Plaćena reklama

Motivisana nastavnica maternjeg jezika o svom iskustvu i radu u srpskoj dopunskoj školi u Švajcarskoj

0

Naša sagovornica, Jelena Angelovski, studirala je, magistrirala i doktorirala na srpskoj književnosti, ali je veći deo života provela predajući srpski jezik đacima osnovne škole, najpre u Pančevu, a od 2018. godine u školama u Švajcarskoj. Trenutno živi sa porodicom u jednom malom mestu nedaleko od Ciriha.

Pravi je primer nastavnika kao ključnog činioca u sticanju znanja, zato verujemo da će njena priča motivisati mnoge da ne odustaju od svojih želja i principa, čak i onda kada napuste domovinu.

Kako ste se odlučili za poziv nastavnik?

Bilo mi je jako važno da studiram ono što volim, a to je bila i danas jeste književnost. Kao studentkinja nisam imala ideju da ću raditi u školi, to je bio tek jedan od poslova do kojeg sam slučajno došla posle fakulteta.
Ostala sam u njemu zbog dva razloga. Prvi je što i dalje nema utisak da idem na posao kad idem u školu, već je to jedan stalni, pokretni praznik života i neponovljiva razmena energija. Drugi je to što svoj posao doživljavam kao važnu misiju koja daje smisao svakom mom danu.

Koji je bio povod Vašeg dolaska u Švajcarsku?

Pre nego što sam došla radila sam trinaest godina u osnovnoj školi i prošla kroz manje-više sve bitne faze tog rada, što me je dovelo do potrebe da probam nešto ne sasvim novo , dakle nešto u čemu će mi stečeno znanje i iskustvo biti od koristi, a opet dovoljno nepoznato i izazovno da mi otvori mogućnost za razvoj. Istovremeno, moj muž i ja poželeli smo da promenimo okruženje i da ponudimo svojoj više ne tako maloj deci iskustvo promene perspektive i života u drugačijem svetu jer verujemo da je to izuzetno dragocen doprinos odrastanju. Posao u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku pojavio se kao idealna prilika da nastavim da radim ono što najbolje umem i najviše volim, a da time istovremeno omogućim svojoj porodici jednu veliku avanturu.

Da li ste i koliko morali da menjate svoj princip rada da biste se prilagodili radu u- Nastavi na srpskom jeziku u inostranstvu?

Nastava srpskog jezika u inostranstvu zahteva iskusnog nastavnika, u to sam sada apsolutno uverena. To, međutim, nije dovoljni. Heterogenost grupa me odnosi se samo na spoj više uzrasta i nivoa, već i nivo znanja jezika, pri čemu se to raslojavanje često i ukršta, u smislu da možemo imati mlađu decu koja bolje govore, zajedno sa starijom koja su praktično negovornici. Drugi izazov je motivacija- naša škola nije obavezna, ne podrazumeva se, a opet se po ozbiljnosti pristupa i ciljevima poklapa sa zahtevima obavezne škole. Pritom, kod nas đaci dolaze kasno popodne, uveče ili subotom, dakle u vreme kada je potrebno uložiti poseban napor ne bi li se aktivirali i sa pažnjom i interesovanjem učestvovali na času. Uzevši u obzir te izazove s jedne strane, i ogromne razlike između školskog sistema Srbije, iz koje mi dolazimo, i švajcarskog sistema, u kojem su naši đaci stasali, usudila bih se da kažem da je moj princip rada, u smislu osnovnih načela, naravno isti, ali su se metode, oblici i tehnike rada u velikoj meri izmenile i prilagodile specifičnim uslovima nastave.

Sada nakon tri godine iskustva, koje su te ogromene razlike u sistemu rada koje biste istakli? Koje biste prednosti dali školi u matici, a koje ovoj u dijaspori?

