Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Intervju: Dr Snežana Janković, ambasador Srbije u Švajcarskoj

0

Redakcija Serbinfo.ch, posetila je Ambasadu Srbije u Bernu i tom prilikom predstavila projekat informativnog internet portala, ambasadoru Dr Snežani Janković, kao i članovima diplomatskog osoblja naše ambasade u Bernu,  Konzulu Dr Aleksandru Đurđiću, i Prvom savetniku gospodinu Dejanu Raleviću.

Nakon predstavljanja projekta i razgovora o međusobnoj saradnji, Direktor projekta Serbinfo.ch, gospodin Vladimir Miletić  iskoristio je priliku za intervju sa našim ambasadorom o stanju u srpskoj zajednici u Švajcarskoj i trenutnim odnosima dve zemlje, kako bi članove srpske zajednice u Švajcarskoj upoznali sa radom amasadora ali i njegovim planovima.

Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije
Redakcija Serbinfo.ch u Ambasadi Republike Srbije

Za one koji ne znaju, koje su glavne dužnosti ambasadora Srbije u Švajcarskoj?

– Ambasador predstavlja šefa svoje države i zastupa svoju zemlju pred vlastima zemlje u kojoj službuje. On govori u ime svoje vlade i zvanični je izvor i kanal za prenošenje  informacija. Dužnost svakog ambasadora, pa i ambasadora Srbije u Švajcarskoj, jeste stalna komunikacija sa predstavnicima zemlje službovanja i rad na unapređenju sveukupnih odnosa sa tom zemljom – političkih, privrednih, naučnih, kulturnih i svakog drugog oblika saradnje. Jedna od najvažnijih dužnosti ambasadora i svih diplomatskih predstavnika jeste zaštita interesa državljana svoje zemlje u inostranstvu.

Da li ste informisani o radu, dešavanjima i stanju unutar srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Budući da u Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj državljana Srbije i građana našeg porekla, aktivnosti srpske zajednice su nam veoma bitne. Na dužnost ambasadora stupila sam krajem avgusta, a već početkom septembra imala sam zadovoljstvo da u Ambasadi ugostim predstavnike naše dijaspore. Oni su prisustvovali sastanku sa dr Jankom Veselinovićem, predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije, i sa grupom naših poslanika koji su bili u poseti Švajcarskoj. Na tom sastanku imali smo prilike da čujemo sa kojim problemima se suočava naša zajednica, ali i neke veoma dobre inicijative za poboljšanje njenog položaja i za još čvršću saradnju dijaspore u Švajcarskoj sa nadležnim institucijama u Srbiji.

Na koji način planirate da poboljšate komunikaciju između Ambasade i srpske zajednice u Švajcarskoj?

– Ambasada Republike Srbije  u Bernu, kao i Generalni konzulat u Cirihu, otvoreni su za sve naše građane, za svaki njihov problem, pitanje ili sugestiju, jer je jedan od naših najvažnijih zadataka da štitimo interese naših državljana u inostranstvu. O nekim bitnim događanjima i informacijama obaveštavaćemo naše građane i preko veb sajta Ambasade, a cilj nam je da imamo što bolju  i tešnju komunikaciju. Živa reč je, naravno, nezamenljiva i zbog toga smo  moje kolege i ja uvek tu da  saslušamo svakoga kome je naša pomoć potrebna.

Kakav je odziv dijaspore u dopunskim školama na srpskom jeziku i da li imamo dovoljan broj nastavnika na celoj teritoriji Konfederacije, imajući u vidu našu mnogobrojnu zajednicu?

– U dopunskim školama na srpskom jeziku uči oko 2200 dece, a angažovano je 19 nastavnika. Iako sam kratko u Švajcarskoj, već sam imala prilike da budem svedok velikog truda i posvećenosti i nastavnika, i njihovih djaka. Međutim, u zemlji u kojoj je naša dijaspora toliko brojna, sigurno je da ima prostora za poboljšanje funkcionisanja nastave, posebno kada se ima u vidu izuzetan značaj učenja srpskog jezika i kulture za decu koja odrastaju ili su rođena u Švajcarskoj.

Da li bi Srbija mogla da iskoristi potencijal srpskih studenata koji se školuju u Švajcarskoj?

– Srbija bi svakako trebalo i nastojaće da iskoristi potencijal naših studenata koji se školuju u Švajcarskoj, njihovo znanje, poznavanje zemlje u kojoj su studirali, jezika koji se u njoj govore. U ovoj zemlji, sa kojom tradicionalno imamo razvijenu prosvetnu saradnju i na čijim su se univerzitetima školovali neki od naših najvećih umova, studiraju mnogi stipendisti Vlade Srbije. Korist od njihovog angažovanja u Srbiji, u onim oblastima za koje su se usavršavali, izuzetno bi bila velika, kako za našu zemlju, tako i za našu saradnju sa Švajcarskom.

