Dok se u okruženju grade pruge velikih brzina sa brzinom od 300 km/h, Švajcarska železnica (SBB) se zadovoljava malim poboljšanjima. Savezna vlada ima plan da u narednih 30 godina udvostruči učešće javnog prevoza u ukupnom obimu saobraćaja.

Švajcarska železnička mreža je veoma velika i može impresionirati njenom tačnošću – ali federalne železnice ne mogu se pohvaliti brzinom. Prema Informativnoj službi javnog prevoza, Švajcarska ima najsporiji javni prevoz od sedam ispitanih evropskih zemalja.

Samo tri pravca sa brzinom od 200 Km/h

Dok se mnogo novca ulaže u brze pruge u okruženju, Švajcarska znatno zaostaje u brzini. U nemačkom delu Švajcarkse postoje samo tri rute na kojima vozovi mogu postići brzinu od 200 kilometara na sat, između Oltena i Berna, u baznom tunelu Lötschberg i na NEAT trasi u tunelima Gotard i Gotard Ceneri.

Od projekata za brže železničke veze se u prošlosti odustajalo. Realizovan je samo «Bahn 2000». Ovo je prvenstveno bilo usmereno na gustu železničku mrežu i red vožnje. U stvari, postoji samo nekoliko regija u Švajcarskoj koje retko imaju javni prijevoz ili ih uopšte nemaju. Ostaje nejasno zašto je ubrzanje železničkih mreža očigledno van planova.

Iz Federalne kancelarije za promet navode da dodatni promet bržih vozova nije poželjan jer to sputava širenje urbanih sredina i povećava potrošnju energije. Zbog toga ubrzanje postojeće mreže samim tim stoga nije “ni smislena ni ostvariva”. U većini slučajeva za ubrzanje je neophodna novih deonica i trasa. Tu se pojavljuju prepreke Komisije za saobraćaj saveznog parlamenta, jer političari prvenstveno žele da promovišu svoje regione. Neki novi voz koji bi jurio kantonom izborne jedinice nekog političara, ali se tu ne bi zaustavljao, nije baš popularan.

Primer brze linije između Milana i Rima pokazuje da je u osnovi moguće realizovati ovakve projekte. Iako je za izgradnju bilo potrebno nekoliko novih tunela u dužini od 78 kilometara, to je urađeno. To je zato što su političari zaista želeli tu rutu. U međuvremenu, čini se da su ljudi u Švajcarskoj zadovoljni malim skraćenjem vremena putovanja, planiranom izgradnjom tunela Brutten između Ciriha i Winterthura ili prilagođavanja između Berna i Lozane. U oba slučaja, vreme putovanja je oko pet minuta kraće.

Određeni stručnjaci ističu da je izgradnja novih ruta dugoročno jeftinija od adaptacije postojeće mreže. Ovo je i mišljenje Guida Schocha, koji je bivši direktor Švajcarske železnice (jugoistok). U udruženju Swissrailvolution, on i nekoliko drugih stručnjaka za železnicu posvećeni su bržim vezama. U junu 2021. savezna vlada je objavila da želi udvostručiti udeo javnog prevoza u ukupnom prometu u roku od 30 godina – ali Schoch ne može shvatiti kako se taj cilj može postići bez jasnog plana. “Odlučujući faktor je vreme putovanja od vrata do vrata. Ako se ono smanji zahvaljujući brzim vezama javnog prevoza, više ljudi će koristiti voz.”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Telegram zajednicu.

Foto © SBB CFF FFS

Počevši od 1. marta 2022. godine u Švajcarskoj će biti mogoće zatražiti dodatnu registarsku dablicu koja je predviđena za stavljanje na nosače za bicikle. 

Kantonalne službe za drumski saobraćaj u saradnji sa Saveznom kancelarijom za saobraćaj (USTRA) pripremaju primenu ove nove nove funkcije, nakon koje neće više biti potrebno pomerati zadnju registrarsku tablicu automobila.

Nova registarska tablica, je kopija zadnje. Da bi se izbegla moguća zloupotreba, ova tablica će biti crvene boje i moćiće da se koristi samo u kombinaciji sa dve tablice automobila. Upotreba ove tablice je fakolatativna. I dalje će biti omogućeno da se zadnja registarska tablica postavi na nosač bicikla. 

Zahtev za treću tablicu biće moguće podneti u Kantonalnim službama za drumski saobraćaj od 1. marta 2022. godine. 

Nedavno otvoreni tunel Ceneri mogao bi da napravi pravu revoluciju u železničkom saobraćaju Starog kontinenta, gde je konačno cilj povezivanje vozom Severnog mora i Mediterana.

Savet ministara Švajcarske odobrio je generalni projekat za izgradnju drugog paralelnog tunela San Gotardo. Novi tunel će od postojećeg biti udaljen 70 metara i pratiće ga paralelno celom dužinom. Postojeći ulazi u tunel Airolo i Göschenen ostaće u upotrebi i nakon izgradnje druge trake tunela.

Početak izgradnje je planiran najkasnije za 2020. godinu, u zavisnosti od rokova koji su nepohodni za dobijanje dozvola i odobrenja projekta, kao i eventualnih žalbi. Gruba konstrukcija tunela se ne očekuje pre 2025. godine, nakon čega će se krenuti u oblaganje, asfaltiranje, postavljanje svih neophodnih instalacija.

Otvaranje nove trake tunela se očekuje pre kraja 2027. godine. Gradilište, kako je navedeno u izjavi, neće uticati na saobraćaj i funkcionisanje postojećeg tunela i neće prouzrokovati ograničenja u saobraćaju.

Nakon završetka nove trake, ona će biti stavljena dosmerni promet, kako bi se započelo sa obnavljanjem postojeće (stare) trake tunela. Obnova će trajati od 2028. do 2030. godine kada će oba trake biti puštene u pun obim saobraćaja.

Nakon četiri godine radova 22. juna biće svečano pušten u saobraćaj najveći lučni most u Švajcarskoj, koji se nalazi u blizini Pfafersa (Pfäfers) u kantonu Sent Galen.

Sa svojih 475 metara dužine i rasponom od 260 metara, most “Tamina” je jedan od najimpresivinijih te vrste u Evropi.

Tokom ovog vikenda predviđene su proslave za završetak ovog arhitektonskog poduhvata, koji povezuje Pfafers i Valens (SG), koje je do sada bili razdvojeni klisurom. Kada most bude bio pušten u saobraćaj, ova dva mesta biće na samo 10 minuta kolima. Takođe će biti poboljšan pristup i Klinici za rehabilitaciju u Valensu, koja ima oko 400 zaposlenih.

Projekat je koštao 56 miliona franaka, a čitav put je dugačak preko 1,8 km sa ukupnim usponom od 15 metara.