i novinar Aleksandar Gajšek. Njihovo gostovanje u Švajcarskoj organizuje knjižara „STANI“ iz Badena, povodom obeležavanja 20 godina svog rada, u saradnji sa Srpskim kulturnim savezom.

Pored obraćanja i čitanja poezije akademika Matije Bećkovića, gosti će govoriti o liku i delu velikih srpskih umova poput Mihajla Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića. Prisutnima će se video porukom obratiti i Arno Gujon, francuski humanista koji pomaže srpski narod na Kosovu i Metohiji, inače izvrstan govornik srpskog jezika.

Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore počinje sa radom

0
Udruženje srpskih privrednika Švajcarkse, foto: rts.rs

Čadež je na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS rekao će Komora osnivanjem ovog centra, postati informativni punkt, i kako je istakao, servis i spona dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.

Cilj osnivanja ovog tela Komore, rezultat je strateškog partnerstva sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija, Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Ministarstvom trgovine, a neophodno je da se nadležne institucije aktivnije uključe u razvoj biznis ideja dijaspore i da se zajedno radi na pripremi i realizaciji investicionih i poslovnih projekata srpske dijaspore u Srbiji.

Naši ljudi iz dijaspore na jednom mestu moći će da dobiju sve potrebne informacije o uslovima, mogućnostima i podsticajima za ulaganja. Bilo da je reč o grinfild ili investicijama u postojeće objekte, samostalnim ili zajedničkim investicionim poduhvatima sa partnerima iz Srbije ili inostranstva, privrednim ili infrastrukturnim projektima koji se mogu realizovati kroz javno-privatna partnerstva, rekao je Čadež.

Dijaspora će na raspolaganju imati i onlajn bazu projekata i lokacija za investiranje, „Atlas lokalnih samouprava“, sektorske i analize tržišta, podatke o izvoznoj ponudi domaćih kompanija i investicionim i drugim privrednim potencijalima opština i gradova.

Istovremeno, privrednicima iz Srbije, povezivanjem sa našom dijasporom, širom sveta otvaraju se nove mogućnosti za privlačenje investicija, plasman robe na tržištima zemalja u kojima posluje naša dijaspora, ali i zajedničku proizvodnju radi izvoza na ta tržišta kroz partnerstva sa našim ljudima koji žive i rade van zemlje i njihovim poslovnim partnerima, rekao je Čadež, podsetivši na veoma uspešno organizovan Svesrpski samit, koji u Cirihu Udruženje srpskih privrednika Švajcarske organizuje drugu godinu zaredom.

Predsednik Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj Stojan Stevanović, istakao je da treba raditi na tome da 2018. bude godina investicija dijaspore u maticu.

On je podsetio na uspeh Svesrpskog samita koji se održava jednom godišnje u Cirihu baš sa ciljem da se pospeši spona između privrede matice i dijaspore. Rekao je da je za dijasporu veoma zanimljivo ulaganje u turizam u domovini, ali i da treba investirati i u staračke domove i sadržaje za penzionere.

Oko 100.000 Srba u iduće dve godine nakon ostvarenih penzija u inostranstvu vratiće se u maticu, sa značajnim sredstvima iz svojih penzionih fondova, podsetio je Stevanović na oblast u kojoj postoji prostor za ulaganje.

Takođe, Srbija ima sjajne banje, a penzioneri iz Švajcarske, koji bi se vratili u maticu, na osnovu dogovora koji postoji, imaju pravo da se leče i koriste banje na račun švajcarskoj zdravstvenog osiguranja.

Stevanović je još jednom apelovao na vlasti u Srbiji i RS da se angažuju na uspostavljanju tešnje komunikacije sa dijasporom.

Stevanović, hotelijer u Švajcarskoj među prvima je počeo da radi sa kineskim turistima, naglasio je da postoji veliko interesovanje u Kini za Srbijom, ali da nama nedostaju hoteli za tako velike grue, te da je sada isplativije uložiti u hotel u Beogradu nego u Cirihu.

Sednici Saveta za dijasporu prisustvovali su članovi i gosti iz SAD, Kanade, Švajcarske, Francuske, Turske, Austrije, Ruske Federacije, Australije,  Kine, UAE, Meksika, Češke, Belgije, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije. Na sednici je bilo reči i o organizaciji 3. Samita poslovne i akademske dijaspore, koji će se održati početkom juna 2018. u Cirihu, umrežavanju poslovne i akademske  dijaspore u južnoj Nemačkoj, kao i Naučno tehnološkom parku Beograd. Savet za dijasporu PKS razmatrao je i druge inicijative i predloge konkretnih aktivnosti u 2018. godini.

