Plaćena reklama

Nema više penzija u CHF za Srbe

0
© REUTERS/Pascal Lauener

Obaveštenje je nedavno na kućne adrese korisnika poslao švajcarski penzioni fond ZAS, a odluka će se primenjivati od 1. oktobra.

Među hiljadama naših građana koji su penziju zaradili u Švajcarskoj je i Nataša Filipović iz Beograda.

“Dobili smo dopis, i na nemačkom i na srpskom jeziku, u kome piše da treba da otvorimo račune na koje mogu da ležu uplate u evrima. U suprotnom će nam stopirati isplatu”, objašnjava Nataša Filipović, koja penziju prima već pet godina.

“Odmah sam zvala penzioni fond i tražila objašnjenje. Ja sam radila u Švajcarskoj i zarađivala švajcarske franke. Ne želim penziju u evrima. Referent zadužen za naše penzije mi je odgovorila da oni ne žele više da nas isplaćuju u francima, već u evrima. Mi nismo evro zona. Nigde ne piše zašto su tako odlučili. Ne pozivaju se ni na kakav član zakona”, kaže ona.

U dopisu nije precizirano po kom kursu će se penzije obračunavati, niti na građane kojih sve država će se novi obračun primenjivati.

“Kako sam razumela gospođu, oni tako štite svoju valutu. Rekla mi je da ne žele da je šalju po svetu. Rekla je da možemo da imamo račun u Švajcarskoj i da ćemo tada primati penziju u francima. Suprug i ja smo imali ranije tamo račun, ali to nas košta 500 franaka godišnje. Košta i slanje svakog papira”, dodaje Nataša Filipović.

Objašnjenje smo potražili u Ambasadi Švajcarske, ali su nas uputili na penzioni fond ZAS, čije odgovore čekamo. O novim pravilima nije informisan ni Zavod za socijalno osiguranje. Srbija sa Švajcarskom ima sporazum o saradnji, ali penzije se ne isplaćuju preko PIO fonda, već ih individualno primaju korisnici.

“Nismo dobili nikakvo objašnjenje od Švajcarske, ali oni i nemaju obavezu da nas informišu”, kaže Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje Srbije.

“Oni individualno kontaktiraju sa korisnicima i pojedinačno im isplaćuju penzije na račune. Mi možemo da zatražimo od njih objašnjenje. Većina korisnika stranih penzija inače dobija primanja u evrima čak i iz država u kojima evro nije zvanična valuta. Sami penzioneri ne bi trebalo da budu oštećeni i to je legitiman način isplate”, kaže Panović.

Činjenica je da je rast švajcarskog franka nedavno strašno uzdrmao švajcarske penzione fondove. Posle ukidanja fiksnog odnosa sa evropskom valutom, franak je najpre skočio, što je oteralo u minus kamate na depozite. Veliku štetu su pretrpeli privatni penzioni fondovi. Poslednjih dana švajcarac je pao u odnosu na evro, pa sada za jednu evropsku kovanicu valja dati 1,09 švajcarske.

Ekonomisti veruju da korisnici švajcarskih penzija u Srbiji neće biti na gubitu. “Oni će dobijati iznose po kursu koji važi u trenutku isplate penzija”, smatra profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije. “Pošto žive van Švajcarske, ne vidim da su u gubitku. Ali ne vidim ni da se tako štiti valuta, jer u Srbiji možete da kupite švajcarske franke. Oni ,međutim, možda pokušavaju da spreče jačanje švajcarskog franka, jer je to problem koji imaju. Zbog jake valute imaju problem sa izvozom. U vremenu kada evro i dolar variraju, švajcarac je najstabilnija valuta. Velika potražnja za njim diže mu cenu. Sve zavisi od iznosa penzija stranih državljana. Ukoliko oni u tom iznosu prodaju švajcarske franke na tržištu i kupe evre, oni tako smanjuju tražnju za njim”, kaže on.

Srpska dijaspora među najdarežljivijim

0

Prema statistici, svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca već od člana porodice u inostranstvu. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 evra. Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu.

“To je očigledno nešto u genima možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na svoj rodni kraj i svoje poreklo. Moram priznati da, prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, sada se ta emocija pomalo i gubi”, kaže Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.

Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko banaka, oko dve milijarde evra svake godine. Nezvanično, autobusom, preko prijatelja i familije, stigne najmanje još pola te sume.

