Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Rezultati federalnih glasanja u Švajcarskoj: građani odbili smanjenje RTV takse, podržali individualno oporezivanje i zaštitu gotovine

archivio tipress

Na saveznim glasanima održanim 8. marta 2026. godine, građani Švajcarske odlučivali su o četiri važne teme: o smanjenju radio-televizijske pretplate, o uvođenju individualnog oporezivanja, o zaštiti gotovog novca i o fondu za klimu. Rezultati su pokazali da su birači odbili smanjenje RTV takse i klimatski fond, dok su podržali promene u poreskom sistemu i ustavnu zaštitu gotovine. 

Jedna od najpraćenijih tema bila je inicijativa za smanjenje radio-televizijske pretplate za javni servis SSR. Građani su ovu inicijativu odbili, pa pretplata neće biti smanjena sa sadašnjih 335 na 200 švajcarskih franaka. Protiv smanjenja izjasnilo se 61,9 odsto birača.

Važna promena dogodila se u poreskoj politici. Švajcarci su podržali Savezni zakon o individualnom oporezivanju, što Swissinfo opisuje kao istorijsku odluku i veliku prekretnicu u poreskom sistemu zemlje. Ovim se otvara put novom modelu oporezivanja bračnih parova i domaćinstava, umesto dosadašnjeg sistema koji je često bio predmet političkih rasprava. 

Građani su takođe jasno podržali očuvanje gotovine. Protivpredlog kojim se garantuje dostupnost gotovog novca u zemlji usvojen je sa više od 73 odsto glasova, čime gotovina dobija dodatnu institucionalnu i ustavnu zaštitu u Švajcarskoj. 

S druge strane, inicijativa za klimatski fond nije prošla. Većina birača odbila je predlog da se za zaštitu klime i prirode izdvaja do jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Švajcarske. Iako klimatske promene ostaju među važnim brigama stanovništva, Swissinfo navodi da većina građana trenutno nije spremna da podrži veća finansijska izdvajanja za ekološku tranziciju. 

Ishod glasanja pokazuje da su birači u Švajcarskoj ovog puta dali prednost finansijskoj opreznosti i institucionalnoj stabilnosti. Odbijeno je smanjenje RTV takse i dodatno ulaganje u klimatski fond, ali su istovremeno podržane reforme koje menjaju poreski sistem i štite gotov novac kao važan deo svakodnevnog života.

Individualno oporezivanje bračnih parova: „Šokantna nepravda koju treba ukinuti“

Foto: Schweizerische Bundeskanzlei

Jedno od najvažnijih i najkontroverznijih pitanja o kojima će se građani Švajcarske izjasniti na referendumu 8. martajeste uvođenje individualnog oporezivanja bračnih parova. Prihvatanjem ovog principa, protiv kojeg su pokrenuta dva referenduma, birači će imati priliku da ukinu takozvanu „kaznu za brak“.

Reč je o nepravdi koja traje još od 1984. godine, kada je Savezni sud presudio da je zajedničko oporezivanje bračnih parova neustavno. Ipak, uprkos toj presudi, sistem je ostao na snazi do danas. Kako je pred medijima objasnila ministarka finansija Švajcarske, Karin Keller–Sutter, bračni parovi trenutno plaćaju više poreza nego nevjenčani parovi sa istim prihodima. Glavni problem leži u prevelikom poreskom opterećenju drugog porodičnog prihoda.

„Nakon više neuspešnih pokušaja tokom poslednjih 40 godina, danas konačno imamo zakonski predlog koji je nastao kao odgovor na narodnu inicijativu žena PLR-a za pravednije oporezivanje“, izjavila je Keller-Sutter. Predlog predviđa da se supružnici oporezuju kao nevjenčani parovi, odnosno da podnose dve odvojene poreske prijave.

Iako je priznala da predlog koji je prošao parlamentarnu proceduru „nije savršen“, Keller-Sutter smatra da je reč o uravnoteženom rešenju koje bi se primenjivalo na sva tri nivoa vlasti – Konfederaciju, kantone i opštine – i koje gotovo u potpunosti uklanja postojeće nejednakosti, koje mnogi s pravom smatraju šokantnim.

