Ni manje zemlje ni bogatijih ljudi

19. новембар 2014.

640px-Burg_Gutenberg_-_Balzers-_Liechtenstein — Blazers, Lihtenštajn / foto: Burg Gutenberg

Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 13.112 evra, za oko jedan odsto više nego pre godinu dana kada je iznosila 12.890. evra.

Ovo je pokazala najnovija studija „Kupovna moć u Evropi 2013/2014“ globalne istraživačke kompanije GfK.

Evropljanima su 2014. godine na raspolaganju 8.830 milijardi evra, ali su po kupovnoj moći velike razlike i među regionima, i među zemljama, prenosi list Figaro.

U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.

Ukupnu sumu kupovne moći u studiji GfK, stanovništvo troši na fiksne izdatke, stanarine, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza.

Među 42 zemlje koje su bile predmet istraživanja, na prvom mestu je kao i prošle godine Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 54.840 evra, sledi Švajcarska koja je takođe zadržala prošlogodišnju poziciju sa 37.153 evra, a na trećem mestu je kao i pre godinu dana Norveška sa 30.560.

Na četvrtom mestu je i dalje Luksemburg sa 28,851 evra, a ne petom mestu Danska sa 22,044 koje je napredovala za dva mesta u odnosu na prošlu godinu.

Austrija je na šestom mestu sa 21.891 evra, Nemačka na sedmom sa 21.579. koja je napredovala za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.

Na osmom mestu je Švedska sa 21.230 evra, Francuska na devetom sa 19.643 evra, a na desetom Finskom sa 19.379 evra.

Na ovogodišnjoj listi najviše je napredovala Danska za dva mesta, dok su za jedno mesto napredovale Nemačka, Velika Britanija, Malta, Litvanija, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovini, Makedonija i Belorusija.

Albanija je najviše nazadovala jer pala za četiri mesta, Švedska je na ovogodišnjoj listi pala za tri mesta, Češka za dva, Belgija, Kipar i Turska za jednu poziciju.

Ko da plaća za strance?

31. октобар 2014.

LISTAL — Švajcarske socijaldemokrate žele da usvojenu inicijativu za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju sprovedu kroz unutrašnjo-političke reforme i kompatibilno bilateralnim ugovorima sa drugim državama. Ova partija je prošlog vikenda na kongresu u Listalu usvojila inicijalni dokument kojim se i privreda obavezuje u pogledu doseljavanja stranaca.

Krajem juna se partijski vrh SP-a nije složio sa doseljeničkim kontingentima, kako je to zahtevano u pomenutoj inicijativi. Umesto toga, oni su bili za paket unutrašnje-političkih reformi koje bi usmerile doseljavanje stranaca. On podrazumeva, primera radi, ofanzivu u oblasti obrazovanja u zdravstvenoj branši kako bi se smanjila zavisnost od strane radne snage, antidamping mere, više kontrole zarada i slično.

Sporna tačka je bio predloženi integracioni fond, iz kojeg bi se pokrivali troškovi za poslovnu i jezičku integraciju strane radne snage. Razlike su nastale po pitanju da li ove mere treba da se finansiraju iz jednog integracionog fonda ili iz budžeta? Dok su jedni bili za to da ovaj lonac puni privreda generalno ili određene branše, pošto oni realno najviše profitiraju od stručne migracije, delegati podmlatka JuSo i iz Voa i St. Galena odbili su ovakve namete za poslodavce.

Vrh partije je zagovarao takvo finansiranje, naročito za firme sa stranom radnom snagom, čime bi se usmerila migracija i izvukao profit iz toga. Međutim, čak i modifikovana verzija integracionog fonda je bez milosti precrtana iz dokumenta, piše „Blik“.

Time je frustracija zbog izglasavanja za ograničenje masovnog doseljavanja u ovoj partiji i dalje prisutna, konstatuje ovaj list. Neki smatraju da će ova tema morati iznova da dođe na red za nekoliko godina. Kako je rekla poslanica Suzane Lojteneger-Oberholcer, Švajcarska je već danas bliže povezana sa EU nego neke njene članice, a vezivanjem franka za evro je praktično već u zoni evra.

