Plaćena reklama

Svakom trećem Švajcarcu smetaju stranci

0

Prema istraživanju Saveznog zavoda za statistiku (BFS) 52% Švajcaraca su za učešće stranaca u političkom životu, dok se trećina stanovništva oseća uznemirenim zbog prisustva ljudi koje doživljavaju raziličitim. Ovo su samo neki od podataka koji su se pojavili nakon istraživanja koje je objavio Savezni zavod za statistiku Švajcarske. Prema istraživanju, populacija koja živi u Švajcarskoj je uglavnom otvorena. 

“Istraživanje o suživotu u Švajcarskoj 2020” ima za cilj pružanje pouzdane slike problema pokrenutih koegzistencijom različitih grupa koje žive u Konfederaciji, pokušavajući da prati evoluciju društva u različitim oblastima kao što su rasizam, ksenofobija, ili diskriminacija. 

Među različitim pokazateljima, na primer, postoji deo stanovništva koji se oseća ugroženo, deo koji je imao lična iskustva diskriminacije, nasilja, stereotipa i neprijateljstva.

U delu istraživanja koji se bavio “rasizmom i integracijom”, 64% ispitanika iz Švajcarske, smatra da je integracija migranata dobra, dok gotovo 70% njih podržava spajanja porodice, osam procenata više nego 2018. godine. 

Ukupno gledajući 59% ispitanika se zalaže za automatsku naturalizaciju druge generacije stranaca, a skoro 70% smatra da su stranci neophodni kako bi ekonomija funkcionisala. 

Veliki deo stanovništva je takođe svestan da je rasizam socijalni problem koji treba rešiti. Na primer, tri četvrtine ispitanih se slaže da crnci teže pronalaze smeštaj u Švajcarskoj.

BFS, koji sporvodi ovu analizu svake dve godine, primećuje kristalizaciju socijalnih tenzija oko muslimana i drugih “vidljivih manjina”, kao što su migranti crne puti ili jevreji. Jedna trećina ispitanih izjavila je da je pretrpelo diskriminaciju ili nasilje. Od 2016. do 2020. godine ovaj udeo se povećao sa 27 na 32%.

Što se tiče razloga diskriminacije, većina ljudi navodi nacionalnost (56%), slede jezik i akcenat (35%), pol (27%), politički položaj i starost (oba 20%), kao i religija (19%).

Među mestima gde se diskriminacija najviše javlja su javna mesta i na poslu. 

Gostovanje Emira Kusturice u Ženevi

0
© Serbinfo.ch / photo Maurizio Molgora

U sklopu aktivnosti na predstavljanju srpske kulture u Švajcarskoj, posebno u godini jubileja kao što je 125 godina od rođenja Ive Andrića, Ambasada Republike Srbije organizuje gostovanje našeg poznatog reditelja Emira Kusturice, 31. oktobra 2017. godine u Ženevi.

U okviru gostovanja planirana su dva događaja.
Prvi događaj je predavanje koje će Emir Kusturica održati na Institutu za međunarodne i razvojne studije, 31. oktobra 2017. godine u 15h (Graduate Institute of International and Development Studies – Auditorium Ivan Pictet, Maison de la Paix, Chemin Eugène-Rigot 2, 1202 Geneve).
Tema predavanja na engleskom jeziku biće „Multikulturalizam danas“, u okviru koje će Emir Kusturica govoriti o ulozi srpske kulture u globalnoj kulturi i umetnosti i potrebi i načinima da se kulture kao što je naša održe i učine vidljivijim u procesu globalizacije. Ulaz je slobodan, ali je neophodno da najavite svoje prisustvo na info@ambasadasrbije.ch i da se registrujete na linku.

Drugi događaj je prikazivanje filma Emira Kusturice „Super 8 Stories“ u bioskopu Grütli, u Ženevi, s početkom u 17h. Pre početka filma, Emir Kusturica će se obratiti prisutnima, predstaviti film i odgovarati na pitanja publike.
Ulaznice za ovaj događaj se mogu kupiti na adresi Rue du Général-Dufour 16, 1204 Genève, www.cinemas-du-grutli.ch.

Švajcarska se predstavlja Donaldu Trampu

0

Po uzoru na jednu holandsku televizijsku emisiju, humoristička emisija koja je emitovana na švajcarskom SRF, napravila je video klip na kome su emitovane sve “osobine” po kojima Švajcarska može da zauzme drugo mesto posle Trampove Amerike.

