NIŠ — Milena (13) i Jovan (11) koji čitavog života žive u norveškom gradu Bergenu, zajedno su sa još 23 mladih iz dijaspore dobili priliku da uče srpski jezik preko „Skajpa“, zahvaljujući časovima koje im drže studenti niškog Filozofskog fakulteta.

Na ovaj besplatni tromesečni kurs srpskog jezika prijavilo se šezdesetak Srba iz dijaspore, a izabrano je 25 njih iz Sjedinjenih Američkih Država, Grčke, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Mađarske, Kanade, Češke, Italije, Austrije, Španije, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pre početka projekta, svi prijavljeni su testirani kako bi se utvrdio početni nivo znanja i gradivo prilagodilo svakom polazniku ponaosob. Za mentore su odabrani apsolventi srpskog jezika i master studenti filologije i svakom od njih je dodeljen po jedan ili dvoje učenika.

Od tada se učenici i njihovi nastavnici sastaju u virtuelnom okruženju dva puta nedeljno po 45 minuta. Kako kaže jedan od studenata-mentora Aleksandar Novaković, na svakom času su gramatika, pravopis i književnost podjednako zastupljeni. Kurs, kako kaže, podrazumeva usmenu konverzaciju na srpskom jeziku u realnom vremenu preko „Skajpa“, kao i proveru znanja iz pravopisa i gramatike, koja se odvija tako što učenici svoje domaće zadatke šalju mentorima preko elektronske pošte.

Šef kancelarije za saradnju sa dijasporom Tamara Ćirić navodi da je ovakav način učenja jezika za sada pokazao dobre rezultate.

Cilj ovog projekta je, kako učenje jezika, tako i održavanje kontakta sa dijasporom. Videli smo do sada da na ovaj način može da se uči i istorija, i geografija, i drugi predmeti. Dijaspora je, sudeći prema utiscima, ovaj projekat odlično prihvatila – kaže Ćirić.

Da je ovakav način učenja delotvoran, potvrđuju i Milena i Jovan iz Norveške, koji su novinarima preko „Skajpa“ rekli da im “onlajn” učenje srpskog jezika znači pre svega da bi mogli da komuniciraju sa familijom i prijateljima u Srbiji.

Mi dolazimo svake godine kod rodbine u Nišu i Beogradu, i zato želimo što bolje da usavršimo jezik. Već sad se oseća pomak u našem znanju i očekujemo da će do kraja kursa naše poznavanje srpskog biti još bolje – kaže Milena.

Nakon završenog kursa, kako kažu na Filozofskom fakultetu, biće obavljena evaluacija projekta, nakon čega će se videti koliko su polaznici kursa zadovoljni samom “onlajn” nastavom, predavačima i postignutim rezultatima, što će, kako kažu, omogućiti da se napravi plan za buduće projekte ovog tipa.

Projekat sprovode Filozofski fakultet i Kancelarija za saradnju sa dijasporom, u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Niša i OCD “Proaktiv”.

BEOGRAD — Poslanici Skupštine Srbije usvojili su  Izmene Zakona o visokom obrazovanju, koja bi, pored ostalog, trebalo bi da reši probleme koji su se pojavili u praksi prilikom upisa poslednje godine studija. Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, produženje roka „starim“ studentima za završetak školovanja – najvažnija su rešenja u Izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Usvojenim i zmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).

Priznavanje u slučaju nastavka školovanja ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta, koji donose rešenje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

I kod profesionalnog priznavanja posao treba da bude olakšan, ali će celu proceduru od univerziteta, koja je do sada trajala mesecima i kandidati su često odustajali, preuzeti Ministarstvo prosvete, odnosno ENIK/NARIK centar.

Izmene Zakona predviđaju da se priznaje nivo stečenog znanja, odnosno neće se upoređivati studijski program stranog fakulteta sa studijskim programima u zemlji.

Diploma radi zapošljavanja biće priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva, detaljno se preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima, a dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije i njenim istekom, ako ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad. To znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad. Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.

Ukoliko Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) za godinu dana ne reši o zahtevu, Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da raspusti deo ili celu komisiju, što znači da više nema odugovlačenja ovog postupka. Nacionalni savet može poništiti odluku KAPK i u drugostepenom postupku odobriti studijski program, odnosno doneti konačnu odluku, jedno je o predloženih rešenja iako je o ovoj izmeni bilo i ideja da Savet ne može doneti konačnu odluku.

Izmene Zakona predviđaju podizanje kvaliteta doktorskih studija, pa se za univerzitete, kako državne tako i privatne, uvodi obaveza da formiraju javno pristupačne repozitorijume doktorskih disertacija.

Takođe, repozitorijume će imati i Ministarstvo prosvete, a ukoliko bude usvojen predlog, najmanje jedan recenzent na doktroskim studijama mora da bude sa strane visokoškolske ustanove. Izmenama je učinjen ustupak i „starim“ studentima, koji su studije započeli po prebolonjskim programima. Za njih je produžen rok da do kraja 2015/16. godine završe studije.

