Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Delegacija Ministarstva kulture Srbije u Švajcarskoj

0
Danijela Vanusic, viceministro del Ministero della cultura serbo et Yves Fischer, direttore supplente dell’UFC

Delegacija Ministarstva kulture i informisanja koju su činili Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa, Dejan Masliković, pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti, Vladimir Tomčić, direktor „Filmskih novosti“ i Tamara Butigan, šef Odseka za digitalizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije, boravila je u studijskoj poseti Švajcarskoj, 22 – 24 aprila, na poziv Savezne kancelarije za kulturu.

Teme posete bile su zaštita kulturnog nasleđa, digitalizacija u kulturi i borba protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrima.

Tom prilikom, obavljena je i primopredaja 550 drevnih kovanih novčića iz Srbije, koji su bili zaplenjeni u Švajcarskoj.

Primopredaja novčića je obavljena između Ives Fišera (Yves Fischer), zamenika generalnog direktora Savezne kancelarije za kulturu i Danijele Vanušić, pomoćnika ministra za zaštitu kulturnog nasleđa.

„Čujem, vraćaju se iz Švajcarske u Srbiju – drago mi je“

0

Laboratorija je otvorena u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu

Pemijerka Srbija poručuje da će u naredne tri godine biti uloženo 65 miliona evra u infrastrukturu za IT sektor.

„Ako postoji mesto u Srbiji koje oslikava naš potencijal i to kako Srbija treba da izgleda u budućnosti to je ovo mesto“, rekla je Brnabić u obraćanju novinarima nakon otvaranja laboratorije i obilaska nekoliko kompanija koje posluju u okviru NTP Beograd.

Danas se, kaže, ponovo oduševila novim idejama i kompanijama koje posluju u tom parku i navela da ćemo se u budućnosti baviti time kako da ideje i fantastične izume kreirane u NTP Beograd pretvore u proizvodnju.

„Imamo ponude za tržište, a sada treba proizvoditi“, rekla je Brnabić i istakla da je uz podršku Švajcarske u tom parku trenutno posluje 60 kompanija i 500 inženjera.

Naglasila je da je cilj da Srbija i njena vlada naprave iskorak da se od ekonomije zasnovane na investicijama dođe do ekonomije zasnovane na inovacijama.

To će, ocenjuje, omogućiti da privreda bude konkuretna i da imamo visokokvalitetna radna mesta.

„To je vizija“, podvukla je Brnabić koja je predstavila planove o širenju IT infrastrukture.

S tim u vezi, najavila je da će u Novom Sadu biti izgrađen NTP od 20.000 metara kvadratnih. U okviru tog parka biće i Fakultet tehničkih nauka, veće kompanije i istraživački centri uključujući i startap preduzeća. Brnabić je rekla da se u Nišu gradi NTP i aneks zgrade Elektrotehničkog fakulteta.

Ona je najavila da će biti izgrađena i nova zgrada Instituta za fiziku za koji očekuje da će ostvariti saradnju sa CERN-om, te da očekuje da će Srbija do kraja godine postati članica te organizacije.

Brnabić je najavila i izgradnju centra izvrsnosti u poljoprivredi i biznis inkubatora kao i manjih centara u Čačku, Boru i Zaječaru.

German je poručio da se danas u NTP Beograd uverio da se ideje pretvaraju u stavrnost i istakao da se preduzetnički duh „širi hodnicima“ tog parka.

Naveo je da su inovacije najznačajniji model za uspeh ekonomije i da će Švajcarska, koja je do sada u NTP u Beogradu donirala 1,2 miliona švajcarskih franaka, nastaviti da podržava Srbiju u razvoju IT sektora koji, dodaje German, postaje najrazvijeniji sektor sa rastom od 21 odsto u 2017. godini.

German je izrazio zadovoljstvo zbog brojnih inovacionih firmi koje posluju u NTP u Beogradu što pruža mogućnost za radna mesta obrazovanim ljudima koji ostaju u Srbiji.

„Drago mi je što čujem da se ljudi vraćaju u Srbiju, ne samo iz Švajcarske. Ljudi iz dijaspore su pametni i znaju zašto se vraćaju u Srbiju“, rekao je on.

