Radna zajednica hrišćanskih crkava u Švajcarskoj (Arbeitsgemeinschaft Christlicher Kirchen AGCK) izabrala je, u novembru prošle godine, novog predsednika g. Milana Kostreševića, teologa. Gospodin Kostrešević je prvi pravoslavni predstavnik ove organizacije koja postoji već 50 godina. Na ovu poziciju izabran je sa mesta predstavnika Srpske pravoslavne crkve u AGCK.

Milan Kostrešević je nakon teoloških studija na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu upisao Starokatolički fakultet u Bernu, na kome trenutno završava svoju doktorsku disertaciju.

Gospodine Kostrešević, vrlo ste rano počeli da svirate klarinet. Odakle ljubav prema tom instrumentu? Da li svirate još uvek?

Od rane mladosti pokazivao sam ljubav i interesovanje prema muzici. Zbog toga sam uz dozvolu roditelja uporedo sa osnovnom školom upisao i nižu muzičku školu u Banja Luci. Moja prva ideja, kao kod većine dece u tom uzrastu, bila je da sviram klavir, međutim zbog niza okolnosti kojima smo tih ratnih godina bili izloženi, a koje su pre svega bile vezane za nemogućnost nabavke klavira, prihvatio sam preporuku iz muziče škole da izaberem neki od duvačkih instrumenata i tako sam posle nekoliko dana razmišljanja odlučio da to bude klarinet. Nikada se nisam pokajao jer je klarinet instrument sa zvukom i dinamikom koja mi je i tada i sada potpuno odgovarala. Danas nažalost zbog mnogo obaveza samo u retkim momentima uspevam da se vratim klarinetu. 

Sledi teološki fakultet. Šta vas je privuklo da upišete teologiju?

Teologija je bila prirodan spoj moje crkvenosti i interesovanja za humanističke nauke i za jezike, kojih na studijama teologije ne manjka. Iako sam posle za vreme studija teologije, pravio određene izlete pa sam studirao i filozofiju i arheologiju, studije i proučavanje teologije nikada nisu dovedeni u pitanje.

Trenutno radite na doktorskoj disertaciji u Bernu. Kada ste doneli odluku da dođete u Bern?

Krajem osnovnih studija odlučio sam se da se dalje usavršavam iz oblast biblistike, tačnije iz novozavetnih nauka. Radi se o jednoj specifičnoj oblasti koja upravo spaja teološke nauke sa nizom srodnih disciplina, poput filozofije, arheologije i klasičnih jezika. Budući da me je sve to izuzetno interesovalo, a da je sa druge strane Novi Zavet u osnovi pravoslavne teologije, odlučio sam da doktoriram upravo iz ove oblasti. Imao sam opcije da doktorske studije sa stipendijom upišem na Univerzitetima u Jeni, Minsteru i Bernu i na kraju sam se odlučio za Bern jer je to bila najbolja prilika i jer na tom Univerzitetu predaje profesor Rainer Hirsch-Luipold koji je upravo jedan od poznatijih stručnjaka u svetu na polju istraživanja odnosa Jevanđelja po Jovanu i srednjeg platonizma ranog doba careva, za šta sam se i ja takođe veoma interesovao.  

Pokojni mitropolit Amfilohije Radović, kao i vladika Nikolaj Velimirović su deo svojih studija proveli na Starokatoličkom fakultetu u Bernu. Otkud toliko interesovanje kod srpskog sveštenstva za taj fakultet?

Bliski odnosi Srpske pravoslavne Crkve i Starokatoličke crkve u Švajcarskoj vuku svoje korene iz događaja sa Prvog Vatikanskog sabora 1870. godine, kada se grupa katoličkih sveštenika i biskupa, protestvujući pre svega zbog dogme o nepogrešivosti pape odvojila od Rima i osnovala Starokatoličku crkvu. Budući da je po ovoj, ali i po mnogim drugim dogmama ova Crkva postala veoma bliska pravoslavlju, razvili su se bliski odnosi sa raznim pravoslavnim Crkvama, pa i sa našom, Srpskom pravoslavnom Crkvom. Za nas konkretno, to je pored Univerziteta na Oksfordu bio svojevrstan prozor u zapadni svet, gde su naši studenti i doktoranti dolazili i upoznavali se sa ovdašnjom kulturom i mišlju. Stoga je Starokatolička crkva do sada finansirala skoro 50 srpskih studenata i doktoranata u Bernu, od kojih je svakako najpoznatiji Sveti vladika Nikolaj Velimirović, a pored njega i Mitropolit Amfilohije, Episkop Sava Vuković, profesori Đoko Slijepčević, Emilijan Čarnić, Dragan Milin i drugi.

Glavna tema vašeg doktorata je svetlost. Šta za vas predstavlja svetlost? Nešto više od jednog elektro magnetnog talasa, koji se kreće brže od bilo čega u našem univerzumu?

