Prema verovanju, priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, potpuna je ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.
Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni. Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa Satanom.
Tokom ovog posta upotreba ulja je dozvoljena svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi. Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice /4. decembra/, Svetog Nikole /19. decembra/ i Svetog Ignjatija Bogonosca /2. januara/, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja sedmica pred Božić posti se strožije, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.
Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove – Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu /12. jula/ i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice /28. avgusta/.
LUGANO — U Nedelju 27. Po Duhovima, 14. decembra 2014. Godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko – švajcarski Gospodin Andrej, izvršio je prvu kanonsku posetu Crkvenoj opštini u Tićinu, koja je inače najjužnija Crkvena opština u Švajcarskoj. Crkvena opština i parohija Sabor Srba Svetitelja u Tićinu, za bogoslužbene potrebe koristi dva iznajmljena rimokatolička hrama, jedan u administrativnom centru kantona – Belinconi, i jedan u najvećem gradu ovog kantona – Luganu. Ovom prilikom, Preosvećeni vladika služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Luganu, uz sasluženje Arhijerejskog namesnika za Švajcarsku, protojereja Stanka Markovića, nadležnog paroha jereja Đorđa Lukića i đakona Brana Sarića iz Ciriha. Verni narod koji je ispunio hram, pokazao je sa kolikom radošću je dočekana Arhipastirska poseta vladike Andreja. Veliki broj prisutnih vernika, među kojima i zavidan broj dečice, pristupio je Svetoj Čaši, i od svoga Arhijereja primio Časno i Životvorno Telo i Krv Hristovu. Vladika Andrej, u svojoj upečatljivoj besedi protumačio je pročitano Jevanđelje. U nastavku je čestitao deci što imaju roditelje koji vode računa o njihovom duhovnom uzrastanju.
Po završenoj Svetoj liturgiji, u čast dolaska Episkopa Andreja, usledio je kratki prigodni program učenika srpske dopunske škole i polaznika veronauke, koje su za tu priliku pripremili učiteljica Žaklina Nikolić i paroh o. Đorđe Lukić. Duhovna radost nastavljena je zajedničkom trpezom ljubavi koju su priredile članice novoosnovanog Kola srpskih sestara. Na kraju, Episkop Andrej, na veliku radost svih prisutnih, najavio je svoj skorašnji ponovni dolazak, zbog sastanka sa građevinskim odborom crkvene opštine i predstavnicima crkava i državne vlasti u Kantonu.
Praznik porodice posvećen svetitelju zaštitniku domaćinstva, oblikovan u srednjem veku, postaje do kraja nedelje deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Do kraja predstojeće sedmice, saznaju „Novosti“, srpska krsna slava, zvanično će biti na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tako će slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica, ostati upamćena i kao „prvi upis“ Srbije na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Ali, iako nema sumnje koliki je značaj slave za Srbe u Srbiji i kod većine Srba u regionu i svetu, našu javnost ovih dana najviše interesuje kako su je predlagači opisali i predstavili Uneskovoj komisiji.
Magistar Marko Stojanović, član nominacionog tima Slave za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže da je slava predstavljena, pre svega kao obred osveštanja hrane i pića, koji pravoslavni hrišćani u Srbiji praktikuju u okviru godišnjeg ciklusa običaja. Kao praznik porodice, posvećen svetitelju, zaštitniku domaćinstva. Naglašeno je, kaže, i da je reč o narodnom običaju proslavljanja sveca zaštitnika pod nazivom slava, krsno ime, krsna slava i, ranije, pamjat svetom, koji je oblikovan u srpskoj srednjovekovnoj državi, kao i da njegovu današnju običajno-religijsku formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica.
– Objasnili smo i da obred slave i rituali sadrže beskrvne i krvne žrtve, uz molitve i zdravice. A, centralni, hristijanizovani ritual podrazumeva paljenje sveće, molitvu i unakrsno presecanje, prelivanje vinom i lomljenje hleba odnosno slavskog kolača na četiri dela, što simbolizuje telo, krv i bestelesnu prirodu Hrista. Gozba, koja sledi nastavak je i sjedinjenje sa centralnim ritualom. Ona i za domaćina i za goste započinje uzimanjem zalogaja slavskog kolača i slavskog žita, potom otpijanjem gutljaja vina uz zdravicu, koja se izgovara za plodnost i blagostanje svih prisutnih, slavljenika i gostiju – kaže mr Stojanović.