Značaj NTP-a u Beogradu German vidi i kao mogućnost za poboljšavanje imidža Srbije u svetu.

„Obećavam da ću se vratiti u Švajcarsku sa pozitivnom slikom“, rekao je on i zahvalio Vladi Srbije na sredstvima koje izdvaja za NTP u Beogradu, te najavio nastavak podrške Švajcarske Srbiji.

Direktorka NTP u Beogradu Gordana Danilović Grković je istakla da potrebe IT sektora rastu i da je zato neophodno podizati kvalitet usluga. Kao rezultat trogodišnjeg rada navela je da su kompanije koje posluju u tom parku ostvarile 29 miliona evra izvoza.

NTP je prošle godine imao 17 miliona evra prihoda od čega je osam miliona evra ostvareno od izvoza, dodala je ona.

Cirih-Beograd: cipele, zubi i ljubaznost

0

Noje cirher cajtung piše o Balkanu u širem kontekstu: „Prosečna stopa nezaposlenosti od 16 odsto; četvrtina mladih nema ni završeno stručno obrazovanje ni posao: indikatori tržišta rada na Zapadnom Balkanu su neveseli. No, isplati se u tome videti čašu koja je polupuna. Studija Svetske banke i bečkog Instituta za uporednu ekonomiju (WIIW) pokazuje da je u Albaniji, Bosni, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji u poslednjih godinu dana otvorena 231.000 radnih mesta. To odgovara rastu od dobri 3,9 odsto. Pri tome su na samom vrhu Srbija (industrija i uslužne delatnosti) i Kosovo (građevinski sektor, zdravstvo, industrija).“

List dalje prenosi da je u pomenutim šestorim zemljama stopa nezaposlenosti između 2016. i 2017. pala za 2,4 odsto, kao i da su ne samo mladi, već i osobe između 55 i 65 godina starosti imale bolje šanse da nađu posao nego ranije. „Pozitivno upada u oči i da je stopa zaposlenosti žena povećana na 43,2 odsto, a primećuju se i velike regionalne razlike (Kosovo: 13,1%, Srbija 52,3%).“

I pored svega toga, odliv mozgova sa Balkana se nastavlja, pre svega zato što se u zemljama stare EU (15 članica) mnogo bolje zarađuje, i tamo su Balkanci spremni da rade i poslove koji su ispod njihovog nivoa stručne spreme.

„Taj odliv negativno utiče na privredni rast i konkurentnost u zemljama porekla. Emigracija ima posebno velike razmere u Makedoniji i Bosni. Lošim stranama pojave su suprotstavljene doznake ’gastarbajtera‘: one poboljšavaju prihode onih koji su ostali u zemlji, smanjuju siromaštvo i podstiču investicije u domovini.“

„Prema izveštajima stručnjaka za tržište rada, vlade na Zapadnom Balkanu se previše uzdaju u pozitivne nuspojave migracije. U upravnim aparatima zemalja u transformaciji nedostaje razumevanje migracione dinamike i nedostaju resursi za obraćanje onima koji hoće da se vrate i za praćenje njihove reintegracije“, piše između ostalog Noje cirher cajtung.

Neuvijeni pogledi

A dugogodišnji dopisnik švajcarskog lista iz Beograda Andreas Ernst, objavio je članak u kojem piše o onome „što upada u oči kada se čovek posle mnogo godina vrati u Švajcarsku“. „Tri prva utiska posle godina provedenih u Beogradu jesu: cipele, zubi i ljubaznost. Cipele Cirišana su blistavo očišćene, najčešće skupe, pa čak i sasvim mala deca tapkaju trotoarima u cipelicama poznatih firmi.“

„Drugi utisak – blistavo beli zubi penzionera, koji se samouvereno probijaju kroz saobraćaj na putu ka svojim izletničkim ciljevima. I, naposletku, ljubaznost prodavaca . Kakav kontrast Beogradu. Tamo je, već prema tome kakav je ko, na kasi sve moguće: od drskosti do srdačnih susreta.“