“Na makroekonomskom nivou se svi prilivi iz inostranstva po osnovu doznaka smatraju kao jedna vrsta kompenzacije odliva te radne snage. Građani koji nisu mogli da ovde nađu posao i privređuju i doprinose na taj način to su uradili u inostranstvu. I naravno da utiču na sva privredna kretanja, a samim tim i na stabilnost kursa”, kaže Dušan Uzelac, urednik portala “Kamatica”.

A u BDP-u učestvuju sa 10 odsto.

U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 milijardi evra registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20 odsto manja. Stručnjaci zato kažu da su doznake možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja.

Problem je, međutim, u načinu na koji se troše. Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji se one retko investiraju.

“Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomski razvoj Srbije”, kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Trend iseljavanja iz naše zemlje se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.

Princ Aleksandar Krađorđević proslavio 70. rođendan

0

Povodom proslave 70. rođendana Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra večeras je u Kraljevskom Dvoru priređena gala večera gde su domaćini bili Princeza Katarina i njihova deca Princ Naslednik Petar, Princ Filip i Princ Aleksandar, Dejvid i Alison i unuci Amanda i Majkl. Večeri je prisustvovao veliki broj velikodostojnika iz celog sveta, predstavnika političkog, javnog i kulturnog života naše zemlje, članova Savetodavnih tela Krune i prijatelja i poštovalaca Kraljevske Porodice.

0Z5A1709m
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Kraljica Silvija od Švedske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kralj Gustav XVI od Švedske

Svojim prisustvom rođendansko slavlje uveličali su: Njihova Veličanstva Kralj Karl Gustav XVI i Kraljica Silvija od Švedske (Njegovo Veličanstvo je na čelu države Švedske), Njegovo Presvetlo Visočanstvo Princ Albert od Monaka (šef države Monako), kome je ovo prva poseta Srbiji, Njeno Veličanstvo španska Kraljica majka Sofija, Njegovo Veličanstvo bugarski Car Simeon II i Carica Margarita, Njihova Kraljevska Visočanstva Princeza Margareta od Rumunije i Princ Radu, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola Petrović Njegoš od Crne Gore, Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Rad Bin Zaid od Jordana i Princeza Majda Rad Zaid, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Ludvig od Badena, Njegovo Visočanstvo Princ Amin Aga Kan, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Ira od Furstenberga, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola (sin Kraljevića Tomislava), Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Serž (sin Kneza Aleksandra Pavlovog), Njihova Visočanstva Princ Pjer I Princeza Silvija d’Arenberg, g-đica Viktorija De Silva (unuka Kraljevića Tomislava), Nj.E. g-din Dezmond De Silva.

Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima
Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima

Za mnogobrojne zvanice, koje su u Plavom salonu Kraljevskog Dvora dočekala Njihova Kraljevska Visočanstva, priređen je koktel na donjoj terasi Kraljevskog Dvora nakon čega je usledilo premijerno prikazivanje kratkog dokumentarnog filma o Prestolonasledniku. Svojim nastupom rođendansko slavlje ulepšali su Sanja Ilić  i „Balkanika“ sa muzičkim programom „Balkan koncept” nakon čega je upriličena gala večera na gornjoj terasi Kraljevskog Dvora.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar obratio se gostima i brojnim prisutnim predstavnicima medija.

Posle obraćanja prisutnima Prestolonaslednik je isekao rođendansku tortu.

Govor Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra

Vaša Veličanstva, Vaša Kraljevska Visočanstva, Vaša Svetla Visočanstva, Vaše Ekselencije, Vaša Svetosti, časni oci, imami i efendije, Vaša Lordstva, dame i gospodo, hvala vam što ste došli na moj rođendan.  Veoma sam srećan što ste večeras ovde, u domu mojih predaka. U zemlji koju su svojim životima stvarali moji preci i preci mojih zemljaka. U gradu koji je postao naša prestonica pre šest vekova.

Sada, kada punim sedamdeset godina, dobar je trenutak za preispitivanje prethodnih decenija.

Za nekoga ko je, voljom sudbine i igrom istorije, rođen u izgnanstvu, ko je proglašen za državnog neprijatelja u drugoj godini života. Činjenica da svoj sedamdeseti rođendan proslavljam konačno rehabilitovan, u otadžbini, u svom domu, sa svojim narodom i među prijateljima koje sam stekao u svetu, predstavlja emotivan momenat, nešto o čemu sam čitavog života sanjao.  Ja sam zbog toga zahvalan bogu, ali dugujem mnogo i onima koji su večeras ovde da uveličaju slavlje. Onima koji, nažalost, više nisu sa nama, ali čiji nas duh nikada neće napustiti, kao i onima koji su večeras sa nama u mislima, dobrim željama i nadama da ćemo imati budućnost koje smo dostojni.

