Inicijativu je odbacilo 59 odsto birača. Odziv birača je bio 69 procenata, što je najveći izlazak građana na glasanje od 1992. godine.
SVP/UDC desničarska Švajcarska narodna stranka podstakla je narodno izjašnjavanje o automatskom izbacivanju stranaca proglašenih krivim za krivična dela, veća ili manja, nezavisno od toga koliko dugo žive u Švajcarskoj.
Narodna partija, koja vodi kampanju protiv imigranata, kazala je kako referendum 2010. nije išao dovoljno daleko, jer je obuhvatao samo neka krivična dela, poput silovanja i ubistva. Pojedini kritičari proteklih dana oštro su kritikovali referendum, naglašavajući kako bi njegovo usvajanje narušilo demokratski koncept Švajcarske.
Zakon koji je predlagala SVP/UDC odnosi se na proterivanja stranaca za krivična dela silovanja, ubistva, trgovinu ljudima, ali i falsifikovanje dokumenata ili vandalizam.
Takve „mere“, kako su ranije rekli iz SVP-a, smanjile bi stopu kriminala u zemlji. Navodno, policijski podaci iz 2014. godine pokazuju kako su više od pola osuđenika za neka kriminalna dela bili stranci.
U Švajcarskoj će se ovog februara održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni, dobili su na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji kada ga popune mogu poslati nazad poštom, ili lično predati u nedelju 28. februara 2016. na svom glasačkom mestu.
Radi se o sledećim narodnim inicijativama:
1. Narodna inicijativa “Za brak i porodicu – Ne nepovoljnom položaju za bračne parove”
28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi “Za brak i porodicu – Ne otežavanju za bračne parove”.
O čemu se radi? Inicijativa poziva na to da brak ne treba da stavi partnere u nepovoljan položaj, uzimajući u obzir da drgi oblici zajednice (zajednički život) imaju prednosti u pogledu plaćanja poreza, socijalnog osiguranja.
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite narodnu inicijativu “Za brak i porodicu – Ne, nepovoljnom položaju za bračne parove”?
Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se inicijativa ne prihvati.
Savezni parlament odbio je inicijativu sa 107 glasova protiv, 85 za, i jednim uzdržanim, dok je u Skupštini kantona bilo 25 glasova protiv, 20 za.
2. Inicijativa za realizaciju
28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi od 28. decembra 2012. godine “Za realizaciju proterivanja stranaca koji su počinili krivično delo (Inicijativa za realizaciju)”.
O čemu se radi? Inicijativa traži da se ponovo glasa o proterivanju stranaca koji počene krivično delo. Autori inicijative nameravaju da nametnu svoj koncept realizacije za protrivanje. Parlament je u međuvremenu već odlučio da imlementira i uredi relavantne zakone.
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite narodnu inicijativu “Za realizaciju proterivanja stranaca koji počine krivično delo (Inicijativa za realizaciju)”?
Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se ova narodna inicijativa odbaci.
Savezni parlament odbio je inicijativu sa 140 glasova protiv, 57 za, bez uzdržanih, dok je u Skupštini kantona bilo 38 glasova protiv, 6 za, bez uzdržanih.
3. Inicijativa “Protiv spekulacija sa prehrambenom robom”
28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi “Protiv spekulacija sa prehrambenom robom”.
O čemu se radi? Inicijativa zahteva zabranu spekulativne finansijske transakcije u Švajcarskoj, koje se odnose na poljoprivredne sirovine i prehrambene proizvode. Konfederacija, pored ovoga, treba da se obaveže da će se na međunarodnom nivou uključiti u borbu protiv ove vrste operacija.
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite narodnu iniciajtivu “Protiv spekulacije sa prehrambenom robom”?
Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se ova inicijativa odbaci.
Savezni parlament odbio je inicijativu sa 130 glasova protiv, 58 za, i 5 uzdržanih, dok je u Skupštini kantona bilo 31 glasova protiv, 11 za, i jedan uzdržan.
4. Obnova tunela San Gotardo
28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o izmenama Saveznog zakona o drumskom saobraćaju u alpskom regionu (LRS – Sanacija tunela San Gotardo).