Šta se menja u praksi?

U budućnosti će se prihodi i imovina supružnika oporezivati odvojeno. Bračni parovi više neće imati pravo na poreski bonus za brak, ali će zato moći da odbiju 12.100 franaka po detetu, umesto dosadašnjih 6.800. Očekuje se da će to za većinu dovesti do nižeg poreskog opterećenja nego danas.

Reforma takođe uvodi red u poreske koeficijente, koji će ubuduće biti jednaki za sve. To će, međutim, imati posledice po javne prihode: očekuje se pad prihoda od saveznog direktnog poreza za oko 630 miliona franaka na nivou Konfederacije i 130 miliona na nivou kantona. Reč je o kompromisu između Saveta država, koji je želeo manji gubitak prihoda, i Nacionalnog saveta, koji se zalagao za izdašnije olakšice za poreske obveznike.

Ko dobija, a ko gubi?

Direktorka Savezne poreske uprave (AFC), Tamara Pfamatter, objasnila je da će najviše koristi imati bračni parovi sa decom i veoma niskim drugim prihodom. Bračni parovi sa decom, ali bez drugog prihoda, mogli bi da plaćaju nešto više poreza, ali bi taj nedostatak bio nadoknađen većim poreskim olakšicama za decu.

Nevjenčani parovi bez dece trebalo bi da plaćaju isto ili nešto manje nego do sada, dok bi nevjenčani parovi bez dece sa visokim prihodima mogli očekivati veće poresko opterećenje. Kada je reč o kantonima, prema rečima Pfamatter, još je prerano za konačne zaključke, jer će mnogo zavisiti od načina na koji će nove odredbe biti primenjene na kantonalnom nivou.

Odgovor na kritike

Odgovarajući na kritike – među kojima je i 10 kantona koji su pokrenuli referendum – Keller-Sutter je naglasila da reforma ne samo da uklanja nejednako postupanje, već i podstiče zapošljavanje žena, jer će njihov rad biti manje oporezovan. Time bi se, prema njenim rečima, bolje iskoristio domaći potencijal radne snage i smanjila potreba za imigracijom.

Na primedbe kantona o dodatnom administrativnom opterećenju, s obzirom na oko 1,7 miliona dodatnih poreskih prijava, Keller-Sutter je odgovorila da će se taj teret vremenom smanjivati zahvaljujući digitalizaciji. „Ova reforma je u korist poreskih obveznika, a ne poreskih uprava“, zaključila je ministarka finansija.

Švajcarska legalizovala istopolne brakove

Građani Švajcarske su na referendumu legalizovali istopolne brakove i dali pravo gej supružnicima da usvajaju decu.

Za legalizaciju je glasalo skoro dve trećine Švajcarske, koja je postala jedna od poslednjih zemalja na zapadu Evrope koja je legalizovala gej brakove.

Prema podacima koje je objavila savezna vlada, 64,1 odsto birača je glasalo za istopolne brakove.

„Vrlo smo srećni i rasterećeni“, rekla je Antonija Hausvirt iz nacionalnog komiteta „Brakovi za sve“. Pristalice istopolnih brakova održali su nakon referenduma proslavu u Bernu.

Organizacija „Amnesti internešenel“ saopštila je da je ovim glasanjem napravljen krupan korak u jednakosti.

Ovo će takođe značiti da će strani supružnici lakše dolaziti do švajcarskog državljanstva.

Ministarka pravde Švajcarske Karin Keler-Zuter rekla je da će zakon stupiti na snagu 1. jula 2022. godine.

Građani Švajcarske podržali zabranu pokrivanja lica

Građani Švajcarske su tesnom većinom odobrili predlog SVP/UDC da se zabrani nošenje nikaba i burki koje nose pojedine muslimanke.

Mera bi se odnosila pokrivanje lica na javnim mestima kao što su restorani, sportski objekti, javni prevoz i šetnja ulicom.

Izuzetak bi bili verski objekti, ili u slučaju bezbednosnih i zdravstvenih razloga, kao što sada ljudi nose maske zbog zaštite od pandemije kovida.

