Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Romano: Ne volim da generalizujem. U svakoj grupi ljudi postoje različite realnosti. Treba biti objektivan a ne banalizovati. Treba oceniti pojedince, a ne grupe. Gledajući navedenu realnost, priznajući da nisam dovoljno upoznat, mislim da danas možemo da istaknemo uspešan proces integracije za veliku većinu ljudi. Zajednica koja je prisutna i aktivna u Švajcarskoj, koja zna još uvek da održava svoje običaje zemlje porekla (milsim na mnogobrojne susrete i kulturne manifestacije), uz poštovanje zemlje koja ih je ugostila. Kao i u svakoj socijalnoj grupi ima pojedinaca koji nisu spospobni da se integrišu i nisu spremni da poštuju pravila zajedničkog života. Takvo ponašanje zaslužuje osudu, ali to se naravno ne odnosi na celu zajednicu.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Romano: Mislim da se radi dobar posao. Integracija je u osnovi jedan individualni proces, koji u velikoj meri zavisi od pojedinca. Ona zahteva volju i posvećenost. Jasno je i da sredina koja je povoljna, pomaže i ubrzava sam proces. Projekti koji su započeti u Tićinu su svakako korisni i zanimljivi. Verujem da je centralni element dobro poznavanje jednog od nacionalnih jezika i u tom smeru treba uložiti sve potrebne resurse.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Romano: Naravno. današnja realnost koja je ispunjena medijima, posebno u Tićinu teži da naglasi pojedinačne negativne priče na račun globalne realnosti. “Good news, no news” kaže se u žargonu. U tom smislu važno je da same zajednice sa migrantskom pozadinom, kada se organizuju, treba da nastoje da aktivno ističu svoje priče o uspehu

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Romano: Od ključnog značaja, kako za osobe koje imaju migrantsko poreklo tako i za “DOC” Švajcarce. Direktna demokratija u Švajcarskoj živi samo uz učešće svih realnosti u zemlji. Glasati i birati je pravo, ali i obaveza zbog poštovanja onih koji i danas daju svoje živote da bi uspostavili demokratske vrednosti. Neučestvovati je greška i nedostatak poštovanja ključnog elementa Švajcarske. Ako se nebaviš politikom, politika će se baviti tobom, tako da je bolje aktivno učestvovati u političkom životu.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Romano: Protiv sam glasačkog prava za strance, na svim nivoima. Verujem da je davanje glasačkog prava, glasati, birati i biti biran, realizacija procesa integracije koja prerasta u državljanstvo. Bez državljanstva, ja ne mislim da je prikladno odobriti politička prava. U današnjem globalističkom svetu, i sa sve većim brojem ljudi koji se kreću i menjaju svoja prebivališta, mislim da je učestovovanje u jednom demokratskom sistemu neke zemlje treba imati utemeljenje, državljanstvo je apsolutno neophodno.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Romano: Neisam u politici da bi davao prednost jednoj relnosti više nego drugoj. Zauzimam se za Švajcarsku sa fokusom na Tićino. Sebe smatram pragmatičnom osobom koja je inspirisana vrednostima koje su ovu zemlju učinili velikom: neutralnost, federalizam, solidarnost, odgovornost, slobode, kao i spremnost da zajedno poštujemo različitosti. Član sam Federalnog parlamenta od 2011. godine i član komisije za bezbednost i političke institucije. Odlučan sam i posvećen Tićinu koji treba da bude saslušan i poštovan u Bernu.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Romano: PPD se bori za Švajcarsku koja pobeđuje, pogodnu za život porodice i jaku u svojim vrednistima. U ovih mojih prvih četiri godine u Bernu, neki od mojih predloga su prihvaćeni, koji su pružili zadovoljstvo u prvom mandatu, dok za će za druge prodloge biti potreban i drugi mandat. Da bi ste bili uspešni potrebna je većina, koja se gradi radeći, pokazujući stručnost i sticanjem kredibiliteta. Drugi mandat bi mi dozvolio da nastavim, sa još više snage, sa drugim bitnim temama. Mislim na mere zaštite tržišta rada, i “odbrana italijanizma” u Švajcarskoj. U društvu koje teži da favorizuje zaduživanje i profit, potrebna je politika koja ume da ostane fokusirana ka ravnoteži i održava umereno reaogvanje kao vrednosti ljudskog bića.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Romano: U narednih četiri godine treba sporovesti inicijativu protiv masovne imigracije i održati konstruktivne odnose sa zemljama u okruženju i ostatku Evrope. Realizovanje energetske reforme i penzionog sistema. Ostati snažan po pitanju nacionalne kohezije koja je važna za ravnotežu između gradova periferija. Zatim, tu su pitanja veoma relevantna za Tićino, kao što su mobilnost, bezbednost, stabilnost socijalnih osiguranja, degradacija tržišta rada u pojedinim sektorima.
Volim Švajcarsku, volim Tićino, zahvaljujući vama moći ću da nastavim moj trud u Federalnom parlamentu!

