Najnovija studija pokazuje da u državama u kojima se sprovodi imunizacija beseže vakcinama stanovništvo manje oboleva i da ima manje smrtnih ishoda

U Australiji su u ponedeljak hiljade medicinskih radnika dobrovoljno počele da primaju beseže vakcinu ili lažni lek (placebo), kako bi se u budućnosti videlo da li imaju osnova najnovija naučna saznanja da vakcina protiv tuberkuloze u velikoj meri štiti od virusa korona.

Iako još bez kliničkih ispitivanja i bez naučne preporuke da se vakcina protiv tuberkuloze (TBC) koristi kao zaštita od virusa korona, naučnici u SAD i Irskoj su uočili „upadljive” pokazatelje da države u kojima je redovno sprovođena vakcinacija protiv TBC-a imaju višestruko smanjenu smrtnost i obolevanje od virusa korona. To su komunističke države Istoka, bivše sovjetske države i socijalističke zemlje, uključujući i Srbiju, naspram SAD, Italije, Španije i drugih koje su obustavile ovu vrstu imunizacije.

Studija irskog medicinskog stručnjaka Pola Hegartija, koji radi sa epidemiolozima na Univerzitetu Teksas u Hjustonu, pokazuje na primeru 178 država s programima TBC vakcinacije, uključujući i Irsku – da imaju mnogo manje inficiranih virusom korona i smrtnih slučajeva u poređenju s državama u kojima se više ne sprovodi vakcinacija protiv tuberkuloze. „Ajriš tajms” je u ponedeljak preneo reči urologa Hegartija iz dablinske bolnice „Mater hospital”, da to, prevedeno na jezik brojki, znači da je smrtnost i do 20 puta manja.

Beseže vakcina se u mnogim državama još daje bebama odmah po rođenju, ili u roku od mesec dana, ukoliko zbog zdravstvenih razloga nisu bile spremne da je odmah prime. Ta vakcina štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa. Međutim, naučnici tvrde da je poznato da ova vakcina obezbeđuje i neke druge prednosti: jača imuni sistem na respiratorne bolesti, što je verifikovala i Svetska zdravstvena organizacija, a koristi se i za lečenje karcinoma bešike, smanjujući tumor i njegov recidiv.

Da bi umanjili mogućnost greške, istraživači su ponovo procenjivali slučajeve tokom pandemije virusa korona, upoređujući ih po državama. „Nismo očekivali da ćemo videti toliko izraženu razliku”, naveo je ovaj irski naučnik i izneo sledeće podatke: „Tokom 15 dana, broj novozaraženih (incidenca) virusom korona bio je 38 ljudi na milion – u zemljama koje sprovode vakcinaciju besežeom, dok je incidenca virusom u zemljama čije zdravstvo ne sprovodi taj program iznosila 358 na milion stanovnika. Stopa smrtnosti bila je 4,28 na milion u zemljama sa beseže programom, u odnosu na 40 umrlih na milion u zemljama bez takvog programa.

Vakcina protiv tuberkuloze je tokom 20. veka postepeno prestala da se primenjuje u zemljama koje su beležile sve bolje uslove života i na kraju se u tim delovima sveta više nije ni proizvodila. U ostatku manje razvijenih ili sasvim nerazvijenih država, imunizacija protiv tuberkuloze je nastavljena. Irski urolog je naveo primer poređenja Irske i Velike Britanije. U Irskoj je Ministarstvo zdravlja u opštoj nestašici vakcina naredilo prekid imunizacije 2015. godine, ali se veruje da, uprkos prekidu, i dalje postoji visok nivo imuniteta stanovništva, što pokazuju i dosadašnji brojevi zaraženih i umrlih od virusa korona. Velika Britanija je sprovodila skromniji program vakcinacije od 1953. do 2005. godine.

