Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Ambasador Srbije u Švajcarskoj o nadstrešnici: Bila je zastupljena korupcija, ali je potrebno pustiti državne organe da rade

Portal Serbinfo prenosi u celosti intervju ambasadora Srbije u Švajcarskoj koji je objavio N1. U razgovoru se ambasador osvrnuo na aktuelne teme, uključujući slučaj nadstrešnice i pitanja korupcije, dajući širi kontekst i stavove zvaničnog Beograda o ovim pitanjima.

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović istakao je da ostaje pri stavu da je u slučaju nadstrešnice bila zastupljena korupcija, jer „ona nije pala sama od sebe“ ali je takođe dodao da tom slučaju nije pristupljeno na adekavatan način. „Potrebno je pustiti državne organe da rade svoj posao“, kako on kaže.

Upitan kako komentariše to što je tokom posete predsednika Švajcarske jedna od tema bila pomoć u oblasti ljudskih prava, Trifunović navodi da su ljudska prava jedan od stubova švajcarske spoljne politike.

„Njihova strategija, koja je javna, navodi da su ljudska prava jedan od stubova spoljne politike i nije začuđujuće da je pokrenuto i to pitanje. Ono što odlikuje Švajcarsku jeste da to rade bilateralno i recipročno. Oni imaju takve ugovore o saradnji sa mnogim zemljama sveta, pa to nije iznenađujuće“, rekao je Trifunović.

Govoreći o tome kako se u Švajcarskoj gleda na dešavanja u Srbiji, on je naveo da Srbija nije česta tema u švajcarskim medijima.

Trifunović se osvrnuo se i na svoj intervju za švajcarski javni servis, u kojem je govorio o padu nadstrešnice u Novom Sadu i u kome je naveo da je bilo „nekompetentnosti, nemara i moguće korupcije“.

„Ovo što sam rekao za korupciju, to je nešto što je očigledno. Šesnaest ljudi je izgubilo život. Neko je za to odgovoran, nije ona pala sama od sebe. Pratio sam po svetu gde se takve stvari dešavaju. Ono što sam primetio jeste da je to iskorišćeno. Ljudi imaju opravdan bes što se to desilo i imaju mnogo drugih pritužbi, i onda je to bio okidač da nezadovoljstvo proključa. Ali nije pristupljeno tome na zdravorazumski način. Prvo pitanje treba da bude: kako da sprečimo da se tako nešto ponovo desi, šta nije urađeno kako treba, ko je kriv“, kazao je Trifunović.

Na pitanje da li građani imaju pravo da izraze nezadovoljstvo i traže odgovornost, Trifunović je odgovorio da je u takvim slučajevima važno ne žuriti sa zaključcima.

„U ovakvim slučajevima je mudro da se ne žuri sa zaključcima i treba dozvoliti organima da rade svoj posao. Ne možemo da očekujemo da će neko za mesec dana doći do zaključka ko je kriv“, naveo je.

„Ne možemo reći da je Srbija superkoruptivna zemlja“

Trifunović navodi da stvari treba posmatrati u odnosu na širi kontekst, te da su zbog toga poređenja sa sličnim tragedijama koje su se dogodile u drugim zemljama, „opravdana“.

„To je nešto što Amerikanci zovu „grading on the curve“. Ne možete đake da procenjujete po apsolutnom kriterijumu, nego u odnosu na druge đake“, rekao je.

Kako je naveo, i pitanje korupcije treba analizirati objektivno.

„Kada su me pitali za stepen korupcije, nisam rekao da ga nema, niti da ga ima. Rekao sam da smo u sredini. Hajde da vidimo koje su to nijanse sive. Ne možemo reći da je Srbija superkoruptivna zemlja poput Venecuele. Treba objektivno da se pogleda. Treba iskorenjivati korupciju, ali treba videti i gde stojimo. Šta god da se desi, dobro ili loše, treba da se uporedi. Ne možemo da očekujemo da Srbija raste 10 odsto ako sve zemlje rastu jedan odsto, ili da očekujemo da cveta ekonomija ako je kriza u svetu“, kazao je.

Na pitanje o novom Indeksu slobode medija, koji je objavljen juče i po kojem je Srbije lošija za 45 mesta, Trifunović je rekao da ne smatra da su ti indeksi kredibilni.

„Bitno je da se gleda koji su to izvori koji donose ocene. Lično meni oni (Reporteri bez granica) nisu kredibilni“, istako je.