O čemu se radi? Tunel San Gotardo treba biti obnovljen. Izmena zakona omogućava izgradnju drugog tunela sa kasnijom sanacijom postojećeg. Na taj način saobraćaj kroz tunel ostaje prohodan i tokom radova. Zakon takođe utvrđuje izvodljivost postojanje trake u jednom smeru u oba tunela.
Pitanje koje će biti na listiću: Da li želite da prihvatite promene Saveznog zakona od 26. septembra 2014. godine , konkretno o drumskom saobraćaju u alpskom regionu (LTS) (Sanacija tunela San Gotardo)?
Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje izmene Saveznog zakona o drumskom saobraćaju u alpskom regionu.
Iako je prethodno bilo najavljeno da će Vučić od Glavnog odbora SNS-a zatražiti odobrenje da u periodu i pre Skupštine stranke ima pravo da donese odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, lider naprednjaka saopštio je da je već odlučio da vanredni parlamentarni izbori budu održani, jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg „više neće biti povratka“ na staro.
U obraćanju članovima Glavnog odbora SNS-a, Vučić je rekao da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije.
„Zato je moja odluka, a ne poziv, da se danas izjašnjavamo da idemo na izbore. U pobedu za budućnost Srbije“, rekao je Vučić.
On je rekao da je Srbija od kako je SNS preuzela vlast u stanju latentnog društvenog sukoba, i nailazi na ogroman otpor upravo stoga što je, kako ja naveo, nastojala da razbije blok koji su činili tajknuni, političari i kriminalci, kojima nije bilo u interesu da Srbija napreduje i da se bilo šta menja.
Govoreći o sebi, on je rekao da mu se mnogi smeju kad kaže da radi bez odmora, a ne mogu da dokažu da nije tako.
„Hoću da uz mene ne stoje oni koji pričaju isto što i ja pričam, a rade ono što su radili oni pre mene. Hoću da se zahvalim mangupima u našim redovima“, rekao je Vučić i najavio da će ga u izbornoj kampanji biti manje nego ikada.
Vučić je ocenio da je Srbija danas stabilna i politički i ekonomski, i da je uspela da izađe iz recesije.
Lider naprednjaka je predložio i odlaganje Skupštine SNS-a za 21. maj, posle održavanja izbora na svim nivoima, kako bi u slučaju izbornog neuspeha, mogao da snosi odgovornost pred strankom.
Premijer odlučio, ali šta kaže zakon
Da bi Vučićeva odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora bila sprovedena, prethodno je potrebno ispuniti određene zakonske uslove.
Naime, Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a da se tom odlukom određuju dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje. Prema tom zakonu, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana.
Do izbora dolazi prestankom mandata Skupštine Srbije ili, kada je u pitanju vanredni izlazak na birališta, raspuštanjem parlamenta, izglasavanjem nepoverenja vladi, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade ili ostavkom premijera. Međutim, još nije poznato za koji će se od ovih scenarija Srpska napredna stranka odlučiti kako bi nameru o prevremenom izlasku na birališta sprovela u delo.
Po raspisivanju izbora, sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošnje izbornih lista, kao i izborna kampanja. Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkog izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste.
Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.
“U ovom trenutku oluje”, rekao je mitistar ekonomije, pozivajući se na tragedije koje su obeležile godinu za nama, “dobro je setiti se naših jakih strana, a to su inovacije, konkurentnost, edukativni sistem i nizak javni dug.”
Zahvaljujući tome “skoro svi u Švajcarskoj imaju posao i perspektivu”. Da bi smo nastavili na tom putu, istakao je Šnajder-Aman u svom govoru u Bazelu, “moramo delovati brzo i da preduzmemo hitne mere i ako su one nepopularne.” Šef Saveznog ministarstva za ekonomiju (DEFR), vidi tri bitne tačke. Prvi je bilateralni put. “Političko i ekonomsko otvaranje Švajcarske prema svetu – prema novom predsedniku – je uvek pobednička strategija.”