„Ne“ za Ekopop inicijativu

Socijaldemokrate su u Listalu već pripremile parole za tri naredna referenduma: delegati su odlučili da jednoglasno kažu „ne“ Ekopop inicijativi (ograničenje godišnjeg doseljavanja na 0,2 odsto stanovništva), još jedno „ne“ je za inicijativu SV-a „Spasite švajcarsko zlato“ (da se rezerve vrate u zemlju i da Nacionalna banka drži najmanje 20 odsto zlata), a jasno „da“ socijaldemokrate daju za ukidanje paušalnog oporezivanja.

B. Božin

Srbi s tri kontinenta uče srpski preko „Skajpa“

12. октобар 2014.

NIŠ — Milena (13) i Jovan (11) koji čitavog života žive u norveškom gradu Bergenu, zajedno su sa još 23 mladih iz dijaspore dobili priliku da uče srpski jezik preko „Skajpa“, zahvaljujući časovima koje im drže studenti niškog Filozofskog fakulteta.

Na ovaj besplatni tromesečni kurs srpskog jezika prijavilo se šezdesetak Srba iz dijaspore, a izabrano je 25 njih iz Sjedinjenih Američkih Država, Grčke, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Mađarske, Kanade, Češke, Italije, Austrije, Španije, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pre početka projekta, svi prijavljeni su testirani kako bi se utvrdio početni nivo znanja i gradivo prilagodilo svakom polazniku ponaosob. Za mentore su odabrani apsolventi srpskog jezika i master studenti filologije i svakom od njih je dodeljen po jedan ili dvoje učenika.

Od tada se učenici i njihovi nastavnici sastaju u virtuelnom okruženju dva puta nedeljno po 45 minuta. Kako kaže jedan od studenata-mentora Aleksandar Novaković, na svakom času su gramatika, pravopis i književnost podjednako zastupljeni. Kurs, kako kaže, podrazumeva usmenu konverzaciju na srpskom jeziku u realnom vremenu preko „Skajpa“, kao i proveru znanja iz pravopisa i gramatike, koja se odvija tako što učenici svoje domaće zadatke šalju mentorima preko elektronske pošte.

Šef kancelarije za saradnju sa dijasporom Tamara Ćirić navodi da je ovakav način učenja jezika za sada pokazao dobre rezultate.

Cilj ovog projekta je, kako učenje jezika, tako i održavanje kontakta sa dijasporom. Videli smo do sada da na ovaj način može da se uči i istorija, i geografija, i drugi predmeti. Dijaspora je, sudeći prema utiscima, ovaj projekat odlično prihvatila – kaže Ćirić.

Da je ovakav način učenja delotvoran, potvrđuju i Milena i Jovan iz Norveške, koji su novinarima preko „Skajpa“ rekli da im “onlajn” učenje srpskog jezika znači pre svega da bi mogli da komuniciraju sa familijom i prijateljima u Srbiji.

Mi dolazimo svake godine kod rodbine u Nišu i Beogradu, i zato želimo što bolje da usavršimo jezik. Već sad se oseća pomak u našem znanju i očekujemo da će do kraja kursa naše poznavanje srpskog biti još bolje – kaže Milena.

Nakon završenog kursa, kako kažu na Filozofskom fakultetu, biće obavljena evaluacija projekta, nakon čega će se videti koliko su polaznici kursa zadovoljni samom “onlajn” nastavom, predavačima i postignutim rezultatima, što će, kako kažu, omogućiti da se napravi plan za buduće projekte ovog tipa.

Projekat sprovode Filozofski fakultet i Kancelarija za saradnju sa dijasporom, u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Niša i OCD “Proaktiv”.

Autorski tekst Prestolonaslednika Aleksandra II povodom 110 godina od krunisanja Kralja Petra I

29. септембар 2014.