Na konstataciju da je Srbija zabeležila drastičan pad, Trifunović je naveo:

„Pretpostavljam da ima i drugih izvora koji nas drugačije planiraju, ali gledam šta se dešava na terenu. Ono što sam ja čuo jeste da je najveći prigovor to što se vašoj televiziji ne daje nacionalna frekvencija, što je sasvim legitiman prigovor. Ali ipak mislim da stotine hiljada ljudi i uprkos tome gleda vašu televiziju. Oni ljudi koji žele da dođu do alternativnih izvora informacija, oni će doći“, rekao je.

O medijima u Srbiji

Govoreći o javnom servisu i drugim medijima, naveo je da ne prati dovoljno domaće medije da bi mogao detaljno da ih komentariše.

„Što se tiče državne televizije, moram da priznam da ne mogu mnogo da komentarišem, jer ne gledam našu televiziju toliko. Sada sam u Švajcarskoj. Ja sam u tom intervjuu rekao da „government mediji“ nisu čisti, da ne izveštavaju fantastično. I sa jedne i sa druge strane se potencira ono što odgovara toj strani“, kazao je.

Na pitanje koja bi „strana“ bila televizija N1, Trifunović je odgovorio:

„Vi zastupate više opoziciju, neki drugi narativ. Vi imate vašu priču, a državni mediji koji su naklonjeni vlasti imaju drugu priču. To je kao CNN i Fox. Mediji zato sve više gube objektivnost i zaista je sve manje medija koji to imaju. Ne možete više kao pre da dobijete kompletnu sliku. Ja čitam sve medije“, naveo je.

Upitan da li su u takvim medijskim uslovima mogući fer izbori, Trifunović misli da jesu.

„Mislim da su mogući, jer imate i medije koji su kritični prema vlastima. Mislim da je to manji tehnički problem. Baš bih voleo da vidim ko su ti ljudi koji ne mogu da dođu do informacija koje vi plasirate. Verovatno 95 odsto ljudi može da dođe do informacija ako želi da ih čuje. Vidim šta može da se nađe na internetu“, rekao je.

„Debata može da se vodi i preko medija“

Trifunović je naveo da postoji mogućnost da se čuju različite strane u različitim medijima, zbog čega veruje da debata u Srbiji postoji.

„Debata u smislu da možete da čujete i jednu i drugu stranu. Možete da otvorite medij blizak vlastima i N1. To nije uživo debata, ali vidim da je tokom izbora bilo debata između raznih političkih kandidata. Debata može da se vodi i preko medija, nešto kaže predsednik, a nešto iz opozicije, i to je neka debata. Građani mogu da donesu svoj sud“, kazao je.

Komentarišući izjave u Skupštini Srbije u kojima je N1 nazvan „terorističkim propagandnim smećem“, Trifunović je rekao da takve izjave apsolutno osuđuje, ali je dodao da osuđuje i uvrede na račun predsednika Srbije.

On se osvrnuo i na odnose koje predsedniku Srbije Aleksandar Vučić ima sa zvaničnicima i rekao da stoji pri tome da je on „odgovoran državnik“.

„U principu, neću se složiti sa svim što predsednik kaže, ne podržavam nijednu partiju. Međutim, kada sam rekao da je odgovoran državnik, posmatram ono što vidim. Video sam kako se švajcarski predsednik ophodio sa našim predsednikom. Vidim da je predsednik uspeo da stvori drugačiju sliku kod senatora, kongresmena. Pričam ono što vidim. Imao sam priliku dva-tri puta da vidim kako primaju Vučića, a vidim i u novinama da ga svetski lideri poštuju, da je rado viđen gost. A vi pominjete neke poslanike Evropskog parlamenta, to je jedna grupica ljudi čiji je politički domet manji nego nekog predsednika Francuske. Ne želim da umanjujem ničiji značaj, ali tako je“, rekao je Trifunović.

Na pitanje o sve oštrijim izveštajima Evropske komisije o Srbiji i stanju na evropskom putu, Trifunović je rekao da je „za tango potrebno dvoje“.

„Želeo bih da prevlada civilizovaniji način diskursa“

„Postoji i ona izreka, rekli bismo: za tango je potrebno dvoje. U Evropskoj uniji je došlo do zamora od proširenja i nisam siguran koliko je ta volja za primanje drugih država stvarna. Činjenica je takođe da mi imamo dva problema. Jedan je Kosovo, ne treba da se lažemo. Oni žele da se to reši. Drugi problem je što nismo uveli sankcije Rusiji, za šta postoje jaki razlozi“, naveo je.

On je dodao da je čitao izveštaje Evropske komisije i da u njima postoje ocene koje imaju osnova.