Nakon toga bi trebalo obezbediti i uslove za liberalno tržište. “Jake kompanije su najbolja garancija za radna mesta, što znači sigurnost i ekonomsko blagostanje”, smatra Šnajder-Aman.
Ministar ekonomije i predsedavajući Konfederacije je takođe pozvao stanovništvo da “imaju hrabrosti da sprovedu najhitnije reforme”, kao što su one penzione koje se trenutno razmatraju u parlamentu.
Govoreći o svetskoim problemima, švajcarski predsednik je rekao da je “važno da se energično brani naša sigurnost i naša sloboda.” Osim toga, u skladu sa mogućnostima koje nudi “naša mala država, imamo i humanitarne obaveze koje mogu da ublaže patnje onih koji beže da bi preživeli.” Šnajder-Aman je naglasio međutima, da “oni koji nađu utočište kod nas, moraju se pridržavati našim pravilima.”
Govor se završio tradicionalnim novogodišnjim čestitkama.
Od početka januara, član Saveznog veća Ueli Maurer biće novi “ministar” finansija, umesto člana veća u ostavci Eveline Widmer-Schlumpf, dok je novoizabrani čalan veća i njegov partijski kolega Guy Parmelin preuzeo resor odbrane, civilne zaštite i sporta (DDPS).
Posle mnogo spekulacija oko podele resora nakon odlaska Eveline Widmer-Schlumpf, na kraju današnjeg sastanka Saveznog veća, proistekla je ova “mini revolucija” kompetentnosti koja ne iznenađuje previše.
Kao što je bilo i očekovano “stare” stranke su zadržale jedan ključni resor. Maurer je ostavio zadatak Parmelinu da završi sa reformom vojske, da bi uzeo resor koji između ostalog treba da se bavi i “Reformom III” kompanija, predmetom koji će se sledeće nedelje po prvi put naći ispred Saveta kantona.
Maurer, koji je diplomirani ekonomista, ne bi trebao da ima problema sa kretanjem kroz talase državnog budžeta. Prisustvo SVP/UDC u resoru finansija (DFF) obećava jedan određeni kontinuitet sa strogom politikom koju je sprovodila Widmer-Schlumpf poslednjih nekoliko godina.
Ona je nedavno predstavila program stabilizacije 2017-2019 koji predviđa manje rashode za skoro milijardu franaka godišnje da bi se nadoknadilo ne samo slabljenje ekonomske situacuje, već i uticaj reformi kompanija.
Tokom svoje prve konferencije za štampu ispred akreditovanih novinara, Guy Parmelin je izrazio želju da preuzme resor unutrašnjih poslova, koji je sada vodi socijalista Alain Berset. Takođe je izjavio da je zainteresovan za resor privrede, ali da je u svakom slučaju spreman za bili koji drugi resor. Sa obzirom na politiku SVP/UDC za koju su pitanja bezbednosti od velike važnosti, prirodno je prisustvo njihovog predstavnika u DDPS.
Što se tiče ostalih resora, sve ostaje kao i do sada. Socijalisti vode unutrašnje poslove (DFI) Alain Berset, Policija i pravosuđe (DFGP) Simonetta Sommaruga, PLR Johann Schneider-Ammann resor ekonomije (DEFR) i Didier Burkhalter spoljne poslove (DFAE), PPD Doris Leuthard, resor životne sredine, transport, energija i komunikacije (DATEC).
BERN, 9.12.2015 - Bundesratwahl - Election du Conseil fédéral. Photo by Béatrice Devènes
Jedan od tri kandidata vladajuće SVP/UDC koji dolazi sa francuskog govornog pordučja, Guy Parmelin, izabran je danas za drugog predstavnika UDC/UDC u Saveznoj vladi, popunjavajući na taj način upražnjeno mesto ministra, nakon ostavke Eveline Widmer-Schlumpf. Nakon ovog glasanja Savezna vlada ima čak tri prestavnika sa francuskog govornog područja.