Ove godine se navršilo se sto deset godina od krunisanja mog pradede, Kralja Petra I Oslobodioca. Njegovo krunisanje imalo je nesumnjiv značaj i važnost za unutrašnju i spoljnu konsolidaciju zemlje potresene majskim prevratom iz 1903. godine. Svi evropski dvorovi prihvatili su novog Kralja i poželeli mu dugu i srećnu vladavinu. Kralj Petar I je neumorno radio na afirmaciji demokratskih načela u politici i životu Srbije, koje je smatrao neophodnim za dalji napredak, kao i za njen pristup u krug razvijenih evropskih država.

Od samog početka svoje vladavine, Kralj Petar I suočio se sa ozbiljnim preprekama. Zemlja je bila rastrzana unutašnjom političkom borbom, a spoljno političke okolnosti su neumitno vodile ka ratnom sukobu nesagledivih razmera. Ipak, bez obzira na sve teškoće, danas vreme vladavine Kralja Petra I pamtimo kao vreme vladavine ustavnosti, vreme vladavine parlamenta, vreme snažne demokratizacije čitavog društva ali ga takođe pamtimo i kao vreme blistavih vojničkih pobeda, oslobođenja teritorija koje su vekovima bile pod otomanskom okupacijom, i kao vreme dostojanstvene odbrane suvereniteta zemlje.

Iako je od krunisanja mog pretka prošlo sto deset godina, univerzalne vrednosti koje je on zastupao su i dalje ostale ideal, a teške okolnosti u kojima ih je sprovodio u delo, velikim delom su ostale i dan danas. Tim pre svetli primer Kralja Petra I treba i danas da bude uzor kako Srbija časno i ponosno treba da korača sa visoko razvijenom zastavom.

Aleksandar II

Posle četiri godine, u Beogradu održana Parada ponosa

28. септембар 2014.

BEOGRAD – Parada ponosa završena je šetnjom pripadnika LGBT populacije i građana koji ih podržavaju i obraćanjem organizatora i učesnika, a predstavnici stranih ambasada poručili su da je ovo istorijski dan i da Srbija šalje snažnu, pozitivnu poruku da se u zemlji poštuju ljudska prava i da nema mesta za govor mržnje.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je, obraćajući se učesnicima Parade ponosa ispred Skupštine grada Beograda, rekao da šetnja u okviru Parade ponosa predstavlja bitan korak u zaštiti osnovnih ljudskih prava u Srbiji.

„Reč je o osnovnim pravima u kojima bi trebalo da uživaju svi građani, uključujući i LGBT zajednicu“, rekao je Devenport i dodao da mu je drago što je došlo do ove, kako je naglasio, sjajne šetnje.

[/quote_box_right]On je naveo da je održavanja šetnje snažna poruka svima, pa i onima koji žele da koriste govor mržnje ili prete nasiljem da to nije prihvatljivo u Srbiji.
„Ovo je novi početak kad je reč o efikasnoj borbi protiv diskriminacije“, istakao je Devenport, koji je zahvalio ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću na tome što je obezbeđeno održavanje parade bez incidenata.

Prisutnima se obratio i ambasador Norveške Ragnar Kamsvag koji je poručio da je ovo dobar dan za različitost, demokratiju, toleranciju i za Srbiju.

Istakavši da je važno što su podršku održavanju Parade pružile i parlamentarne stranke, a vlada omogućila da se ona dogodi, Devenport je čestitao pripadnicima LGBT populacije na uspešnoj šetnji.

Ambasador Holandije Loren Stokvis poručio je da njegova država uvek podržava LGBT zajednicu u Srbiji, istakavši da će im Holandija biti partner u budućnosti.
„Ovo je dobar dan za toleranciju, demokratiju i budućnost. Prajd-normalno“, rekao je ambasador, ističući ovogodišnji slogan Parade ponosa.

Članica Evropskog parlamenta Teri Rentke rekla je da održavanje Prajda istorijski dan, ali da je tek prvi korak u ostvarivanju prava LGBT zajednice.
„Ovim danom neće biti izbrisana diskriminacija prema pripadnicima LGBT. Ostanite aktivni i kažite da se za ovo borimo zajedno“, poručila je ona.