I u Rusiji su se pozabavili činjenicom da je njihovo stanovništvo, barem prema dosadašnjoj situaciji, na neki način otporno na masovno obolevanje i umiranje od kovida 19. Iako je ova teorija tek na nivou hipoteze, teško je zanemariti epidemiološke kontraste (pored već spomenutih SAD, Italije i Španije, u kojima nije opstala TBC imunizacija), razlika postoji i na nivou SR Nemačke. U zapadnoj Nemačkoj, gde su obavezne vakcije protiv TBC ukinute 1975, ima mnogo više obolelih i umrlih nego u istočnoj Nemačkoj, gde je imunizacija trajala do kraja devedesetih godina prošlog veka.

Izuzev vakcinacije, Rusima pomaže i jedna druga činjenica, a oni uz nju citiraju svoju poslovicu: „Ne bi bilo sreće da nesreća nije pomogla”. Naime, zbog toga što se u njihovoj zemlji i dalje oboleva od tuberkuloze (zadržala se u nekoliko regiona na Dalekom istoku Rusije i u Sibiru, gde je zbog zastoja u vakcinisanju devedesetih godina bacil postao otporan na lekove), Rusi imaju mnogo veći broj respiratora po stanovniku nego zapadne zemlje. U Italiji ih ima osam na 100.000 ljudi, u Velikoj Britaniji 13, u SAD 19, u Rusiji 27,3, a u Moskvi 40. I sve to „zahvaljujući” tuberkulozi.

„Ajriš tajms” je naveo da su klinička ispitivanja dejstva beseže vakcine na 1.000 zdravstvenih radnika već počela i u Holandiji i da se rezultati očekuju za tri do šest meseci. Davanje vakcine stanovništvu nije preporučeno dok se ne utvrde moguće propratne pojave. Uostalom, vakcina protiv TBC-a i nema u dovoljnim količinama, ali, kako tvrde u Amsterdamu, proizvodnja bi mogla da se poveća. Imunolog sa Koledža Triniti Luk O’Nil tvrdi da su klinička isitivanja počela ili će veoma brzo početi na najmanje sedam klinika, ali dok se ne potvrde nalazi i dalje je najbolja mera fizička distanca i pranje ruku.

Američki virolog Robert Galo, poznat po ogromnoj ulozi u otkrivanju HIV-a kao uzročnika infekcije AIDS, ne ulazeći u detalje, najavio je da će u roku od nekoliko meseci biti dostupna „prilagođena postojeća vakcina”. Za proizvodnju vakcine protiv virusa korona, na kojoj radi barem 30 centara u svetu, biće potrebno između 12 i 18 meseci. U međuvremenu, smatraju naučnici, upotreba postojećih bezbednih vakcina koje stvaraju imunološke koristi mogla bi da bude dodatno sredstvo.

Pandemija bolesti koju izaziva koronavirus u fokus javnosti ponovno je dovela fenomen nazvan „imunitet krda“ koji bi mogao da ima važnu ulogu u njenom smirivanju.

U pitanju je situacija u kojoj je na zarazu imuno dovoljno ljudi u populaciji da  bi ona prestala da se širi.

Za imunitet krda nije važno da li je imunitet nastao kao posledica vakcinisanja ili zbog antitela ljudi koji su preboleli  bolest. Ključno je da su imuni.

Što se infekcija novim koronavirusom bude više širila, više će se ljudi oporavljati i biće imuno na buduću zarazu.

“Kada otprilike 70 odsto ljudi u populaciji stekne imunitet, izgledi za novu zarazu postaju sve manji jer je većina na virus već otporna”, kaže dr Martin Hiberd, infektolog sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. “To nazivamo “imunitetom krda”.

Da li će imati efekta na pandemiju koronavirusa?

Postojeći dokazi upućuju na to da u aktuelnoj pandemiji jedna zaražena osoba zarazi dve do tri druge. To znači da bi, kad se ne bi poduzimale nikakve druge mere, “imunitet krda” nastupio u trenutku kada između 50 i 70 odsto populacije postane imuno.

“Ali to ne mora i neće biti tako u ovom slučaju”, kaže Metju Bejlis, profesor infektologije na  Univerzitetu  u Liverpoolu.

Smanjenjem broja ljudi koje jedna zaražena osoba zarazi, a to se postiže socijalnim, odnosno fizičkim distanciranjem, zatvaranjem škola, radom od kuće i pranjem ruku, imunitet krda nastupa ranije, objasnio je profesor.