Švajcarska je zemlja sa najlepšim oblinama u Evropi, ima lepe planine, tretira loše žene i dala im je pravo glasa tek 1970-ih, u nekim kantonima čak 1990. Ima najjaču vojsku na svetu, od kojih najhrabriji čuvaju i samog Papu. Švajcarska je izmislila Brexit i mrzi Evropsku uniju.

Da li će ove i ostale prednosti i pohvale na snimku ubediti Donalda Trampa da se izjansi “Švajcarska druga”? Konkurencija za osvajanje drugog mesta je vrlo teška. Pored Holandije pojavile su se i druge zemlje koje su u međuvremenu ušle u “trku”.

U međuvremenu, svako može da proceni, svojim očima da li je video poruka švajcarske ima sve atribute koji su potrebni da šarmiraju Donalda Trampa.

“Švajcarska ima problem sa rasizmom”

0

Oko 800 ljudi učestvovalo je na demostracijama u Bernu protiv rasizma. Domostracije je organizovao “Bleiberecht für alle” (Pravo za sve) i druge grupe.

“U švajcarskoj postoji problem sa rasizmom”, istakli su organizatori u saopštenju. Prema njihovom viđenju, prezir, diskriminacija i stigmatizacija duboko su ukorenjene u šajcarskom društvu. Demonstranti su osudili “očigledne i populistčko desničarske”, ali i “one manje vidljive, sadržaje u zakonima i propisima koji se odnose na azil i migrante”.

Protest je imao dozvolu za održavanje, ali je policija malo promenila putanju, izbegavajući na taj način da demonstranti prođu ispred Saveznog trga i glavne železničke stanice, pre svega zbog bezbednostnih razloga ali i da se obezbedi nesmetano kretanje javnog prevoza.

Proteste koji su protekli bez incidenata, obezbeđivao je veliki broj bezbednosnih snaga.

Nemački rečnik amnestira ustaše

0

Na stranici koja se bavi pojmovima na slovo “u”, pod oznakom “Us/ta/scha, die”, stoji da je reč o “hrvatskoj nacionalističkoj partiji koja se borila protiv srpskog centralizma u Jugoslaviji (1941-1945)”.

13585238_1439030976163709_243489889615962784_o“Vodeći rečnik nemačkog jezika Duden zataškava genocid nad jednim milionom Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata. Ustaše su bile (i i dalje su) hrvatska fašistička, ultranacionalistička i teroristička organizacija. Njeni članovi ubili su stotine hiljada Srba, Hrvata i Roma, kao i hrvatskih antifašista i disidenata u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. Duden ih definiše kao pokret koji se bori protiv ‘srpskog centralizma’. Pomozimo zaustavljanje promocije nacizma i naterajmo Duden da redefiniše ove terorističke ubice”, stoji u objašnjenju za ovu peticiju koja se može potpisati na linku:

www.ipetitions.com/petition/stop-covering-up-nazi-ustasa-crimes-on-serbs-jews&roma

Pre nešto više od godinu dana SPKD Prosvjeta u Austriji, povodom 70-godišnjice pobede nad fašizmom, uputilo je pismo redakciji Dudena u vezi sa rečnikom nemačkog jezika povodom objašnjenja reči “ustaša”. U pismu Prosvjeta upozorava da objašnjenje reči “ustaša” ne može biti “Hrvatski nacionalistički pokret koji se u Drugom svetskom ratu borio protiv srpskog centralizma.”

Kažnjivo negiranje nacizma
Srpsko udruženje zatražilo je da se to objašnjenje ispravi, s obzirom na fašizam u NDH, donošenje “rasnih” zakona u NDH, kao i genocid koja je ta Nezavisna Hrvatska Država posebno kroz ustaški pokret organizovano godinama sprovodila nad Srbima, ali i Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu. Prosvjeta je podsetila redakciju Dudena da je negiranje i ublažavanje nacizma kažnjivo.Krajem maja ove godine, više srpskih organizacija i Srba uputilo je apel Ministarstvu pravde Austrije, Vladi pokrajine Koruške i premijeru Koruške Peteru Kajzeru, kao i opštini Feklemarkt u kojem se protive veličanju ustaštva u Blajburgu.

“Sa sažaljenjem smo morali da čitamo u novinama da su 14. maja na komemorativnom događaju za žrtve takozvanog Blajburškog masakra javno isticani simboli fašističkih ustaša, koji su bili saveznici nacističke Nemačke. Iako je za mnoge neshvatljivo, verovatno ili bolje rečeno, pogotovo ustaše, koji su odgovorni za toliko groznih zločina, zaslužuju da se neko moli za njihove duše”, navodi se u apelu.