Kako ocenjujete odnose između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije?

– Odnosi između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije su veoma dobri i razgranati. Pored dobrih političkih odnosa i saradnje, koju ove i sledeće godine obeležava naše zajedničko, konsekutivno predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), imamo sve bolje ekonomske odnose, kulturnu, prosvetnu i druge oblike saradnje. U Švajcarskoj Konfederaciji živi veliki broj građana Srbije i srpskog porekla, što predstavlja izuzetno veliki potencijal za dalje jačanje naših veza i saradnje.

Kakva je situacija sa lažnim azilantima iz Srbije, imajući u vidu probleme koje su proteklih godina švajcarske vlasti imale po tom pitanju?

– Taj problem je, u saradnji naših i švajcarskih nadležnih organa, sveden na minimum. Dok je 2012. godine broj tražilaca azila iznosio 1900, prošle godine on je pao na 300 osoba, da bi do septembra ove godine azil zatražilo 180 osoba.

Da li postoji mogućnost formiranja evenutalnog srpskog poslovnog kluba u Švajcarskoj, koji bi bio sastavljen od naših ljudi koji su privatnici, kako bi se lakše organizovali prilikom eventualnih ulaganja u Srbiji?

– Smatram da bi svaki vid ekonomskog povezivanja mogao da bude koristan, uključujući i osnivanje poslovnog kluba naših privrednika odavde, koji su zainteresovani za ulaganja u Srbiji. Ambasada će rado pružiti svaku vrstu podrške i pomoći. Inače, u aprilu ove godine, u Beogradu je osnovana Srpsko-švajcarska privredna komora, čiji su članovi, pored poznatih švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i pojedini naši privrednici koji žive u Švajcarskoj i razmatraju mogućnosti ulaganja u Srbiji.

Da li imate definisane ciljeve u toku Vašeg mandata, da li ih možete ostvariti i na koje probleme možete da naiđete?

– Aktivnosti Ambasade, pa samim tim i ciljevi koje želimo da postignemo, veoma su raznovrsni i teško bi se ovde mogli pobrojati. U moje najvažnije ciljeve spadaju bolje upoznavanje švajcarske javnosti sa Srbijom kroz razne privredne i kulturne manifestacije, posebno u godini u kojoj sarađujemo u okviru zajedničkog predsedavanja OEBS-om. U samom vrhu prioriteta je, svakako, nastojanje da unapredimo ekonomsku saradnju i da privučemo nove švajcarske investicije. Takođe, da podstaknemo turističku saradnju i da imamo što više posetilaca iz Švajcarske. Jedan izuzetno koristan vid saradnje, u kome očekujem i pomoć naših ljudi koji dugo žive u Švajcarskoj, jeste bratimljenje gradova. Bila sam iznenađena kada sam, pripremajući se za ovu dužnost, saznala da ne postoji nijedan grad u Švajcarskoj koji je zbratimljen sa nekim gradom u Srbiji, iako imamo veoma brojnu dijasporu u ovoj zemlji. Želela bih da zajedničkim trudom intenziviramo saradnju između lokalnih samouprava, jer to smatram vidom povezivanja od koga i Srbija i Švajcarska mogu imati konkretnu korist i koji nam je u obostranom interesu.

Dr Snežana Janković, novi ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, po završetku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je radila kao asistent na Katedri za japanski jezik i književnost, da bi 1997. godine ušla u diplomatsku službu. Najpre u Ambasadi Srbije u Japanu (tada ambasadi SRJ), da bi nakon toga napredujući u službi promenila niz pozicija u Ministarstvu spoljnih poslova, od kojih je poslednje državni sekretar Ministarsva spoljnih poslova, u zvanju abasadora. Autor je više stručnih radova u domaćoj i japanskoj literaturi, koautor dve knjige i autor više prevoda japanskih književnih dela na srpski jezik. Govori engleski, japanski i nemački jezik.

Redakcija Serbinfo.ch

Srbi s tri kontinenta uče srpski preko „Skajpa“

0

NIŠ — Milena (13) i Jovan (11) koji čitavog života žive u norveškom gradu Bergenu, zajedno su sa još 23 mladih iz dijaspore dobili priliku da uče srpski jezik preko „Skajpa“, zahvaljujući časovima koje im drže studenti niškog Filozofskog fakulteta.