Okupljenima su se obratili i ambasadorka UN u Srbiji Irena Vojackova-Solorano i član nemačkog parlamenta Volker Bek, kao i LGBT aktivisti iz zemalja u regionu koju su ocenila da je održavanje Prajda veliki i zančajn korak ne samo za Srbiju, već i za regionu dodajući da vlade u pojedinim država treba da se ugledaju na srpsku vladu i policiju koja je omogućila održavanje te manifestacije.

Saletov polazak u dribling

21. септембар 2014.

Mnogi iz njegovog stručnog štaba su mu se bez zle namere smejali kada je tokom priprema rekao: Ljudi, mi idemo do finala. Niko mu nije verovao, pitanje je da li je on sam sebi verovao, ali to je on, njegov lik i njegovo delo imaju zvuk pobede. Često čujemo za nekog ko je vrlo uspešan u svom poslu da bi bio uspešan i da se opredelio za neko drugo zanimanje. Ne znam da li bi Saša Djordjević bio najbolji obućar, stolar ili astronaut, ali bi naterao sebe da veruje da jeste, i onda izvlačio maksimum dok to ne postane. Nije tek tako rečeno: “Ako nešto jako želiš i veruješ u to, uspećeš.”

Sale pripada onoj staroj gardi momaka koji su da bi uplovili u košarku morali prvo da se dokažu na betonu, na basket terenu, gde je pljuštanje laktovima dobar dan. Danas mlad košarkaš ne može da odigra basket sa devojkom od silnih ugovora koje mu pod nos poturaju raznorazni menadžeri. Otac košarkaški trener, majka profesor fizičkog vaspitanja, odrastao medju soliterima Novog Beograda, sama sudbina mu je dodala loptu i sport u grudi.

Uzalud je trošiti reči ko je Aleksandar Djordjević, već svi znamo na koji način je trojkama u poslednjim sekundama doveo do ludila i suza košarkaše i navijače Huventuda. A jedan stariji čovek koga veoma poštujem, košarkaški trener i znalac je umeo da kaže da potražnja televizora u Hrvatskoj nikad nije bila veća nego te nedelje kada im je Sale ubacio tu čuvenu trojku. Da su ih hrvati od muke lomili jer nisu mogli da gledaju radost naših košarkaša. Ja mogu slobodno da kažem da te godine nije bilo deteta ili dečaka, ili starijeg muškarca, koji su gajili ljubav prema košarci, da nisu bar jednom uzeli loptu ispod jednog koša, otrčali do suprotne polovine, zaustavili se na liniji za tri poena, izgovorili u sebi: “3, 2 , 1” – i uzviknuli: “Djordjević za tri!”. Ja uhvatim sebe kako dan danas kad sam na igralištu to uradim.

Lično nikad neću zaboraviti finale sa litvancima ‘95 kad im je Sale sasuo 41 poen. Njegovu čuvenu rafalnu paljbu, šutirajući trojke 9 od 12, da siroti litvanci nisu znali sta ih je snašlo. A američki komentatori godinu dana kasnije u finalu Olimpijskih igara svaki put kada primi loptu oko linije za tri poena sa strahopoštovanjem izgovarali: “Čuvajte se, ovo je srpski snajper!”. U tom finalu selektor amerikanaca i trener Atlanta Houksa, Leni Vilkens je smenjivao na njemu dva možda najbolja defanzivca u istoriji NBA lige na poziciji plejmejkera, Gerija Pejtona, i najboljeg kradljivca lopti ikada u NBA, Džona Stoktona. Zaustavili su ga na 13 poena i 6 asistencija, mi smo uzeli srebro, a posle meča je isti Leni Vilkens prišao Djordjeviću i pričao mu o tome kako je Atlanta lep grad za život. Sale se kasnije obreo u najjačoj ligi na svetu, ali ne u Atlanti kod Vilkensa, već u Portland Blejzersima, i na sreću brzo svhatio da mu tamo nije mesto.

Po povratku u Evropu vratio se u Barselonu sa kojom osvaja titulu šampiona u Španiji, a malo je poznato da su tada juniori Barselone bili, sada već i sami košarkaške veličine i legende Pau Gasol i Huan Karlos Navaro. Gasol je kasnije pričao kako je Djordjević bio država u toj ekipi Barselone, a Navaro kako nije imao mira od njega jer ga je ovaj jurio po noćnim klubovima braneći mu da puši, da je bio autoritet ali i drug u isto vreme.