Ta dva sistema razlikuju se kao nebo i zemlja i to je jasno i mojim kolegama, ali i roditeljima đaka koji su se školovali u Srbiji. Za mene je najupadljivija razlika vezana za stepen samostalnosti učenika, odnosno uloga nastavnika u procesu učenja u tradicionalnom smislu. Takozvani frontalni pristup, koji podrazumeva nastavnika koji stoji pred đacima i priča im, ovde je maltene potpuno skrajnut i apsolutna prednost data je podsticanju učenika da do odgovara dođu samostalno ili u grupi, uz jedva primetne intervencije nastavnika. Trudim se da iskoristim spremnost svojih đaka da zaista vredno i samostalno rade, ali očigledno je da im nedostaje i da im neko priča, jer se tako uči. Živa reč, uverena sam, nema zamenu u vaspitno- obrazivnom procesu, a srpski školski sistem još uvek na njoj počiva, što smatram velikim kvalitetom.

Druga bitna razlika vezana je za obim gradiva. Često ćete čuti žalbe roditelja u Švajcarskoj o otme da se brinu da im deca neće stići dovoljno široko opšte obrazovanje budući da vide da je školsko gradivo svedeno na neke prilično sužene teme. I ja to, naravno, vidim, i budući da i moja deca idu u tu školi, povremeno delim slične bojazni, pogotovo jer sam, slično kao i ostali roditelji, izašla iz našeg sistema, koji nam je upravo taj sveobuhvatni i širok pristup obrazovanju kao razvoju opšte kulture omogućio.

Međutim, moramo biti svesni- današnja škola ne priprema decu za naš, već za njihov svet, svet koji se tolikom brzinom menja da je na kreatorima školskih programa nepojmljiva odgovornost da na neki način pretopstave koje će veštine i znanja biti našoj deci potrebene u budućnosti. Ono što vidim i što me umiruje, to je da je ovdašnji školski sistem oblikovan pažljivo do detalja i da ništa nije prepušteno slučaju, kao i to da se velika briga poklanja tome da se deca u školi osećaju srećno, opušteno, motivisano i da se pripreme ne samo u intelektualnom, već i u praktičnom smislu za život koji ih čeka.

Kao nedostatak vidim često svođenje učitelja na mašine za korigovanje zadataka i izostavljanje njihove ljudske dimenzije i ličnog odnosa sa đacima, od koja često zavisi zaista mnogo u dečjem školovanju. To se trudim da nadoknadim svojim učenicima, jer sam ideju o važnosti ličnosti učitelja i njegovog odnosa sa đacima ponela kao jedan od temeljnih kvaliteta iz srpskog školskog sistema.

Kakvi su dalji planovi sa sve popularnijim serijalom “Čitam, slušam i razumem”?

Taj serijal nastao je na početku pandemije za potrebe mojih đaka koji su dobijali zadatke da pročitaju neke priče. Bila su im potrebna objašnjenja nepoznatih reči, ja im nisam bila pri ruci, a roditelji su bili već dovoljno sludjeni svojim poslom i zahtevima onlajn nastave u švajcarskoj školi. Snimila sam nekoliko priča sa objašnjenim rečima, tako da ih i deca koja slabo razumeju srpski mogu pratiti. To im se jako dopalo. Onda sam poslala i nekim svojim prijateljima iz inostranstva da puste svojoj deci, i tako je krenulo. Veliku zahvalnost dugujem svom mužu koji brine o tome kako snimci izgledaju i zvuče, što zaista mnogo utiče na prijem kod mlađe publike. Planiramo da nastavimo da snimamo priče za ovaj serjial, ali i da pokrenemo još dva nova: jedan u kojem ću čitati narodne epske pesme na način koji će ih približiti deci našeg vremena, i još jedan na kojem ću pokušati da pomognem đacima koji imaju teškoća sa pisanjem različitih vrsta tekstova.

Osvrnula bih se i na Vaš blog “Štelovanje glave” koji je nama, starijima, izuzetno inspirativan i duhovit, čitaoce zanima od kada postoji i koji je povod njegovog stvaranje?

Blog je nastao od objava sa fejsbuka koje sam počela da pišem kada sam se doselila ovde. Imala sam potrebu da neke svoje utiske podelim sa prijateljima, ali i da ih sredim sama sa sobom, pa su te beleške ličile na kombinaciju pisama i dnevnika. Za moju porodicu i prijatelje iz Srbije to je bila možda prilika da saznaju nešto o razlikama kojih nisu bili svesni, prijatelji odavde prepoznali su se u mnogim situacijama, a ja sam to doživela kao neku vrstu terapije kojom sam lečila sve šokove promene sredine ispisujući ih kao komična iskustva.