Na ovaj besplatni tromesečni kurs srpskog jezika prijavilo se šezdesetak Srba iz dijaspore, a izabrano je 25 njih iz Sjedinjenih Američkih Država, Grčke, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Mađarske, Kanade, Češke, Italije, Austrije, Španije, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pre početka projekta, svi prijavljeni su testirani kako bi se utvrdio početni nivo znanja i gradivo prilagodilo svakom polazniku ponaosob. Za mentore su odabrani apsolventi srpskog jezika i master studenti filologije i svakom od njih je dodeljen po jedan ili dvoje učenika.

Od tada se učenici i njihovi nastavnici sastaju u virtuelnom okruženju dva puta nedeljno po 45 minuta. Kako kaže jedan od studenata-mentora Aleksandar Novaković, na svakom času su gramatika, pravopis i književnost podjednako zastupljeni. Kurs, kako kaže, podrazumeva usmenu konverzaciju na srpskom jeziku u realnom vremenu preko „Skajpa“, kao i proveru znanja iz pravopisa i gramatike, koja se odvija tako što učenici svoje domaće zadatke šalju mentorima preko elektronske pošte.

Šef kancelarije za saradnju sa dijasporom Tamara Ćirić navodi da je ovakav način učenja jezika za sada pokazao dobre rezultate.

Cilj ovog projekta je, kako učenje jezika, tako i održavanje kontakta sa dijasporom. Videli smo do sada da na ovaj način može da se uči i istorija, i geografija, i drugi predmeti. Dijaspora je, sudeći prema utiscima, ovaj projekat odlično prihvatila – kaže Ćirić.

Da je ovakav način učenja delotvoran, potvrđuju i Milena i Jovan iz Norveške, koji su novinarima preko „Skajpa“ rekli da im “onlajn” učenje srpskog jezika znači pre svega da bi mogli da komuniciraju sa familijom i prijateljima u Srbiji.

Mi dolazimo svake godine kod rodbine u Nišu i Beogradu, i zato želimo što bolje da usavršimo jezik. Već sad se oseća pomak u našem znanju i očekujemo da će do kraja kursa naše poznavanje srpskog biti još bolje – kaže Milena.

Nakon završenog kursa, kako kažu na Filozofskom fakultetu, biće obavljena evaluacija projekta, nakon čega će se videti koliko su polaznici kursa zadovoljni samom “onlajn” nastavom, predavačima i postignutim rezultatima, što će, kako kažu, omogućiti da se napravi plan za buduće projekte ovog tipa.

Projekat sprovode Filozofski fakultet i Kancelarija za saradnju sa dijasporom, u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Niša i OCD “Proaktiv”.

Naša deca, naša budućnost

0

LUGANO — Srpska dopunska škola u Tićinu je dobila novu učiteljicu, Žaklinu Nikolić, koja nam je detaljno opisala školski program za ovu godinu.

Dobila sam zadatak da se upoznam sa novom učiteljicom koja je nedavno došla u Tićino. Iskreno, razmisljala sam kako da počnem razgovor, a onda sam rešila da se držim zlatnog pravila: samo spontano.

Stigla sam u Belinconu, a na Trgu Sunca me čekala jedna otmena i elokventna dama, naša nova profesorka Žaklina Nikolić, rodom iz Lazarevog grada, koju je poslalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije da u toku školske 2013/14. godine izvodi nastavu u dopunskoj skoli na srpskom jeziku.

Napokon, posle izvesnog vremena, došla je u Tićino profesorka koja je dostojno nasledila našu dragu i nikad zaboravljenu , učiteljicu Mirjanu Todorović – Banković, koja je prva doprinela razvoju i prosperitetu srpske dopunske škole u ovom Kantonu.

Profesorka Nikolić me oduševila svojom spontanošcu i pedagoškim pristupom. Sele smo da uz kafu porazgovaramo o njenom dolasku. «Poslednje četiri godine sam službovala na istim poslovima u Nemačkoj. Tamo sam predavala u šest gradova, učila oko 120 đaka, imala sam sjajnu saradnju sa našom crkvom, oformila sam prvu srpsku školu i prvu srpsku biblioteku, igraonicu za malu decu i srpski kulturni centar  u gradu Karlsruhe. Organizovala sam mnoge priredbe, izložbe, svečane akademije, radionice, predavanja, sportska takmičenja, druženja. Bila sam aktivni učesnik u renoviranju našeg kupljenog hrama «Presvete Paraskeve» u Nemačkoj» – rekla je za naš list profesorka Žaklina.

Kada je stigla na teritoriju Tićina, sačekala je gospodja Vesna Mićić, majka đaka Nikole. Kod nje je boravila pet dana, a sada ima iznajmljenu sobicu u glavnom gradu Kantona.