„Video sam te izveštaje koje je pisala Evropska komisija. Sigurno je da postoje neki elementi koji su nezadovoljavajući. Sigurno je da delom njihove procene imaju osnova, ali, koliko vidim, to ima i nekog efekta, neki pravosudni zakoni se revidiraju“, rekao je.

Na kraju je poručio da bi voleo da u javnom prostoru prevlada civilizovaniji način razgovora.

„Želeo bih da prevlada civilizovaniji način diskursa i da pokušamo da radimo na stvarima koje su u zajedničkom interesu. Moramo da pokušamo da nađemo zajednički jezik i da merimo stvari prema rezultatima i hladne glave“, zaključio je Trifunović.

Intervju ambasadora Ivana Trifunovića za Corriere del Ticino

Foto: Gabriele Putzu
Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović dao je opširan intervju uglednom švajcarskom dnevniku Corriere del Ticino, u kojem je govorio o aktuelnim unutrašnjim političkim procesima u Srbiji, spoljnopolitičkim prioritetima, odnosima Srbije i Švajcarske, evropskom putu Srbije, kao i o značaju međunarodne izložbe Ekspo 2027 u Beogradu.

„Švajcarska i Srbija su dve neutralne zemlje koje traže svoje mesto u svetu koji se menja“

Razgovor vodio: Tomi Kapelini

Hemičar po obrazovanju, sa značajnom karijerom u farmaceutskoj i zdravstvenoj industriji – gde je obavljao visoke menadžerske funkcije u više biotehnoloških kompanija, uključujući i firme listirane na NASDAQ berzi, naročito u azijsko-pacifičkom regionu – Ivan Trifunović je danas ambasador Republike Srbije u Bernu.

Proteklog vikenda boravio je u Tičinu povodom obeležavanja 30 godina postojanja Udruženja „Sveti Sava“ iz Belincone, osnovanog s ciljem integracije Srba u društvo kantona Tičino. Susreli smo se u Luganu, u kulturnom centru LAC, nakon kratkog obilaska umetničkih izložbi.

Gospodine ambasadore, Srbija je tokom prošle godine bila u žiži pažnje. Posle urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo šesnaest ljudi, protesti u Beogradu i drugim gradovima ne prestaju.

„Smatram da je studentski pokret u Srbiji deo šireg globalnog fenomena koji okuplja različite grupe nezadovoljne radom svojih vlada. To je nešto novo. Neke od njihovih primedbi mogu biti opravdane, ali demonstracije i nasilje ne dovode do pozitivnih političkih promena. Osnov demokratskog sistema su izbori. Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandar Vučić, najavila je izbore za ovu godinu, najverovatnije u drugoj polovini godine.“

Mislite li da će ti protesti doneti konkretne rezultate?

„Nadam se da će sva otvorena pitanja biti rešena na izborima. Ostaje da se vidi da li će i na koji način ovaj pokret – delom spontan i građanski, delom podržan od određenih domaćih i stranih političkih aktera – uspeti da se ujedini i ponudi jasnu platformu. Za sada nije jasno ko bi mogao da predstavlja sve demonstrante, ali naredni meseci će to pokazati.“

Postoji i slučaj Novaka Đokovića. Neki smatraju da bi mogao zauzeti politički stav.

„Vi novinari uvek tražite kontroverze. Slučaj Đokovića je u velikoj meri preuveličan. On je ikona srpskog naroda, nezavisno od politike. Izrazio je podršku mladima, ali ne zauzima stav protiv vlasti. Novak Đoković se ne bavi politikom. Ovu temu su mediji neprimereno naduvali. Predsednik Vučić je jasno rekao da je navijao za njega u finalu Australijan opena, kao i svaki Srbin.“

Ipak, godina je osetljiva. Srbija se priprema za Ekspo 2027 u Beogradu.

„Pre svega, izuzetno sam srećan zbog toga. Konkurencija je bila jaka – kandidati su bile i Sjedinjene Američke Države i Španija. Tim koji je pripremao našu kandidaturu odradio je odličan posao. Ponosni smo što će se ovaj veliki događaj održati u Srbiji i želim da zahvalim Švajcarskoj, koja je bila prva zemlja koja je potvrdila učešće.

Tema Ekspa je vedra i pozitivna: Igrajmo za čovečanstvo – sport i muzika za sve. Ozbiljno se pripremamo i očekujemo veliku međunarodnu vidljivost. Nadam se da će se unutrašnje političke tenzije ove godine rešiti demokratskim putem.“

Da li će koristi od Ekspa imati cela zemlja ili uglavnom Beograd?