Zašto Srbi ne slave Božić u decembru

0

Od početka ljudske civilizacije do najnovijih vremena, svakodnevni čovekov život gotovo je nezamisliv bez kalendara. Još od najranijih vremena postojala je potreba za određivanjem godišnjih doba, kišnih sezona, vreme setve, uzgoja, rasta i žetve najvažnijih useva za prehranu i raznih drugih aktivnosti. Možemo li, bar za trenutak, da zamislimo danas život bez kalendara u složenim industrijskim sistemima proizvodnje? Ili, recimo isto tako, politički i religiozni život.

Kalendar je, najjednostavnije rečeno, nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Sve velike rane civilizacije imale su svoj kalendar. Oni su nastajali u odnosu na kretanja Meseca, Sunca, a ponekad i Venere. Preovlađujuća je podela na lunarne kalendare (islamski, stari rimski i mnogo antičkih kalendara), lunisolarne (gde se uporedo posmatra kretanje Meseca i Sunca, kao u jevrejskom i kineskom kalendaru) i solarne, poput gregorijanskog i julijanskog kalendara.

U hrišćanskom delu sveta, kome i mi pripadamo, već vekovima funkcionišu ova dva poslednje pomenuta kalendara – gregorijanski i julijanski. Prvi je na istorijsku scenu stupio julijanski kalendar koji je uveo rimski car Julije Cezar 45. godine pre nove ere, koji je kasnije nazvan po njemu, a pod uticajem grčke kraljice Egipta, Kleopatre VII Filopator, čija je prestonica bila Aleksandrija, a po matematičkom obrascu astronoma iz tog grada, Sosigena.

Prema julijanskom kalendaru godina traje 365 dana, ali je svaka četvrta godina prestupna i iznosi 366 dana. Iz Sosigenovog obrasca proizilazi da je dužina godine 365,25 dana ili 365 dana i 6 časova. Problem sa svim kalendarima je što period okretanja Zemlje oko Sunca traje 365,242199 dana. Prvi je do ove cifre došao arapski naučnik i pesnik Omar Hajam oko 1073. godine. Tako julijanska kalendarska godina ima višak od oko 11 minuta, što se sabira kako godine prolaze. Kao kod lošeg sata, kalendar kasni za stvarnim stanjem i datumi se sve manje poklapaju sa položajem Zemlje u odnosu na Sunce. Ova razlika rasla je jedan dan posle svakih 128 godina ili tri dana za 400 godina.

Rimsko carstvo propada pet vekova posle uvođenja julijanskog kalendara, ali novonastala hrišćanska crkva nastavlja da koristi taj kalendar. Crkvi je bilo veoma značajno tačno utvrđivanje dana najvažnijeg praznika Uskrsa. Prvi ekumenski sabor u Nikeji je 325. godine odlučio da se Uskrs slavi u nedelju, prvu posle punog meseca po prolećnoj ravnodnevici. Greška koju je pravio julijanski kalendar je pomerala ravnodnevicu, a time i vreme Uskrsa i ostalih praznika.

Reformom julijanskog kalendara 1582. godine postignuto je maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj, astronomskoj godini. Ona traje prosečno 365,24218967 dana, a srednja gregorijanska godina 365,2425 dana. Greška koju pravi gregorijanski kalendar je 26 sekundi godišnje, umesto ranijih 11 minuta i 14 sekundi.

Petnaest vekova posle usvajanja julijanskog kalendara, papa Grgur XIII, donosi odluku da posle četvrtka, 4. oktobra, sutradan jednostavno osvane petak, 15. oktobar. Time je iz julijanskog kalendara izostavljena nagomilana razlika koja je u tom trenutku iznosila čitavih 10 dana. Da bi se kalendar usaglasio sa dužinom tropske godine, u papinoj odluci je pisalo da će svaka četvrta godina biti prestupna.

Neke katoličke zemlje – Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su uvele taj novi, gregorijanski kalendar i u svetovnu, građansku upotrebu – sa datumom od 15. oktobra 1582. godine. Ostale zapadne države uvodiće dosta docnije novi kalendar.

Pravoslavna crkva i države kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se starog julijanskog kalendara, koji je stalno uvećavao grešku od jednog dana na svakih 128 godina.

U drugoj polovini XIX veka, nekolicina srpskih intelektualaca počinje da se bavi problemom julijanskog kalendara. Prvi je počeo Zaharije Stevanović Orfelin, koji je 1783. godine u Beču izdao knjigu „Večni kalendar“, a završio Milutin Milanković reformom julijanskog kalendara koji je i zvanično usvojen na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. Međutim, između ove dvojice živeo je i delovao još jedan značajan naučnik, danas gotovo zaboravljen koji se više nego uspešno bavio reformom kalendara. Bio je to Maksim Trpković, rođen 1864. godine u selu Orlanci u Makedoniji, u pekarskoj porodici koja se ubrzo preselila u Beograd. Tu se Maksim školovao i postao veoma cenjen gimnazijski profesor matematike i fizike. Njegova istraživanja su krunisana 1900. godine kada je objavio rad „Reforma kalendara“. Glavno Trpkovićevo zapaženje je bilo da ukoliko se oduzme sedam dana, u toku 900 julijanskih godina, dobija se, u proseku, greška od samo dve sekunde u odnosu na pravu godinu.