Roditelji, a i ostali Srbi, su je dočekali raširenih ruku. Međutim, kada je stupila na dužnost, susrela se da nekim poteskoćama: nije imala ni spisak učenika od prošle školske godine, ni jednu školu na terenu, apsolutno ništa od čega se moglo krenuti.

Za nepuna dva meseca oduševila je sve meštane. Počela je sa radom istog dana, jer je naš sveštenik, otac Đorđe Lukić, sačuvao jednu grupu đaka predajući im veronauku, na čemu mu je veoma zahvalna. Posle samo dva

sata od njenog dolaska, časovi su počeli u klubu «Sveti Sava» u Belinconi. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Neđom Đokićem, Duškom Bajićem, Željkom Milićevićem, ponudila je saradnju. Kupili su školsku tablu, video bim i obezbedili užinu za svakog mališana. U kratkom roku broj đaka se povećao i dobili su školski prostor. Svemu je predhodilo veliko angažovanje roditelja učenika naše zajednice.

Ljudi su ovde prepoznali želju profeskorke Žakline da se škola u Tićinu postavi na noge i to je dalo rezultate. Sada ima 105 upisanih đaka , ali broj nije konačan jer konstantno raste. Ova divna gospođa je reanimirala srpsku dopunsku školu na našoj teritoriji i podigla je kao što se Feniks podigao iz pepela.

Velikodušnost, humanost, stpljenje, dobrota, požrtvanost, preciznost, druželjubivost su odlike koje su me očarale kod naše nove profesorke.

U tako kratkom roku uspela je da organizuje «Žurku dobrodošlice» za svu decu i roditelje , a u klubu je bilo oko 150 prisutnih, «Školski program» u Belinconi u okviru donatorske večere Srpske Pravoslavne Crkve, «Predavanje Milanski Edikt» i «Školski program» u Luganu.

Kalandar do kraja školske godine je već pun novih i zanimljivih događaja. Sredinom decembra đaci škole imali su priliku da učestvuju na  «Dan na snegu» U toku dana, pristutni su prisustvovali raznim aktivnostima, kao što su: grudvanje, fudbal u snegu, sankanje, trka u

dubokom snegu i konkurs za najlepšu sliku u snegu. Okupljanje je bilo zakazano u Biasci , a dogovor je bio da se na «Campo Blenio» ide zajedno. Prisutni su morati da ponesu sendviče, sanke, zimsku opremu i dobro raspoloženje.

26. januara je Svetosavka akademija u Luganu. Mogu da učestvuju i stariji omladinci. Za februar je predviđen «Karaoke parti – igre bez granica» i «Dečiji maskembal – konkurs za najbolju masku». Za mart je predviđena «Martovska priredba», a za Usrkrs «Najlepše i najjače jaje». U toku školske godine u planu je i «Memorijalni sportski dan» i «Kros RTS». Na kraju, u junu mesecu, u programu je «Vidovdanski susret».

Nažalost, postoje i oni koji tvrde da deca trebaju da se koncentrišu na italijanski jezik, te u kući pričaju isključivo na tom jeziku. Jedan nemački pedagog je rekao da dete lakše uči druge jezike, ako prvenstveno dobro savlada maternji.

Iz tog razloga, apelujem na sve roditelje srpske dece u Tićinu da upišu svoje mališane u dopunsku školu; da se druže sa ostalom decom i da kroz igru nauče srpski jezik, srpsku književnost, srpsku istoriju i srpsku geografiju.

Jezik nam je otadžbina i samo ako budemo dobro poznavali svoju kulturu i tradiciju, moći ćemo da cenimo i poštujemo tuđu.

Milica Radivojević

Vladika Andrej u Cirihu

0

CIRIH — Pomirenje srpskih crkvenih opština u Cirihu, Svete trojice i Uspenija Presvete Bogorodice je na pomolu posle dve decenije netrpeljivosti između sveštenstva i vernika. To je rečeno na sastanku predstavnika naše dijaspore sa vladikom Andrejem u prostorijama konzulata Republike Srbije u Cirihu.

Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi gde je prvo predstavljena srpska zajednica putem video-prezentacija.

Zadovoljan sam ovim što ste prikazali. Kao što se može videti vi ste dobro organizovani i to me posebno raduje – kazao je vladika Andrej u pozdravnoj reči.

Mnogi govornici su pozdravili ovakav skup i izrazili želju da vladika Andrej češće bude u Švajcarskoj i u kontaktu sa narodom, što je on na opšte zadovoljstvo svih prisutnih prihvatio uz napomenu da je to i njegov posao.

