Prvo Nastavničko veće Srpske dopunske škole u Švajcarskoj

0

Minulog vikenda u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Bernu održana je prva sednica Nastavničkog veća kojoj je prisustvovalo svih 14 nastavnika koji izvode nastavu na srpskom jeziku u Švajcarskoj, kao i koordinatorka nastave Biljana Bukinac.

Na početku sastanka nastavnike je pozdravio ambasador Srbije u Švajcarskoj, Goran Bradić, poželevši im srećnu i uspešnu novu školsku godinu. Ambasador je izrazio spremnost Ambasade da uvek pruži punu podršku radu Srpske dopunske škole i naglasio njenu važnost za očuvanje identiteta. Tokom četvoročasovnog sastanka razmatrane su važne teme koje se tiču organizacije nastave, trenutnog statusa srpske škole i nastavnika koji u njoj rade i okolnostima u kojima postoji i radi škola na srpskom jeziku.

„Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasada RS u Bernu i Generalni konzulat RS u Cirihu su tokom leta ostvarili intenzivnu i efikasnu saradnju u vezi sa organizacijom obrazovno-vaspitnog rada u Švajcarskoj koja je rezultirala prijemom dva nova nastavnika i uspešnim početkom nove školske godine. Sa velikim zadovoljstvom možemo konstatovati da beležimo povećanje broja učenika što je rezultat zalaganja i angažovanja pre svega nastavnika, ali i Ambasade i Ministarstva prosvete. Posebno smo zahvalni Savetu roditelja Centralne Švajcarske, čijim zalaganjem i trudom ove školske godine imamo 30 novih učenika samo iz te oblasti. Posebno želim da naglasim motivisanost nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad u ne uvek povoljnim uslovima i koji posvećeno sprovode misiju očuvanja srpskog jezika, istorije i kulture, čime se savakako neguje i čuva srpski identitet“, istakla je koordinatorka Biljana Bukinac.

Kroz konstruktivne razgovore i argumentovane stavove, iznesene su nove ideje o daljem unapređivanju kvaliteta nastave i promocije rada srpske škole. Približavanje i predstavljanje rada srpske škole roditeljima i učenicima preko različitih društvenih mreža i internet stranica srpske zajednice u Švajcarskoj takođe je jedan od načina da se privuče što veći broj učenika.

Podsećanja radi, Srpska dopunska škola u Švajcarskoj broji oko 1200 učenika i 14 nastavnika koji su raspoređeni po školama koje pokrivaju skoro celu teritoriju Švajcarske konfederacije. Detaljne informacije o kantonima gde se održava nastava na srpskom jeziku, kao i o nastavnicima koji vode nastavu, mogu se pronaći na sledećem linku.

Ukoliko neko živi u nekom delu Švajcarske gde nema mogućnost pohađanja Srpske dopunske škole, trebalo bi da se prijave nekom od nastanika kako bi se oformile nove grupe u tom okruženju.

Nastavnici Srpske dopunske škole su: Jelena Angelovski (Cirih), Milja Stević (Cirih), Ivana Petković (Cirih i Šafhauzen), Aleksandar Nikolić (Cirih i Sankt Galen), Jelena Todorović Lazić (Argau), Nataša Prica (Bern, Soloturn), Andrijana Adamović (Bazel), Gordana Nikolić (Bazel i Argau), Ana Bojičić (Cug, Obvalden, Lucern, Švic), Marija Gaćinović (Turgau, Sankt Galen), Nataša Malešević (Tićino), Jelena Mitrović (Bern, Argau, Uri, Ženeva), Snežana Šaronjić (Vo, Friburg), Mira Tomić (Vale).

Počeo upis u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj

0

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije nudi mogućnost da i ove godine besplatno upišete Vaše dete u Dopunsku školu na srpskom jeziku u Švajcarskoj.

Nastavu izvode nastavnici izuzetne stručnosti, visoko motivisani i posebno obučeni za rad sa decom koja rasu u dvojezičnom ili multijezičnom okruženju.