Početkom dvadesetog veka, naročito posle Velikog rata u Evropi, pa i u Srbiji, počinju da se osećaju neki novi vetrovi, bude se reformatorski duhovi skoro u svim oblastima društvenog života. U državnim upravama, u vancrkvenoj primeni, Bugarska (1916), Rusija (1918), Jugoslavija (1919), Grčka (1924) i Rumunija, napuštaju julijanski kalendar. U novoformiranoj Kraljevini SHS (Jugoslavija) od 28. januara 1919. uvedeno je računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva ostala je na starom kalendaru. Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava, svi veliki verski praznici slavljeni su dva puta. To je po mišljenju mnogih savremenika pa i samog kralja Aleksandra Karađorđevića, unosilo kulturnu pometnju i donosilo veliku štetu u ekonomiji.

Istovremeno sa otvaranjem polemike o kalendarskom pitanju u novoj Kraljevini, iz Atine i Vaseljenske patrijaršije u Carigradu stiže inicijativa da se pravoslavne crkve dogovore o promeni crkvenog kalendara. Izveštači iz Carigrada su javljali da je vaseljenski patrijarh pozdravio ideje za usvajanje zapadnog gregorijanskog kalendara za sve civilne potrebe i da je voljan da crkva stane iza države u ovoj stvari.

Svi ovi događaji inspirišu ministra vera Ljubu Jovanovića da pozove velikog naučnika Milutina Milankovića, u to vreme već poznatog i u širim evropskim krugovima, i predočio mu inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Profesor Milanković je prionuo na posao, prikupio je svu raspoloživu građu, brižljivo proučio zapažanja Maksima Trpkovića, i reformisani julijanski kalendar, najtačniji u istoriji, bio je spreman za prezentaciju na Svepravoslavnom kongresu, koji je bio održan u Carigradu od 10. maja do 8. juna 1923.

Delegaciju Srpske pravoslavne crkve su vodili mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić, docnije patrijarh srpski (od 1938), i profesor nebeske mehanike Milutin Milanković. Srpska delegacija predložila je svoj reformisani kalendar. Kongres je reformi kalendara posvetio šest plenarnih sednica i šest komisijskih. Devet članova je učestvovalo u sesijama: šest episkopa, jedan arhimandrit i tri laika.

Na ovaj kongres nisu došli predstavnici Ruske pravoslavne crkve, koji su trpeli komunistički teror u SSSR-u, Bugarska pravoslavna crkva zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom, kao i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije.

Kalendar Milutina Milankovića, po kome je razlika između stvarne godine i kalendarske samo dve sekunde, što je deset puta preciznije od gregorijanskog kalendara, jednoglasno je prihvaćen. Patrijarh Meletija IV šalje specijalnu zahvalnicu Milutinu Milankoviću, ali nažalost, ova odluka se nije sprovela do kraja. Nov kalendar prihvataju Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijske patrijaršija, Grčka, Rumunska, Poljska pravoslavna i Bugarska crkva.

Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima usvojio je u principu novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme „kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve“. I to principijelno prihvatanje traje do danas.

Intervju premijerke Srbije Ane Brnabić za „Blick“

0
© V. Lalić / RAS Srbija

Srpska industrija je velikim delom zastarela. Da li je potrebno obnavljanje privrede?

– Da. Neka državna preduzeća su privatizovana, a zahvaljujući reformama prvi put posle 12 godina imamo budžetski suficit. Smanjili smo državne dugove, nezaposlenost je prepolovljena i iznosi oko 12 odsto. To je i dalje mnogo, ali mnogo manje nego ranije.

Spomenuli ste reforme. Neke su očigledno bile veoma nepopularne.

– Da. Krajem 2014. morali smo da smanjimo javne izdatke. U međuvremenu imamo oko 40.000 činovnika manje. Takođe, morali smo da smanjimo plate i penzije. Ta reforma je skoro završena.

Zašto tako drastične reforme?

– Morali smo nešto da uradimo, bili smo pred bankrotom. Svetska banka je tražila od nas da nešto preduzmemo. Iznenađujuće je što je Vlada posle toga ponovo izabrana. Narod je shvatio da su reforme bile neophodne. A mi smo, zauzvrat, obezbedili više radnih mesta u privatnom sektoru.

Današnji predsednik Aleksandar Vučić imenovao vas je za premijera. Ne pripadate nijednoj partiji i nemate političko uporište. Koliko ste zavisni od njega?

– Kao tehnokrati iz privatnog sektora potrebna mi je većina u parlamentu, a ima je predsednik Vučić sa svojom partijom. Mogu da radim ono što je, prema mom mišljenju, najbolje. Istovremeno sam na istoj liniji s predsednikom. U suprotnom ne bih ušla u Vladu.