Mnoga od tih komičnih iskustava su upravo Vaše anegdote sa učenicima, lično meni su najzanimljivije Burž Kalifa, Šurnjaja, I-Jot-I, Maternji jezik, koje preporučujem našim čitaocima jer ih neće ostaviti ravnodušnim.

https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/burz-kalifa/ https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/surnjaja/ https://stelovanjeglave.com/2019/12/04/maternji-jezik/ https://stelovanjeglave.com/2020/12/11/i-jot-i/

Za sam kraj razgovora volela bih da nam kažete da li i nad čim najviše lamentirate u godinama od kada ste ovde?

Nisam tip osobe koja lamentira. Ima stvari koje me raduju, ima stvari koje me rastuže, ali gledam da ne žalim zbog odluka koje sam donela. Ako se neka ispostavi kao pogrešna, promeniću je, a ako ne želim da je promenim, onda nije ni vredna lamenta.

Milica Savić, Serbinfo.ch

Prvo Nastavničko veće Srpske dopunske škole u Švajcarskoj

0

Minulog vikenda u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održana je prva sednica Nastavničkog veća kojoj je prisustvovalo svih 14 nastavnika koji izvode nastavu na srpskom jeziku u Švajcarskoj, kao i koordinatorka nastave Biljana Bukinac.

Na početku sastanka nastavnike je pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Goran Bradić, poželevši im srećnu i uspešnu novu školsku godinu. Ambasador je izrazio spremnost Ambasade da uvek pruži punu podršku radu Srpske dopunske škole i naglasio njenu važnost za očuvanje identiteta. Tokom četvoročasovnog sastanka razmatrane su važne teme koje se tiču organizacije nastave, trenutnog statusa srpske škole i nastavnika koji u njoj rade i okolnostima u kojima postoji i radi škola na srpskom jeziku.

„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasada RS u Bernu i Generalni konzulat RS u Cirihu su tokom leta ostvarili intenzivnu i efikasnu saradnju u vezi sa organizacijom obrazovno-vaspitnog rada u Švajcarskoj koja je rezultirala prijemom dva nova nastavnika i uspešnim početkom nove školske godine. Sa velikim zadovoljstvom možemo konstatovati da beležimo povećanje broja učenika što je rezultat zalaganja i angažovanja pre svega nastavnika, ali i Ambasade i Ministarstva prosvete. Posebno smo zahvalni Savetu roditelja Centralne Švajcarske, čijim zalaganjem i trudom ove školske godine imamo 30 novih učenika samo iz te oblasti. Posebno želim da naglasim motivisanost nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u ne uvek povoljnim uslovima i koji posvećeno sprovode misiju očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, čime se savakako neguje i čuva srpski identitet”, istakla je koordinatorka Biljana Bukinac.

Kroz konstruktivne razgovore i argumentovane stavove, iznesene su nove ideje o daljem unapređivanju kvaliteta nastave i promocije rada srpske škole. Približavanje i predstavljanje rada srpske škole roditeljima i učenicima preko različitih društvenih mreža i internet stranica srpske zajednice u Švajcarskoj takođe je jedan od načina da se privuče što veći broj učenika.

Podsećanja radi, Srpska dopunska škola u Švajcarskoj broji oko 1200 učenika i 14 nastavnika koji su raspoređeni po školama koje pokrivaju skoro celu teritoriju Švajcarske konfederacije. Detaljne informacije o kantonima gde se održava nastava na srpskom jeziku, kao i o nastavnicima koji vode nastavu, mogu se pronaći na sledećem linku.

Ukoliko neko živi u nekom delu Švajcarske gde nema mogućnost pohađanja Srpske dopunske škole, trebalo bi da se prijave nekom od nastanika kako bi se oformile nove grupe u tom okruženju.