„Ali, ono što je zaista upadljivo, jesu pogledi. Cirišani Vas gledaju sasvim neuvijeno. Ko to ide? – Pitaju te oči. Ili kakav je to čovek? U Beogradu pogledi lutaju tamo-ovamo, kao da ih ništa ne zadržava na jednom mestu. U Cirihu se, međutim, fiksiraju. Više iz radoznalosti nego iz nepoverenja, kako izgleda. To je stvar na koju čovek mora da se navikne, ali ona ne mora biti neprijatna. I u mom rodnom gradu je čovek gotovo uvek među nepoznatim ljudima, a pogledi pružaju osećanje da Vas vide kao osobu.“

Priredio Saša Bojić

Srbija dobila dres za Mundijal, trobojka preko celog srednjeg dela

0

Konačno je poznato i u kakvim će dresovima na ovom velikom takmičenju igrati Srbija.

Nakon dužeg perioda neizvesnosti u kojoj nas je držala nemačka kompanija ‘Puma’, pomenuta firma je obelodanila kako će izgledati dresove Srbije za Svetsko prvenstvo koje počinje za ravno 88 dana u Rusiji.

Jedan dres koji je predstavljen jeste bele boje, a preko srednjeg dela protežu se crvena, plava i bela boja, odnosno zastava Srbije.

Da podsetimo fudbalska reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu 2018. godine takmičiće se u grupi „E“ zajedno selekcijama Brazila Švajcarske i Kostarike.

Ministarstvo kulture i informisanja doniralo knjige Univerzitetu u Bazelu

0

Na inicijativu Ambasade Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, Ministarstvo je, u saradnji sa izdavačkim kućama, doniralo stručnu literaturu i udžbenike, među kojima su Rečnik srpskoga jezika, Normativna gramatika, Pravopis, Etimološki rečnik i još desetak publikacija značajnih za izučavanje srpskog jezika, piše u saopštenju Ministarstva kulture.

Donaciju knjiga je u ime Ministarstva kulture i informisanja predstavnicima Univerziteta u Bazelu uručila ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković.

Ona je na prigodnoj ceremoniji, koju je povodom prijema donacije priredio Univerzitet, istakla spremnost Ministarstva kulture i informisanja i srpske ambasade u Švajcarskoj da nastave saradnju sa Seminarom za slavistiku, pomažući i na druge načine studije srpskog jezika na Univerzitetu u Bazelu.

U ime Univerziteta, knjige su primili prorektor Univerziteta prof. dr Tomas Grob, koji je i šef Seminara za slavistiku, i dr Ljiljana Rajnkovski, docent za južnoslovenske jezike, a prisustvovali su i drugi profesori slovenskih jezika i književnosti.

Grob i Rajnkovski izrazili su zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja na velikodušnoj donaciji i istakli da će ona osavremeniti i obogatiti knjižni fond Univerziteta i pomoći studentima da bolje i lakše savladaju srpski jezik.

Univerzitet u Bazelu je, inače, jedan od tri univerziteta u Švajcarskoj, na kojima se izučava srpski jezik. Preostala dva su Univerzitet u Cirihu i Univerzitet u Bernu.

Pored zalaganja i rada na sistemskom uređenju otvaranja i jačanja lektorata za srpski jezik, koji su izuzetno značajni za promociju naše kulture i književnosti u inostranstvu, donacija knjiga Univerzitetu u Bazelu predstavlja još jedan primer podrške Ministarstva kulture i informisanja izučavanju srpskog jezika u drugim zemljama.

Unapređenje ekonomske i razvojne saradnje sa Švajcarskom

0

Predsednica Vlade Republike Srbije Ane Brnabić razgovarala je danas sa zamenicom državnog sekretara Federalnog ministarsva spoljnih poslova Švajcarske Konfederacije Kristinom Marti Lang, koja joj je uručila novu Strategiju za ekonomsku i razvojnu saradnju sa Srbijom za period od 2018. do 2021. godine.

Premijerka Brnabić zahvalila je Vladi Švajcarske i Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju na donaciji u visini od 90 miliona evra, koju Strategija predviđa za naredni četvorogodišnji period.