Imajući u vidu vašu biografiju, vi ste idealan politički predstavnik Srbije kao zemlje koja želi da uđe u EU. Da li je to bila Vučićeva namera?

– Dobro pitanje… Mislim da je reč o srećnoj slučajnosti. Dobro sarađujemo, oboje smo radoholičari. Srbija nema vremena za gubljenje.

Evropska unija je proglašeni cilj Vlade. Šta su prepreke?

– Veoma sam ponosna na to što Srbija spada u kandidate koji imaju najveće izglede. Ali više me interesuju naše reforme. Njih ne sprovodimo za EU. Ako ih ne sprovedemo pre pristupanja, EU nam više neće nuditi mnogo prednosti. Mnogi kvalifikovani stručnjaci napustili bi zemlju, i obrnuto: EU više neće hvaliti Srbiju kao investiciono tržište. Želimo da postanemo članica koja može da doprinese.

Pitanje Kosova je i dalje prepreka. Kako ćete ga rešiti?

– Naša vlada je donela nekoliko hrabrih, ali nepopularnih političkih odluka. Potpisali smo i gotovo potpuno primenili Briselski sporazum s Kosovom. Nasuprot tome, Priština još nije ni počela s tim. Na tome sada insistiramo. Želimo da vidimo da i Priština poštuje sporazum.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu uskoro odlazi u istoriju. Kakav je vaš bilans stanja?

– Hag nije doprineo pomirenju. Da je Tribunal bio objektivan i osudio glavne krivce na svim stranama, to bi i te kako koristilo pomirenju. Ali to se nije desilo.

Znači, Tribunal je bio nepošten prema Srbiji?

– Mislim da nije bio uravnotežen, ni objektivan. Ne bih rekla nepošten. Ni izrečene presude ne dovodim u pitanje, ali kritikujem činjenicu da neke presude nisu donete. Više od dve trećine osuđenih su Srbi: to ne odražava stvarnu sliku onoga šta se događalo u godinama rata.

Da li su sudije uopšte dužne da mire? To je posao svake zemlje ponaosob.

– Naporno radimo na odnosima sa našim susedima. Odnosi s Hrvatskom su i dalje veoma složeni, s Bosnom i Hercegovinom takođe. Ali prva predsednikova poseta u regionu bila je u Sarajevu. Na taj način se mirimo.

Tema rata je, međutim, i dalje trajno prisutna na Balkanu.

– Sada će haška dokumentacija biti predata pravosudnim organima svake pojedinačne zemlje. Nadam se da će pravda u nekim slučajevima ipak biti moguća. Ali, u svakom slučaju, moramo da se okrenemo budućnosti. To je veoma emocionalna tema. Trudim se da što manje govorim o tome, zato što se time stalno otvaraju nove teme.

© Anja Wurm

Žena u patrijarhatu

Vi ste mlada, moderna žena. Srbija asocira na patrijarhalne strukture. Kako mislite da postignete uspeh?

– Upravo takvu sliku o Srbiji želimo da promenimo. Mi smo potpuno drugačiji, zemlja se svakodnevno menja. Uzgred budi rečeno, pet od 21 ministra su žene. One su, doduše, u manjini, ali ipak zauzimaju važne položaje.

Da li je vaša homoseksualnost i dalje tema?

– Ne, više ne.

Ali, bila je.

– Bilo je kritika, ali ne mnogo. Pre je doživljena kao kuriozitet. Ali i to je prošlo već posle prvih nedelju dana. Onda su se svi usredsredili na moj rad. Da li sam sposobna da donesem rezultate. Tu poruku želim da pošaljem.

Tobias Marti i Christian Kolbe

Veliki popis Nišlija u svetu

0
© Davorin Dinić

Pozivaju se pripadnici dijaspore koji su rođeni, ili su samo živeli, u Nišu, Aleksincu, Svrljigu, Merošini, Ražnju, Doljevcu i Gadžinom Hanu, ili su poreklom iz ovih krajeva, da učestvuju u prvoj fazi Popisa dijaspore Nišavskog upravnog okruga. 

Za direktan pristup popisnom obrascu, kliknite ovde.

U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu iz 2011. godine kaže se da „ne postoje apsolutno precizni podaci o broju pripadnika dijaspore, jer nikada nije izvršen popis, ali operiše se brojem od oko četiri miliona“.

Niš, treći srpski grad, sedište Nišavskog upravnog okruga, ima naročito veliku dijasporu. Pa ipak, broj Nišlija i drugih stanovnika ovog okruga u rasejanju, među kojima su građani Aleksinca, Svrljiga, Merošine, Ražnja, Doljevca i Gadžinog Hana, se ne zna, uostalom kao ni broj Srba u svetu.