„Neujednačen ekonomski razvoj nije problem samo Srbije. Vlada ulaže značajna sredstva u putnu i železničku infrastrukturu. Nekada je Srbija imala jedan auto-put, danas ih ima više, koji povezuju unutrašnjost sa prestonicom. Što se tiče pregrejanog tržišta nekretnina u Beogradu, to je pitanje ponude i potražnje, tipično za sve evropske metropole.“

Koji su vaši glavni ciljevi sa Ekspom 2027?

„Da pozicioniramo Srbiju kao zemlju otvorenu za poslovanje i saradnju. Naša spoljna politika je pragmatična – želimo da sarađujemo sa svima koji imaju dobre namere. I da istaknemo jednu od ključnih osobina srpskog naroda – gostoprimstvo. Međunarodni događaj poput Ekspa u potpunosti odgovara srpskom duhu.“

Da li će odnosi između Berna i Beograda biti dodatno ojačani?

„Oni su već odlični. Švajcarska je među četiri do pet najvećih investitora u Srbiji, posebno u proizvodnji. Kompanije poput Nestlé-a uložile su značajna sredstva. Veliki uspeh je i IT sektor – investicije su za šest do sedam godina porasle sa 350 miliona na preko 4,5 milijardi dolara. Microsoft ima razvojni centar u Srbiji sa 600–700 zaposlenih, a brojne švajcarske kompanije angažuju srpske IT stručnjake. Ove godine očekujemo i zvaničnu posetu predsednika Švajcarske Guy Parmelin.“

Obrazovanje je još jedna važna spona.

„Tačno. Praktično smo preuzeli švajcarski dualni sistem obrazovanja. Sarađivali smo sa profesorkom ETH-a Ursulom Renold i implementirali sistem gotovo u potpunosti identičan švajcarskom.“

Geopolitika: da li je istorijski odnos Srbije sa Rusijom oslabio?

„Postoje kulturne i verske veze koje mediji često preuveličavaju. U Beogradu smatramo da treba razgovarati sa svima, ukoliko se time ne nanosi šteta drugima. Rusija se ne može ignorisati. I Švajcarska, po mom mišljenju, ima pragmatičan pristup.

Kada je reč o spoljnoj politici, Srbija i Švajcarska dele sličnosti: obe su neutralne zemlje u srcu Evrope. U kontekstu rata u Ukrajini i novih globalnih odnosa, obe traže svoje mesto. Srbija je u UN glasala za rezolucije o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Podržavamo teritorijalni integritet svih država, uključujući i Srbiju.“

Evropska unija – da li ste i dalje uvereni u pristupanje?

„Da. Predsednik Vučić je nezadovoljan sporim tempom procesa. On je složen i zahteva konsenzus svih članica. I sama EU prolazi kroz unutrašnju fazu preispitivanja. Srbija se oseća evropskom, geografski i kulturno, i nadamo se da će put napredovati bez neizvesnosti.“

Da li postoji strah od gubitka suvereniteta?

„Srbija će uvek stavljati svoje interese na prvo mesto. Trenutno ne vidimo ozbiljan sukob između tih interesa i pravila EU. Istina je da Švajcarska ima jedinstven položaj – teško je pomiriti sistem narodnih referenduma sa mehanizmima odlučivanja u Briselu. Švajcarski politički sistem izuzetno cenim, jedan je od najbližih savršenstvu. Za Srbiju je ulazak u EU gotovo prirodan izbor.“

Energetika ostaje izazov.

„Radimo na diversifikaciji izvora. Imamo sporazume sa Azerbejdžanom, koristimo gasovod preko Hrvatske i razgovaramo o povezivanju sa Grčkom radi kupovine američkog tečnog gasa, kao i o gasu iz Rumunije. Cilj je smanjenje zavisnosti od Rusije.

Poseban problem bio je što je nacionalna naftna kompanija imala rusko vlasništvo. Sjedinjene Države su uvele sankcije i zatražile povlačenje Moskve. Nedavno je najavljeno da će ruski udeo biti prodat mađarskoj kompaniji MOL, što bi trebalo da zadovolji američku stranu. Ipak, ostajemo pragmatični i održavamo korektne odnose sa Moskvom.“

Odnosi sa Vašingtonom nisu uvek bili jednostavni.

„Opet tražite teške momente. Odnosi sa SAD su značajno unapređeni. Potpisali smo sporazum o strateškom partnerstvu koji daje institucionalni okvir za prijateljske odnose. U poslednje vreme u Vašingtonu postoji veće razumevanje za srpsku poziciju u Bosni i Hercegovini. Danas je jasno da bez Srbije nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu.“

Obeležen Dan državnosti u Ambasadi Srbije u Bernu: „Švajcarska i Srbija nisu samo države koje sarađuju – već društva koja se razumeju“

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu svečanim prijemom obeležen je Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje, čime je ujedno i zvanično otpočelo obeležavanje 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.