Nastavnici Srpske dopunske škole su: Jelena Angelovski (Cirih), Milja Stević (Cirih), Ivana Petković (Cirih i Šafhauzen), Aleksandar Nikolić (Cirih i Sankt Galen), Jelena Todorović Lazić (Argau), Nataša Prica (Bern, Soloturn), Andrijana Adamović (Bazel), Gordana Nikolić (Bazel i Argau), Ana Bojičić (Cug, Obvalden, Lucern, Švic), Marija Gaćinović (Turgau, Sankt Galen), Nataša Malešević (Tićino), Jelena Mitrović (Bern, Argau, Uri, Ženeva), Snežana Šaronjić (Vo, Friburg), Mira Tomić (Vale).

Počeo upis u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj

0

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije nudi mogućnost da i ove godine besplatno upišete Vaše dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj.

Nastavu izvode nastavnici izuzetne stručnosti, visoko motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rasu u dvojezičnom ili multijezičnom okruženju.

Ovo su samo neki od razloga zašto je Dopunska škola na srpskom jeziku pravi izvor za Vaše dete:

  1. upoznajte ga sa vrhunskim delima srpske književnosti i povećajte detetovo interesovanje za čitanje knjiga na srpskom jeziku, ćirilicom i latiniciom;
  2. porširujete njegovo znanje srpskog jezika i time povećavate njegove sposobnosti da svaki sledeći jezik nauči bolje i temeljnije (što su brojna naučna istraživanja potvrdila);
  3. sticanjem zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku omogućavate svom detetu i da, ukoliko to želi, nastavi školovanje u Srbiji;
  4. povećavate njegove perspektive pri izboru budućeg zanimanja;
  5. omogućavate Vašem detetu da se druži sa decom istog ili sličnog porekla, decom koja imaju dva maternja jezika, kao i drugom decom koja žele da uče srpski;
  6. pošto srpska škola organizuje i različite vannastavne aktivnosti (izleti, druženje i sportski dani..), omogućavate ne samo svom detetu već i sebi divne trenutke zajedničkog druženja i opuštanja.

Okrite još mnogo razloga zbog kojih vredi dete upisati u Dopunsku školu na srpskom jeziku i ne zaboravite: “Negujmo srpski jezik svaki dan po malo, jer srpski jezik nema nikoga drugog sem nas!” (Duško Radović)

Za dodatne informacije obratite se koordinatorki Dopunske škole na srpskom jeziku, Biljani Bukinac, tel.: +49 163 172 86 84 ili biljana.bukinac@mpn.gov.rs

Prijava za upis učenika u Dopunsku školu na srpskom jeziku za školsku 2020/2021. godinu

Raspored nastave za školsku 2020/2021. godinu

U Cirihu obeležena školska slava, Sveti Sava

0

U prepunoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu u subotu 25.1.2020. obeležena je školska slava, Sveti Sava.

Učestvovalo je oko 200 učenika dopunskih škola u Cirihu, iz mesta i škola Afoltern, Folketsvil, Regensdorf, Kloten, Bilah, Zebah, Švamendingen, Vintertur, Britizelen, Emtler i Hardau.

Prisutnima se na početku obratio jeromonah Dositej Hilandarac, sa Svete gore. Otac Miroslav i otac Dositej isekli su sa decom slavski kolač.

Đake, učiteljice Ivanu Petković i Jelenu Angelovski, koje su pripremile svetosavsku priredbu, roditelje i sve goste pozdravila je Biljana Bukinac, predstavnica srpskog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i glavna koordinatorka srpskih škola u inostranstvu.

Horsko pevanje, narodne poslovice, čuvene pesme o Svetom Savi, kao što su one koje su napisali Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Vojislav Ilić, zatim mudre reči o rodu i jeziku, iz pera Miloša Crnjanskog ili Isidore Sekulić, pripremljeni su, pevani i kazivani uz puno truda, radosti i ljubavi, okupljajući sve na putu svetosavlja.

Nastavničko veće dopunske škole

0

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, u nedelju 08. decembra 2019. godine, održano je novo nastavničko veće nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u Švajcarskoj Konfederaciji, čime je nastavljena lepa i korisna tradicija u održavanju ove vrste sastanaka. Nastavničko veće je vodila Koordinator dopunske nastave u inostranstvu za Nemačku i Švajcarsku, Biljana Bukinac.