„Popisom dijaspore Nišavskog upravnog okruga evidentiraće se najveći mogući broj spoljnih migranata, po ugledu na regularni republički popis stalnog stanovništva. Prikupljeni podaci koristiće se isključivo u statističke svrhe i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije“, kaže rukovodilac Popisa Ivan Kalauzović Ivanus.

Ministar prosvete Mladen Šarčević u poseti Švajcarskoj

0

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević boravio je u poseti Švajcarskoj, 27-29.11.2017. Tom prilikom, prisustvovao je svečanosti povodom obeležavanja 45 godina rada Srpske dopunske škole, gde se i obratio prisutnima.

Ministar Mladen Šarčević se tokom boravka u Švajcarskoj sastao sa Johanom Šnajder-Amanom, ministrom privrede obrazovanja i istraživanja,  Maurom Del Ambrođom, državnim sekretarom za obrazovanje, istraživanje i inovacije, direktorom švajcarske Agencije za razvoj i saradnju Manuelom Zagerom i Ursulom Renold, šefom Odeljenja za istraživanje uporednog obrazovnog sistema pri Švajcarskom saveznom institutu za tehnologiju.

U razgovorima je glavna tema bila saradnja u oblasti dualnog obrazovanja, s obzirom na to da je uspostavljanje uspešnog sistema ovakvog vida obrazovanja od velikog značaja za Srbiju.

Koja je razlika između prodavaca u Srbiji i u Švajcarskoj

0
Imajući u vidu predstojeće božićne i novogodišne praznike i činjenicu da ljudi u ovom periodu mngo više troše svoj novac kupujući razne poklone za svoje najbliže, razgovarali smo sa Nemanjom Jokićem, osnivačem projekta Sales Coaching i stručnjakom iz oblasti prodaje.
On će nam u ovom krakom intervjuu objasniti na najbolji način ulogu prodavca u samom činu kupovine, uz osvrt na razlike u prodaji u Švajcarskoj i u Srbiji.
Postavili smo mu nekoliko zanimljivih pitanja iz oblasti prodaje, a gospodin Jokić nam je na njih odgovorio na jedan jako zanimljiv i drugačiji način, kako je to on sam nazvao – kratkim tekstom.
 
Zašto je prodavac ,,persona non grata“?
 
Pokušaj da se uhvatim na krivoj nozi. Ne posmatram sebe tako. Zapravo, oduvek sam imao odličan odnos sa svim mojim klijentima. Ali razumeo sam poentu. Ja sam klasična Gitomerova škola i moja parola je da ,,ljudi ne žele da im se prodaje, ali vole da kupuju„. To je velika istina. Samo treba biti dovoljno vešt i ne pokazivati lice prodavca. To je zajedničko ne samo za Švajcarsku i Srbiju, već i za čitav svet. Današnji prodavci su lako čitljivi, vidi im se u očima da pošto-poto žele da zaključe prodaju i tu gube bitku sa kupcem. Ne pokazuju empatiju i sve više je očigledno da kompanije zapošljavaju takozvane ,,pogrešne“ prodavce. Zapošljavaju ljude koji zapravo nisu opčinjeni prodajom i ne pokazuju entuzijazam za posao koji obavljaju. Ili urade još goru stvar, zaposle čoveka koji je željan rada, ali ga ne usmere pravilno, ne ukažu mu na odredjena pravila i zakone u prodaji i na koji način da uopšte i komunicira sa kupcem, već ga samo „ubace u vatru“. I da, tako onda dolazi do toga da je prodavac „persona non grata“.
 
Koja je razlika izmedju prodaje u Švajcarskoj i prodaje u Srbiji?
 
Budimo realni, nećemo ni da uporedjujemo kupovnu moć Švajcarca i Srbina. Istog trenutka uzvraćam kontra pitanjem: ,,Šta misliš, sa kojih prostora su kvalitetniji prodavci?” E, tu se već zamislio. Pokušao si da predješ prekaljenog prodavca. Odličan prodavac ti na pitanje odgovori pitanjem i postavi te u mat poziciju. Sad si spreman da slušaš, zar ne? Dobijam ubedljivo DA, ali sada i ja dobijam kontra pitanje (već smo naučili nešto): ,,Zašto neko toliko uspešan u poslu kojim se bavi se ne preseli u neku egzotičniju i bogatiju zemlju i oproba se na drugom tržištu?” Poenta je dobra i jedini dobar odgovor je da će osoba koja ume da prodaje sa istim uspehom raditi svoj posao na bilo kom kontinentu. Zastao sam trgnut dobrim pitanjem pa nastavio, odlučivši da mu odgovorim na pitanje koje sam ja njemu postavio.
 