Borili smo se zajedno za pravdu, demokratiju, ljudska prava, slobodu, poštovanje svake vere, etničkog porekla, za državu ravnopravnih građana, koja je ravnopravna sa ostalim državama i uvažavana od njih, za zajednicu mira, sloge i napretka.

Večeras, okružen svojom užom i širom porodicom, zahvaljujem se mojoj supruzi i našoj deci na ljubavi i podršci. Zahvaljujem mojim rođacima i prijateljima iz brojnih vladarskih domova koji su mi učinili čast svojim prisustvom i svojim lepim željama.

Najlepše zahvaljujem predsedniku vlade gospodinu Aleksandru Vučiću i najvišim državnim funkcionerima u Srbiji, predstavnicima crkava i verskih zajednica, diplomatskom koru i svima vama koji ovo veče i ovu priliku činite nezaboravnim, i – pre svega i iznad svega – našem narodu koji me je učinio srećnim što mu pripadam.

Od Karađorđa do mene postoji kontinuitet služenja narodu i državi. Dok postoji dom Karađorđev, čast služenja narodu i državi neporeciva je dužnost, obaveza i odgovornost, jer potičemo iz naroda, i ta nas činjenica sudbinski obavezuje.

Dugujem mnogo mojoj supruzi za svu njenu ljubav, trud, i svakodnevnu posvećenost, kao i za ovaj poseban rođendan.

Zahvaljujem svom mom osoblju i svima koji su vredno radili da ovaj skup i svaki drugi dan učine mogućim.

Hvala vam, neka vas Bog štiti i ljubav spaja

Počinje drugi po redu Resava fest

0

I ako je ovo tek drugi po redu “Resava fest” u programu festivala, i ove kao i prosle godine, nastupiće i umetnici iz drugih zemalja koji festivalu daju medjunarodni karakter.

“Resava fest” svojim programom privlači sve više posetilaca iz zemlje i inostranstva.

U petak, 17. jula nastupaju Rambo Amadeus, Danica Krstić, Iskaz, peruanski muzičar Mario Cubillas i Dj Vlada Jovanović, dok će 18. jula na bini zapevati Bad Copy, My People, IZA (Rumunija) i Dj-s Beta Sound.

Na drugoj bini, na Trgu despota Stefana biće održana smotra internacionalnih folklora na kojoj će između ostalih nastupiti i švajcrska kulturno umetnička društva

U toku festivala, peruanski muzičar Mario Cubillas će držati radionice za izradu kajona – muzičkog udaračkog instrumenta, koji će učesnici nakon završene radionice dobiti na poklon.

Tokom trajanja festivala, u Centru za kulturu Despotovac biće održana izložba indijske slikarke Shainy Boots.

Resava world music fest održava se drugu godinu zaredom i postaje deo tradicije ovog dela Šumadije.

Poslovni forum Srbija – Švajacarska u Cirihu

0
© Vlada Srbije - Anadolu Ajansı

Obraćajući se prisutnim investitorima, Vučić je govorio o ekonomskim i zakonskim reformama koje Vlada sprovodi, kao i o spoljnopolitičkim aktivnostima, sporazumu sa MMF-om i odnosima u regionu.

Srpska ekonomija je ozbiljno oporavljena na šta ukazuje i podatak da je ukupan deficit Srbije od početka godine do danas 140 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosio oko 1,45 milijardi evra, rekao je danas u Cirihu premijer Aleksandar Vučić.

On je, međutim, napomenuo da se ovaj nivo deficita neće zadržati do kraja juna, jer su planirane određene isplate.

Učestvujući na Poslovnom forumu u organizaciji Privredne komore Švajcarska – Centralna Evropa u Cirihu, premijer je kazao da je prihod od bruto domaćeg PDV za oko 2,5 milijardi dinara veći u odnosu na jun prošle godine, što nedvosmileno govori o početku dugoročnog oporavka srpske ekonomije.

To, kako je naveo, nije postignuto zbog dramatično većih uplata EPS-a, NIS-a, Srbijagasa, već pokazuje lagani oporavak u srpskoj ekonomiji u sferi fiskalne i makroekonomije.