Ovo su samo neki od razloga zašto je Dopunska škola na srpskom jeziku pravi izvor za Vaše dete:

  1. upoznajte ga sa vrhunskim delima srpske književnosti i povećajte detetovo interesovanje za čitanje knjiga na srpskom jeziku, ćirilicom i latiniciom;
  2. porširujete njegovo znanje srpskog jezika i time povećavate njegove sposobnosti da svaki sledeći jezik nauči bolje i temeljnije (što su brojna naučna istraživanja potvrdila);
  3. sticanjem zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku omogućavate svom detetu i da, ukoliko to želi, nastavi školovanje u Srbiji;
  4. povećavate njegove perspektive pri izboru budućeg zanimanja;
  5. omogućavate Vašem detetu da se druži sa decom istog ili sličnog porekla, decom koja imaju dva maternja jezika, kao i drugom decom koja žele da uče srpski;
  6. pošto srpska škola organizuje i različite vannastavne aktivnosti (izleti, druženje i sportski dani..), omogućavate ne samo svom detetu već i sebi divne trenutke zajedničkog druženja i opuštanja.

Okrite još mnogo razloga zbog kojih vredi dete upisati u Dopunsku školu na srpskom jeziku i ne zaboravite: „Negujmo srpski jezik svaki dan po malo, jer srpski jezik nema nikoga drugog sem nas!“ (Duško Radović)

Za dodatne informacije obratite se koordinatorki Dopunske škole na srpskom jeziku, Biljani Bukinac, tel.: +49 163 172 86 84 ili biljana.bukinac@mpn.gov.rs

Prijava za upis učenika u Dopunsku školu na srpskom jeziku za školsku 2020/2021. godinu

Raspored nastave za školsku 2020/2021. godinu

U Cirihu obeležena školska slava, Sveti Sava

0

U prepunoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu u subotu 25.1.2020. obeležena je školska slava, Sveti Sava.

Učestvovalo je oko 200 učenika dopunskih škola u Cirihu, iz mesta i škola Afoltern, Folketsvil, Regensdorf, Kloten, Bilah, Zebah, Švamendingen, Vintertur, Britizelen, Emtler i Hardau.

Prisutnima se na početku obratio jeromonah Dositej Hilandarac, sa Svete gore. Otac Miroslav i otac Dositej isekli su sa decom slavski kolač.

Đake, učiteljice Ivanu Petković i Jelenu Angelovski, koje su pripremile svetosavsku priredbu, roditelje i sve goste pozdravila je Biljana Bukinac, predstavnica srpskog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i glavna koordinatorka srpskih škola u inostranstvu.

Horsko pevanje, narodne poslovice, čuvene pesme o Svetom Savi, kao što su one koje su napisali Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Vojislav Ilić, zatim mudre reči o rodu i jeziku, iz pera Miloša Crnjanskog ili Isidore Sekulić, pripremljeni su, pevani i kazivani uz puno truda, radosti i ljubavi, okupljajući sve na putu svetosavlja.

Nastavničko veće dopunske škole

0

U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, u nedelju 08. decembra 2019. godine, održano je novo nastavničko veće nastavnika koji ostvaruju obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u Švajcarskoj Konfederaciji, čime je nastavljena lepa i korisna tradicija u održavanju ove vrste sastanaka. Nastavničko veće je vodila Koordinator dopunske nastave u inostranstvu za Nemačku i Švajcarsku, Biljana Bukinac.

Nastavničkom veću je prisustvovao, i okupljene nastavnike u ime Ambasade pozdravio, konzul Predrag Mandić, rečima da je ovo još jedna potvrda odlične saradnje koju nastavnici ostvaruju sa Ambasadom godinama unazad, ali sveukupno gledano i podrške koju Ministarstvo spoljnih poslova pruža Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Konzul je iskoristio ovu prigodu da novoizabranim nastavnicima uruči rešenja za radno angažovanje, čime je i zvanično otpočeo njihov odgovoran posao predavanja srpskog jezika i kulture deci naših građana u Švajcarskoj.