Prijemu je prisustvovao veliki broj uglednih zvanica iz političkog, diplomatskog i privrednog života Švajcarske, uključujući više od 50 ambasadora akreditovanih u Bernu, predstavnike međunarodnih organizacija, švajcarskog Parlamenta, kao i brojne članove srpske dijaspore.

Posebnu čast događaju dali su počasni gosti – državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske Aleksandre Fazel i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Dušan Kozarev, koji su se obratili prisutnima zajedno sa ambasadorom Republike Srbije u Švajcarskoj Ivanom Trifunovićem.

U svom obraćanju, ambasador Trifunović istakao je da odnosi Srbije i Švajcarske prevazilaze klasične okvire međudržavne saradnje, naglasivši da je reč o društvima koja se međusobno razumeju i poštuju. Osvrnuvši se na svoju dugogodišnju ličnu povezanost sa Švajcarskom, ukazao je na vrednosti švajcarskog političkog sistema, posebno kulturu direktne demokratije, institucionalnu stabilnost i visok nivo poverenja između građana i države. Tom prilikom naglasio je i značaj srpske dijaspore kao važnog i živog mosta između dve zemlje.

Državni sekretar Fazel potvrdio je da će predsednik Švajcarske Konfederacije Gi Parmelan u aprilu boraviti u zvaničnoj poseti Republici Srbiji, što predstavlja snažan politički signal i posebno važan događaj u godini obeležavanja značajnog jubileja. On je istakao dinamiku bilateralnih odnosa, podsetivši na intenzivan avionski saobraćaj i bliske ekonomske i ljudske veze između dve zemlje.

Generalni sekretar Kozarev izrazio je saučešće povodom tragičnog događaja u Kran-Montani, u kojem je život izgubio državljanin Republike Srbije Stefan Ivanović, ističući njegov herojski i human čin. U svom izlaganju osvrnuo se i na položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, ukazujući na izazove sa kojima se suočava i značaj kontinuirane pažnje međunarodne zajednice.

Svečanost je upotpunjena bogatim kulturnim programom, u okviru kojeg su nastupili mladi srpski klasični muzičari, dok je poseban emotivni utisak ostavila interpretacija kompozicije proslavljenog džez kompozitora Bubiše Simića „Mesečina nad Dunavom“.

Snažno diplomatsko prisustvo, topla atmosfera i jasne poruke saradnje i uzajamnog poštovanja učinili su da prijem u Bernu bude više od protokolarnog događaja – kao snažna potvrda dubokih i višeslojnih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.

Učešće predstavnika Republike Srbije na OEBS konferenciji o borbi protiv antisemitizma

Delegacija Republike Srbije učestvovala je na konferenciji OEBS-a „Combating Anti-Semitism: Addressing Challenges of Intolerance and Discrimination“, održanoj 9. i 10. februara 2026. godine u Sent Galenu, u okviru švajcarskog predsedavanja OEBS-u.

U sastavu delegacije Republike Srbije bili su zamenica pomoćnika ministra za multilateralnu saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, Ksenija Milenković, i ambasador Republike Srbije Ivan Trifunović.

Tokom plenarnog zasedanja ambasador Ivan Trifunović dao je zvaničnu izjavu, u kojoj je istakao da borba protiv antisemitizma za Republiku Srbiju ne predstavlja samo savremeni izazov, već i pitanje duboke istorijske odgovornosti. Tom prilikom je naglasio značaj očuvanja sećanja na Holokaust i zajednička stradanja Jevreja i Srba pod nacističkim režimom, uključujući zločine počinjene u koncentracionom logoru Jasenovac, kao trajan moralni osnov za suprotstavljanje savremenim oblicima mržnje i diskriminacije.

Konferencija je okupila visoke predstavnike država učesnica, međunarodnih organizacija, eksperte i predstavnike civilnog društva, sa ciljem razmene iskustava i jačanja zajedničkih napora u borbi protiv antisemitizma, netrpeljivosti i diskriminacije, u svetlu porasta ovih pojava u Evropi i šire.

U okviru učešća na konferenciji, zamenica pomoćnika ministra Ksenija Milenković i ambasador Ivan Trifunović posetili su Jevrejski muzej Hoenems (Jewish Museum Hohenems), instituciju posvećenu očuvanju sećanja na viševekovno prisustvo jevrejske zajednice u ovom delu Evrope i njeno uništenje tokom Holokausta, kao i promociji dijaloga, obrazovanja i borbe protiv savremenog antisemitizma.