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Fransioli: Ne mislim da postoje posebni problemi u integraciji vezani za zajednice koje dolaze sa Balkana. Kulturne razlike treba prevazići ujedinjavanjem da bi se ostvariolo vise socijalnih prava. Obrnuto “rat izmedju siromasnih” šteti kako tićinezima tako i stranicma.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Fransioli: Za jednu bolju integraciju treba promovisati bolju ponudu u pogledu obrazovanja formacije, socijalnih centara i radnih mesta sa adekvatnom platom u odnosu na lokalne troškove života.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Fransioli: Sigurno medije imaju bitnu ulogu u promovisanju razlika između zajednica stranaca, dajući poseban prostor slučajevima gde su stranaci umešani u krivična dela izbegavajući pozitivne vesti koje po njima nisu interesantne. Pored činjenice da se procenat krivičnih dela u švajcarskoj smanjio, mi smatramo da između jednog švajcarskog kriminalca ili stranca nema razlike, i zakon treba da se primenjuje jednako za sve, bez razlika.

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Fransioli: Praćenje političkog života u kantonu je važan bez obzira na državljanstvo. Od toga zavisi budoćnost svih onih koji žive u Tićinu, bez obzira na pasoš koji poseduju. Za strance to svakako može da bude način da upoznaju stvarnost u kojoj žive, ali takođe može doneti politici, jedan pogled na probleme sa kojima se suočavaju zajednice stranaca. Što se tiče Komunističke partije imamo u našim redovima drugove koji dolaza iz različitih delova sveta, koji takođe imaju i rukovodeća mesta. Ja takođe imam čileansko državljanstvo.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Fransioli: Moja partija i ja smo za davanje prava glasa strancima. U kantonu Griđoni, gde su opštine autonomne u ovoj oblasti, upravo je jedan odbornik Komunističke partije predložio uvođenje glasačkih prava strancima u opštini Roveredo, upravo zato što verujemo da svako ko živi, radi, plaća porez ovde, mora da ima prava da se i njegov glas čuje.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Fransioli: Komunistička partija je veoma aktivna u borbi protiv diskriminacije i ksenofobije, i uopšte je uvek na strani svih onij delova populacije koji su zbog razloga svog porekla, ekonomske situacije u nepovoljnom položaju. Takođe smo jedina stranka u Tićinu koja se izjasnila protiv rata i imerijalizma, protivimo se bilo kakvoj saradnji Švajcarske sa NATO i imamo u našem programu zahtev za povlačenje Švajcarskog kontigneta sa Kosova (SWISSCOY). Komunistička partija ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti ove srpske pokrajine i protivimo se vojonim okupacijama suverenih zemalja.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Fransioli: Imigrant koji radi i ima prblema da finansiski izdrži do kraja meseca može u naći Komunističkoj partiji jednu snagu koja se bori za poboljšanje uslova života radnika, bez obzira odakle dolaze. Komunistička partija se takođe zalaže, za razliku od drugih, i da se bori protiv uzroka koji dovode migrante da naprave taj težak izbor i napuste svoju zemlju, ratovi, političke destabilizacije, eksploatacije ekonomskih i ljudskih resursa od strane zapadnih zemalja.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Fransioli: Tema koje mi je najbliža je ekonomska promocija Tićina i Švajcarske. Mislim da se na duži period ne može misliti na borbu protiv pritiska na smanjenja zarada, bez pružanja mogućnosti kreiranja novih kvalitetnih radnih mesta, koja mogu da omoguće odgovarajuće zarade. Postoji veliki broj projekata za Tićino koji u Bernu trebaju biti snažnije promovisani. Na primer, projekat biomedicinskih čvorišta u Belinconi u saradnji sa Medicinskim fakultetom i Institutom za onkologiju, sa obližnjim insdustrijskim parkom, može pomoći da se kreiraju kvalitetna radna mesta u oblasti hemijie i medicine koja mogu pomoći u naučnom istraživanju na visokom nivou. Kao nastavak ove veoma važne bitke za radnike, biće predložen razvoj železničkog logističkog centra visoke vrednosti, koji bi mogao jednog dana postati centar od evropskog značaja za automatsko upravljanje vozovima.