Ona je objasnila da je prethodna Strategija značajno doprinela ekonomskom razvoju i unapređenju državne uprave, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energija i izrazila posebno zadovoljstvo što su novim aranžmanom predviđena značajna finansijska sredstva za nastavak sprovođenja dualnog obrazovanja u Srbiji.

Premijerka Brnabić istakla je da Vlada Srbije ulaže posebne napore u reformu obrazovanja i smatra je ključnim pokretačem napretka države.

Cilj je, prema rečima premijerke, da se obrazovni sistem približi potrebama privrede, što će u godinama koje dolaze omogućiti smanjenje nezaposlenosti i lakše zapošljavanje mladih.

Kada je reč o ekonomskim odnosima, ocenjeno je da je Švajcarska jedan od značajnijih investitora u srpsku privredu i da postoji veliki potencijal za saradnju u razvoju malih i srednjih preduzeća.

Lang je naglasila da je Srbija postigla dobre rezultate u sprovedenim reformama i da je neophodno nastaviti sa jačanjem ekonomije i unapređivanjem pravnog okvira, kako bi se stvorili lakši uslovi poslovanja za buduće investitore.

Cilj Srbije je, prema premijerkinim rečima, približavanje Švajcarskoj u oblastima informacionih tehnologija, digitalizacije i inovacija u privredi.

Ona je zahvalila Vladi Švajcarske na podršci u osnivanju Naučno-tehnološkog parka u Beogradu i na podršci inicijativi „Digitalna Srbija“, koji ima za cilj digitalizciju srpske privrede i modernizaciju društva.

Sagovornice su ocenile da će predstojeća poseta predsednika Švajcarske Konfederacije Alena Bersea Srbiji, planirana u junu ove godine, biti dobra prilika za dalje unapređenje bilateralne saradnje dve države.

 

RTS Planeta – odgovor na potrebe savremene publike

0

Na jedan klik postaje dostupno 60 godina televizijskog ali i 95 godina radijskog programa. Emisije, filmovi koji su obeležili epohu ali i audio-zapisi istorijskih događaja, poput govora kralja Petra Drugog u Londonu 1941. ili obraćanja Ive Andrića tokom dodele Nobelove nagrade već su deo RTS Planete.

Na tu platformu, rame uz rame sa svedočanstvima o našem vremenu, unose se i sadržaji snimljeni od osnivanja naše kuće.

„RTS Planeta je budućnost gledanja televizije i slušanja radija i kao i svi veliki javni medijski servisi koji imaju bogate programske arhive, mi nastojimo da to programsko blago koje je ne samo nacionalno već i evropsko kulturno blago, na ovaj način učinimo dostupnim svim internet korisnicima širom sveta“, kaže Tanja Ćitić iz Sektora RTS-a za razvoj i nove poslove.

RTS Planeta dostupna je svima na internetu, na računarima, tabletima, a odnedavno i preko posebne aplikacije za mobilne telefone. Na svim tim uređajima, osim arhiva, programa uživo, gledaoci RTS-a mogu da vraćaju program 72 sata unazad, a imaju i dodatne tehničke mogućnost.

„Mogu istovremeno više televizijskih i radijskih kanala da gledaju. U svakom slučaju mislim da smo odgovorili na sve potrebe savremene gledalačke publike, publike 21. veka i naš razvoj će ići zapravo u korak sa tim potrebama, što sadržinski što u smislu distribucije tih sadržaja“, poručuje Tanja Ćitić.

Korisnicima RTS-a iz riznica PGP-a, između ostalog dostupna je i prva ploča objavljena 1959. godine – „Zvižduk u osam“ ali i ovogodišnja izdanja. U posebnoj kategoriji su priče koje dopisništvo RTS-a snima u 25 gradova Srbije i koje se mogu pretraživati po imenu grada ili temi.