9Predavanja su, podsetimo, počela tek u novembru 2019. godine, zbog administrativnih problema sa izdavanjem ulaznih viza i radnih dozvola nastavnicima koji su izabrani na konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, raspisanom i okončanom u aprilu 2019. godine.

Obeležavanje 800-godišnjice samostalnosti Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj

0

Nastavnici i učenici srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj u saradnji sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, radionicama i prigodnim predavanjima, obeležili su jubilej: 800-godišnjicu autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

U subotu 16. novembra u prostorijama hrama Svete trojice u Cirihu, nastavnici dopunskih škola kantona Cirih i Sent Galen: Aleksandar Nikolić, Milja Stević, Jelena Angelovski i Marija Gaćinović organizovali su za učenike likovnu radionicu. Za najmlađe učenike nastavnici su pripremili slike manastira, srpskih srednjevekovnih ornamenata i nošnji, kraljeva i kraljica, za bojenje, dok su učenici srednjeg i starijeg uzrasta mogli da se oprobaju u crtanju manastira i kreiranju sopstvenih ornamenata, kao i u pravljenju plakata o najznačajnijim zadužbinama dinastije Nemanjić. Nakon radionice u crkvi učenica Jovana Regojević iz srpske škole u Vecikonu je recitovala pesmu „O poreklu“ Desanke Maksimović, a sveštenik Đorđe Lukić održao je predavanje za učenike i njihove roditelje, predočivši stanje u Crkvi pre nego što je Sveti Sava uspeo da se izbori za njenu samostalnost.

Narednog dana, u nedelju 17. novembra u hramu Svetog Simona u Sent Galenu održana je radionica sa istim programom za učenike koji nastavu pohađaju u školama kantona Sent Galen i Turgau. Predavanje za roditelje i decu pripremio je i održao diplomirani teolog i veroučitelj Nenad Brkić. Učenici su nakon radionice imali prilike da pogledaju monodramu: ‘’Avanture Kraljevića Marka’’ koju je režirao i odigrao glumac Mikica Petronijević.

Radovi učenika sa obe radionice poslati su na likovni konkurs za dijasporu, pod nazivom: ‘’Ovo je moja Srbija’’, koji je povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve raspisalo udruženje ‘’Las Hentes’’ iz Pančeva.

Dramska radionica sa srpskim glumcima u Cirihu

0

Prvo novembarsko kišno nedeljno popodne za mnoge je đake srpske škole iz Ciriha i okoline bilo vrlo uzbudljivo i upečatljivo. Upoznali su se i radili sa glumcima koje su voleli da gledaju u filmovima, serijama i emisijama. Neki od njih prvi put su se popeli na scenu, dok su se drugi iskusno kretali pod svetlima pozornice.

Radili su vežbe pažnje, koncentracije, improvizacije. Usavršavali su pravilan izgovor glasova. Iz sale hotela Kronenhof orilo se: „Miš uz pušku, miš niz pušku!“ Smišljali su reči koje počinju različitim slovima azbuke. Od đaka se tražilo da budu domišljati i kreativni i da svojim telima, zajedničkim radom, naprave zadati oblik.

Nakon radionice, đaci su glumce Vladimira Aleksića, Tamaru Krcunović, Jelisavetu Orašanin i Andriju Kuzmanovića prepustili odrasloj publici, koja je te večeri imala priliku da uživa u predstavi Hotel 88, u organizaciji Helse Kulturferajn.

Dan budućnosti sa srpskim studentima u Cirihu

0

Devetog novembra na Univerzitetu u Cirihu održano je predavanje o obrazovnom sistemu Švjacarske namenjeno učenicima srpskih dopunskih škola.

Učenici srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj imali su priliku da od svojih sunarodnika, članova Udruženja srpskih studenata u Švajcarskoj čuju njihova iskustva u vezi sa školovanjem u Švajcarskoj kao i bitne informacije o obrazovnom sistemu koje im mogu pomoći pri izboru škole i zanimanja.

Nakon predavanja usledio je obilazak Univerziteta.