Ambasador dr Ivan Trifunović na novogodišnjem prijemu koji je organizovao predsednik Švajcarske Konfederacije

Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji dr Ivan Trifunović prisustvovao je novogodišnjem prijemu koji je predsednik Švajcarske Konfederacije, g. Gi Parmelen, upriličio u Saveznoj palati u Bernu za šefove diplomatskih misija akreditovanih u Švajcarskoj.

Svečani prijem, koji tradicionalno predstavlja početak diplomatske godine u Švajcarskoj Konfederaciji, okupio je veliki broj šefova misija i visokih predstavnika saveznih institucija. Predsednik Parmelen je tom prilikom uputio novogodišnje čestitke diplomatskom koru, istakavši značaj međunarodne saradnje, dijaloga i međusobnog razumevanja u suočavanju sa savremenim globalnim izazovima.

Tokom prijema, ambasador Trifunović imao je kraći i srdačan razgovor sa predsednikom Parmelenom, kome je uputio čestitke povodom Nove godine i poželeo uspeh u obavljanju predsedničke dužnosti. Ambasador je tom prilikom izrazio zadovoljstvo kontinuiranim unapređenjem odnosa Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.

Ambasador je ukazao na uzlaznu putanju bilateralnih odnosa, o čemu svedoče intenzivirani kontakti zvaničnika dveju zemalja na visokom nivou, kao i povećan broj članova poslaničke Grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija u Švajcarskom Parlamentu.

Sagovornici su se saglasili da postoji značajan potencijal za dalje produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, na dobrobit građana obe države.

Komemoracija u Martinjiju: Srbija odala počast žrtvama tragedije u Kran-Montani, posebna sećanja na Stefana Ivanovića

U gradu Martinjiju održana je zvanična komemoracija povodom tragičnog požara koji je nedavno pogodio mesto Kran-Montana, u kojem su povređena cetiri državljana Republike Srbije i tragično je nastradao Stefan Ivanović.

Republiku Srbiju na komemoraciji je predstavljao ambasador u Švajcarskoj Ivan Trifunović, koji je u ime države Srbije odao poštu stradalima i izrazio duboko saučešće porodicama žrtava i bio jedini član diplomatskog kora koji se u okviru zvaničnog programa obratio medijima.

Skupu su prisustvovali najviši predstavnici Švajcarske, predvođeni predsednikom Švajcarske Gi Parmelanom, kao i francuski predsednik Makron, italijanski predsednik Matarela, veliki vojvoda Luksemburga Anri i drugi zvaničnici. Prisutni su bili i brojni članovi diplomatskog kora, predstavnici međunarodnih organizacija, kao i verski i humanitarni lideri.

Na kraju ceremonije, u delu izdvojenom za obraćanje medijima, prisutnima se najpre obratila evropska komesarka za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Hađa Labib, nakon čega je govor održao ambasador Republike Srbije Ivan Trifunović, a potom i švajcarski ministar spoljnih poslova Ignasio Kasis.

Ambasador Trifunović je tom prilikom istakao:

„U ime naroda i Vlade Republike Srbije želim da izrazim najdublje saučešće porodicama svih žrtava tragičnih događaja u Kran-Montani. Ova tragedija je duboko pogodila Srbiju, naročito imajući u vidu da su među stradalima bili i državljani Srbije. Tuga koju osećamo ne poznaje granice i ujedinjuje naše narode u žalosti i saosećanju.

Posebnu počast želim da odam Stefanu Ivanoviću, koji je izgubio život pokušavajući herojski da spase druge. Njegova izuzetna hrabrost, nesebičnost i humanost predstavljaju najviše vrednosti kojima svi težimo. Njegova žrtva neće biti zaboravljena.

Želim da izrazim i iskrenu zahvalnost švajcarskim vlastima, službama hitne pomoći, spasilačkim ekipama, medicinskom osoblju i svim prvim responderima koji su u najtežim trenucima delovali profesionalno, predano i saosećajno. U ovim teškim vremenima, Srbija stoji u punoj solidarnosti sa Švajcarskom i sa svim porodicama pogođenim ovim ogromnim gubitkom.

Posebno mesto u sećanju zauzima Stefan Ivanović, mladić koji je tokom požara pokazao izuzetnu hrabrost i izgubio život spasavajući druge. Njemu u čast je dan ranije u Kran-Montani održana posebna komemoracija, kojoj su prisustvovali lokalni zvaničnici, predstavnici kantonalnih vlasti, građani, kao i članovi srpske i švajcarske zajednice.“

Skupovi u Martinjiju i Kran-Montani protekli su u znaku dostojanstva, solidarnosti i zajedničkog saosećanja, potvrđujući bliskost Srbije i Švajcarske u trenucima duboke tragedije.

