Pre tri godine, u svojstvu tadašnjih ministara spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, uspeli smo da nakon višemesečnih pregovora i složenog političkog manevrisanja, postignemo kompromis kojim je izbegnuto naše direktno diplomatsko sučeljavanje u vezi sa predsedavanjem OEBS-u. Po prvi put u istoriji ove organizacije, dve države su zvanično objedinile svoje kandidature za dva uzastopna predsedavanja, 2014. i 2015.

Naše kreativno rešenje mnogima nije bilo po volji, ali je na kraju ipak podržano konsenzusom. Pokazalo se da je to bio jedini izlaz iz pat-pozicije koja je mogla da dovede do opšte paralize najveće bezbednosne organizacije na severnoj hemisferi. Primena naše inicijative dostigla je ovih dana polovinu planirane putanje. Srbija je od Švajcarske preuzela rukovođenje OEBS-om, a ojačani smo i ulaskom Nemačke u predsedavajuću trojku, na osnovu činjenice da će upravo ona biti na čelu OEBS-a u 2016. Ovo Srbiji daje veliku odgovornost, ali i priliku da pokaže da raspolaže znanjem i diplomatskom umešnošću neophodnim za uspešan nastup na visokoj međunarodnoj pozornici. Bern i Beograd su početkom 2012. dobili mandat da vode organizaciju čiju su relevantnost doskora mnogi dovodili u pitanje.

Oslanjajući se na obećanje koje smo tom prilikom dali – da će se uzastopno predsedavanje Švajcarske i Srbije sprovoditi „nepristrasno, transparentno i na osnovu dogovora“ – kao i na naš, ispostavilo se, dalekovid izbor da kao zajednički prioritet za 2014-2015. godinu odredimo jačanje sposobnosti OEBS-a za upravljanje krizama (sa posebnim akcentom na olakšavanje i posredovanje u pregovorima), organizacija je bila u mogućnosti da delotvorno reaguje na događaje u Ukrajini. Švajcarsko predsedavanje OEBS-u je tako u maju prošle godine predložilo Mapu puta za sprovođenje Ženevske zajedničke izjave od 17. aprila. Ambasador Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, dobio je zadatak da organizuje, u kratkom razmaku, tri okrugla stola za vođenje nacionalnog dijaloga u Ukrajini, uoči izbora na kojima je Petro Porošenko izabran za predsednika države.

Ova važna inicijativa bila je praćena raspoređivanjem najveće posmatračke misije u istoriji OEBS-a, za nadgledanje ovih predsedničkih izbora, kao i brojnom posmatračkom misijom koja je pratila kasnije parlamentarne izbore.

Švajcarsko predsedavanje je predvodilo OEBS u Trilateralnoj kontakt grupi, čiji je rad doveo do ugovaranja Protokola iz Minska. Iako sve odredbe Protokola nisu još u potpunosti sprovedene, on i dalje predstavlja jedini dokument usaglašen od svih sučeljenih strana, kojim se definišu uslovi za prekid vatre i početak političkog dijaloga za izlazak krize.

OEBS je u Ukrajini takođe bio aktivan i na terenu. Specijalna posmatračka misija vremenom je postala najbrojnija terenska misija ove organizacije. Zahvaljujući njenom opsežnom izveštavanju, kao i mandatu za posredovanje u pregovorima, međunarodna zajednica je bila u mogućnosti da dobije precizniju sliku o realnoj situaciji na terenu, posebno u istočnoj Ukrajini. Uprkos izvesnom broju incidenata, Misija je do sada prilično efikasno obavljala svoj posao. U neku ruku, preuzela je čak i ono što su, prema rečima Generalnog sekretara OEBS-a Lamberta Zanijera, „zadaci očuvanja mira, iako se radi o nenaoružanoj civilnoj misiji.“ OEBS nikako ne predstavlja univerzalno rešenje za probleme na našim prostorima. Ova organizacija ne sadrži pravno obavezujući ugovor ili povelju, a njene odluke nisu obavezujuće za države članice. Još uvek postoji zamrznuti konflikti, granice određenog broja država članica nisu predmet konsenzusa unutar organizacije, a sporazum o kontroli naoružanja se za sada pokazao kao nedostižan. Jaz između proklamovanih obaveza država članica i njihove primene tek treba da bude sužen. Ipak, OEBS je u brojnim regionima sveta, uključujući zapadni Balkan, doprineo da se uspostavi mir, razviju demokratske institucije i učvrsti vladavina prava.

Ova organizacija takođe ostaje najprikladniji međuvladin forum za dijalog između Zapada i Rusije – ne samo u kontekstu krize u Ukrajini, već i u okviru napora da se uspostave parametri za sveobuhvatni, dogovorni, jednak i nedeljiv bezbednosni okvir za široko geografsko područje OEBS-a.

Mišelin Kalmi-Rej i Vuk Jeremić su bivši ministri spoljnih poslova Švajcarske i Srbije, i autori ideje da se dve države zajedno kandiduju za dva uzastopna predsedavanja OEBS-u 2014. i 2015.