Otišao sam predaleko, ali hemiju koja je krasila tu našu repku ’95, ’96. godine sam osetio i ove godine gledajući Tea i drugove. Skakanje kompletne klupe na dobro odigranu akciju i koš terali su i mene da skačem kao dete pored devojke koja spava i u snu negoduje. Bodrenje jedni drugih i kada ne ide sve po planu i programu. Tačno se znalo ko pije, ko plaća, a ko čašćava kafanu, bez ijedne trunke egoizma. Nije bilo bitno ko je dao koš, ko je odigrao dobru odbranu, svako je znao koje je njegovo mesto u timu, i prihvatio da izgara na parketu za isti. Sve je to na njih preneo Sale ‘el grande’. Čovek koji o košarci zna previše, koji je zanat učio od najboljih evropskih i svetskih trenera. Kada bih sad nabrojao imena svakog od njih, bogami, potrajalo bi. Uglavnom, svakog ko se iole razume u košarku uhvati jeza na košarkaško znanje i inteligenciju Maljkovića, Ivkovića, Obradovića, Vujoševića…

Kada je okupio igrače, u ranoj fazi priprema, zanimala me je jedna stvar, kako će pod njegovom palicom igrati Miloš Teodosić. Igrač od kojeg zavisi igra reprezentacije, igrač koji je zadužen da ideje trenera sprovede u delo, igrač koji igra na istoj poziciji na kojoj je nekad igrao naš selektor, igrač za kojeg je Sale naknadno rekao da njegova kritika saigračima vredi 10 puta više nego njegova. Da li će uspeti da smiri njegov nemirni duh, njegovu želju za atraktivnim dodavanjem, koje ume da bude efektno, ali je i često rizično. Šta je Sale uradio, rekao, posavetovao, ne znam, to ostaje izmedju njih dvojice. Teo je uvršten u idealnu petorku Svetskog prvenstva. Igrao je kao u transu! Mnogi košarkaški stručnjaci su izjavljivali da ga nikad nisu videli da igra ovako zrelo. Kada je trebalo pogadjao je, uglavnom iz rezonskih pozicija, pravovremena dodavanja, stajanje na loptu kad vidi da se ekipa previše zaletela. Koliko je sve ovo i jednom i drugom značilo videlo se po njihovom zagrljaju posle polufinalne utakmice sa francuzima koju je dobio naš tim.

Naravno, Teo nije sam pobedio ni grke, ni brazilce, ni francuze, svi su bili sjajni. Raduljica je izneo sav teret na poziciji centra, gde naš jos uvek roviti kapiten Krstić nije mogao puno da mu pomogne, ali koji je van terena davao siguran sam veliki doprinos. Marković i Jović su fantastično obavljali prljave poslove u odbrani, Bjelica bio konstantan, često čuvajući i dosta snažnije od sebe. Bogdanović prihvatio da lopta bude manje u njegovim rukama, ali uz očito poverenje selektora da poslednja lopta bude kod njega. Poverenjem je uspeo Sale da drži Bogdanov temperament pod kontrolom, a ovaj mu je na to pozamašno uzvratio, jer je pogodio svaki put kad je lopta bila vruća. Navijači C. Zvezde su se krstili kada je Kalinić predstavljen kao pojačanje, a sada zadovoljno trljaju ruke što je u njihovom klubu a ne u nekom evropskom gigantu. Ne treba zaboraviti ni ostatak ekipe, jer su svako ponaosob zaslužni za sve ono sto je Djordjević pokušao da im prenese kad su se okupili, shvatili su poentu, a to je da veruju jedni u druge, da veruju u cilj, veruju u drugarstvo, veruju u tim.