Zbog čega sam ubedjen da bolji prodavac dolazi sa tržišta slabije kupovne moći, zašto dolazi iz Srbije a ne iz Švajcarske? I pritom ne samo slabije kupovne moći, već i još uvek konzervativnog shvatanja kada su u pitanju noviji trendovi. Pa zato jer taj prodavac mora dobrano da zasuče rukave! On mora da vodi računa o svakoj sitnici, mora da zadobije poverenje kupca da bi zaključio prodaju. I tada, tada se pali mašina. Jedna prodaja povlači drugu, treću, petu. NAJBOLJE prodavce hrani miris uspešno zaključene prodaje, mali osećaj moći kada znaš da si morao da se pošteno oznojiš da bi izdejstvovao klijentov potpis na ugovoru, a kasnije i na čeku. Taj osećaj nema cenu, i vuče te do nove prodaje, novog ispunjenja. Vidiš, nisam siguran da bih morao toliko da zapinjem negde preko, i bojim se da bih izgubio tu draž koja me i pokreće da volim ovaj posao, kada preokrenem i zaključim prodaju sa klijentom koji mi je u prvom mahu rekao NE. Biću i surov, ali nije isti osećaj biti uštogljen tip u skupom odelu i nazivati sebe prodavcem jer si došao na sklopiš ugovor sa klijentom koji se već odlučio da kupi. I veruj mi, gledao sam „prodavce“ koji propuste da zaključe i takvu prodaju.
 
Mišljenja sam da je prodaja umetnost, i svaku prodaju posmatram kao malo remek delo. Jasno je da klasična prodaja izumire i da je došlo novo doba. Sve češće me ljudi pitaju zašto strategija koja im je davala beskrajne rezultate sada više ne prolazi? Odgovor je jasan: ,,Svet napreduje izuzetnom brzinom i prodaja takodje ima nove modele i metode koji se koriste. Jednostavno se mora održavati korak, mora se raditi na prodajnim veštinama, komunikaciji i govoru. Samim tim će I efikasnost biti daleko veća.”
 
Moja tajna i recept uspeha?
 
Male tajne velikih majstora. Ne smem mnogo toga da otkrijem (koga interesuje vise neka poseti web sajt www.salescoaching.rs), ali ću reći šta mene pokreće. Istinska prodaja je igra brojeva. Sada svi misle na brojanje dolara. Apsolutno ne. Nikada nisam voleo matematiku, ali sam uvek voleo brojeve. Brojeve u vidu cilja. Zacrtan broj. Vlasnici prestižnih kompanija za koje sam radio i čije sam timove vodio sa velikim uspehom su se uvek trudili, znajući moj karakter, da postave nerealan cilj ispred mog tima i mene. O, kako su samo grešili. Postavi broj ispred mene i iz čistog hira ću ti dokazati da ništa nije nemoguće kada si dobro organizovan i vešt. Prevrtao sam nebo i zemlju. Jesam li spominjao dolare? Visoki ciljevi, visoki bonusi. Matematika. Prepuštam je njima i administraciji pre nego što isporuči plate mom timu.
 
Još jedna stvar ne manje bitna a gde prodavci najčešće greše, jeste strah od odbijanja. Što pre izvadite taj čip iz Vaše glave, tim pre ćete biti uspešniji. Gledajte na prodaju kao igru, probajte da se nasmejete kada Vas neko odbije, a ne da očajavate. Smeh leči svaku tugu. Verujte mi, bio sam početnik.
 
Odjava.
 
Osvrnuću se još jednom nakratko na prodavca kao nekog ko je nepoželjan u društvu. Odbijam da poverujem u to, jer bio ti Švajcarac ili Srbin, ili Australijanac, na kraju dana svi smo mi prodavci. Počinjemo tako što prodajemo roditeljima peticu iz matematike da bismo izvojevali što kasniji izlazak sa društvom, prodajemo pogled lepoj devojci ili momku, pregovaramo sa partnerom o mestu odmora na koje ćemo otići, hvalimo se budućem poslodavcu sa kvalitetima i dragocenim iskustvima koje posedujemo ili sadašnjem da bismo ostvarili povećanje plate. Nesvesno svi prodajemo sve vreme, najčešće bez prethodnog obučavanja i vežbe.
 
Persona non grata? Ne bih rekao.

 

Nemanja Jokić
Founder of Sales Coaching
Email: nemanja@salescoaching.rs
Web sajt: salescoaching.rs

Venčanje Princa Filipa Karađorđevića i Danice Marinković

0

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Filip i gospođica Danica Marinković venčali su se u Sabornoj crkvi u Beogradu. Venčanje je služio Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej. Kuma je bila NJ.K.V. Princeza Viktorija od Švedske, a kum NJ.K.V. Princ Petar.

Njihovim Kraljevskim Visočanstvima Prestolonasledniku Aleksandru i Princezi Katarini, kao i svim prisutnima, bila je posebna čast što su venčanju prisustvovali Njeno Veličanstvo Kraljica Sofija od Španije i Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Viktorija od Švedske, naslednica švedskog prestola. Iz Španije su došli mladoženjina majka Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Marija de Glorija od Orleansa i Bragance, vojvotkinja od Segorba sa suprugom Vojvodom od Segorbe.