Nesumnjivo, kako dalje stoji u apelu, to zaslužuju oni, koji su pogubljeni u toku odmazde Titovih partizana, a da prethodno ništa nisu skrivili.

Svesni kompleksnosti zakonske regulative, Srbi, u okviru apela koji je inicirala Srpska pravoslavna omladina Insbruka (SPOJI), zamolili su nadležne institucije da ubuduće preduzmu sve što je u njihovoj moći kako bi se sprečilo isticanje antiljudskih simbola.

Odakle dolazi dva miliona stranaca koji žive u Švajcarskoj?

0
©Mattias Adolfsson / Magazine cover made for "Die Weltwoche"

Švajcarska je jedna od zemalja sa najvećim procentom stranaca 24,3% u 2014. godini. Više od 80% dolazi iz evropskih zemalja, tačnije, nemci, italijani, portugalci i francuzi sami čine skoro polovinu svih stranaca u Švajcarskoj. Zemlja porekla stranaca u švajcarskoj u procentima:

  • Italija 15,3%
  • Nemačka 14,9%
  • Portugal 13,1%
  • Francuska 5,8%
  • Kosovo* 4,9%
  • Španija 3,9%
  • Srbija 3,9%
  • Turska 3,5%
  • BJR Makedonija 3,1%
  • UK 2%
  • Austrija 2%
  • BiH 1,6%
  • Hrvatska 1,5%
  • Rusija 0,7%
  • Rumunija 0,5%
  • Bugarska 0,2%

Švajcarska zauzima prvo mesto u Evropi kada se posmatra priliv imigranata. Sa godišnjim prosekom od 20 novih dolazaka na svakih 1000 stanovnika, Švajcarska je ubedljivo ispred Francuske (5,1), Nemačke (8,4), Engleske (8,2) i Španije (6).

Veliki priliv imigranata nije jedini razlog visokog procenata stranaca u Švajcarskoj populaciji. Jedan od razloga je i jako komplikovana procedura naturalizacije. Stranci rođeni u Švajcarskoj ne dobijaju automatski Švajcarsko državljanstvo. Takođe, zbog komplikovane procedure, mnogi stranci ne žele da prolaze kroz proceduru naturalizacije. Prema podacima Saveznog zabvoda za statistiku, 2014. godine bilo je 388.700 osoba sa stranim državljanstvom, a koje su rođene u Švajcarskoj, što je jedna petina od ukupnog broja stranaca koji žive u Švajcarskoj.

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

“-IĆ” Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva

0

U okviru Nedelje protiv rasizma i diskriminacje, SERBINFO organizuje akciju “-IĆ” Različitost je jedna od vrednosti Švajcarskog društva, koja za cilj ima poboljšanje znanja o diskriminaciji kroz podizanje svesti među stanovništvom o njihovim pravima i obavezama kao i prednostima koje proizilaze iz razlika među ljudima.

Jednakost ljudi predstavlja jednu od glavnih vrednosti demokratskog društva, a sadržana je i u Deklaraciji prava čoveka i građanina: “Ljudi se rađaju i žive slobodni i jednaki u pravima”. Svako razlikovanje na osnovu rase, pola, nacionalen pripadnosti, porekla, veroispovesti, jezika, starosti, ivaliditeta, imena i prezimena ili po bilo kom dugom osnovu, predstavlja diskriminaciju. Pojedini oblici diskriminacije se jako teško iskorenjuju pogotovu u multiklulturalnim sredinama kao što je Švajcarska, zbog čega se borbi protiv dikriminacije treba posvetiti u punom smislu te reči.

Mnogobrojni građani Švajcarske, naše komšije, kolege sa posla, škole, fakulteta, ljudi sa kojima se srećemo na ulici, u restoranu, prodavnici, bolnici, su osobe koje su došle sa prostora Balkana i većini njih, ne vezano iz kojih su država bivše Jugoslavije došli, ili kojoj religiji pripadaju, prezime se završava na “-IĆ”, oni su sastavni deo ovog društva i ne trebaju se osećati kao građani drugog reda.

Ne smemo okretati glavu na probleme diskriminacije na osnovu prezimena, sa kojima se susreću stranci, a koji su prisutni u našem okruženju. Pod diskriminacijom kojom su izloženi svi oni sa prezimenom “-IĆ”, ali i drugi stranci koji žive u Švajcarskoj,  podrazumeva se diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radnom mestu,  diskriminacija u vidu uslova rada, u obrazovanju ili diskriminacija prilikom iznajmljivanja stana.

Samo obeležavanje i nazivanje pojedinih građana Švajcarske, strancima, drugom generacijom stranaca, švajcarcima sa migrantskom prošlošću  same po sebi su jedna vrsta diskriminacije.

Ovaj ambijent ne pogoduje razvoju otvorenog demokratskog društva jednako slobodnih pojedinaca. Aktuelni trendovi nametanja novih problema sa kojima se suočavaju stranci potvrđuju navedenu tvrdnju. Zbog toga smatramo da bi dijalog o ovim problemima mogao bitno da doprinese pronalaženju odgovora na pitanje o diskriminaciji kao političkom pitanju društva u kojem danas živimo.

Iako je zabranjena, diskriminacija stranaca je prisutna i vrlo često nije prepoznata.

Pozivamo vas da svojim prisustvom doprinesete širenju dijaloga o ovim temama. 

Naš štand možete pronaći u Via la Forte u Luganu,

utorak 22. mart – od 10.00 do 18.00
petak 25. mart  – od 10.00 do 18.00
sabato 26. mart – od 10.00 do 18.00

flayerA6_sett_cont_razismo

Polo Hofer je “Švajcarac godine”

0

Hofer koji se izdvoji među ostalih 18 ličnosti, proslavio je prošle godine svoj 70. rođendan, sa oproštajnom turnejom. “Ne mogu da verujem”, izjavio je primajući nagardu, vidno iznenađeni pevač poreklom iz Interlakena (BE).

Njegovo ime je sada ugravirano na metalnu ploču koja je posavljena na Alpima, a na mestu koje obeležava geografski centar Švajcarske. Na istoj ploči ugravirana su i imena ostalih dobitnika ovog priznanja.

Nagradu za životno delo, koje obuhvata karijeru, dobio je ciriški glumac Bruno Ganz, koji se glumom profesionalno bavi više od 50 godina.

U kategoriji politika, nagradu je dobila gradonačelnica Rigisberga (Riggisberg) u kantonu Bern, Krisina Baer-Zender (Christine Bär-Zehnder). Njena opština je jedina koja je odgovorila pozitivno na molbu vlasti kantona Bern, da da na raspolaganje nove smeštaje za izbeglice.

Bruno Giussani, Evropski direktor neprofitne organizacije TED (Technology, Entertainment and Design), koja redovno organizuje konferencije koje su besplatno dostupne na niternetu, je dobitinik nagrade u kategoriji ekonomija.

Nagradu u oblasti kulture, je otišla Ksavijeru Koleru (Xavier Koller) iz kantona Švic, za njegov firm “Schellen-Ursli”, koji je već jedan od 10 najboljih švajcarskih filmova svih vremena.

Na kraju, hirurg Katrina Hagen (Katrin Hagen) je izabrana u kategroiji Društveni rad, za svoje zalaganje u Nepalu, u kojem obilazi do 1200 pacijenata svake godine u dva medicinska kampa od 2011. godine.

SFR je dodelio ove nagrade po 14. put, ali i poslednji. Emisija se neće više nalaziti u programu, zbog mera štednje.

1.974.907 stranih državljana živi u Švajcarskoj

0
©TiPress

Krajem juna 2015. godine u Švajcarskoj živi 1.974.907 stranih državljana. Objavljeno je danas od strane državnog sekretarijata za migracije. U periodu od januara do juna, imigracija je porasla za 2,2% (72.308 osoba) u odnosu na isti period prošle godine. U porastu je takođe i emigracija 8.3%, odnosno 33.646 osoba.

Imigracija koja dolazi iz zemalja UE-28/AELS je ostala stabilna (-0.6%) u odnosu na isti period 2014. godine. Od početka godine u Švajcarsku su primljene u okviru spajanja porodice 21.551 osoba, od kojih je nešto manje od 20% njih u porodici imaju nekoga sa Švajcarskim državljanstvom.

Od 1. juna 2015. godine počinje i poslednja godina kvota za radnike koje dolaze iz Rumunije i Bugarske (UE-2). Do 31. maja 2016. godine državljani zemalja UE-2 koji žele da uđu na Švajcarsko tržište rada podležu još uvek prelaznim periodima, tako da je kvota za 2015/2016 godinu, 1.207 boravišnih dozvola tipa “B” i 11.664 boravišnih dozvola kratkog trajanja “L”.

Glasanje u Švajcarskoj 14. juna

0
© Serbinfo.ch

U Švajcarskoj će se ovog vikenda održati još jedan krug glasanja. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni, dobili su na svojim kućnim adresama materijal za glasanje, koji kada ga popune mogu poslati nazad poštom, ili lično predati u nedelju 14. juna 2015. na svom glasačkom mestu.

Radi se o narodnim inicijаtivama o stipendiji i o oporezivаnju milionerskih nаsledstvа zа finаnsirаnje nаše penzijske kase, pod pokroviteljstvom Švаjcаrskog Univerzitetа (USU) i Evangelističke stranke uz podršku levice. Glasači su pozvani da se izjasne u vezi promene zakona o plaćanju radiotelvizijske pretplate, protiv kojih je Švаjcаrsko udruzenje USAM pokrenulo referendum, kao i u vezi pred-implatacijske dijagnoze. Objavljeno je danas od strane Federalnog sаveta.

Kаo što se predpostavljalo neće se glаsаti protiv izgrаdnje drugog tunelа na San Gotardu, referendum najverovatnije odložen do 28. februаrа 2016, sa obzirom dа je dаnаs Vlаdа odlučilа dа od sаdа pa nadalje neće biti federalnih glаsаnjа u drugoj polovini izborne godine.

Stipendije
Na glasanju je moguće izjasniti se u vezi inicijative za školske stipendije koju su pokrenuli Švаjcаrski univerziteti, a koja predviđа dаvаnje minimаlnih prihoda zа studente. Nije, međutim, odredjen nikаkаv konkretаn iznos. Udruženje smаtrа dа troškovi školovanja i osnovne potrebe iznose oko 24.000 frаnаkа godišnje. Skupštinа je odlučilа dа se suprotstavi indirektnim kontrа-predlogom koji imа zа cilj formalnu harmonizaciju medjukantonalnog sporazuma o stipendijama.

Oporezivanje nasledstva
Druga tema nа glаsаnju u junu biće nаrodna inicijаtiva o oporezivаnju nаsledstvа u vrednosti od više milionа, zа finаnsirаnje AVS (penzijska kasa). Cilj je dа se uvede državna poreska stopa od 20% zа deo nаsledstvа koji prelаzi dvа milionа, kаo i zа donаcije koje prelаze 20.000 frаnаkа. Zakon bi stupio na snagu retroaktivno od 1. jаnuаrа 2012 godine.

Radiotelevizijska predplata

Odnosi se na novi sistem nаplаte rаdiotelevizijske pretplаte, kojа obuhvаtа percepciju ovog porezа u skoro svim domаćinstvimа, ne štedeći ni firme. Protiv revizije zаkonа skupljeno je se preko 91.000 potpisа. Zа uspeh bi bilo dovoljno i 50’000.

Premа novim prаvilimа, odobrenih od strаne Pаrlаmentа prošle jeseni, čаk i preduzećа sа prometom od 500.000 franaka, biće u obаvezi dа plаćаju pretplatu. Nа ovаj nаčin radiotelevizijska pretplata trebа dа bude smаnjen sа 462,40 franaka nа 400. USAM se protivi novom zаkonu, jer nаknаdа će vаgаti previše nа mala i srednja preduzeća (PMI): 200 milionа frаnаkа, premа rečimа predsednikа udruženjа Žаn-Frаnsoа Rime.

Prema zadnjim istraživanjima Švajcarske televizije, 47% građana je protiv promene zakona, dok je 43% za.

Pre-implаntаcijа
Takođe glasači će se izjasniti da li su za promenu zakona o reproduktivnoj medicini i genetskoj inženjeriji. Cilj je dа se omogući postavljanje pre-implаntаcijske dijаgnoze, tehnike koja se sastoji u genetskoj аnаlizi embriona zаčetog “in vitro” pre njegovog ubаcivаnjа u mаtericu.

Trenutno, pаrovi koji su nosioci nаsledne bolesti mogu ispitаti genetski sаstаv plodа sаmo tokom trudnoće, što često dovodi do аbortusа. Imа i onih koji odlaze u inostrаnstvo dа bi ostvarili začeće “in vitro” pod mаnje strožijim uslovima. Promena zakona, koja je bila prihvаćena od strаne pаrlаmentа, traži saglasnost nаrodа i Kаntonа.

Izlazak glasača na zadnjem glasanju koje je održanu u martu ove godine bio je veoma slab. Ako želite i vi da glasate, a samim tim se aktivno uključite u život u švajcarskoj, možete da pošaljete koverte sa popunjenim izbornim materijalom ili ih predati lično u nedelju na vašem glasačkom mestu.

Više informacija o glasalju 14. juna 2015. godine možete pronaći na sledećim stranicama:

http://www.parlament.ch/d/wahlen-abstimmungen/volksabstimmungen/volksabstimmungen-2015/Seiten/2015-06-14.aspx

http://www.srf.ch/news/schweiz-abstimmungen-14-06-2015

POSLEDNJE VESTI