Švajcarska vlada se protivi meri jer smatra da je pokrivanje lica „marginalno“ pitanje.

Dodaje se i da bi ovakve mere ugrozile turizam, jer većina žena koje dolaze turistički iz dobrostojećih arapskih zemalja zaklanjanju lice.

Predlagači zakona kažu da nošenje marami preko lica simbolizuje represiju nad ženama i kažu da su mere neophodne kako bi se održao princip kojim lica treba da budu prikazana u slobodnom društvu kao što je švajcarsko.

Na referendumu odbijena inicijativa “povoljnijeg stanovanja”. Prihvaćena zabrana seksualne diskriminacije

Foto: Gabriele Putzu

Na glasanju 9. februara 2020. godine, inicijativa “povoljnijeg stanovanja” definitivno je odbijena, sa 57,1% glasača koji su negativno ocenili ovaj predlog i 42,9% koji su glasali da.

Promoteri ove inicijative su tražili su da se zakonski odredi da najmanje 10% novoizgrađenih stanova za rentiranje u Švajcarskoj, bude sa nižom mesečnom kirijiom.

Sa druge strane, zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orjentacije prihvaćena je sa 63,1% glasova da, i 36,9% ne. U buduće ova vrsta diskriminacije biće dodata u Krivični zakon Švajcarske konfederacije.

Švajcarci odbili predlog da se njihovim zakonima da prednost

Foto: Reuters/Arnd Wiegmann

Rezultati pokazuju da je 67 posto birača glasalo protiv i 33 za taj predlog, objavila je državna televizija SRF.

Kritičari tog predloga tvrdili su kako bi se time naštetio ugled Švajcarske u svetu.

Ovakav rezultat veliki je udarac za desnu Švajcarsku narodnu stranku (SVP) koja je počela tu inicijativu i koja godinama predlaže slabije odnose sa Evropskom unijom i ograničavanje imigracije.

„Ovo je veliki poraz“, rekla je Selin Amaudruz, potpredsednica te stranke koja je najveća u Federalnoj skupštini.

Predlog SVP-a uzdrmao je celokupni švajcarski politički spektar, jer je mogao ugroziti odnose sa Evropskom unijom, pa čak i s Ujedinjenim nacijama.

Švajcarci su danas odlučivali i o tome treba li dati podsticaje stočarima koji svojim kravama ne režu rogove, ali su taj predlog odbacili.

Prihvatili su pak predlog da se osiguravajućim kućama da mogućnost da prikupljaju informacije o mogućim prevarama sa osiguranjem.

Radi se o zakonu koji je u martu predložila savezna vlada, a koji predviđa posebna ovlašćenja prikupljanja informacija o „lažnim bolesnicima“, a posebno „tajno posmatranjem“ ljudi za koje se sumnja da varaju sistem.

Vlada Švajcarske “pobedila” na poslednjem referendumu

Foto: RSI/Keystone/Px/Serbinfo

I ove nedelje na biralištima rezultati su isti kao što su bili prognozirani u istraživanjima i anketama: dva “ne” i jedno “da”. Ishod ovog poslednjeg kruga referenduma u 2018. godini predstavlja pobedu Saveznog veća i Parlamenta.

Inicijativu “Za krave sa rogovima” odobrilo je samo šest kantona, uključujući i Tićino. Ukupno 54,7% birača je glasalo protiv inicijative. Masovno “Ne” za dugu inicijativu koja se zalagala“ Za samoopredeljenje”, amandman za promenu Ustava koji je promovisala SVP/UDC. Protiv inicijative  su glasali svi kantoni, čak 66,2% birača. Definitivno prihvaćena inicijativa koja daje pravni osnov za nadzor zdravstvenih osiguranika. Samo dva kantona su bila prtotiv, dok ukupan broj birača koji je glasao “Da” 64,7%.

Birači su ovim rezultatima glasanja, sledili preporuke Saveznog veća za glasanje o predloženim inicijativama. Ovim glasanjem se potvrđuje taj značajni trend. Ove godine na svih 10 glasanja, na kojima se izjašnjavalo o razinim referendumima i inicijativama, birači su glasali u skladu sa preporukama Saveznog veća.