Kanton Tićino ostao je i ovog puta bez svog direktnog predstavnika u Saveznoj vladi, jer je njihov kandidat koji je takođe bio na lisiti SVP/UDC, Norman Gobbi osvojio samo 50 glasova u prvom krugu, i trideset u drugom, tako da je odmah našao u nepovoljnom položaju u odnosu na druga dva kadidata.
Parmelin je prvi predstavnik Kantona Vo, koji ulazi u Saveznu vladu nakon ostavke Jean-Pascal Delamuraz pre sedamnaest godina. Novi član vlade ima jasnu političku liniju koja je jako bliska vladajućoj SVP/UDC. Ima 56 godina i suvlasnik je farme od 36 hektara. U Savezni parlament ušao je 2003. godine i trenutno je predsednik Komisije za socijanu zaštitu i javno zdravlje.
Zanimljivost
Novi Savezni ministar Guy Parmelin – kao i njegove kolege imaće neto godišnju platu od 445.163 švajcarskih franaka, na koji se dodaje i dodatak za troškove od 30.000 franaka. Savezna vlada takođe plaća i troškove telefona, dok televizijku pretplatu (Bilag) plaćaju sami članovi vlade.
Svaki član Savezne vlade, kao i Savezni sekretar imaju pravo na dva vozila, jedno svečano i jedno za svakodnevnu upotrebu. Takođe dobijaju i godišnju voznu kartu za prvu klasu (prevoz koji najveći broj ministara najčešće koristi)
Odlazeći član Savezne vlade, Eveline Widmer-Schlumpf primaće penziju u iznosu od pola plate ili otprilike 220.000 švajacarskih franaka godišnje. Ovo pravilo važi za sve članove vlade koji su bili najmanje dve godine u vladi.
Male i srednje opštine već godinama ističu da je veliki izazov pronaći Švajcarce koji žele da se politički angažuju. Rešenje može da dođe u vidu stranaca koji žive u Švajcarskoj, navodi se u jednoj studiji “Avenir Suisse”.
Sva dosadašnja iskustva idu u korist ove varijante. Nijedna od opština koja je svojim stanovnicima strancima, omogućila da biraju i budu birani, ne želi da se se vrati u nazad i promeni odluku. Sa druge strane broj opština sa stanovnicima koji nisu starosedeoci, a angažovani su u izvršnoj vlasti je u stalnom porastu.
Autori studije međutim ističu da je broj mandata koji su dododeljeni strancima ostaje jako skroman u odnosu na ukupan broj mandata.
Od 317 opština koje su učestvovale u istraživanju, prisutno je 148 stranaca bez švajcarskog državljanstva u izvršnoj i 19 u zakonodavnoj vlasti. Realan broj je mnogo veći, imajući u vidu da skoro pola opština koje nude ovo pravo stranicama nije odgovorilo na anketu.
Dve trećine izabranih žive u opštinama sa manje od 5000 stanovnika, dok je većina (13 od 19) članova izvršne vlasti, angažovano u mestima sa manje od 1000 stanovinika.
u 600 opština živi preko milion stanovnika koji su raspoređeni u u šest kantona: Vo, Fribur, Nešatel, Jura, Graubinden i Apencel Auseroden. Kantoni u nemačkom govornom području daju mogućnost samim opštinama da odobre ili ne izborno pravo strancima, za razliku od onih u farnkofonom delu.
“Ljudi su me pitali kada ću da podnesem osta vku”, izjavila je minstarka na veoma posećenoj konferenciji za štampu u Bernu. U svom izlaganju dodala je da je odluku da se ne kandiduje za treći mandat donela nakon razgovora sa svojim prijateljima, kolegama i porodicom, tako da je sada pravi trenutak da se povuče.
“Postoje neke druge stvari u životu koje volim da radim, ali za koje u proteklih osam godina nisam imala vremena. Sada planiram da se bavim tim”.
Govoreći veoma opušteno i duhovito, Widmer-Schlumpf je izjavila da je odluko donela 19. oktobra, dan nakon Federalnih izbora, na koijima je njena stranka desnog centra, pala na 4,1% glasova. Što je dodatno uticalo na njeno mesto u kabinetu.