Smetaju mi glasine koje se stalno čuju u javnosti oko sukoba dve srpske crkve u Cirihu, pa me zanima, a verujem i mnoge druge, dokle se stiglo u rešavanju tog dve decenije dugog problema -pitao je vladiku Mirko Bašić, v.d. predsednik SKD Dibendorf.

– Odrastao sam u dijaspori, poznajem ovdašnje crkve, i uradio sam obećano: nakon stupanja na ovu dužnost sastao sam se sa obe crkvene Uprave i ponudio da delujemo jedinstveno, na način na kojoj to priliči našoj crkvi, a to znači, da imamo dve parohije i da delujemo kao jedna crkvena opština, da dozvolimo delovanje obe parohije ali pred vlastima grada Ciriha i finansijskim kontrolama da imamo jedinstvenu transparentnost. Naišao sam na ogromnu podršku crkvenog odbora crkve Uspenija Presvete Bogorodice i njenog predsednika gospodina Tejića, a isto to sam čuo i od predstavnika crkve Svete trojice, gospodina Šćepanovića. Zaključio sam da i jedni i drugi žele jedinstvo naših crkava -kazao je vladika Andrej i podsetio da je sa sveštenstvom obe crkve održao zajedničku liturgiju u crkvi Svete trojice.

– Prota Draško Todorović iz CO Svete trojice mi je rekao da je najvažnije da obe crkve zajednice deluju jedinstveno, dao je svoju podršku tom delovanju, te da on, mada penzioner, može pomoći kao savetnik i svoje dugogodišnje iskustvo stavlja svima na raspolaganje) – rekao je na ovom skupu vladika Andrej i dodao da će uskoro poslati sveštenika Branimira Petkovića da bude redovni paroh u crkvi Svete trojice.

Tako će nestati nesuglasice koje su postojale u prošlosti, te da smo trenutno na najboljem putu da to i ostvarimo – poručio učesnicima skupa ali i javnosti vladika Andrej.

Posle sastanka upriličen je prigodan koktel. Vladika je deo vremena proveo u razgovoru sa srpskim studentima u Švajcarskoj.

Veronauka
Profesor Jelena Mitrović, predstavnik nastavnika dopunske škole u SKS je rekla da „samo mali broj učitelja u svojim odeljenjima ima časove veronakuke i apelovala da se to pitanje pokrene jer veliki broj roditelja u prijavi svoje dece za Dopunsku nastavu izražava želju za izučavanjem i ovog predmeta.
Vladika Andrej je odgovorio da će pokrenuti to pitanje sa nadležnima i da veruje da će ono biti pozitivno rešeno.

Poklon za vladiku
Potpredsednik Skupštine dijaspore Zvonimir Jovanović i predsednik Udruženja srpskih pisaca Milisav Đurić, poklonili su vladiki Andreju knjige „Religija i politika“ Miroljuba Jeftića i zbornik srpskih pisaca Švajcarske „Zaveštanja“2014.

A. Krasojević

Dijaspora bitna matici

0

BERN — Nedavno je u organizaciji ambasade Republike Srbije u Bernu upriličen susret parlamentaraca Skupštine Srbije – predvođeni predsednikom Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije dr Jankom Veselinovićem, koji su boravili u studijskoj poseti parlamentu Švajcarske – sa predstavnicima srpske dijaspore koji žive u Švajcarskoj.

Nakon diskusija prisutnih konstatovano je da je „matici Srbiji srpska dijaspora važna, te da će se i nadalje truditi da to tako i ostane, koliko je to u datim uslovima moguće“.

Novi ambasador Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković srdačno je pozdravila goste i izrazila zadovoljstvo što je na početku svog mandata ugostila parlamentarce iz Srbije i upoznala predstavnike ovdašnje srpske dijaspore.

Korisna poseta
-Imali smo korisnu posetu. Bili smo kod gradonačelnika Berna, u kantonalnoj Skupštini.
Posetili smo oba doma Parlamenta Švajcarske i razgovarali smo sa njihovim poslanicima. Sreli smo se i sa gospodinom Šrederom koji je bio u poseti potpredsednici Parlamenta. Čuli smo njihova iskustava u borbi protiv korupcije, a bilo je razgovora o drugim političkim temama – rekao je za „Vesti“ dr Janko Veselinović predsednik Odbora za dijasporu Skupštine Srbije.

Smatrao sam vrlo korisnim da se sretnemo sa vama, da vidimo kako ovde živite, kakve su vam veze sa maticom i da li imate neke predloge ili primedbe – kazao je između ostalog dr Janko Veselinović, izrazivši svoje zadovoljstvo što su i ostale kolege parlamentarci želeli da prisustvuju ovom sastanku, pa je naveo da su tu i potpredsednik narodne Skupštine Srbije Veroljub Arsić, Dubravka Filipovska, Marija Obradović, Olgica Batić, kao i Radoslav Sretenović, državni revizor.