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Galeazzi: Moje generalno mišljenje na tu temu, a ono naravno uključuje i strance sa područja Balkana ostaje uvek isto. Ako jedna osoba želi da se preseli u neku drugu državu ili zajednicu, treba da prihvati navike, običaje i poštiovati zakone koji su na snazi u toj zemlji. Što sam i ja sam činio godinama kada sam živeo u Nemačkoj, Engleskoj i Americi.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu politiku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Galeazzi: Vrlo je teško odgovoriti na to pitanje sa nekoliko reči, ako ostavimo po strani da o tome treba da se govori na Federealnom nivou. U svakom slučaju ovde u Tićinu postoji volja da se poboljša integraziona politika, ali ta volja ne treba da bude jednostrana, već i stranci trebaju da ulože više napora. To na žalost još uvek nije tako, tako da je manevarski prostor veoma širok.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Galeazzi: Mislim da mediji treba da rade iskreno svoj posao bez predrasuda i političkih sklonosti. Takođe smatram da sama zajednica stranaca koja je “pogođena” nekim slučajem, treba da reaguje unutar zajednice, kako se ti slučajevi ne bi ponovili i predstavili celu zajednicu kao opasnu ili ne integrisanu. To treba da bude timski rad. Zanm da postoje udruženja stranaca. To je mesto na kome bi trebali da se poprave odnosi.

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Galeazzi: Postoji razlog zašto imaju švajcarski pasoš. Dakle ako su odlučili da postanu Švajcarci, treba da to ozbiljno da prihvate, a ne samo zbog različitih benificija. U svakom slučaju ja čvrsto zastupam ideju da treba imati samo jedan pasoš, ne dva ili tri. Ili si ovde ili si tamo.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Galeazzi: Ne. Ne podržavam u bilo kom kontekstu mogućnost da srtanci imaju pravo glasa. Kao i drugi narodi na svetu. Ja bez američkog, engleskog ili drugog pasoša ne mogu da glasam u tim zemljama. Svako ko živi decenijama u švajcarskoj sa stranim pasošem, znači da ne želi da postane Švajcarac.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Galeazzi: Gledajući posao koji treba obaviti u Federalnom parlamentu, mogu da pomognem oko nekih tema koje su važne za mene. Koristi bi trebalo da imaju kako švajcarci, tako i stranci. na primer bezbednost Švajcarske je još uvek veoma “slaba”. Pogledajte vojsku i Bezbednosne službe.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Galeazzi: Zvuči čudno, ali sam imao mnogo zanimljivih diskusija i predloga sa strancima koji žive u Švajcarskoj. I sa onima koji su skoro došli i sa onima koji su već duže vreme tu. Moram da vam kažem da sam ostao zapanjen kada sam čuo da kada bi mogli da glasaju, glasali bi UDC.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Galeazzi: Ja sam potpukovnik u Švajcarskoj vojsci. Odbrana ove zemlje i njena reforma su mi važni. U današnje vreme ne možemo dozvoliti da smanjimo bezbednost.
Danas, Švajcarska se i dalje previše oslanja na strane armije i njihove informacije. Mi ne možemo dozvoliti da švajcarska levica oslabi vojsku kao što je uradila sa bankarskom tajnom. Vreme je da ih zaustavimo pre nego što ova zemlja uništi i dovede u potpuno sirmoštvo.