Prva fotografija Nj.K.V. Princa Stefana Karađorđevića

0

Pet dana star Nj.K.V. Princ Stefan, zajedno sa svojom majkom Nj.K.V. Princezom Danicom, stigao je iz porodilišta kući u Kraljevski dvor na Dedinju. Ovom prilikom napravljene su prve fotografije mladog Princa zajedno sa članovima kraljevske porodice – Stefanovim roditeljima ocem Nj.K.V. Princom Filipom i majkom Nj.K.V. Priincezom Danicom, Njihovim Kraljevskim Visočanstvima Prestolonaslednikom Aleksandrom i Princezom Katarinom, Nj.K.V. princezom Marijom de Glorijom od Orleana i Bragance, vojvotkinjom od Segorbe, kao i roditeljima Princeze Danice gospodinom Ciletom i gospođom Bebom Marinković.

Živeo Stefan!“, rekao je Aleksandar Karađorđević obraćajući se novinarima, a potom zaplakao. Princ Aleksandar se zahvalio medijima što na najlepši način izveštavaju o tom „divnom događaju“.

U nedelju 25. februara, sa blagoslovom Patrijarha Irineja, u čast Stefanovog rođenja sa Hrama Svetog Save na Vračaru prvi put u istoriji zazvonilo je svih 49 zvona kao znak nečijeg rođenja, kao i zvona manastira Žiče i crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Ovo je prvo rođenje muškog deteta u kraljevskoj porodici u Srbiji nakon 90 godina kada se Nj.K.V. Princ Tomislav rodio u Beogradu. On je bio brat Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, dede Nj.K.V. Princa Filipa.

Roditelji Princ Filip i princeza Danica, zajedno sa celom Kraljevskom porodicom najsrdačnije zahvaljuju svima na čestitkama, kao i medijima koji su na najlepši način izveštavali o ovom divnom događaju.

Nj.K.V. Princeza Katarina i Prestolonaslednik Aleksandar, Nj.K.V Princeza Marija de Glorija od Orleana i Bragance, vojvotkinja od Segorbe, Nj.K.V. Princ Filip, Nj.K.V. Princeza Danica i Nj.K.V. Princ Stefan, g-din Cile Marinković i g-đa Beba Marinković

NJ.K.V Princ Filip Karađorđević i Princeza Danica dobili prvo dete, sina Stefana

0

Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina sa radošću saopštavaju da je kraljevska porodica dobila još jednog člana. Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Danica, supruga Nj.K.V. Princa Filipa, rodila je sina Stefana u Beogradu u nedelju, 25. februara 2018. godine u 10:30 časova.

Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja, zvona hrama Svetog Save zvonila su kao znak rođenja novorođenčeta kraljevske porodice Karađorđević, a ovo je prvi put u istoriji da je 49 zvona najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu objavilo takvo rođenje. Ovim povodom oglasila su se i zvona crkve Svetog Đorđa na Oplencu, kao znak rođenja princa.

Majka i beba se osećaju dobro. Roditelji, Princ Filip i Princeza Danica, srdačno zahvaljuju svima na čestitkama, zajedno sa Njihovim Kraljevskim Visočanstvima Prestolonaslednikom Aleksandrom i Princezom Katarinom.

Ovo je prvo rođenje muškog deteta u kraljevskoj porodici u Srbiji nakon 90 godina kada se Nj.K.V. Princ Tomislav rodio u Beogradu. On je bio brat Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, dede Nj.K.V. Princa Filipa.

U čast rođenja sina u manastiru Žiča jutros su se jutros oglasila zvona, kao i na zvoniku Hrama Svetog Save u Beogradu.

Igumanija manastira Žiča Jelena, ovaj događaj je nazvala radosnim.

„Zvona su se oglasila na manastiru Žiča, hvala Bogu, radujemo se“, rekla je agenciji Beta igumanija Jelena.

U manastiru Žiča je krunisano sedam srpskih kraljeva. Prvi je bio Stefan Prvovenčani, zatim Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin, Milutin i Stefan Dečanski.

Prilikom njihovog krunisanja, za svakog su pojedinačno na crkvi probijana i potom zazidana, nova vrata kroz koja je prolazio samo krunisani vladar.