Veselinović se zahvalio predstavnicima Srba u Švajcarskoj na velikoj humanitarnoj pomoći koju su uputili posle majskih poplava u Srbiji. Naglasio je da će uskoro biti održan sastanak sa ministrom za spoljne poslove Ivicom Dačićem na temu Uprave za dijasporu i Srba u regionu, koja je već trebala biti oformljena, odnosno imenovan šef te Uprave, te se nada da će to vrlo brzo biti rešeno, kako bi se nastavio kontinuitet u radu između izvršne vlasti i Srba u rasejanju.

447854_092214c1_fSocijalno osiguranje
Darinka Filipović koja je zaposlena u stručnoj službi za strance je govorila o sporazumima socijalnog osiguranja. Govorila je o duplom oporezivanju kao i želji da mnogi koj se vraćaju u maticu zadrže švajcarsko socijalno osiguranje (kranknkenkasu).

Predstavnik sindikata Unije u Švajcarskoj Zoran Jovanović govorio je o životu i radu Srba u ovoj zemlju istakavši da matica mora više povesti računa o svojim ljudima koji žive van Srbije, da im olakša glasanje putem pošte i interneta, da preko svojih predstavnika omogući učešće u političkom životu matice, ne dozvoli asimilaciju dece koja ovde žive, navodeći da je od poslednjeg rata i raspada Jugoslavije bilo teško biti Srbin u ovoj zemlje jer su Srbi uglavnom bili „krivci“ za sve.

I putem Unije sindikata se Srbi koji su članovi te organizacije, bore za prava svojih zemljaka pa je trenutno nešto bolja situacija nego ranije, kada je u pitanju odnos Švajcaraca prema Srbima koji žive u ovoj zemlji – kazao je Jovanović.

Dobra saradnja
Imamo dobru saradnju sa švajcarskim vlastima, kao i ambasadorom Švajcarske u Beogradu. Švajcarci su se odazvali da humanitarno pomognu, oko majskih poplava. Jedna od bitnih tema je i dopunska nastava, iako u ovoj zemlji ima najviše đaka i nastavnika. Mislim da se to može još poboljšati – istakao je Jovanović.

Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić je istakao da zna da je teško živeti van svoje zemlje, i da su ovde ljudi upućeni jedni na druge, te da Srbija svojim građanima koji žive van nje može između ostalog da pomogne i raznim bilateralnim sporazumima koje sklapa sa državama u kojoj Srbi žive.

Kada su u pitanju odnosi sa maticom i ta tiha asimilacija, to nije slučaj samo u Švajcarskoj, ona je svuda prisutna, ali da budemo i malo iskreni pa da se osvrnemo i postavimo pitanje koliko porodica koje žive van matice u kući pričaju srpski jezik. Porodica je prvo mesto gde se čuva kulturni i nacionalni identitet, a mi smo zahvalni za sve ono što radite za Srbiju, ali u njoj se trenutno jako teško živi, a sloga među vama je vrlo bitna, kad država prepozna tu slogu i njoj će biti mnoga lakše – naglasio je Arsić.

Predsednik SKS Bogdan Petrović osvrnuo se između ostalog o potrebi osnivanja jednog kulturnog centra u Švajcarskoj iz koga bi se realizovala sva komunikacija sa maticom.

Narodna poslanica Dubravka Filipovska objasnila je, da iako je Srbija u teškoj ekonomskoj situaciji ona nikad nije zaboravljala svoje sunarodnike u rasejanju, te da je matici dijaspora itekako važna i da će to uvek biti.

A. Krasojević

Jednostavnije priznavanje diploma iz inostranstva

0

BEOGRAD — Poslanici Skupštine Srbije usvojili su  Izmene Zakona o visokom obrazovanju, koja bi, pored ostalog, trebalo bi da reši probleme koji su se pojavili u praksi prilikom upisa poslednje godine studija. Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, produženje roka „starim“ studentima za završetak školovanja – najvažnija su rešenja u Izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Usvojenim i zmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).

Priznavanje u slučaju nastavka školovanja ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta, koji donose rešenje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

I kod profesionalnog priznavanja posao treba da bude olakšan, ali će celu proceduru od univerziteta, koja je do sada trajala mesecima i kandidati su često odustajali, preuzeti Ministarstvo prosvete, odnosno ENIK/NARIK centar.