UDC ⁄ SVP Demokratska narodna stranka
Predsednik: Toni Brunner
90 000 članova ¦ osnovana 1917 ¦ www.svp.ch

Narodna stranka se zalaže za dosledno nezavisnu, neutralnu Švajcarsku i protiv pristupanja EU. Da bi se osigurala ispravnost ekonomije i sigurnosti radnih mesta od suštinskog značaja za državu je vitalnost, da je odlikuju ispravne finansije, porezi i da sadrži visoku pravnu sigurnost: finansijska i dužnička kriza koja je pogodila Evropu je dokaz. U februaru 2014. godine Narod i Kantoni prihvatili su Ustavni amandman koji za cilj ima da se omogući da naša zemlja ponovo upravlja samostalno sa imigracijama. Sada moramo da ga sprovedemo u skladu sa našim radnicima i našim društvenim sistemom koji nisu preterano naglašeni. Pored toga, kriminal i zloupotreba azila sada su uobičajena pojava.

Narodna stranka je posvećena poboljšanju bezbednosti, pozivajući na proterivanje stranih kriminalaca i pooštravanje Krivičnog zakonika.

Sa ovom jasnom politikom, osnovanom na građanskim vrednostima, UDC namerava da obezbedi prosperitet za našu zemlju, radna mesta i sigurnu budućnost u potpunoj slobodi.
Ueli Maurer predstavlja UDC u Saveznom veću. Ali stranka nije uključena u Vladine odgovornosti s obzirom na svoju jačinu. Ona se nada da će na izborima 2015. godine uspeti da ispravi tu nervanotežu.

Serbinfo.ch: Kakvo je vaše mišljenje o strancima koji su došli sa Balkana? Da li mislite da su oni dovoljno integrisani u švajcarsko društvo?

Ghisletta: Generalno ja ne vidim velike problmeme sa integracijom stranaca koji su došli sa Balkana, ona dolazi uglavnom činjenicom da se ima radno mesto i da se zasnuje porodica ovde kod nas. Očigledno je da postoje kategorije koje imaju nizak nivo kvalifikacija i oni danas dosta trpe na tržištu rada u Tićinu (mislim na nekvalifikovanu radnu snagu i ugostiteljstvo). Sa druge strane integrisane na višem nivou su osobe sa medicinskom ili tehničkom strukom.

Serbinfo.ch: Kako vidite aktuelnu integrazionu polituku u Tićinu i šta bi ste promenili?

Ghisletta: Da bi poboljšali integraciju nekvalifikovanih osoba, Kantoni i Opštine po mom mišljenju, moraju više ulagati u stručno i jezičko usavršavanje radnika i nezaposlenih.

Serbinfo.ch: Kako procenjujete rad medija? Da li mislite da njihovim pisanjem otežavaju proces integracije kada indirektno generalizuju individualne slučajeve, nanoseći “štetu” celoj zajednici?

Ghisletta: Nesumnjivo, činjenica da mediji ukazuju na državljanstvo stranih prestupnika redovno diskredituje celu zajednicu stranaca. LEGA (Lega dei Ticinesi) koristi ove slučajeve za svoje govore usmerene protiv stranaca.

Serbinfo.ch: Koliko je po vama bitno da druga generacija stranaca aktivnije učestvuje u političkom životu švajcarske?