Zakon predviđa i da se iz budzeta finansiraju studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova, a dopune se odnose i na veću zaštitu podataka o ličnosti, veću transparentnost visokoškolskih institucija u domenu finansiranja, određivanja školarina.

Kome se obratiti

Vrednovanje stranog studijskog programa radi zapošljavanja vrši Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (u daljem tekstu: ENIC/NARIC centar), kao unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva.

Priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja (u daljem tekstu: akademsko priznavanje) sprovodi samostalna visokoškolska ustanova, po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa.

BEOGRAD — Srpski studenti koji studiraju u inostranstvu su željni znanja, a većini je cilj da se vrati u Srbiju i stečeno znanje primeni, ali ako se za to stvore uslovi.

Međutim, kako kažu, iako im je cilj da se vrate u Srbiju, često se suočavaju sa problemom da u matici ne mogu da nađu posao niti da se adekvatno usavršavaju.

Na poboljšanju stanja zato radi i medjunarodna, neprofitna, nevladina i apolitična organizacija koju su osnovali srpski studenti 1997. godine – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OS SI), čiji je cilj da okupi srpske studente u inostranstvu, omogući im lakši povratak u zemlju i promoviše Srbiju u svetu.

Jedan od studenata koji je na master studijama u SAD, Uroš Marković iz Niša, kaže da u Americi živi od 2009. godine, da je tamo završio četvrtu godinu srednje škole, a da je zatim ostao na studijama.

“Završio sam četvrti razred srednje škole u Pitsburgu, a zatim sam upisao fakultet, manju privatnu školu u Pensilvaniji“, rekao je Marković Tanjugu, dodajući da je ostao na studijama u Americi zato što je želeo da studira mehaničko inžinjerstvo, čega u Srbiji, kako je naveo, nema.

Navodeći da je zahvaljujući sportu, vaterpolu koji je trenirao, otišao u Amerku, on kaže da mu je najteže bilo da se sa 18 godina odvoji od porodice i prijatelja.

I dok se vremenom taj problem smanjio, ističe da su finansijski problemi uvek tu iako je dobio stipendiju.

“Moji roditelji su platili. Nije bilo jeftino, ali isplatilo se. Dobio sam skoro punu stipendiju na fakultetu. Diplomirao sam pre par mesec dana i sada sam upisao master“, kaže Marković, dodajući da je škola dosta skupa, da je bio na razmeni studenata, kao i da je tokom boravka na fakultetu saznao za olakšice – studenstke poslove, osiguranje, jeftinije prodavnice.

Kaže i da mu je cilj da se posle par godina vrati u Srbiju, i to na jug, naravno, ako ima posla.

“Ako mogu da napredujem vratiću se. To je moj cilj. Medjutim, trenutno ta opcija ne postoji. Imam dve godine na masteru, videćemo da li će se neke stvari promeniti“, kaže Marković, koji je koordinator za niški tim, odnosnu južnu Srbiju pri OS SI.

Jedan od onih koji se vratio u Srbiju je Nikola Stanković iz Užica, koji je nakon završenih osnovnih studija u Beogradu, master u oblasti zaštite životne sredine završio u Nemačkoj.

Kaže da je u Srbiji našao posao, a da je u Nemačku otišao zato što je u oblasti koja ga zanima ta zemlja napredna.

“Bio sam 2008. godine deo programa ‘Dobrodošli u Nemacku’ Evropskog pokreta u Srbiji i tada sam upoznao nemački sistem i mogućnost studiranja“, objašnjava Stanković i dodaje da je na studije otišao tako što je dobio stipendiju pokrajne Bavarske, a u okviru internacionalnog programa.

Navodeći da nije imao bilo kakvih problema, pa čak ni finansijskih, on dodaje da je u Nemačkoj sve dobro organizovano.

On je rekao i da je član OS SI, čiji je smisao povezivanje studenata iz Srbije koji studiraju u inostranstvu.

“To je velika šansa da se upoznaju problemi koje možete da imate prilikom odlaska na studiranje“, rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, organizacija OS SI pokušava da reši probleme vezane i za nostrifikaciju diploma sa kojima se susreću srpski studenti prilikom povratka u zemlju.

Jedan od članova OS SI je i Aleksandar Kostić koji se rodio i školovao u Švajcarskoj.

Za OS SI je kaže čuo preko najboljeg druga. “Mislili smo da je to dobra ideja za Švajcarsku pa smo osnovali lokalni ogranak“, rekao je Kostić, dodajući da se organizaciji najvise pridružilo “dijasporaca“, ali i da ima sve više studenata iz Srbije.

Kao problem on navodi finansije, jer je u Švajcarskoj skup život.

O povratku u Srbiju razmišlja i kaže da ima sentimentalnu želju da živi u Srbiji, ali da sve zavisi od situacije. ‘Ako će ići na bolje više njih će se vraćati, ali ako ostane ovako, teško“, zaključio je Kostić.

Srpski studenti iz inostranstva okupili su se večeras na svečanom prijemu organizovanom tokom „Letnje OS SIlacije 2014“, koja se održava svakih šest meseci, kada je najveći broj članova u Srbiji.