Sportski dan u Vilu (St. Galen)

0

U nedelju 16. juna u Vilu (kanton St. Galen) održane su četvrte po redu sportske igre za učenike koji pohađaju dopunsku školu na srpskom jeziku. Pozivu organizatora odazvalo se sedam škola iz sledećih mesta: Vajnfeldena, Roršaha, St. Galena, Bad Ragaca, Ucvila, Gosaua i Cuga. Oko 250 učenika takmičilo se u disciplinama kao što su: trčanje na 100 metara, trčanje sa štafetom, skok u dalj, preskakanje užeta, slobodna bacanja, bacanje kugle i fudbal. Prvo mesto osvojila je škola iz Cuga, koja će sledeće godine biti domaćin petih po redu sportskih igara. Drugo mesto zauzela je škola iz Gosaua, a treće škola iz mesta Vajnfelden.

Sportski dan za učenike dopunskih škola na srpskom jeziku organizovan je prvi put školske 2015/2016. godine u gradu Vinterturu (kanton Cirih) na inicijativu udruženja roditelja Istočne Švajcarske. Svrha održavanja sportskih igara je, uz sportsko nadmetanje škola, promocija rada škola i međusobno upoznavanje i druženje učenika i roditelja. Naredne školske godine domaćin je bila škola iz Vajnfeldena, kada je program obogaćen i sadržajima za roditelje. Školske 2017/2018. domaćin je bila škola iz Ucvila, koja je pored takmičarskih disciplina za decu, organizovala i raznovrstan program za roditelje. Na ovogodišnjim sportskim igrama za decu su bile orgaizovane i discipline zabavnog karaktera, kao što su: ubacivanje loptice u čašu s vodom, nošenje čaše vezanih očiju, zajedničko nošenje balona itd. Roditelji su mogli da se oprobaju u šahu, kartama, stonom tenisu i slobodnim bacanjima. Opšti utisak učesnika je da su igre svake naredne godine sve bolje organizovane. Organizatori su kao cilj ovogodišnjih igara istakli da žele ‘’da svako dete sa osmehom ode kući’’. Sudeći na osnovu raspoloženja dece i roditelja nakon završetka igara, cilj je u potpunosti ostvaren.

Prvi internacionalni višejezični festival u Bazelu

0

U Bazelu, organizovan je Prvi višejezični internacionalni festival za sve dopunske škole na teritoriji grada. Učešće je uzelo oko 30 škola, između ostalih, i srpska škola.
Na našim štandovima, deca i roditelji iz drugih jezičkih grupa, iz zemalja širom sveta, mogli su da nauče da pišu svoje ime ćirilicom, da probaju srpske specijalitete, koje su napravili roditelji naših đaka, a na bini smo, uz pratnju na harmonici našeg učenika Filipa, otpevali i pesmu “Hajde, Jano”.

Zajedno sa najmlađim članovima KUD-a “Kikac” iz Bazela, srpskom narodnom igrom, predstavili smo i srpski folklor. Srbiju smo predstavili na najlepši način!

Bio je ovo jedan značajan događaj, na kome su deca sa raznih podneblja mogla, na aktivan način, kroz radionice, da upoznaju kulturu, pismo, običaje, drugih naroda. Naši đaci su, takođe, upoznali kinesko pismo, hrvatsku glagoljicu, naučili da prave italijansku testeninu, od Japanaca su naučili da prave ukrase od papira (origami), isprobali ukusnu hranu sa raznih podneblja i još mnogo toga…

Festival je organizovao Pedagoški centar u Bazelu, koji inače prati i organizuje rad svih dopunskih škola u Bazelu. Festival je pratila i TV Bazel.

Sveti Sava, školska slava

0
Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka

Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.

Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti.

Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, 1990. godine ponovo se vraća kao školska slava.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko.

Odrekao se svetovnog života i zamonašio kao veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj gori u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.

U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju.

Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.

Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine.

U vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru. Na tom mestu danas se nalazi najveći hram na Balkanu – Hram Svetog Save.

POSLEDNJE VESTI

3,230FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow