Ambasador Srbije u Švajcarskoj o nadstrešnici: Bila je zastupljena korupcija, ali je potrebno pustiti državne organe da rade
Portal Serbinfo prenosi u celosti intervju ambasadora Srbije u Švajcarskoj koji je objavio N1. U razgovoru se ambasador osvrnuo na aktuelne teme, uključujući slučaj nadstrešnice i pitanja korupcije, dajući širi kontekst i stavove zvaničnog Beograda o ovim pitanjima.
Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović istakao je da ostaje pri stavu da je u slučaju nadstrešnice bila zastupljena korupcija, jer „ona nije pala sama od sebe“ ali je takođe dodao da tom slučaju nije pristupljeno na adekavatan način. „Potrebno je pustiti državne organe da rade svoj posao“, kako on kaže.
Upitan kako komentariše to što je tokom posete predsednika Švajcarske jedna od tema bila pomoć u oblasti ljudskih prava, Trifunović navodi da su ljudska prava jedan od stubova švajcarske spoljne politike.
„Njihova strategija, koja je javna, navodi da su ljudska prava jedan od stubova spoljne politike i nije začuđujuće da je pokrenuto i to pitanje. Ono što odlikuje Švajcarsku jeste da to rade bilateralno i recipročno. Oni imaju takve ugovore o saradnji sa mnogim zemljama sveta, pa to nije iznenađujuće“, rekao je Trifunović.
Govoreći o tome kako se u Švajcarskoj gleda na dešavanja u Srbiji, on je naveo da Srbija nije česta tema u švajcarskim medijima.
Trifunović se osvrnuo se i na svoj intervju za švajcarski javni servis, u kojem je govorio o padu nadstrešnice u Novom Sadu i u kome je naveo da je bilo „nekompetentnosti, nemara i moguće korupcije“.
„Ovo što sam rekao za korupciju, to je nešto što je očigledno. Šesnaest ljudi je izgubilo život. Neko je za to odgovoran, nije ona pala sama od sebe. Pratio sam po svetu gde se takve stvari dešavaju. Ono što sam primetio jeste da je to iskorišćeno. Ljudi imaju opravdan bes što se to desilo i imaju mnogo drugih pritužbi, i onda je to bio okidač da nezadovoljstvo proključa. Ali nije pristupljeno tome na zdravorazumski način. Prvo pitanje treba da bude: kako da sprečimo da se tako nešto ponovo desi, šta nije urađeno kako treba, ko je kriv“, kazao je Trifunović.
Na pitanje da li građani imaju pravo da izraze nezadovoljstvo i traže odgovornost, Trifunović je odgovorio da je u takvim slučajevima važno ne žuriti sa zaključcima.
„U ovakvim slučajevima je mudro da se ne žuri sa zaključcima i treba dozvoliti organima da rade svoj posao. Ne možemo da očekujemo da će neko za mesec dana doći do zaključka ko je kriv“, naveo je.
„Ne možemo reći da je Srbija superkoruptivna zemlja“
Trifunović navodi da stvari treba posmatrati u odnosu na širi kontekst, te da su zbog toga poređenja sa sličnim tragedijama koje su se dogodile u drugim zemljama, „opravdana“.
„To je nešto što Amerikanci zovu „grading on the curve“. Ne možete đake da procenjujete po apsolutnom kriterijumu, nego u odnosu na druge đake“, rekao je.
Kako je naveo, i pitanje korupcije treba analizirati objektivno.
„Kada su me pitali za stepen korupcije, nisam rekao da ga nema, niti da ga ima. Rekao sam da smo u sredini. Hajde da vidimo koje su to nijanse sive. Ne možemo reći da je Srbija superkoruptivna zemlja poput Venecuele. Treba objektivno da se pogleda. Treba iskorenjivati korupciju, ali treba videti i gde stojimo. Šta god da se desi, dobro ili loše, treba da se uporedi. Ne možemo da očekujemo da Srbija raste 10 odsto ako sve zemlje rastu jedan odsto, ili da očekujemo da cveta ekonomija ako je kriza u svetu“, kazao je.
Na pitanje o novom Indeksu slobode medija, koji je objavljen juče i po kojem je Srbije lošija za 45 mesta, Trifunović je rekao da ne smatra da su ti indeksi kredibilni.
„Bitno je da se gleda koji su to izvori koji donose ocene. Lično meni oni (Reporteri bez granica) nisu kredibilni“, istako je.
Na konstataciju da je Srbija zabeležila drastičan pad, Trifunović je naveo:
„Pretpostavljam da ima i drugih izvora koji nas drugačije planiraju, ali gledam šta se dešava na terenu. Ono što sam ja čuo jeste da je najveći prigovor to što se vašoj televiziji ne daje nacionalna frekvencija, što je sasvim legitiman prigovor. Ali ipak mislim da stotine hiljada ljudi i uprkos tome gleda vašu televiziju. Oni ljudi koji žele da dođu do alternativnih izvora informacija, oni će doći“, rekao je.