On pojašnjava da je u „objašnjenju“ slave, predočeno i da je na gozbi neizostavna pečenica od mesa, kao krvna žrtva koja potiče iz antičkih vremena, i koja za slave koje se obeležavaju za vreme hrišćanskog posta ili na posne dane podrazumeva isključivo uzimanje ribe.
– Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo. Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge – priča naš sagovornik.
Posebno je ukazano da ritualna priprema i ukrašavanje slavskog kolača, utiskivanje Hristovih simbola IS-HS-NI-KA, uz kvalitet i obilje jela na gozbi, naglašavaju kulturnu, obrednu i društveno ritualizovanu ulogu žene i njen prestiž. Jer, pripremanjem žrtve u hrani, ona obezbeđuje plodnost i blagostanje domaćinstvu, ali ujedno prenosi ritualna znanja i veštine sa kolena na koleno.
– Objašnjavajući značaj slavske gozbe, pojasnili smo i da se tako širi društveni krug u kome se slava prepoznaje kao simbol zajedništva i identiteta. Pozivanjem i učešćem rodbine, prijatelja i suseda u gozbenom ritualu, usklađuju se društveni status, različita etnička i religijska pripadnost učesnika i naglašava važnost svakog gosta – naglašava Stojanović i kaže da je komisiji koja je odlučivala o tome da li će se slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva naš centar priložio obimnu dokumentaciju i priloge koji najbolje svedoče o istinskoj važnosti slave za identitet srpskog naroda tokom minulih vekova, danas i u budućnosti.
NACIONALNA LISTA SA 27 “STAVKI“
Pre Uneskove, nematerijalno kulturno nasleđe mora da se nađe na nacionalnoj listi. Srbija je, 2012. godine, usvojila registar koji trenutno sadrži 27 „stavki“ srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Osim slave, tu su molitva – đurđevdanski obred, belmuž, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, klesarski zanat, pazarske mantije, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma i čuvanje Hristovog groba.
ZASLUŽNI I MEDIJI
– Zakonski okvir, koji domaćinima za dan slave omogućava da ne rade, uz podršku medija koji povodom slava emituju ili pišu prigodne priloge, odražava opštedruštveni, pozitivan stav javnog mnjenja, što pospešuje očuvanje i održivi razvoj slave kao nematerijalnog nasleđa u Srbiji. Osim toga, u Etnografskom muzeju u Beogradu i Muzeju hleba u Pećincima sprovode se dečji obrazovni programi koji promovišu i podižu svest o značaju proslavljanja porodičnog svetitelja – naglašava mr Marko Stojanović.
BEOGRAD — Radovi na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save u Beogradu biće završeni do 2022. godine, a izvodiće ih više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije. Vrednost radova biće veća od 30 miliona evra, a sredstva će obezbediti donacija Vlade Rusije po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.
Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu, biće prekriveno 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova Hrama Svetog Save. Radovima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije. Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda, dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije.
Na ovom skupu, srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti , doneta je odluka da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.
Radovi pod svodovima Hrama Svetog Save trajaće osam godina, a neimari koji se prihvate izrade mozaika u najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, imaće veoma težak zadatak, da kamen po kamen, na gotovo 17.000 kvadratnih metara, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Planirano je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta, a da unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, bude podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.
Kao uzor za završtak Hrama Svetog Save, uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija, tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.
Srpsko-ruska komisija je odlučila da unutrašnja dekoracija Hrama prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma, a pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi.
CIRIH — Pomirenje srpskih crkvenih opština u Cirihu, Svete trojice i Uspenija Presvete Bogorodice je na pomolu posle dve decenije netrpeljivosti između sveštenstva i vernika. To je rečeno na sastanku predstavnika naše dijaspore sa vladikom Andrejem u prostorijama konzulata Republike Srbije u Cirihu.
Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi gde je prvo predstavljena srpska zajednica putem video-prezentacija.
Zadovoljan sam ovim što ste prikazali. Kao što se može videti vi ste dobro organizovani i to me posebno raduje – kazao je vladika Andrej u pozdravnoj reči.
Mnogi govornici su pozdravili ovakav skup i izrazili želju da vladika Andrej češće bude u Švajcarskoj i u kontaktu sa narodom, što je on na opšte zadovoljstvo svih prisutnih prihvatio uz napomenu da je to i njegov posao.
