Pod pokroviteljstvom kantonalne organizacije Forum der Religionen, u sredu uveče je bio organizovan veličanstven prijem u Uspenskom hramu u Cirihu. Tema je bila: “Sveta tajna braka u Pravoslavnoj Crkvi”. Posebna je čast bila da Vladika Andrej aktivno učestvuje u diskusiji.
Program je otvorila gospođa Mirjam Läubli i upoznala sve prisutne sa aktivnostima ove večeri. Gospođa Aleksandra Pišteljić-Kević, predsednica Kola srpskih sestara je pozdravila Vladiku Andreja i sve prisutne i zahvalila se na časti da Srpska Crkva bude domaćin ovog skupa. Referenti su bili protojerej Branimir Petković i protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović koji su u kratkim informativnim crtama objasnili smisao Svete tajne venčanja u predanju Pravoslavne Crkve.
Između izlaganja je hor Uspenskog hrama “Bogorodičin” pevao odabrane crkvene pesme iz bogate muzičke baštine slovenskih naroda: “Svjati Bože” od Čajkovskog, “Oče naš” od Kedrova, “Dostojno jest” od Dineva, “Aliluja” i “Tebje poem” od Mokranjca. Usledile su veoma zanimljive diskusije koje su produbile večerašnju temu. Za ovu priliku su bili pozvani Adina i Đorđe Petrović koji su govorili o svom iskustvu, zaljubljenom paru jedne Švajcarkinje i jednog Srbina koji su odlučili da se crkveno venčaju.
Na kraju je Vladika Andrej održao lep govor o smislu integracije za budućnost naše Crkve na zapadu navodeći lepe primere iz istorije drugih naroda.
Nakon toga svi su bili pozvani na apero u crkvenoj sali, gde su imali priliku da nastave sa pričom uz pratnju lagane muzike na klaviru Sare Dimitrijević, učenice Muzičke gimnazije u Cirihu i članice podmladka crkvenog hora “Bogorodičin”. Čitav program je ispraćen snimkom Schweizer Radio SRF.
Ako ste u dilemi kako treba pravilno jedni drugima da čestitamo, treba da znate da je to zbog raznih uticaja kulturnih i vremenskih tradicija, u kojima smo se nalazili. Tako danas imamo Uskrs – srpsko narodno, Vaskrs – staro srpsko književno i crkveno i Voskresenije današnje srpsko crkveno.
Prema današnjem opšteprihvaćenom rečniku matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga ispravno je i “Hristos voskrese”.
Izvorni oblici reči kao što su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje.
Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom X veka. Od tada pa do prvih decenija XV veka, Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog “V”, a od XV veka pa nadalje izgovaraju ih sa “A”. Dakle to je reč Vaskrs.
Negde od sredine XVIII veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa “O” u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.
Reč Uskrs pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno “U” dobijeno od starog početnog “V”.
Tako da je potpuno ispravno i u duhu našeg srpskog jezika i pravoslavlja čestitati i Usrks, kao i Vaskrs. Dakle, u susret prazniku – srećan Uskrs, uz pozdrav: “Hristos Vaskrse”!
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će za vaskrs poštovati propisane preporuke i mere Vlade Republike Srbije, kao i ostalih država, tako da će liturgije Vaskrs biti služene u svim hramovima, ali bez prisustva vernika.
Episkop austrijsko-švajcarski Andrej
Episkop austrijsko-švajcarski g. Andrej pozvao je još za Blagovesti verni narod u švajcarskoj da za „Praznik nad praznicima“ kako je istakao, „svi proslave ove godine u krugu svojih porodica“, moleći takođe da se narod ne okuplja u većem broju oko naših hramova u nedelju na Vaskrs, kako ne bi smo ušli u rizik zatvaranja naših hramova.
U svim hramovima u Švajcarskoj tokom vaskršnje liturgije biće prisutni samo sveštenik, pojac i crkvenjak. Liturgije će biti, u hramovima gde je to organozovano, prenošene putem video – snimka.
Proslava Vaskrsa
Vaskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.
Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.
2014. godine pravoslavni i katolički vernici proslavili su ovaj najveći praznik istoga dana, 20 aprila, a isto se desilo i 2017. godine. Najveći mogući razmak između katoličkog i pravoslavnog Vaskrsa je pet nedelja, kao 2016. godine. Do sredine 21. veka katolici i pravoslavci slaviće 14 puta Vaskrs istog dana. Prvi sledeći desiće se 20. aprila 2025. godine.
Običaji
Farbanje jaja
Farbanje jaja za Uskrs je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Kod pravoslavnih hrišćana jaja se po tradiciji farbaju na Veliki petak. Ali ne moraju uvek biti industrijske boje, koristiti se mogu i brojne prirodne materije.
Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: “Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: “Vaistinu vaskrse!”
Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Čuvarkuća – čuvar kuće i ukućana
Običaj je kod Srba da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako samo ime kaže čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se u našem narodu pripisuje magijska moć, tera zle sile od kuće i ukućana.
Čuvarkuća se čuva sve dok se ne išara novo jaje sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.
Vaskršnje slavlje
Kad osvane dan Vaskrsenja Hristovog,na svim pravoslavnim hramovima dugo zvone zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Prenos liturgija putem video linka u Švajcarskoj
Bazel Preko internet stranice: http://www.spc-basel.ch/
Cirih
Sveuspenski hram
Preko YouTube kanala: Pravoslavlje TV
https://www.youtube.com/channel/UCL1iwp4dVNPp9Us90SNdqdA
Svetotrojični hram
Preko fejsbuka:
https://www.facebook.com/spccirih/
Sveštenstvu i vernima Eparhije austrijsko-švajcarske
Povodom vanredne situacije izazvane pandemijom koronavirusa, u skladu sa svim državnim merama koje su stupile na snagu od 16. marta 2020. sa ciljem obustavljenja većeg širenja opasne zaraze korona-virusa i u duhu nastojanja državnih, društvenih i zdravstvenih službi na prostoru naše Eparhije austrijsko-švajcarske, Italije i Malte, iznova upućujemo našem blagočestivom i hristoljubivom vernim narodu širom Eparhije sledeće
SAOPŠTENJE
Eparhija upućuje izraze saučešća svim porodicama dosadašnjih žrtava virusa koje je zadesio smrtni ishod. Iako zvanični podaci govore da dosad ima već preko 60.000 mrtvih na svetu, odgovorno možemo izjaviti da među sveštenstvom i vernicima naše Eparhije nema žrtava niti ima slučajeva da su vernici naše Eparhije u Austriji, Švajcarskoj, Italiji ili na Malti primljeni u bolnicama zbog infekcije od zaraze korona virusom.
Ovim putem Eparhija izražava svoju najdublju zahvalnost i poštovanje prema državnim, društvenim i zdravstvenim službama i institucijama za njihove podvige i samopožrtvovanje u suzbijanju epidemije. Svima koji se neumorno bore za spas ljudskog roda u ovom kriznom vremenu, naime, na prvom mestu lekarima i medicinskom osoblju, ali i svim ostalim zaposlenima u zdravstvu, odajemo priznanje i divljenje. Pozivamo sveštenstvo i blagoverni narod na odgovornost i trezvenost u ovoj situaciji. Nažalost, ima neprihvatljivih pojava izazivanja panike i širenja neproverenih glasina. To nije dobro, jer svi smo dužni da obratimo pažnju na propisane preventivne mere kao lekovite mere, a pravilo ovog trenutka glasi: Ne izlagati opasnosti ni sebe ni druge!
Hvala Bogu, bogosluženja se odvijaju po ustaljenoj praksi, ali uz veću opreznost. I naša molitva kod kuće je naše služenje Hristu Bogu i ljudskom rodu kada se upravo molimo Svedržitelju i Tvorcu, da Njegovom pomoći Njegova tvorevina po meri svoje vere u Njega prevazilazi ovo vreme loše po zdravlju. Iako nismo u obavezi da zaključamo naše hramove skroz, odmah smo našli jedan razuman sistem kako možemo mirno i u skladu sa propisima da obavljamo naša lekovita bogosluženja, pa makar iza zatvorenih vrata i uz televizijski prenos putem društvenih mreža: Naime, sat vremena pre uobičajenog otvaranja hrama, služimo Svetu liturgiju, odnosno po zatvaranju hrama, odmah obavljamo Večernje bogosluženje svakodnevno.
Sa ovim Saopštenjem obraćamo se našem blagovernom narodu i sa tužnim srcem nagoveštavamo danas, na praznik Blagovesti, 7. aprila, da nećemo moći da obavimo svečano okupljanje naše drage dečice o prazniku Vrbice, niti možemo da izvršimo čin osvećenja palmovih grančica, zbog propisa sa sveukupnim dogovorom da se strpimo i da nadoknadimo sve činove vezane za spasonosne praznike Hristovog Vaskrsenja, za Praznik nad praznicima, koji ćemo svi proslaviti ove godine u krugu svojih porodica. U to ime vas očinski molimo i pozivamo da se ne okupljate oko hramova u većem broju ni o prazniku Vrbice – Lazareve subote, ali ni na Cveti u nedelju, 12. aprila, kako ne bismo ušli u rizik zatvaranja naših hramova. A sveštenstvo sa Episkopom na čelu odslužiće sva bogosluženja prema poretku, u ograničenom broju sveštenoslužitelja i pojaca – sa prenosom uživo na već poznati način. U vezi sa tim ćemo izdati novo Saopštenje upravo u početku Strasne nedelje, sa konkretnim uputstvima za dane Vaskršnjih praznika…
U to ime, upućujemo ovu poruka očinske ljubavi, staranja, molitvene podrške, pune solidarnosti i spremnosti da se u najvećoj meri i na najbolji jevanđelski način izlazi iz ove krize i pomogne svim ljudima dobre volje. Hristos je među nama! I jeste i biće!