Ambasada Srbije u Švajcarskoj u stalnom kontaktu sa vlastima nakon tragedije u Kran Montani

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj obaveštava građane Republike Srbije da je, povodom tragičnog požara koji se dogodio u skijaškom centru Kran-Montana (Crans-Montana) tokom novogodišnje proslave, otvorena komunikacija sa nadležnim organima Švajcarske Konfederacije radi pribavljanja relevantnih informacija.

Pozivaju se svi građani Republike Srbije koji smatraju da su oni lično, ili njihovi članovi porodice i bliži srodnici, pogođeni ovom nesrećom, bilo da je reč o eventualno povređenim, nestalim ili stradalim licima, da se bez odlaganja obrate nadležnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u Švajcarskoj radi pružanja pomoći i dobijanja informacija.

Građani se mogu obratiti:

Ambasadi Republike Srbije u Bernu

Telefon: (+41) 031 / 352-63-53

Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu

Telefon: (+41) 079 / 40 34 525

Takođe, nadležni organi Kantona Valis/Vale (Wallis/Valais) uspostavili su poseban kontakt-telefon namenjen pružanju informacija porodicama stradalih, povređenih ili nestalih lica:

Informativna linija Kantona Valis/Vale za članove porodica i bliže srodnike

Telefon: (+41) 0848 122 177

Broj za medije 

Telefon: (+41) 027 606 58 50 Email: info.presse@police.vs.ch

Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj ostaje u stalnom kontaktu sa švajcarskim vlastima i nastaviće da pruža svu neophodnu konzularnu pomoć građanima Republike Srbije u skladu sa svojim nadležnostima.

Značajan korak napred u parlamentarnim odnosima Srbije i Švajcarske

Parlamentarna grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija u Saveznoj skupštini Švajcarske na čelu sa ko-predsednicima grupe gospođom Arslan Sibel, predsednicom Spoljnopolitičkog odbora, i gospodinom Kristijanom Imarkom, poslanikom iz kantona Soloturn, održala je u Bernu radni ručak. Prisutan je bio i ambasador Klaudio Fišer, Šef Međunarodnih odnosa Saveznog Parlamenta. Ovim susretom je obnovljen rad grupe posle duže pauze. Sastanak je protekao u prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi, uz razmatranje plana konkretnih aktivnosti za 2026. godinu, kao i mogućnosti za dalje jačanje i unapređenje saradnje između dva parlamenta. Posebno je istaknuto da je broj članova Parlamentarne grupe prijateljstva sa Srbijom u švajcarskom Parlamentu udvostručen u poslednjih šest meseci, što predstavlja jasan pokazatelj rastućeg interesovanja za unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje sa Republikom Srbijom.

Sastanak je otvorio sekretar Parlamentarne grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija i Savetnik u ambasadi Republike Srbije u Bernu gospodin Bojan Stojanović, nakon čega se grupi obratio poslanik Imark, koji je podelio pozitivne utiske iz njegove nedavne posete Beogradu i izneo predloge za dalji rad, uključujući i posetu grupe Srbiji. G. Imark se svojim entuzijazmom i zalaganjem pokazao kao pouzdan prijatelj Srbije i uspostavio pozitivan ton sastanku.

Ambasador Republike Srbije dr. Ivan Trifunović se predstavio švajcarskim parlamentarcima i istakao značaj parlamentarne saradnje kao jednog od ključnih stubova ukupnih bilateralnih odnosa. Naglasio je da redovan dijalog doprinosi boljem međusobnom razumevanju i stvaranju povoljnog okvira za razvoj kooperacije u brojnim oblastima od zajedničkog interesa. Ambasador Trifunović je podvukao da iako na prvi pogled različite zemlje, nas spajaju tradicija aktivne neutralnosti, naša dijaspora u Švajcarskoj, kulturna i jezička raznolikost, težnja ka inovacijama i održivom razvoju, kao i konkretna saradnja u oblastima dualnog obrazovanja i međunarodnih finansijskih institucija. Naš cilj je da Švajcarska i Srbija ne budu samo zemlje koje sarađuju, već i društva koja se međusobno razumeju.

Takođe je ukazano i na činjenicu da se 2026. godine navršava 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije. Ovaj značajan jubilej predstavlja važnu priliku da se odnosi dve zemlje dodatno unaprede i podignu na još viši nivo, uz poseban naglasak na jačanje parlamentarne saradnje, ekonomskih veza i političkog dijaloga.