Ghisletta: Važno je da stranci prate aktivnosti lokalnih političkih partija i da promovišu svoje učešće u glasanju nakon dobijanja švajcarskog državljanstva. Nažalost, mnogi stranci ne postaju članovi političkih partija u Tićinu, misleći da su one zatvorene za njih, što očigledno nije tačno.

Serbinfo.ch: Da li po vama treba dati pravo glasa strancima na lokalnom nivou, ako uzmemo u obzir da oni čine 25% ukupne populacije u Švajcarskoj ili 40% u slučaju Lugana?

Ghisletta:  Očigledno, to će biti prvi važan korak da se podstakne naturalizacija.

Serbinfo.ch: Kakve bi koristi imali stranci ako baš vi budete izabrani u Federalni parlament?

Ghisletta: Socijalistička partija kao celina podržava integraciju stranaca koji žive u Švajcarskoj. Osim toga zastupa interese radinka i građana u nezavidnom ekonomskom položaju, u kojem se nalazi većina stranaca koji žive ovde.

Serbinfo.ch: Zašto jedan imigrant treba da glasa za vašu stranku?

Ghisletta: Državljanin stranog porekla može se pronaći u svih 10 tačaka programa Socijalističke partije, među kojima su zaštita radnika, zaštita potrošača, razvoj stambenog prostora i umerene stanarine, kao i očuvanje penzija.

Serbinfo.ch: Koja je tema na nacionalnom nivou važna za vas? Možete li da objasnite zašto?

Ghisletta: Za mene tema koja je od izuzetne važnosti je postizanje efikasne zaštite na tržištu rada u Tićinu, koje je danas izloženo smanjivanju plata i jednoj konkurenciji bez pravila između randika koji žive u švajcarskoj i radnika koji dolaze iz pograničnih zona. Po mom mišljenju treba zamrznuti bilateralne sporazume koje se odnose na slobodno kretanje ljudi kako bi došli do smanjenja broja nezaposlenih na lokalu regulisanje pravila na našem tržištu rada.
Operacija je veoma složena jer se radi o pregovorima na nivou Evrope (EU) i Švajcarske. Na žalost trenutna politika i ekonomija nije dovoljno otovorena na ove teme, što promoviše rast ekstromno desnih i narodnjačkih partija, koje nisu u stanju da predlože rešenja za odbranu ugroženog stanovništva.

SP ⁄ PS Socijaldemokratska partija Švajcarske
Predsednik:  Christian Levrat, poslanik veća kantona
30 000 članova ¦ osnovana 1888 ¦ www.pssvizzero.ch

«Za sve, a ne za nekoliko» je naš slogan. PS teži društvu zasnovanom na koheziji, a ne na konfrontaciji, koja se takođe brine za najslabije i gde svako može slobodno da se razvija. Stoga se obavezala u korist progresivne, solidarne i otvorene Švajcarske. Švajcarska ima solidnu društvenu mrežu i dobru javnu infrastukturu u kojoj je PS značajno doprineo. Bez PS ne bi bilo ni AVS, porodiljskog osiguranja, kao ni pravo glasa za žene. PS se ustvari još uvek bori za više demokratije i samoopredeljenja, ne samo u politici već i u svim sferama društva. Bez učešća, čak i u ekonomskoj sferi, ne može postojati istinska demokratija. PS će nastaviti da radi na poboljšanju svakodnevnog života stanovnika ove zemlje, zahtevajući pristupačne rente stanova, bezbednim prihodima od penzije, dobrim uslovima rada, zaštiti zivotne sredine i efikasnijeg pravosuđa, i sve to sa optimizmom i otvorenim duhom. Naša politika se ne manipuliše posebnim interesima privilegovanih. Verujemo da , kako bismo bili jaki, moramo preuzeti odgovornost zajedno: u porodici, na poslu i u politici. PS daje glas politike koja je za sve, a ne za nekolicinu.