Ne ukida se TV pretplata, odbačena inicijativa „No Billag“

Javni servis Švajcarske javlja da je minimalni broj švajcarskih kantona ili regija na referendumu glasao za ukidanje pretplate.

Glasanje „Za“ okončalo bi TV pretplatu od oko 390 evra godišnje.

Za ishod glasanja bili su zainteresovani emiteri širom Evrope.

Direktor nemačkog javnog servisa ZDF Tomas Belut pozdravio je rezultat referenduma rečima da je „Švajcarska poslala signal i učinila jasnim koliki je značaj javnih servisa za pluralističko društvo“.

Sibel Arslan: Prvi poslanik kurdskog porekla u Švajcarskom parlamentu

Foto: Nils Fisch

Sibel Arlsan je rođena u Turskoj, 1980 godine a u Švajcarsku se preselila sa 11 godina. Završila je pravno na Univerzitetu u Bazelu, a od marta 2015. godine radi kao pravnik u Odeljenju za sigurnost, Kantona Bazel.

Pored nemačkog i engleskog jezika govori tečno francuski i francuski. Predsednik je udruženja za Interkulturalnu gerontologiju (VIA).

Na izborima u oktobru uspela je da osigura svoje mesto u Federalnom parlamantu Švajcarske, kao jedna od najmlađih poslanika ali i prva poslanica kurdskog porekla u istoriji Švajcarske.

Već deset godina se bavi politikom i pre pet godina je izabrana za poslanika u Parlamentu Kantona Bazel.

“Počela sam da se bavim politikom jer sam shvatila da jedna trećina građana švajcarske nema prava glasa, i da donosi odluke, radi se o imigrantima, mladima.”

Zastupa levičarsku politiku i jedan je od glasnogovorinika druge generacije stranaca u švajcarskoj.

“Često se govori o tome, da osobe koje odluče da žive u Švajcarskoj, moraju aktivnije da se uključe u politički život, ali kako bi to bilo izvodljivo, moramo da olakšamo procedure za dobijanje švajcarskog državljanstva.”

Izbornu kampanju vodila je sa veoma ograničenim budžetom, uz pomoć volontera.

Pobeda UDC na Federalnim izborima

infografia variante

Na ključnim mestima potrebni su desničari, tako su glasali Švajcarci. Na izborima za federalni parlament koji su se održali u nedelju 18. oktobra, istorijska pobeda UDC, zajedno sa PLR koji napreduje. “Gubitnici” su sve ostale partije, počevši od PS. Sa druge strane ekološke stranke su doživele kolaps, tako da je delegacija “zelenih” smanjena za trećinu, a “zelenih” liberala za pola.

Kako se često događa, analitičari per d izbore, zbog raznovrsnosti izbornih sistema na kantonalnim nivoima predvideli su rast PLR, ali su im promakle prave vesti, a to je povratak snage

Sada je poslanička grupa UDC broji 65 poslanika, nijedna partija do sada nije mogla da računa na taj broj poslanika. Procenat od 29,5% bice najvisi od kada je uveden proporcijalni sistem 1919. godine. Prethodni rekord takođe drži UDC, 28,9% osvojenih na izborima 2007. godine.

Pozitivan trend zabeležila je i PLR, ma da su njeni lideri nadali nešto većem procentu. Sa osvojenih 16,3% mogu da računaju na 33 mandata. Philipp Müller i njegova stranka preokrenuli su negativni trend koji počeo 1979. godine, kada se na čelu stranke nalazio Fulvio Pelli.

PPD je na ovim izborima osvojila 27 mandata, najmanje u svojoj istoriji, dok je PS izgubila 3 mandata i ostala sa 43 poslanika. Na levoj strani takođe trpe i “zeleni” koji su sa 10 poslanika spali na 5, sa procentom od 6,9%. Njihovi “rođaci”, “zeleni” liberali su trakođe prepolovljeni sa 12 na 6 mandata.

article23_2_larg

12Stranica 1 od ukupno 2

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.