Izmene Zakona predviđaju da se priznaje nivo stečenog znanja, odnosno neće se upoređivati studijski program stranog fakulteta sa studijskim programima u zemlji.

Diploma radi zapošljavanja biće priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva, detaljno se preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima, a dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije i njenim istekom, ako ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad. To znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad. Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.

Ukoliko Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) za godinu dana ne reši o zahtevu, Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da raspusti deo ili celu komisiju, što znači da više nema odugovlačenja ovog postupka. Nacionalni savet može poništiti odluku KAPK i u drugostepenom postupku odobriti studijski program, odnosno doneti konačnu odluku, jedno je o predloženih rešenja iako je o ovoj izmeni bilo i ideja da Savet ne može doneti konačnu odluku.

Izmene Zakona predviđaju podizanje kvaliteta doktorskih studija, pa se za univerzitete, kako državne tako i privatne, uvodi obaveza da formiraju javno pristupačne repozitorijume doktorskih disertacija.

Takođe, repozitorijume će imati i Ministarstvo prosvete, a ukoliko bude usvojen predlog, najmanje jedan recenzent na doktroskim studijama mora da bude sa strane visokoškolske ustanove. Izmenama je učinjen ustupak i „starim“ studentima, koji su studije započeli po prebolonjskim programima. Za njih je produžen rok da do kraja 2015/16. godine završe studije.

Zakon predviđa i da se iz budzeta finansiraju studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova, a dopune se odnose i na veću zaštitu podataka o ličnosti, veću transparentnost visokoškolskih institucija u domenu finansiranja, određivanja školarina.

Kome se obratiti

Vrednovanje stranog studijskog programa radi zapošljavanja vrši Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (u daljem tekstu: ENIC/NARIC centar), kao unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva.

Priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja (u daljem tekstu: akademsko priznavanje) sprovodi samostalna visokoškolska ustanova, po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa.

 

Srbin informisao švajcarske vojnike

0

BADEN — Nedavno je prostorije KUD Kolo Baden u Nojenhofu ispunio žagor mladića i devojaka, vojnika švajcarske vojske koji su došli na informativni razgovor u pripremi za odlazak na Kosovo i BiH.

Svake godine u našim prostorijama ugostimo švajcarske vojnike koji slušaju predavanje i dobijaju informaciju o državama i mestima u koje odlaze. Predavanje im je održao Goran Šmitran, poreklom Srbin, koji ima čin rezervnog majora u vojsci Švajcarske. Kao što to čini svake godine – priča Boško Lopušina, doskorašnji predsednik Kola, a danas u ulozi potpredsednika.

Pripadnike sam informisao o našoj kulturi i običajima, kako bi se upoznali sa sredinama u koje odlaze. Informisani su i o ostalim narodima koji žive na Balkanu. Verujem da će im te informacije biti od koristi, jer je za mnoge Kosovo, ali i BiH nepoznanica, tako da svake godine upriličimo jedno ovakvo informativno veče kako bismo vojnike koji odlaze na teren upoznali sa situacijom i svim potrebnim informacijama koje su zanimljive za ono čime će se oni baviti – priča Goran Šmitran, koji svake godine priprema švajcarske vojnike kad odlaze na Balkan.

To je uobičajeno da se švajcarski vojnici i na ovaj način upoznaju sa situacijom, sa kojom će se sresti tamo gde odlaze. Pogodno mesto smo pronašli ovde u Kolu gde su domaćini ljubazni i gostoprimljivi, pa je i to na neki način njihov prvi susret sa našim ljudima – dodao je Šmitran, naš zemljak.

A. Krasojevic

Podignimo spomenik Milevi Marić – Anštajn

0

REGENSDORF — Udruženje srpskih žena „Dr Daga Ljočić“ održalo je svoj prvi sastanak.

Prisutne članice, a među njima i dva muška gosta, pozdravila je predsednica Vesna Kravar, koja im je predočila dnevni red.Cilj sastanka je bio dalje smernice za rad, a na prvom mestu humanitarne akcije, koje treba de se dogode u narednom periodu, ali i predlog ove ženske organizacije da se pokrenu svi naši klubovi, srpske organizacije, pojedinci koji to mogu, asocijacije, kako bi svi zajedno organizovali podizanje spomenika našoj slavnoj naučnici Milevi Marić-Anštajn. O ovom predlogu biće obavešteni i predstavnici naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u Švajcarskoj.

Za prvu akciju dogovoreno je da se naredne subote (6. septembra) Udruženje uključi u projekat Dan-a nacije koji treba da se održi u Cugu, a koji je svake godine u organizaciji Migracionog foruma istoimenog mesta.