Smetaju mi glasine koje se stalno čuju u javnosti oko sukoba dve srpske crkve u Cirihu, pa me zanima, a verujem i mnoge druge, dokle se stiglo u rešavanju tog dve decenije dugog problema -pitao je vladiku Mirko Bašić, v.d. predsednik SKD Dibendorf.
– Odrastao sam u dijaspori, poznajem ovdašnje crkve, i uradio sam obećano: nakon stupanja na ovu dužnost sastao sam se sa obe crkvene Uprave i ponudio da delujemo jedinstveno, na način na kojoj to priliči našoj crkvi, a to znači, da imamo dve parohije i da delujemo kao jedna crkvena opština, da dozvolimo delovanje obe parohije ali pred vlastima grada Ciriha i finansijskim kontrolama da imamo jedinstvenu transparentnost. Naišao sam na ogromnu podršku crkvenog odbora crkve Uspenija Presvete Bogorodice i njenog predsednika gospodina Tejića, a isto to sam čuo i od predstavnika crkve Svete trojice, gospodina Šćepanovića. Zaključio sam da i jedni i drugi žele jedinstvo naših crkava -kazao je vladika Andrej i podsetio da je sa sveštenstvom obe crkve održao zajedničku liturgiju u crkvi Svete trojice.
– Prota Draško Todorović iz CO Svete trojice mi je rekao da je najvažnije da obe crkve zajednice deluju jedinstveno, dao je svoju podršku tom delovanju, te da on, mada penzioner, može pomoći kao savetnik i svoje dugogodišnje iskustvo stavlja svima na raspolaganje) – rekao je na ovom skupu vladika Andrej i dodao da će uskoro poslati sveštenika Branimira Petkovića da bude redovni paroh u crkvi Svete trojice.
Tako će nestati nesuglasice koje su postojale u prošlosti, te da smo trenutno na najboljem putu da to i ostvarimo – poručio učesnicima skupa ali i javnosti vladika Andrej.
Posle sastanka upriličen je prigodan koktel. Vladika je deo vremena proveo u razgovoru sa srpskim studentima u Švajcarskoj.
Veronauka
Profesor Jelena Mitrović, predstavnik nastavnika dopunske škole u SKS je rekla da „samo mali broj učitelja u svojim odeljenjima ima časove veronakuke i apelovala da se to pitanje pokrene jer veliki broj roditelja u prijavi svoje dece za Dopunsku nastavu izražava želju za izučavanjem i ovog predmeta.
Vladika Andrej je odgovorio da će pokrenuti to pitanje sa nadležnima i da veruje da će ono biti pozitivno rešeno.
Poklon za vladiku
Potpredsednik Skupštine dijaspore Zvonimir Jovanović i predsednik Udruženja srpskih pisaca Milisav Đurić, poklonili su vladiki Andreju knjige „Religija i politika“ Miroljuba Jeftića i zbornik srpskih pisaca Švajcarske „Zaveštanja“2014.
BERN — Ovih dana je u prvu zvaničnu posetu Švajcarskoj došao nedavno ustoličeni episkop austrijsko-švajcarski Andrej (Ćilerdžić) koji se posle posete belpskoj crkvi i održane liturgije sastao i sa predstavnicima Savezne vlade u Bernu.
Predstavnici Ministarstva pravde i Odeljenja unutrašnjih poslova, na čelu sa direktorom Mihailom Hekendornom i načelnikom dr Adrijanom Gerberom su srdačno dočekali i primili vladiku.
U razgovoru je istaknuta važna uloga SPC s obzirom na to da u Švajcarskoj živi oko 100.000 Srba.
Prijemu je prisustvovao i arhijerejski namesnik za Švajcarsku sveštenik Stanko Marković.
Domaćini su vladici Andreju uputili srdačne čestitke povodom izbora za episkopa austrijsko-švajcarskog. U dužem i otvorenom razgovoru, predstavnici vlade izložili su državni program integracije svih stranaca, kao i život i kulturu zemlje. U vezi s važnom temom integracije istaknuta je i važna uloga SPC s obzirom na veliki broj Srba u Švajcarskoj.
Episkop Andrej je u ime Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i cele SPC zahvalio predstavnicima vlade, ne samo na velikoj pomoći za unapređenje crkvenog života pravoslavnih Srba u ovoj zemlji, već i na nesebičnoj materijalnoj pomoći Švajcaraca u nevoljama, a naročito u nedavnim poplavama u otadžbini.
– Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo. Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge – priča naš sagovornik.