O medijima u Srbiji
Govoreći o javnom servisu i drugim medijima, naveo je da ne prati dovoljno domaće medije da bi mogao detaljno da ih komentariše.
„Što se tiče državne televizije, moram da priznam da ne mogu mnogo da komentarišem, jer ne gledam našu televiziju toliko. Sada sam u Švajcarskoj. Ja sam u tom intervjuu rekao da „government mediji“ nisu čisti, da ne izveštavaju fantastično. I sa jedne i sa druge strane se potencira ono što odgovara toj strani“, kazao je.
Na pitanje koja bi „strana“ bila televizija N1, Trifunović je odgovorio:
„Vi zastupate više opoziciju, neki drugi narativ. Vi imate vašu priču, a državni mediji koji su naklonjeni vlasti imaju drugu priču. To je kao CNN i Fox. Mediji zato sve više gube objektivnost i zaista je sve manje medija koji to imaju. Ne možete više kao pre da dobijete kompletnu sliku. Ja čitam sve medije“, naveo je.
Upitan da li su u takvim medijskim uslovima mogući fer izbori, Trifunović misli da jesu.
„Mislim da su mogući, jer imate i medije koji su kritični prema vlastima. Mislim da je to manji tehnički problem. Baš bih voleo da vidim ko su ti ljudi koji ne mogu da dođu do informacija koje vi plasirate. Verovatno 95 odsto ljudi može da dođe do informacija ako želi da ih čuje. Vidim šta može da se nađe na internetu“, rekao je.
„Debata može da se vodi i preko medija“
Trifunović je naveo da postoji mogućnost da se čuju različite strane u različitim medijima, zbog čega veruje da debata u Srbiji postoji.
„Debata u smislu da možete da čujete i jednu i drugu stranu. Možete da otvorite medij blizak vlastima i N1. To nije uživo debata, ali vidim da je tokom izbora bilo debata između raznih političkih kandidata. Debata može da se vodi i preko medija, nešto kaže predsednik, a nešto iz opozicije, i to je neka debata. Građani mogu da donesu svoj sud“, kazao je.
Komentarišući izjave u Skupštini Srbije u kojima je N1 nazvan „terorističkim propagandnim smećem“, Trifunović je rekao da takve izjave apsolutno osuđuje, ali je dodao da osuđuje i uvrede na račun predsednika Srbije.
On se osvrnuo i na odnose koje predsedniku Srbije Aleksandar Vučić ima sa zvaničnicima i rekao da stoji pri tome da je on „odgovoran državnik“.
„U principu, neću se složiti sa svim što predsednik kaže, ne podržavam nijednu partiju. Međutim, kada sam rekao da je odgovoran državnik, posmatram ono što vidim. Video sam kako se švajcarski predsednik ophodio sa našim predsednikom. Vidim da je predsednik uspeo da stvori drugačiju sliku kod senatora, kongresmena. Pričam ono što vidim. Imao sam priliku dva-tri puta da vidim kako primaju Vučića, a vidim i u novinama da ga svetski lideri poštuju, da je rado viđen gost. A vi pominjete neke poslanike Evropskog parlamenta, to je jedna grupica ljudi čiji je politički domet manji nego nekog predsednika Francuske. Ne želim da umanjujem ničiji značaj, ali tako je“, rekao je Trifunović.
Na pitanje o sve oštrijim izveštajima Evropske komisije o Srbiji i stanju na evropskom putu, Trifunović je rekao da je „za tango potrebno dvoje“.
„Želeo bih da prevlada civilizovaniji način diskursa“
„Postoji i ona izreka, rekli bismo: za tango je potrebno dvoje. U Evropskoj uniji je došlo do zamora od proširenja i nisam siguran koliko je ta volja za primanje drugih država stvarna. Činjenica je takođe da mi imamo dva problema. Jedan je Kosovo, ne treba da se lažemo. Oni žele da se to reši. Drugi problem je što nismo uveli sankcije Rusiji, za šta postoje jaki razlozi“, naveo je.
On je dodao da je čitao izveštaje Evropske komisije i da u njima postoje ocene koje imaju osnova.
„Video sam te izveštaje koje je pisala Evropska komisija. Sigurno je da postoje neki elementi koji su nezadovoljavajući. Sigurno je da delom njihove procene imaju osnova, ali, koliko vidim, to ima i nekog efekta, neki pravosudni zakoni se revidiraju“, rekao je.
Na kraju je poručio da bi voleo da u javnom prostoru prevlada civilizovaniji način razgovora.
„Želeo bih da prevlada civilizovaniji način diskursa i da pokušamo da radimo na stvarima koje su u zajedničkom interesu. Moramo da pokušamo da nađemo zajednički jezik i da merimo stvari prema rezultatima i hladne glave“, zaključio je Trifunović.