Ali to nije bio odlučujući faktor, izjavila je ministarka. Rad u Vladi je bio velika privilegija i uvek je uživala u svom poslu, ali to uvek ima svoju cenu. Taj posao je bio tret njenoj porodici.
Njen posao je sada završen, izjavila je, ukazujući na različite uspehe, uključujući tu i strategiju za Švajcarsku kao finansijski centar. “Ne mislim da sam radila moj posao tako loše”, zaključuje ministarka.
Sa druge strane Udruženje bankara Švajcarske je izjavilo da je Widmer-Schlumpf bila dostupan i fokusiran poslovni partner. Ona je na vreme uočila da će automatska razmena informacija postati priznata norma.
Widmer-Schlumpf se pobrinula da novinarima ne bude dosadno, ali ipak nije dala nikakve detaljne planove za budućnst, osim da če pratiti politiku “iz daljine”.
Ona se nada da će veliki problemi sa kojima se suočava Švajcarska biti rešeni, a ne samo kontrolisani kao do sada.
Sibel Arlsan je rođena u Turskoj, 1980 godine a u Švajcarsku se preselila sa 11 godina. Završila je pravno na Univerzitetu u Bazelu, a od marta 2015. godine radi kao pravnik u Odeljenju za sigurnost, Kantona Bazel.
Pored nemačkog i engleskog jezika govori tečno francuski i francuski. Predsednik je udruženja za Interkulturalnu gerontologiju (VIA).
Na izborima u oktobru uspela je da osigura svoje mesto u Federalnom parlamantu Švajcarske, kao jedna od najmlađih poslanika ali i prva poslanica kurdskog porekla u istoriji Švajcarske.
Već deset godina se bavi politikom i pre pet godina je izabrana za poslanika u Parlamentu Kantona Bazel.
“Počela sam da se bavim politikom jer sam shvatila da jedna trećina građana švajcarske nema prava glasa, i da donosi odluke, radi se o imigrantima, mladima.”
Zastupa levičarsku politiku i jedan je od glasnogovorinika druge generacije stranaca u švajcarskoj.
“Često se govori o tome, da osobe koje odluče da žive u Švajcarskoj, moraju aktivnije da se uključe u politički život, ali kako bi to bilo izvodljivo, moramo da olakšamo procedure za dobijanje švajcarskog državljanstva.”
Izbornu kampanju vodila je sa veoma ograničenim budžetom, uz pomoć volontera.
Na ključnim mestima potrebni su desničari, tako su glasali Švajcarci. Na izborima za federalni parlament koji su se održali u nedelju 18. oktobra, istorijska pobeda UDC, zajedno sa PLR koji napreduje. “Gubitnici” su sve ostale partije, počevši od PS. Sa druge strane ekološke stranke su doživele kolaps, tako da je delegacija “zelenih” smanjena za trećinu, a “zelenih” liberala za pola.
Kako se često događa, analitičari per d izbore, zbog raznovrsnosti izbornih sistema na kantonalnim nivoima predvideli su rast PLR, ali su im promakle prave vesti, a to je povratak snage
Sada je poslanička grupa UDC broji 65 poslanika, nijedna partija do sada nije mogla da računa na taj broj poslanika. Procenat od 29,5% bice najvisi od kada je uveden proporcijalni sistem 1919. godine. Prethodni rekord takođe drži UDC, 28,9% osvojenih na izborima 2007. godine.
Pozitivan trend zabeležila je i PLR, ma da su njeni lideri nadali nešto većem procentu. Sa osvojenih 16,3% mogu da računaju na 33 mandata. Philipp Müller i njegova stranka preokrenuli su negativni trend koji počeo 1979. godine, kada se na čelu stranke nalazio Fulvio Pelli.
PPD je na ovim izborima osvojila 27 mandata, najmanje u svojoj istoriji, dok je PS izgubila 3 mandata i ostala sa 43 poslanika. Na levoj strani takođe trpe i “zeleni” koji su sa 10 poslanika spali na 5, sa procentom od 6,9%. Njihovi “rođaci”, “zeleni” liberali su trakođe prepolovljeni sa 12 na 6 mandata.