Nastavničkom veću je prisustvovao, i okupljene nastavnike u ime Ambasade pozdravio, konzul Predrag Mandić, rečima da je ovo još jedna potvrda odlične saradnje koju nastavnici ostvaruju sa Ambasadom godinama unazad, ali sveukupno gledano i podrške koju Ministarstvo spoljnih poslova pruža Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Konzul je iskoristio ovu prigodu da novoizabranim nastavnicima uruči rešenja za radno angažovanje, čime je i zvanično otpočeo njihov odgovoran posao predavanja srpskog jezika i kulture deci naših građana u Švajcarskoj.

9Predavanja su, podsetimo, počela tek u novembru 2019. godine, zbog administrativnih problema sa izdavanjem ulaznih viza i radnih dozvola nastavnicima koji su izabrani na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, raspisanom i okončanom u aprilu 2019. godine.

Obeležavanje 800-godišnjice samostalnosti Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj

0

Nastavnici i učenici srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj u saradnji sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, radionicama i prigodnim predavanjima, obeležili su jubilej: 800-godišnjicu autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

U subotu 16. novembra u prostorijama hrama Svete trojice u Cirihu, nastavnici dopunskih škola kantona Cirih i Sent Galen: Aleksandar Nikolić, Milja Stević, Jelena Angelovski i Marija Gaćinović organizovali su za učenike likovnu radionicu. Za najmlađe učenike nastavnici su pripremili slike manastira, srpskih srednjevekovnih ornamenata i nošnji, kraljeva i kraljica, za bojenje, dok su učenici srednjeg i starijeg uzrasta mogli da se oprobaju u crtanju manastira i kreiranju sopstvenih ornamenata, kao i u pravljenju plakata o najznačajnijim zadužbinama dinastije Nemanjić. Nakon radionice u crkvi učenica Jovana Regojević iz srpske škole u Vecikonu je recitovala pesmu „O poreklu“ Desanke Maksimović, a sveštenik Đorđe Lukić održao je predavanje za učenike i njihove roditelje, predočivši stanje u Crkvi pre nego što je Sveti Sava uspeo da se izbori za njenu samostalnost.

Narednog dana, u nedelju 17. novembra u hramu Svetog Simona u Sent Galenu održana je radionica sa istim programom za učenike koji nastavu pohađaju u školama kantona Sent Galen i Turgau. Predavanje za roditelje i decu pripremio je i održao diplomirani teolog i veroučitelj Nenad Brkić. Učenici su nakon radionice imali prilike da pogledaju monodramu: ‘’Avanture Kraljevića Marka’’ koju je režirao i odigrao glumac Mikica Petronijević.

Radovi učenika sa obe radionice poslati su na likovni konkurs za dijasporu, pod nazivom: ‘’Ovo je moja Srbija’’, koji je povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve raspisalo udruženje ‘’Las Hentes’’ iz Pančeva.

Dramska radionica sa srpskim glumcima u Cirihu

0

Prvo novembarsko kišno nedeljno popodne za mnoge je đake srpske škole iz Ciriha i okoline bilo vrlo uzbudljivo i upečatljivo. Upoznali su se i radili sa glumcima koje su voleli da gledaju u filmovima, serijama i emisijama. Neki od njih prvi put su se popeli na scenu, dok su se drugi iskusno kretali pod svetlima pozornice.

Radili su vežbe pažnje, koncentracije, improvizacije. Usavršavali su pravilan izgovor glasova. Iz sale hotela Kronenhof orilo se: „Miš uz pušku, miš niz pušku!“ Smišljali su reči koje počinju različitim slovima azbuke. Od đaka se tražilo da budu domišljati i kreativni i da svojim telima, zajedničkim radom, naprave zadati oblik.

Nakon radionice, đaci su glumce Vladimira Aleksića, Tamaru Krcunović, Jelisavetu Orašanin i Andriju Kuzmanovića prepustili odrasloj publici, koja je te večeri imala priliku da uživa u predstavi Hotel 88, u organizaciji Helse Kulturferajn.