Svetlost je jedna veoma zanimljiva i multidimenzionalna tema. Moja konkretna istraživanja vezana su za uticaj srednjeg platonizma na Jevanđelje po Jovanu kroz motiv svetlosti, gde sam dokazao da ovaj motiv, zadržavajući sve platonističke elemente, dobija jedno novo, hristološko značenje, jer upravo u ovom jevanđelju govorimo o Hristu kao svetlosti. Potom se osvrćem i na recepciju ovakve hristijanizacije motiva svetlosti kod hrišćanskih platoničara Klimenta Aleksandrijskog i Origena. Sasvim posebna tema bila bi naravno jedno moguće interdisciplinarno istraživanje svetlosti u oblasti teologije i fizike, za čije rezultate bih se takođe veoma interesovao. Ipak, govoreći jovanovskim jezikom, zaključio bih: Hristos je svetlost svetu.

Nedavno je u Beogradu otkrivan spomenik srpskom Kralju Stefanu Nemanji, rodonačelniku dinastije Nemanića. Malo ljudi zna da je on kršten u rimokatoličkoj crkvi, po latinskom obredu u tadašnjoj Duklji. Koje su razlike između katoličke i pravoslavne crkve?

Iako i pravoslavni i katolici vuku korene iz istog izvora, nakon raskola iz 1054. godine nažalost došlo je do udaljavanja dveju crkava na teološkom planu. Ipak, iako ni danas nismo u jedinstvu, potrebno je naglasiti da pravoslavna i katolička crkva međusobno priznaju Krštenje što govori da ipak priznajemo da na drugoj strani postoje eklisiološki elementi. Ipak najveće razlike koje nas danas razdvajaju su svakako pogled na status rimskog pape, što dalje sa sobom vuče određene razlike u pogledu na učenje o samoj prirodi Crkve. Druga bitna razlika je takozvano Filioque – odnosno pitanje da li Sveti Duh ishodi od Oca, kako uče pravoslavni ili od Oca i Sina, kako uče katolici, što po pravoslavnom učenju uvodi subordinaciju u odnos Svete Trojice. Iako se radi o dubokim teološkim pitanjima, možemo se samo nadati i moliti da će ona jednog dana biti prevaziđena. 

Vi ste izabrani kao predsednik radne zajednice hrišćanskih crkava (Arbeitsgemeinschaft Christlicher Kirchen, AGCK) u Švajcarskoj. Šta je AGCK i što baš vi?

AGCK je zapravo nacionalna platforma (postoje i kantonalne) u okviru koje hrišćanske crkve, kako tradicionalne tako i tzv. migrantske međusobno sarađuju i bore se za iste hrišćanske vrednosti u društvu. Upravo ove godine proslavlja se 50 godina od osnivanja ove organizacije i čast mi je da budem prvi pravoslavni predstavnik na njenom čelu. Isprva sam bio član AGCK kao predstavnik Srpske pravoslavne Crkve, ali posle nekog vremena, zbog angažmana i truda koji sam uložio u radu ove organizacije najpre sam izabran za potpredsednika a sada i za predsednika. Nadam se da ću na ovom mestu dostojno predstavljati svoj narod i Crkvu.

Kako vi vidite Srpsku Pravoslavnu Crkvu u Švajcarskoj? Šta su dugoročni ciljevi?

Misija Srpske pravoslavne Crkve u Švajcarskoj vuče svoje korene sa kraja 19. veka iako je prva zvanična parohija osnovana tek 1969. godine u Bernu. Zahvaljujući našem narodu i sveštenstvu, ostvaren je ogroman napredak u duhovnom, kulturnom i infrastrukturnom smislu. Glavni dugoročni cilj je svakako da Crkva ostane oslonac, stub i tvrđava duhovnog života našeg naroda u Švajcarskoj, ali i da samom švajcarskom društvu prikaže našu kulturu, istoriju i duhovnost. Ukoliko ove ciljeve budemo uspešno sprovodili, svi ostali ciljevi biće u dogovoru sa našim episkopom, sveštenstvom i narodom usmereni ka unapređenju našeg duhovnog života i misije Crkve. 

Da li možete da zamislite srpski manastir u Švajcarskoj?

Mogao bih da zamislim jedan srpski manastir u Švajcarskoj, iako je to veoma zahtevan poduhvat koji zahteva pažljivo i dugoročno planiranje.

Nedavno je izabran novi Patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Da li ste imali priliku da ga upoznate?

Patrijarha Porfirija upoznao sam za vreme studija u Beogradu, budući da mi je kao profesor predavao Novozavetnu teologiju. Imali smo prilike da se susrećemo i u Zagrebu dok je stolovao kao mitropolit toga grada i mislim da smo dobili dostojnog arhipastira, kome možemo da poželimo dobro zdravlje i da mu Gospod da snage da pravilno upravlja našom Svetosavskom Crkvom.

Koji su vaši lični ciljevi? Da li planirate da ostanete i posle doktorata u Švajcarskoj ?

Moji lični ciljevi su svakako vezani za crkvenu službu, tako da ću se u dogledno vreme o ovoj temi posebno savetovati sa našim episkopom. Svakako da želim da mi naučni rad pored ovog praktičnog  ostane u fokusu interesovanja.

Kada i gde možemo sledeći put da vas čujemo kako svirate klarinet?

Ako mi nekada vreme dozvoli, voleo bih da se vratim ovom instrumentu, pa i da negde nastupim, ukoliko uslovi to dozvole, ali za to svakako treba dosta vežbe, truda i rada. 

Andrija Stojković
Redakcija Serbinfo.ch