Darinka Filipović je pojasnila da u Danu nacije učestvuju 22 nacije, da je to prilika da i Udruženje žena uzme učešće, da se ponude naši specijaliteti. Klub iz Cuga će ponuditi naše slane đakonije, a Udruženje žena će organizovati svoje članice da naprave razne kolače i da se oni prodaju, a sav prihod daće u humanitarne svrhe.

Ona je navela da će srpske zajednice imati dva štanda za razliku od ostalih koji će imati samo jedan. Za organizaciju oko pravljenja kolača ponudila se članica Jasmina Marković koja će biti i glavni organizator oko svih tehničkih detalja.

Akcija „Deca deci“

Druga akcija planirana je za kraj oktobra, koja će takođe biti humanitarnog karaktera, a u njoj treba da učestvuju đaci dopunske nastave iz kantona Argau sa svojim profesorima, a prikupljeni novac trebalo bi da bude upotrebljen da se opremi jedna siromašna škola u Srbiji sa najpotrebnijim školskim priborom.
Ovu akciju Udruženje je nazvalo „Deca deci“ a ima za cilj, pored prikupljanja sredstava, da kod naše dece koja su ovde rođena i odrastaju razvijaju humanitarni odnos prema onima kojima je potrebna pomoć.

A. Krasojević

Obnavlja se spomenik kraljevom gardisti

0

441991_082814c5_fVINTERTUR — Zajednica Srba iz Vintertura počela je sanaciju spomenika kraljevom gardisti Marku Orloviću, koji se 26. avgusta 1943. godine udavio u jezeru kraj Andelfingena kod Šafhauzena.

U Andelfingenu je postojao logor u kojem je 17. decembra 1942. godine bilo 120 Srba, gardista i oficira iz kraljeve vojske. Pretpostavlja da su stigli u Švajcarsku iz Engleske preko Francuske. Bili su smešteni u tri barake u mestu Veri. Pošto lokalno stanovništvo nije imalo dovoljno radne snage, srpski gardisti su čistili jezero, Hausersee i okolne šume.

Marko Orlović se udavio 26. avgusta 1943. godine kada je skočio u jezero da se okupa, kaže Verner Stegeman, koji radi u opštinskoj arhivi u Andelfingenu i dodaje:

Spomen-ploču su mu podigli njegovi gardijci na ivici šume iznad jezera, što dokumentuje i slika.

Ovaj spomenik je otkrio Dragan – Gagi Gavrić, rodom iz Čelinca kod Banjaluke, predsednik Zajednice Srba iz Vintertura, pa je odlučio da sa našim ljudima spomenik očisti, zasadi cveće, a dobio je i odobrenje od opštinskih vlasti u Andelfingenu, da pored spomenika zasadi Pančićevu omoriku, koju će doneti iz Srbije.

441990_082814c4_fCrkva će nam pokloniti farbu za slova da bi se mogla čitati na spomeniku. Takođe ćemo jedan deo ispred spomenika posuti sitnim belim kamenom a okolo zasaditi cveće, kaže Dragan Gavrić.

Ž. Marković

Vladika Andrej sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu

0

BERN — Ovih dana je u prvu zvaničnu posetu Švajcarskoj došao nedavno ustoličeni episkop austrijsko-švajcarski Andrej (Ćilerdžić) koji se posle posete belpskoj crkvi i održane liturgije sastao i sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu.

Predstavnici Ministarstva pravde i Odeljenja unutrašnjih poslova, na čelu sa direktorom Mihailom Hekendornom i načelnikom dr Adrijanom Gerberom su srdačno dočekali i primili vladiku.

U razgovoru je istaknuta važna uloga SPC s obzirom na to da u Švajcarskoj živi oko 100.000 Srba.

Prijemu je prisustvovao i arhijerejski namesnik za Švajcarsku sveštenik Stanko Marković.
Domaćini su vladici Andreju uputili srdačne čestitke povodom izbora za episkopa austrijsko-švajcarskog. U dužem i otvorenom razgovoru, predstavnici vlade izložili su državni program integracije svih stranaca, kao i život i kulturu zemlje. U vezi s važnom temom integracije istaknuta je i važna uloga SPC s obzirom na veliki broj Srba u Švajcarskoj.

Episkop Andrej je u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i cele SPC zahvalio predstavnicima vlade, ne samo na velikoj pomoći za unapređenje crkvenog života pravoslavnih Srba u ovoj zemlji, već i na nesebičnoj materijalnoj pomoći Švajcaraca u nevoljama, a naročito u nedavnim poplavama u otadžbini.

A. Karsojević

 

1...345Stranica 4 od ukupno 5

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.