Dan budućnosti sa srpskim studentima u Cirihu

0

Devetog novembra na Univerzitetu u Cirihu održano je predavanje o obrazovnom sistemu Švjacarske namenjeno učenicima srpskih dopunskih škola.

Učenici srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj imali su priliku da od svojih sunarodnika, članova Udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj čuju njihova iskustva u vezi sa školovanjem u Švajcarskoj kao i bitne informacije o obrazovnom sistemu koje im mogu pomoći pri izboru škole i zanimanja.

Nakon predavanja usledio je obilazak Univerziteta.

Sportski dan u Vilu (St. Galen)

0

U nedelju 16. juna u Vilu (kanton St. Galen) održane su četvrte po redu sportske igre za učenike koji pohađaju dopunsku školu na srpskom jeziku. Pozivu organizatora odazvalo se sedam škola iz sledećih mesta: Vajnfeldena, Roršaha, St. Galena, Bad Ragaca, Ucvila, Gosaua i Cuga. Oko 250 učenika takmičilo se u disciplinama kao što su: trčanje na 100 metara, trčanje sa štafetom, skok u dalj, preskakanje užeta, slobodna bacanja, bacanje kugle i fudbal. Prvo mesto osvojila je škola iz Cuga, koja će sledeće godine biti domaćin petih po redu sportskih igara. Drugo mesto zauzela je škola iz Gosaua, a treće škola iz mesta Vajnfelden.

Sportski dan za učenike dopunskih škola na srpskom jeziku organizovan je prvi put školske 2015/2016. godine u gradu Vinterturu (kanton Cirih) na inicijativu udruženja roditelja Istočne Švajcarske. Svrha održavanja sportskih igara je, uz sportsko nadmetanje škola, promocija rada škola i međusobno upoznavanje i druženje učenika i roditelja. Naredne školske godine domaćin je bila škola iz Vajnfeldena, kada je program obogaćen i sadržajima za roditelje. Školske 2017/2018. domaćin je bila škola iz Ucvila, koja je pored takmičarskih disciplina za decu, organizovala i raznovrstan program za roditelje. Na ovogodišnjim sportskim igrama za decu su bile orgaizovane i discipline zabavnog karaktera, kao što su: ubacivanje loptice u čašu s vodom, nošenje čaše vezanih očiju, zajedničko nošenje balona itd. Roditelji su mogli da se oprobaju u šahu, kartama, stonom tenisu i slobodnim bacanjima. Opšti utisak učesnika je da su igre svake naredne godine sve bolje organizovane. Organizatori su kao cilj ovogodišnjih igara istakli da žele ‘’da svako dete sa osmehom ode kući’’. Sudeći na osnovu raspoloženja dece i roditelja nakon završetka igara, cilj je u potpunosti ostvaren.

Prvi internacionalni višejezični festival u Bazelu

0

U Bazelu, organizovan je Prvi višejezični internacionalni festival za sve dopunske škole na teritoriji grada. Učešće je uzelo oko 30 škola, između ostalih, i srpska škola.
Na našim štandovima, deca i roditelji iz drugih jezičkih grupa, iz zemalja širom sveta, mogli su da nauče da pišu svoje ime ćirilicom, da probaju srpske specijalitete, koje su napravili roditelji naših đaka, a na bini smo, uz pratnju na harmonici našeg učenika Filipa, otpevali i pesmu “Hajde, Jano”.

Zajedno sa najmlađim članovima KUD-a “Kikac” iz Bazela, srpskom narodnom igrom, predstavili smo i srpski folklor. Srbiju smo predstavili na najlepši način!

Bio je ovo jedan značajan događaj, na kome su deca sa raznih podneblja mogla, na aktivan način, kroz radionice, da upoznaju kulturu, pismo, običaje, drugih naroda. Naši đaci su, takođe, upoznali kinesko pismo, hrvatsku glagoljicu, naučili da prave italijansku testeninu, od Japanaca su naučili da prave ukrase od papira (origami), isprobali ukusnu hranu sa raznih podneblja i još mnogo toga…

Festival je organizovao Pedagoški centar u Bazelu, koji inače prati i organizuje rad svih dopunskih škola u Bazelu. Festival je pratila i TV Bazel.

POSLEDNJE VESTI