Svi prihodi, istakao je premijer, značajno su veći u odnosu na prethodni period, kao i da su svi rashodi značajno niži.

– Zato najviše volim kad se pojedinci šale na moj račun, pa odu na more, pa napišu – Vučiću izvini. Super je što mi se izvinjavate, dobro je da ne kukate i možete to sebi da priuštite – rekao je Vučić.

Premijer je naveo i da manje strahuje za srpsku ekonomiju a mnogo više za politiku i političku stabilnost, za koju veruje da će biti očuvana.

Naredna godina – godina reformi

Naredna godina će, kako je najavio premijer nakon Poslovnog foruma, za Srbiju biti godina reformi, što će pripremiti teren za još bolju budućnost svih njenih građana. To će, poručio je, biti i godina reforme obrazovnog i zdravstvenog sistema u Srbiji.

Srbija je, reka je Vučić, želi da od Švajcarske nauči o dualnom sistemu obrazovanja, koji je jedan od uzroka i razloga što je Švajcarska toliko uspešna.

– To mnogi kod nas unapred kritikuju – naveo je premijer.

Govoreći o Poslovnom forumu, premijer je novinarima rekao da najrečitije govori podatak da je ove godine tom skupu prisustvovalo tri puta više kompanija u odnosu na pre pet godina, kada je skup organizovao tadašnji srpski premijer.

To, kako je rekao, dovoljno govori o drugačijoj poziciji Srbije u svetu, regionu i Evropi.

– Mislim da politička stabilnost privlači ljude da dodju u Srbiju, ali i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama EU, regiona, Turskom, Belorusijom, Rusijom i Kazahstanom. To je tržište od gotovo milijadru stanovnika – rekao je Vučić.

Prednost Srbije je dobro obučena radna snaga, stručni mladi inženjeri pre svega i zato sve veći broj švajcarskih kompanija pokazuje interes da dođe u Srbiju – naveo je premijer.

Vučića brine stanje u BiH

Odnos Beograda i Prištine ne predstavlja najveću pretnju regionalnoj stabilnosti, izjavio je premijer, istakavši da za njega jedan od “najvećih strahova” predstavlja situacija u BiH.

Bez regionalne stabilnosti ne bismo mogli da sprovodimo ekonomske reforme, istakao je Vučić.

“Vezu izemeđu Beograda i Prištine ne vidim kao najveću pretnju regionalnoj stabilnosti. Biće još nekih stvari koje će morati da se srede, ali razgovaramo jedni sa drugima, a dijalog je nešto što je veoma bitno i značajno za obe strane”, rekao je Vučić napominjući da se nada kompromisima kako bi se postigli “dobri dogovori” za dobrobit oba naroda – srpskog i albanskog.

S druge strane, kazao je, jedan od njegovih najvećih strahova je situacija u BIH i zato su odnosi Srbije i BiH “uvek tihi”. Srbija, dodao je, ne odgovara čak ni na neke izjave koje dolaze iz BiH.

“Ne zato što smo slabi već jer želimo da imamo kontinuiran dijalog sa BIH i zato što smatram da je dijalog između Srbije i BIH od strategijske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan”, podvukao je Vučić.

On je dodao da je Srbija uložila mnogo u izgradnju dobrih odnosa sa Crnom Gorom i Makedonijom. Prema njegovim rečima, Srbija je promenila “strategiju i taktiku”, što je dokazala i njegova nedavna poseta Albaniji, kao i poseta albanskog premijera Edija Rame Srbiji.

“To je bio prvi put da on posećuje Srbiju i ja Albaniju. Sada možemo da razgovaramo”, kazao je premijer i najavio da će od Brisela tražiti podršku za neke programe, pre svega saobraćajnu infrastrukturu, a zajedno sa Albanijom Srbija će, kako je rekao, potpisati i neke dokumente, što niko nije očekivao.

Premijer Vučić je poželeo dobrodošlicu svim investitorima voljnim da ulažu u Srbiju, a svoje obraćanje završio je rekavši: “Neka se Srbija uzdigne”, aludirajući, kako se ističe u saopštenju, na završne reči Vinstona Čerčila, koji je u istoj zgradi 1946. godine održao govor pozdravljajući ujedinjenje Evrope uzvikujući “Neka se Evropa uzdigne”.

Poslovni forum: “Srbija na putu ka modernoj ekonomiji”

0
© Serbinfo.ch

U organizaciji Privredne komore Švajcarske za Centralnu Evropu i Ambasade Republike Srbije u Bernu, u utorak 16. juna 2015. godine u Cirihu, održava se Poslovni forum “Srbija na putu ka modernoj ekonomiji”

Na forumu će između ostalih govoriti Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić, Ministar finansija Republike Srbije Dušan Vujović, Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Dr Snežana Janković, Abasador Švajcarske Konfederacije u Srbiji Žan-Danijel Ruh (Jean-Daniel Ruch) i Ambasador Livija Loj (Livia Leu), šef za bilateralne ekonomske odnose u Državnom sekretarijatu za ekonomske poslove Švajcarske.

Tema foruma je “Srbija na putu ka modernoj ekonomiji”, u okviru koga će švajcarskoj poslovnoj zajednici biti predstavljen investicioni ambijent u Srbiji i rezultati reformi usmerenih na unapređenje uslova poslovanja.

Nakon plenarnog dela Poslovnog foruma predviđeni su bilateralni razgovori srpskih i švajcarskih privrednika.

Švajcarska je u prethodnim godinama među najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima i nalazi se među 10 najvećih investitora u Srbiji. U protekloj deceniji uložila je više od 500 miliona švajcarskih franaka. Privredna saradnja i robna razmena beleže pozitivne trendove, ali ima još dosta mogućnosti za unapređenje ekonomskih veza. Srbiju su kao dobru privrednu destinaciju prepoznale i najveće švajcarske kompanije, kao što su Holcvim, Nestle, Sika, SGS, Novartis, Sicpa, Ringier Axel Springer i druge.

Redakcija

U Ženevi uhapšen Naser Orić

0

Ratni komandant bošnjačkih snaga u Srebrenici Naser Orić uhapšen je u Ženevi, potvrdio je načelnik Srebrenice Ćamil Duraković za N1. Kako nezvanično saznajemo, Orić je uhapšen po poternici Republike Srbije zbog ratnih zločina počinjenih nad stanovništvom u Podrinju 1992. godine.

Interpol Srbije je raspisao u februaru prošle godine poternicu za Orićem.

Sumnja se da je sa još četvoricom 12. jula 1992. godine počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i da su tada ubili devet civila srpske nacionalnosti.

Sa Naserom Orićem bio je i načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković koji je sa takođe bio u policiji.

Hag oslobodio Orića 2008.

Orić je bivši bošnjapčki komandant koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.

Nakon žalbe na presudu, Orić je proglašen nevinim, posto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo “da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da “dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu”.

Ratni komandant muslimanskih snaga je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu.

Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku još dve godine.

Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telogranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.

U “medijskoj biografiji” navodilo se i da je noću radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku „Metro“ u Knez Mihajlovoj ulici.

Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan je u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.

Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta štaba Teritorijalne odbrane u Srebrenici a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.

Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica.

Orić sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisani helikopterom na područje pod kontrolom Armije republike BiH.

Ambasador Švajcarske: Vlada Srbije je dosta uložila u političku i ekonomsku sigurnost

0
H.E Jean Daniel Ruch

Govoreći po značaju poverenja investitora i vladavine prava Ruh je istakao da se u Srbiji događaju nezakonite i potpuno nelogične situacije koje invetitor ne želi da trpi.

– Imate, recimo situaciju da u javno preduzeće dođe nov menadžment, nova politička struktura i da investitoru kaže da ugovor koji je ranije potpisao sada više ne važi. To je nezakonito, ali šta tu investitor može, ništa – istakao je Ruh.

Kristin Moro, ambasador Francuske u Srbiji je istakla da investitori zameraju Srbiji političku nesigurnost.

– Često ističu kako nemaju poverenja, kako nisu sigurni, a to je problem celog regiona – rekla je Moro.

Ona je dodala i da je u Srbiji neophodno smanjiti birokratiju i olakšati investitorima pristup dozvolama, kao i skrati vreme koje je potrebno da se dođe do neophodne dokumentacije za investiranje.

S.L.

Znanje iz inostranstva, diploma na ispitu

0

Na početak rada Enik centra povratnici moraju da sačekaju do oktobra. Do tada, diplome radi nastavka školovanja i zaposlenja prevodiće visokoškolske ustanove.

O nostrifikaciju su se sapleli mnogi, i bivši ministar finansija Lazar Krstić koji je u Vladu došao kao diplomac američkog Univerziteta “Jejl”.

“Ja ću u radnoj knjižici biti upisan kao neko sa srednjom stručnom spremom zato što je nemoguće u kratkom roku nostrifikovati diplomu”, rekao je Krstić tokom svog mandata.

Takvi apsurdi – prevaziđeni su, ali ne potpuno. Miroslav Marković je, na primer, nakon diplomiranja na ETF-u, odlučio da po dodatno znanje ode u inostranstvo. Vratio se sa doktorskom titulom, stečenom na Federalnoj politehičkoj školi u Lozani. Diplomu je, uz pomoć prijatelja, uspeo da nostrifikuje za tri meseca i to ga je koštalo 54.000 dinara.

Miroslav Marković kaže da je morao da zove bukvalno dva puta nedeljno, da vidi dokle su stigli, da li je zasedalo Veće i da li se sastajala komisija.

Ono što zbunjuje povratnike jeste i pravilo da se nakon provere da li je diploma validna i da nije falsifikat – naknadno iznova proverava i kvalitet doktorskog rada.

“Završio sam doktorat na školi koja je druga po kvalitetu u Evropi, imao sam radove prve klase i sve je to tamo prošlo bez problema, a kad dođem u Srbiju, onda ovde mora da se neko sastaje i tog nekog da plaćam da bi taj odlučio da li je taj doktorat zaista vredan”, kaže Miroslav.

Univerziteti, međutim, imaju svoje argumente. U rektoratu Beogradskog univerziteta kažu da je u poslednjih pet godina bilo desetak diploma koje su bile sporne jer je bilo reči o obrazovnim strukama za koje u našem sistemu zanimanja  nema odgovarajućih ekvivalenata.

Probleme zadaju i diplome fakulteta iz arapskih zemalja za koje nije lako utvrditi da li su akreditovani. Ima i teškoća oko priznavanja diploma iz, kako kažu, bliskog inostranstva.

“Iz Brčkog, koje je sad inostranstvo, imamo raznoraznih vrlo čudnih slučajeva: da je, recimo, neko ostvario 120-180, bodova što je trogodišnje opterećenje, a neko ga je ostvario za godinu dana. Mi te diplome nismo mogli da priznamo”, objašnjava Miodrag Popović, prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu.

Ubuduće će, prema najnovijim izmenama, prevođenje diploma radi nastavka školovanja raditi Univerzitet, a radi zaposlenja – Ministarstvo prosvete. U tu svrhu obrazovan je Enik centar. Službenici prolaze obuku, a u saradnji sa fakultetskim profesorima, jasno će definisati svaki novi studijski proram.

“Nakon toga bilo koji naredni student koji dođe sa tog studijskog programa već po automatizmu će moći da dobije priznavanje s obzirom da je taj studijski program već viđen. Time postižemo da smo i brzi i jeftiniji”, kaže Milovan Šuvakov iz Ministarstva prosvete.

Nadležni najavljuju završetak i dugo očekivanog nacionalnog okvira kvalifikacija koji će pomoći u preciznijem i tačnijem određivanju nivoa obrazovanja svakog pojedinca bez obzira na to gde se školovao.

Ivanka Ristovski

Železnice Srbije dobile dozvolu za upotrebu švjacarskih vozova

0

Uvođenjem novih, niskopodnih švajcarskih elektromotornih vozova, bilo je najavljeno za jesen prošle godine, ali problem bio što Železnice nisu obezbedile radionicu i tehničku opremu da bi proizvođač u garantnom roku mogao da održava vozove, i što su na nekim od planiranih linija peroni na stanicama previsoki, tako da bi putnici morali da iskaču iz vozova, navodi se u saopštenju Železnica, prenosi Tanjug.

Ugovor sa švajcarskom kompanijom Štadler o isporuci 21 elektromotornog voza, potpisan je u marta 2013. godine i vredan je oko 99 miliona evra, a realizuje se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Do sada je Železnicama Srbije isporučeno 15 Štadlerovih vozova, a preostalih šest se očekuje u ugovorenom roku, do 31. avgusta ove godine.

Novi vozovi će se postepeno uvoditi u saobraćaj na ostalim magistralnim elektrificiranim prugama Srbije: Beograd-Užice-Prijepolje Teretna, Beograd-Kraljevo, Beograd-Šid, Beograd-Niš-Preševo.

POSLEDNJE VESTI