Posle venčanja u Sabornoj crkvi gosti su se uputili na Beli dvor na prijem i večeru. Beli dvor je sagradio Nj.V. Kralj Aleksandar I od Jugoslavije, pradeda Princa Filipa. Kasnije tokom večeri Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i mladoženja Princ Filip pozdravili su goste.

„Ovo je jedan od najlepših dana u mom životu i presrećan sam što mogu da ga podelim sa vama. Ovde smo da proslavimo početak zajedničkog života Filipa i Danice, i želimo im da bude ispunjen radošću i ljubavlju. Moja je dužnost i privilegija da poželim dobrodošlicu Njenom Kraljevskom Visočanstvu Princezi Danici u naš dom. Pozdravljam i njene roditelje, a mladencima želim da ih prate sreća, zdravlje, harmonija i porodični blagoslov. Draga Danice, dragi Filipe, hoću da znate da uvek možete da računate na našu podršku“, rekao je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.

„Danica i ja vam svima zahvaljujemo što ste sa nama ovog najlepšeg dana naših života. Srećni smo što sa vama možemo da podelimo radost ovog trenutka. Zahvaljujemo roditeljima koji su organizovali ovu veličanstvenu proslavu ovde na Belom dvoru. I iznad svega, hvala ti Danice na svoj tvojoj ljubavi i što si me učinila najsrećnijim čovekom na svetu“, rekao je Princ Filip.

Posle prijema na Belom dvoru organizovana je i večera za zvanice.

Kraljevskom venčanju u Beogradu prisustvovala je kraljevska porodica – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina, deca Njihovih Kraljevskih Visočanstava Princ Petar, Princ Aleksandar, Alison i Dejvid, Alisonin sin Majkl, Dejvidova supruga dr Angeliki Endrjuz Margariti i njihov sin Aleksandar, Sestra Princeze Katarine g-đa Beti Rumeliotis, Nj.K.V. Princeza Linda Karađorđević, Nj.K.V. Princ Mihailo i Princeza Ljubica, Nj.K.V. Princeza Jelisaveta, Nj.K.V. Princ Sergej i Princeza Eleonora Karađorđević, Nj.K.V. Princ Nikola Karađorđević, veliki broj članova evropskih kraljevskih porodica: Nj.K.V Princ Gijom i Princeza Sibilla od Luksemburga, Nj.V. Prince Amin Aga Kan, Nj.V. Princeza Džit Naba Kemka i g. Nanda, brojni prijatelji Kraljevske porodice i porodice Marinković, nj.e. gospođa Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, brojni predstavnici diplomatskog kora, istaknute javne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i politike, članovi Savetodavnih tela Krune, kao i mnogi građani i pristalice ustavne parlamentarne monarhije.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Filip rođen je 15. januara 1982. godine u Ferfeksu u Virdžiniji. On je brat blizanac Princa Aleksandra i drugi u liniji nasleđivanja srpskog prestola, posle Princa Naslednika Petra. Sin je Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Nj.K.V. Princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Princ Filip je unuk Nj.V. Kralja Petra II i Kraljice Aleksandre.

Nj.K.V. Princeza Danica rođena je 1986. u Beogradu, a u Parizu živi od 1992. godine. Princeza Danica je kćerka gospodina Milana Marinkovića-Cileta, poznatog srpskog slikara i gospođe Bebe Marinković. Studija je završila u Parizu, gde je diplomirala na grafičkom dizajnu na Akademiji primenjenih umetnosti i studijama slavistike na Univerzitetu Sorbona u Parizu. U Londonu je Princeza završila magistarske studije grafičkog dizajna na Koledžu umetnosti i dizajna Čelsi – Univerzitet umetnosti u Londonu.

Ana Brnabić mandatarka za sastav nove Vlade

0

„Tu odluku nije bilo lako doneti, a doneo sam je u skladu sa interesima Republike Srbije i proklamovanim ciljevima… da radom i energijom nastavimo dobre rezultate za zemlju i građane“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Predsednik Republike je rekao da je uveren da Brnabić poseduje kvalitetre da vodi Vladu i da će, zajedno sa ostalim ministrima, vredno raditi na boljitku i napretku za Srbiju pred kojom su teški izazovi.

Kostur Vlade ostaće isti, ali imaće jedno ili dva ministarstva više, najavio je Vučić i dodao da će za vikend biti završeni razgovori o tome. Naveo je i da ima puno poverenje u lidera socijalista Ivicu Dačića i da očekuje da će SPS imati značajniju ulogu u novoj vladi.

Predsednik je poručio da je neophodno da nova vlada sačuva punu discipinu u trošenju novca, ali i da građani Srbije, posle teških reformi, više osete napredak što će se, kako je rekao, na najbolji način osetiti povećamnjem i penzija.