Zahvaljujući Svetom Savi, Žiča je oslikana oko 1220. godine, a kao prvo sedište, kako i dolikuje prvom sedištu srpske autokefalne arhiepiskopije, freskama su je ukrasili najbolji mramornici i slikari iz Carigrada.

Veliki deo prvobitnog živopisa je uništen, sačuvani su fragmenti u pevnicama, a postojeće freske potiču iz doba velike obnove Žiče, za vreme kralja Milutina izmedu 1313. i 1316. godine.

Srpska princeza Danica prošle jeseni je potvrdila da je trudna. Tada je bila u trećem mesecu trudnoće, a supružnici su radosnu viest saznali neposredno po povratku sa medenog meseca u Grčkoj.

Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Filip i Princeza Danica venčali su se u Sabornoj crkvi u Beogradu 7. oktobra 2017. godine. Venčanje je služio Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej. Kuma je bila Nj.K.V. Princeza Viktorija od Švedske, a kum Nj.K.V. Princ Petar.

 

Rolf Dobelli: „Da nije bilo ratova Srbija bi bila kao Švajcarska“

0
Rolf Dobelli, Ana Brnabić

On je u razgovoru za beogradski „Blic“ rekao da će njegova organizacija sledeće godine početi sa organizovanjem skupa Vorld majnds u Beogradu. Kaže i da je Srbija zabeležila dobar napredak i da radi dobar posao.

„Imali smo sastanak sa premijerkom, koja je bila jedna od osoba koja je veoma uticala na to da dođemo u Beograd, a i gospodin Vučić je takođe to inicirao. Želeli bismo da dovedemo što više ljudi iz naše originalne zajednice na World Minds u Beogradu“, kazao je on za „Blic“ tokom boravka u Beogradu.

„Sa vašom vladom bismo mogli dan nakon simpozijuma da organizujemo sastanke sa onima koji su učestvovali da vidimo šta ko može da ponudi, da razgovaramo o investicijama itd. Ali mogu da vam kažem da je zaista dobro raditi sa vašom vladom, ona je brza i ne komplikuje“, kaže on.

Na pitanje zašto baš Beograd i Srbija, on kaže da su imali dosta pitanja iz drugih gradova da li mogu da organizuju simpozijum tamo, ali je vlada Srbije izrazila jaku podršku.

Dobeli je dodao da je tu još jedan razlog – Srbija je prilično nalik Švajcarskoj, imaju približan broj stanovnika, nemaju naftu, pa, kako kaže, „mi generišemo bogatstvo naukom i preduzetništvom i Srbija će uraditi isto“.

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

„Ne zaboravite, vi ste imali tri rata, Švajcarska nije, mi nismo učestvovali u Prvom svetskom ratu, bili smo pošteđeni u Drugom i naravno nismo imali jugoslovenski rat. Dakle, prošli ste kroz tri rata i to je razlika… Mi smo imali bolji početak i sreću, a vi ste imali lošu sreću. Da nije bilo toga, vi biste bili kao Švajcarska, garantujem vam“, kaže Dobeli.

Na pitanje kako Srbija da spreči odliv mozgova, on kaže da Srbija treba da nađe način da se ponovo poveže sa tim ljudima. „I Vorld majnds može da pomogne u tome. Beograd ima regionalni uticaj i vodeći je centar za nauku u regionu. Srbija treba da postane magnet, njeni naučnici odlaze u inostranstvo i to treba da rade, ali Srbija treba da nađe način da ih privuče nazad. To je dugotrajan projekat, ali to mora a se desi“, kaže Dobeli.

Odgovarajući na pitanje kako Srbija može da privuče investicije i poboljša svoj imidž u svetu, on kaže da će to doći s vremenom. „Ali mislim da će stvarno pomoći integracija u EU. Čim se to desi, mnogo investicija će stići u zemlju. Mislim da će proći još nekoliko godina, ali ste napravili dobar napredak. U međjuvremenu, pomaže vam što radite na digitalizaciji, smanjenju birokratije, stimulisanju preduzetništva, gradite tehno-parkove…mislim da Srbija radi dobar posao, a sada smo i mi mali deo toga“, navodi on.

1...222324...32Stranica 23 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.