Ono sto je mene zapanjilo je što sam svaki put kad je Sale dirigovao utakmicom, video u njegovim očima istu onu vatru, isti pogled koji je imao i kao igrač, strast prema igri, želju da se osvoji svaka lopta, da svaki napad bude koš. Sreća je što nisam to video samo ja, videli su svi igrači, kompletan stručni tim, i počeli su da veruju u njega, vatra se pojavila i u njihovim očima, osetili su da imaju lidera, nekog ko će podmetnuti svoja ledja za svakog od njih, a Sale kao Sale, u nekim trenucima da je mogao, da pravila to dozvoljavaju, ušao bi i on sam na parket. A mi kao nacija smo dobili ono što smo dugo čekali, da košarka ponovo bude sport broj jedan u našoj zemlji, i opet verujemo u čoveka koji nam je podario toliko osmeha i radosti igrajući sport koji uz suprugu i dve prelepe ćerkice voli više od svega. Čoveka koji je ponovo spustio loptu u dribling, Aleksandar Saša Djordjević, RODJENI POBEDNIK.

Nemanja Jokić

Deset razloga zašto bi obavezno trebalo posetiti Srbiju

20. септембар 2014.

Ljudi

Devojke izgledaju kao Viktorijini anđeli, a niskih muškaraca skoro i da nema.Ukoliko mislite da ćete naići na hipstere, varate se! Ta kategorija u Srbiji ne postoji. Ljudi s nemarnim frizurama u džemperima koje kao da im je plela baba u ovoj zemlji su beskućnici. Na ulici skoro da i nema gojaznih, jer im genetika, ma koliko da jedu i piju, jednostavno ne dozvoljava da se ugoje. To je srpska realnost.

Hrana

Ukratko – od prefinjene gastronomske ponude do brze hrane, Srbija je zemlja u kojoj markice s niskim procentom masnoće skoro i da ne postoje.Srbija je za hranu ono što je Kina za matematiku. Ovdašnji hamburgeri, takozvane pljeskavice, ne mogu da se porede s onim Mek Donaldsovim. To je verovatno i jedina zemlja na svetu u kojoj su GMO proizvodi prognani s rafova. Naposletku, nemate drugog izbora nego da volite zemlju u kojoj kad odete u pekaru, jogurt uz pecivo ne dobijate kao umak, već kao pravo piće!

Kultura

Ako se pitate gde je nestala sva ona gostoljubivost kod Francuza, otkriću vam tajnu – otišla je u Srbiju! Ovde nikad nećete ostati gladni i nikad od vas, kao na Zapadu, neće tražiti da na zabavu ponesete klopu. Naprotiv, čak će vamnakon zabave spakovati sve ono što niste uspeli da pojedete. I dok na Zapadu vlada princip “manje je više”, u Srbiji vlada pravilo “manje je uvredljivo, a više još uvek nije dovoljno”.

Pristupačnost

Iako je deo Evrope, u Srbiji je i dalje na snazi domaća valuta – dinar, a cene su za zapadne džepove više nego povoljne. Dovoljno je da vam napomenem dadobar apartman s prostranom spavaćom sobom blizu centra košta oko 260 australijskih dolara, pivo je svega dva australijska dolara, a gurmanska pljeskavica – dolar više. U suštini, cene su takve da je dovoljno jeftino da možete da uživate, ali ne u onom smislu u kojem biste Srbiju nazvali “zemljom Trećeg sveta”. Beograd vam dođe kao mesto u kojem možete da se zabavite kao u Parizu s budžetom koji biste poneli u Bangkok.

Noćni život

U Srbiji je sve otvoreno 24 časa, a aktivno učešće u noćnom životu smatra se jednom od najvažnijih stavki! Plastično opisani, noćni izlasci u Beogradu su vam poput Fejsbuka koji je oživeo! Svi su dostupni u svako doba noći i dana, a javno konzumiranje alkohola, plovidba po rekama i izležavanje na gradskim plažama, nešto je što se nikako ne propušta! Ukratko, Beograd bi bio savršena destinacija za snimanje nastavka filma “Mamurluk u Vegasu”.