Nedavna inicijativa Švajcarske za osnivanje Panela istaknutih ličnosti za unapređenje evropske bezbednosti, sprovedena u tesnoj saradnji sa Srbijom i Nemačkom, predstavlja važan korak. Preporuke Panela će biti predstavljene srpskom predsedavanju OEBS-u krajem ove godine, u sklopu priprema za međuvladin sastanak na visokom nivou u Beogradu, kojim će se obeležiti 40. godišnjica od usvajanja Helsinškog završnog akta. Nadamo se da će rad Panela oživeti razgovore između država članica o neophodnoj reformi ove organizacije, kako bi bolje služila njihovim interesima u 21. veku.

Kao što su Švajcarska i Srbija pre tri godine odustale od sučeljavanja i predložile zajedničko rešenje za izlaz iz diplomatske pat pozicije, nadamo se da će u godini koja je pred nama 57 država članica OEBS-a uspeti da ostvari saradnju u ovom duhu, jačajući time efikasnost organizacije i gradeći stabilniji sistem evropske bezbednosti.

Autorski tekst za Danas, Mišlen Kalmi-Rej i Vuka Jeremića

BAZEL —  Dvodnevna ministarska konferencija OEBS-a otvorena je u Bazelu raspravom o ukrajinskoj krizi. Srbija je posvećena mirnom rešenju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Predsedavajući OEBS-a, šef švajcarske diplomatije Didije Burkhalter, rekao je na otvaranju skupa da ova godina nije bila obična za OEBS zbog ukrajinske krize.

Dodao je da je potrebno sarađivati radi rešavanja te krize, a da je primena sporazuma iz Minska najbolji način za to.

Burkhalter je istakao da je primena sporazuma iz Minska veoma ograničena, da prekid vatre nije učvršćen, politički proces nije pokrenut, a situacija ostaje krhka.

Švajcarska će, kako je dodao, nastaviti da podržava specijalnu misiju OEBS-a i dijalog.

Ministar spoljnih poslova Srbije, koja će od 1. januara 2015. predsedavati OEBS-u, Ivica Dačić rekao je da je Srbija posvećena mirnom rešavanju krize u Ukrajini, najveće od Drugog svetskog rata.

Dačić je kazao da je potrebno mnogo veće angažovanje na rešavanju ukrajinske krize i da je važno da svi pokažu odgovornost i povećaju napore za primenu sporazuma iz Minska.

Tri meseca od potpisivanja sporazuma u Minsku potrebno je uložiti još napora, rekao je Dačić i dodao da će Srbija kao predsedavajuća nastaviti da podržava rad misije u Ukrajini, koja ima ključnu ulogu u primeni usvojenih dokumenata.

Dačić je takođe kazao da je ukrajinska kriza podsetnik da su potrebni zajednička akcija i dijalog.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić je rekao da je sporazum iz Brisela o normalizaciji odnosa bio proboj i istakao rešenost srpske vlade za punu primenu tog sporazuma.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer ocenio je da rastu nestabilnost i nebezbednost u regionu OEBS-a i šire. Kad je reč o Ukrajini, on je naveo da je trenutno u toj zemlji 341 posmatrač OEBS-a, i to u 10 oblasti, uključujući Donjeck i Lugansk.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini pohvalila je rad Švajcarske tokom predsedavanja OEBS-u i pozdravila snažnu usredsređenost i uravnotežen pristup Srbije. Ona je poručila da je svima potrebno trajno rešenje krize, zasnovano na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Mogerinijeva je zatražila povlačenje svih ilegalnih snaga, plaćenika i vojne opreme iz istočne Ukrajine.

Učesnike ministarskog sastanka kojim se označava kraj jednogodišnjeg predsedavanja Švajcarske dočekivao je šef švajcarske diplomatije Burkhalter. Poslednji je došao američki državni sekretar Džon Keri.

Zvanični Vašington ne želi da Rusija izoluje sebe samu „putem svojih sopstvenih postupaka“, rekao je Keri, pozivajući Moskvu da doprinese ublažavanju ukrajinske krize.

Džon Keri je rekao da SAD i druge zemlje koje podržavaju suverenitet i prava Ukrajine ne traže konfrontacije.

Keri je uoči sastanka sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom na marginama konferencije u Bazelu rekao da „Rusija nastavlja da snabdeva pobunjenike u Ukrajini oružjem i pruža im sve veću podršku, čime krši svoje međunarodne obaveze i obaveze proizašle iz članstva u OEBS-u i ne poštuje dogovor koji je sama potpisala“.

Prema rečima američkog državnog sekretara, Rusija mora da „preduzme mere da primeni sporazum iz Minska u svakom smislu, da ne podržava sukobe na istoku Ukrajine, da povuče svoje oružje i borce sa istoka Ukrajine, da upotrebi svoj uticaj na separatiste da oslobode sve taoce i da obezbede siguran i neometan pristup posmatračima OEBS-a“.

Keri je takođe apelovao na Moskvu da „sarađuje na obezbeđivanju i poštovanju međunarodno priznate granice Ukrajine i Rusije i okonča nezakonitu okupaciju Krima“.

„Moskva može ponovo da izgradi poverenje i odnose tako što će jednostavno pomoći smirenju krize. Kad se pravila krše, njih treba ojačati, a ne menjati“, rekao je Keri.

Na sastanku učestvuju šefovi diplomatija većine zemalja članica OEBS-a, a dvodnevni skup u Bazelu prati oko 230 novinara.