Sagovornici su se saglasili da ovakvi susreti doprinose kontinuitetu i dinamici bilateralnih odnosa i izrazili zajedničku spremnost da se saradnja u narednom periodu dodatno intenzivira.

Skup predstavnika srpskih udruženja u Švajcarskoj u Ambasadi Republike Srbije u Bernu

U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održan je radni skup kojem je prisustvovalo više od 50 predsednika i predstavnika srpskih udruženja i klubova koji deluju u Švajcarskoj.

Prisutnima su se obratili ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj dr Ivan Trifunović, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu Nj. E. Mihajlo Šaulić, kao i ekspert u Direkciji za imigracije i integraciju pri Državnom sekretarijatu za migracije Švajcarske (SEM), gospođa Melani Šmuc (Mélanie Schmutz).

Skup je pozdravnim obraćanjem otvorio generalni konzul Šaulić, koji je u uvodnom izlaganju izrazio zahvalnost predstavnicima udruženja na dosadašnjoj uspešnoj saradnji, uz želju da ona bude nastavljena i unapređena u narednom periodu. Tom prilikom istakao je da srpska udruženja u Švajcarskoj imaju značajnu ulogu u predstavljanju Republike Srbije u najboljem svetlu pred građanima i institucijama zemlje domaćina, doprinoseći jačanju međusobnog razumevanja i poverenja.

Ambasador Trifunović je u svom obraćanju naglasio značaj zajedništva i međusobne saradnje srpskih udruženja, kao i važnost njihovog umrežavanja. On je ponudio podršku Ambasade u organizaciji budućih aktivnosti i inicijativa, ističući da srpska dijaspora u Švajcarskoj predstavlja snažan most koji povezuje dve države. Posebno je ukazao na veliki doprinos dijaspore ekonomskom razvoju Republike Srbije, kao i na visok stepen integracije naših građana u švajcarsko društvo. Istovremeno je pohvalio činjenicu da pripadnici srpske zajednice neguju i čuvaju srpski jezik, kulturu i običaje. Ambasador je najavio da će 2026. godine biti obeleženo 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, predstavio deo planiranih aktivnosti Ambasade i pozvao prisutne predstavnike udruženja da aktivno učestvuju u obeležavanju ovog značajnog jubileja.

Gospođa Melani Šmuc je predstavila osnovne elemente integracione politike Švajcarske i u kratkoj prezentaciji ukazala na konkretne mogućnosti za unapređenje saradnje udruženja dijaspore sa kantonalnim i saveznim institucijama, naglasivši značaj konstruktivnog dijaloga i partnerstva.

Nakon navedenih obraćanja, svaki od prisutnih predstavnika imao je priliku da se kratko predstavi, iznese oblasti delovanja svog udruženja, kao i planove za buduće aktivnosti. U nastavku skupa organizovana je diskusija tokom koje su učesnici postavljali pitanja govornicima i razmenjivali mišljenja o temama od zajedničkog interesa.

Skup je završen svečanim banketom, tokom kojeg su zvanice u neformalnoj atmosferi imale priliku da nastave razgovore, razmene kontakte i dodatno unaprede međusobnu saradnju.

Ceo događaj protekao je u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi, uz izraženu spremnost svih učesnika za dalje jačanje saradnje između diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije i srpske zajednice u Švajcarskoj.

Svečani ručak u Ambasadi Srbije u Bernu: Podrška SPC i jačanju zajedništva srpske dijaspore u Švajcarskoj

Screenshot

Osoblje Ambasade Republike Srbije u Bernu upriličilo je svečani ručak u čast Njegovog Preosveštenstva Episkopa švajcarskog g. Andreja i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj, saopšteno je putem zvanične objave Ambasade.

Tom prilikom, ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović izrazio je iskrenu zahvalnost Episkopu Andreju i prisutnim sveštenicima na njihovom predanom i dugogodišnjem radu, brizi o srpskoj zajednici, kao i na posvećenom negovanju dobrih odnosa između Srpske pravoslavne crkve i države Srbije.

Ambasador Trifunović je posebno istakao značaj zajedništva kao jednog od ključnih temelja snažne, povezane i stabilne srpske dijaspore u Švajcarskoj. Naglasio je da SPC ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u dijaspori, kao i u jačanju osećaja pripadnosti zajednici.

Na kraju susreta, ambasador je izrazio želju da se plodna saradnja između Ambasade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj nastavi i u budućnosti, na dobrobit srpskog naroda i u cilju daljeg očuvanja njegovog identiteta, tradicije i vrednosti.

123...5Stranica 1 od ukupno 5

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.