Festivali

“Beer fest” vam je kao nemački “Oktoberfest”, samo s mnogo jeftinijim pivom, daleko više živih svirki i manje Nemaca! Exit festival, proglašen za najbolji u Evropi ove godine, spoj je rustičnog i mističnog ambijenta Petrovaradinske tvrđave i najvećih imena svetske muzičke scene. To vam je nešto kao kada biste čuveni australijski festival “Big Day Out” smestili u ambijent serije “Igra prestola”. I tu je, naravno, Sabor trubača u Guči! Znam da se zvuk trube na Zapadu vezuje za dosadne paradne duvačke orkestre ili muziku uz koju se ljubeći se zabavljaju babe i dede dok im zubi stoje u čašama. Guča je nešto sasvim drugo! To je festival tokom kojeg mesto od 2.000 duša otvara svoje kapije za 500.000 ljudi koji uživaju u potocima alkohola, najrazličitijim vrstama mesa i neverovatnim improvizacijama na romskoj trubi! U pravoj erupciji frivolnosti Romi će vas demantovati, a vi ćete zauzvrat da ih častite dok ne svane zora.

Glavni grad – Beograd

Da kojim slučajem Njujork i Pariz imaju dete ljubavi koje je nasledilo kul stav od prvog i otmenost od drugog grada, onda bi to bio – Beograd. Naravno, mora se uzeti i u obzir da su ga zbog ljubomornog Londona dali na usvajanje, a da je papire o usvajanju potpisala Srbija. To je grad u kojem se najzgodniji i najlepši ljudi voze gradskim saobraćajem, te se nemojte začuditi ukoliko se za šipku u busu do vas dohvati devojka koja izgleda kao da jeslovenska rođaka Adrijane Lime. U bukvalnom prevodu, srpska prestonica označava “beli grad”, ako tome dodamo da se momak koji vas na carini pušta da prođete kroz kapije grada najverovatnije zove Petar, neće vam biti čudno ako dodam da je Beograd “raj na zemlji”. Amin.

Sport

U Srbiji je sport način života! Samo ovde možete naići na teniske i košakaške terene smeštene među zidine tvrđave stare 1.500 godina.Zbog toga nije teško američke turiste ubediti da su Srbi savladali Osmanlije u basketu “tri na tri”. Odavde su potekli svetski i evropski prvaci u košarci, vaterpolu, fudbalu, tenisu… Da ne pominjem da su brojem košarkaških medalja ostavili sve takmace kilometrima iza. Ako hoćete da se bavite sportom, da ga pratite ili samo da se kladite, Srbija je pravo mesto za vas!

Istorija

Ovo je jedina zemlja za koju doslovno važi ona da ima “siromašnu ekonomiju i bogatu istoriju”. Srbi su bili više bitaka od Ramba i jedina su zemlja čija se zastava (pored američke) vijorila nad Belom kućom. Srbija je odgovorna za izvoz reči “vampir” i svih onih malina u kojima uživate. Dakle, ako ste fan sage “Sumrak” i volite da jedete tortu od malina, onda nema boljeg mesta za vas od Srbije. Uzmite pritom u obzir i da je iznedrila ljude poputNikole Tesle, bez kojeg ne bi bilo ni struje, ni grupe AC/DC, Ajnštajnovu suprugu Milevu, ali i Novaka Đokovića, Anu Ivanović i Nemanju Vidića…

Priroda

Verujete li da postoji zemlja kroz koju protiču reke iz kojih može da se pije voda? Srbija ima više prirodnih lepota nego što možete da zamislite. Više od 30 odsto zemlje prekriveno je gustim šumama. Srbija ima pet nacionalnih parkova, 22 prirodna rezervata, rafting ture, kaskadne vodopade, brze reke i uprkos onome što ste čuli u čuvenoj pesmi američke grupe TLC, ovde zaista možete “istovremeno i da jurite vodopade i držite se reka i jezera“.

Srbija je zemlja u kojoj se većina građana preziva na “ić” i u kojoj prirodne lepote prevazilaze samo gostoljubivost i srdačnost njenih žitelja.

(The Daily Male: All Aboard the Balkan Express! 10 Reasons to Set Off on a Serbian Adventure! – Stefan Popovic, prevod na srpski, Telegraf.rs)

Kuma Srbima i Albankama više od 50 puta

19. септембар 2014.