Na pitanje novinara N1 o spekulacijama u javnosti da je Ana Brnabić samo privremeno rešenje i da će na proleće, zajedno sa izborima u Beogradu, biti održani i vanredni parlamentarni izbori, Vučić je rekao da se ređe nego što mnogi misle, bavi računicama i kalkulacijama.

Kako kaže, nema sumnje da bi SNS lakše pobedio na izborima u glavnom gradu uz vanredne parlamentarne izbore, ali da tako nešto ne planira.

Sastav celokupne Vlade trebalo bi da bude poznat 21. ili 22. juna, dok je za 23. jun predsednik Vučić zakazao svečanost povodom preuzimanja nove dužnosti.

Sve stranke vladajuće koalicije najavile su da će u Skupštini Srbije podržati Vučićev predlog.

Brnabić će biti prva žena i prva deklarisana LGBT osoba na čelu srpske vlade.

Brnabić je ministarka u Vladi Srbije posle parlamentarnih izbora 2016. i na mestu ministarke državne uprave i lokalne samuprave nasledila je Kori Udovički.

Rođena je 1975. godine u Beogradu, ima MBA diplomu iz marketinga s univerziteta Hul, u Engleskoj i više od devet godina iskustva na menadžerskim pozicijama na različitim projektima međunarodnog razvoja, kao i u Vladi Srbije.

Izvršni je direktor Peksim fondacije od njenog osnivanja 2010, a pored toga, angažovana je u kompaniji Kontinental vind Serbija gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.

Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kao viši koordinator USAID-ovog programa za ekonomski razvoj opština i od tada sarađuje sa Izvršnom kancelarijom na jačanju kapaciteta.

Predsednica je Savetodavnog odbora Etno mreže nacionalnog proizvođača rukotvorina koje obuhvata više od 500 žena iz svih krajeva Srbije, organizovanih zadruge ili udruženja, koja doprinose negovanju tradicije i starih zanata.

U 2013. je dobila priznanje „Biznis dama godine“ u kategoriji društveno odgovorno poslovanje.

Na Šarganskoj osmici kao na Alpima

0

– Was ist das? Us-ti-pci? Cvarki? Mmmm – skupio je tri prsta Tomas Burdih, pa ih poljubio odobravajući zalogaj, a onda ga zalio sa jedan „sljivovic“.

A pogled mu na koloseku! Tamo je, upravo čekajući Tomasa i njegovu grupu, da ih povuče padinama Šargana, pištala i purnjala lokomotiva. Četvoro Švajcaraca, koji su zakupili voz van reda vožnje, želeći da sami proputuju uskokolosečnom prugom koja ih je navela u Srbiju, kroz crn oblak koji ispusti parnjača, uđe u drvene vagone.

– Ljubitelji smo pruga uskog koloseka i vozova na parnu vuču. Takvih je puno u našoj zemlji. Obilazili smo slične atrakcije u Mađarskoj, Rumuniji, Austriji, sad smo došli u Srbiju da vidimo ovo fantastično graditeljsko rešenje – pričala nam je pre nego što se u voz ukrcala Barbara Simen, jedina žena u grupi znatiželjnika iz Švajcarske.

Dobro su proučili istoriju i posebnost mokrogorske pruge. Znaju da je građena početkom prošlog veka, da je spajala Beograd sa Dubrovnikom preko Sarajeva, da su „osmicom“ kojom se voz dva puta provlači kroz istu tačku savladana šarganska brda. Poznato im je da je u Mokroj Gori i etno-selo Emira Kusturice.

– Kao dečak sam se zaljubio u železnicu. Maštao sam da budem mašinovođa. Punih 20 godina radio sam kao mašinovođa spuštajući i penjući vozove uz i niz Alpe. Ostvario sam svoj životni san, sada sam penzioner, putujem i uživam u vozovima na starim prugama – priča nam Tomas Budrih.

Osim vožnje „Šarganskom osmicom“, „nikakva druga posla“ u Srbiji nemaju. Jedino što nisu znali je da je Srbija, tako rekoše, ništa manje lepša nego Švajcarska. Pomalo im i beše čudno što zakup voza na parni pogon, na ovako atraktivnom terenu, košta samo 120.000 dinara.

Jedino što su zahtevali od domaćina je da „ćira“ stane na tri atraktivne lokacije kako bi prugu, voz, „osmicu“, prirodu, Šargan, Srbiju, ovekovečili.

– Trebalo je da dođe nas 20, ali su ostali odustali, jer na vreme nismo dobili potvrdu da će nam obezbediti parnjaču. Nas četvoro se nismo pokolebali. Srećni idemo odavde – pričao nam je Til Puc pre nego što se sa prijateljima zaputio da obrne krug dug 15 kilometara.

Vladimir Lojanica

1...232425...32Stranica 24 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.