REKOVAC — Zahvaljujući ženi iz sela Bare sklopljeno više od 50 brakova Srba i Albanki. Do sada nije bilo nezadovoljnih. Mnogi me zovu da ih venčam, ponosna je Ana Jovanović.

Za oko četiri i po godine, koliko Ana Jovanović (43), iz sela Bare kod Rekovca, posreduje između Srba i Albanki, sklopljeno je više od 50 mešovitih brakova. Ana, koja je u rodnoj Kosovskoj Mitrovici rasla uz Albance, i tečno govori njihov jezik, sasvim je slučajno počela da se bavi ovim poslom – posredujući, kao prevodilac, između Albanke koju je dovela neka druga provodadžika, i momka koji je za nju bio zainteresovan.

Kad su se se ovo dvoje venčali i drugi momci su poželeli da se ožene.

Povedem nekoliko momaka iz Srbije, i obilazimo zainteresovane devojke. Njih ima mnogo, jer ogroman broj mladih Albanaca odlazi u inostranstvo da radi, tamo se i ožene zbog papira, pa devojke nemaju mnogo izgleda za udaju. Onda krenemo od jedne do druge, od Skadra do Tirane, dok se ne desi da „proradi hemija“ sa obe strane – priča Ana, koja je glavni jemac da je momak pošten, iz dobre kuće, da će devojci biti dobro s njim. Sledeći korak preduzima devojčina familija, koja dolazi u Srbiju, kako bi videla kome daje ćerku.

Tako su mlade Albanke udomljene sve do Kruševca i Kraljeva. Od levačkih sela, ima ih u Preveštu, Šljivici, Kruševici, Kaleniću, Dragovu, Bogalincu, Loćiki, Sekuriču, Kolaru.

Mnogi me traže i za kumu. Devojka i momak moraju biti sličnih godina. Njihovi najbliži ne postavljaju mnogo uslova, najčešće samo traže da devojka ne gladuje i da je niko ne maltretira – objašnjava Ana.

Njenu priču potvrđuje Fatmira Filipović, koja je došla iz Tirane, kako bi se udala za Dragutina iz sela Šljivice. Sada imaju dve ćerke, Fabiolu i Nataliju.

Lepo sam se uklopila ovde, dopada mi se što imam više slobode. Srpski sam naučila za tri meseca – kaže Fatmira.

Ana Jovanović je ne samo jedina provodadžika u rekovačkoj opštini, već i jedina žena radio-amater. Članica je kluba u Portugaliji, a ovaj je hobi počela da neguje za vreme bombardovanja. Sa radio-amaterima iz celog sveta komunicira na engleskom, a uz to govori i turski.

J. Ćirić

Beograđani grafitom odali počast preminulom Robinu Vilijamsu

13. август 2014.

BEOGRAD — Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo. Beograđani su još jednom dokazali da su veoma talentovani.

Oni su grafitom ispod Brankovog mosta oslikali portret čuvenog glumca Robina Vilijamsa koji je preminuo u ponedeljak u svojoj 63. godini.

Sinoć se u Karađorđevoj ulici skupilo nekoliko građana koji su fotografisali ovo pravo umetničko delo.

Podsetimo, Robin Vilijams pronađen je mrtav u ponedeljak u svom stanu u Kaliforniji. Policija je potvrdila da je glumac pokušao da prereže vene, ali da se zatim obesio.

Vilijams je kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih prošlog veka imao problema s kokainom, a u avgustu 2006. prijavio se na lečenje jer je postao alkoholičar.

Dan državnosti Švajcarske

1. август 2014.

Dan državnosti švajcarske, slavi se svakog 1. avgusta, kao sećanje na dan rođenja švajcarske konfederacije.

Švajcarska je nastala kao konfederacija 1. avgusta 1291, iz “večitog saveza” tri prakantona Uri, Švic i Untervalden, posle zakletve na livadi Ritli, i od tada je stalno proširivana pristupanjem novih kantona.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime Bundesbrief, a prevodi se kao „Federalna povelja“, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom.

Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama poput Ahajskog saveza, bio vojno-odbrambeni, jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

1 234 Stranica 3 od ukupno 4