Sa Arhipastirskim blagoslovom sve Vas pozdravlja, Vaš samolitvenik pred Gospodom
Gospod Isus Hristos nas upućuje da smo dužni da poštujemo državnu vlast rekavši: dajte Bogu Božje, a caru carevo (Mk 12,17), tako i sada dragi parohijani, nakon uvođenja vanrednog stanja u Švajcarskoj povodom opasnosti od koronovirusne zaraze COVID-19 obaveštavamo verni narod, da se javna bogosluženja u našim hramovima u Švajcarskoj, shodno odluci Savezne vlade br. 7 Ausnahmen B 1 – 4, neće služiti do 19. aprila 2020. godine. Sveštenstvo, sa jednim do dva pomoćnika, gde je to kantonalnim zakonima dozvoljeno, služiće svete službe i moliti se za našu braću i sestre i za sve odsutne, koji iz opravdanih razloga ne mogu da prisustvuju bogosluženjima.
Hramovi će, tamo gde postoji mogućnost shodno dosadašnjem programu (svaka Crkvena opština može navesti vreme) biti otvoreni. Prilikom dolaska u hramove, mora se voditi računa o uputstvima datim od saveznih institucija, kao i uprava hramova, vezanim za odstojanje, higijenu i zadržavanje u hramu. Ono što treba da nas motiviše na oprez, nije samo briga za naš sopstveni život, koji nam je Gospod podario, nego i odgovornost svih nas za dobrobit naših bližnjih.
Najiskrenije molimo sve vernike starije dobi, kao i mlađu decu, da svoje kretanje u javnosti i fizički kontakt sa drugim ljudima svedu na minimum.
Svima koji eventualno imaju bilo kakve simptome gripa: kašalj, kijavicu, temperaturu, glavobolju, bol u grlu ili bilo kakve tegobe savetujemo da izbegavaju da izlaze iz svojih domova, dok se u potpunosti ne oporave, kako bi zaštitili i sebe i druge.
U skladu sa tim obaveštavamo Vas da će blagosiljanje domova vernika (dvećenje Vaskršnje vodice) do daljeg biti odloženo, a kada se situacija normalizuje, sveštenici će kontaktirati vernike i posetiti ih. Molimo vernike za razumevanje povodom ovih mera i nadamo se da će iskušenja sa kojima se suočavamo brzo proći. Sveštenici će biti svih ovih dana dostupni za koordinaciju oko pomoći starijima i nemoćnima, te za duhovne razgovore pojedinačno po dogovoru putem mobilnog telefona. Takođe, molimo Vas da telefonom zakažete razgovor sa svojim sveštenikom ako imate bilo kakvih duhovnih potreba ili eventualnih poseta u hitnim slučajevima.
Molimo Vas takođe ta pratite sajtove naših Crkvenenih opština (ili Fejsbuk, itd.., šta već ima CO) gde će te biti redovno obaveštavani o svim promenama u vezi sa svetim bogosluženjima.
Unapred Vam se zahvaljujemo na razumevanju i molimo Vas dragi parohijani da pritom svi zajedno intenziviramo molitve Gospodu u okviru svojih domova, da ova iskušenja što brže prođu i da ponovo svi zajedno u radosti proslavljamo naše svete službe u hramovima.
Tradicionalno i ove godine hladna voda i niska temperatura nije smetala vernicima koji su na bodenskom jezeru kraj Rošarha (Rorschah) na Bogojavljenje zaplivali u trci za časni krst, običaj koji u srpskom narodu ima dugogodišnju tradiciju.
Aleksandar Lukić iz Ciriha je prvi doplivao do časnog krsta. Plivalo se 33 metara, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista.
Nastavnici i učenici srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj u saradnji sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, radionicama i prigodnim predavanjima, obeležili su jubilej: 800-godišnjicu autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
U subotu 16. novembra u prostorijama hrama Svete trojice u Cirihu, nastavnici dopunskih škola kantona Cirih i Sent Galen: Aleksandar Nikolić, Milja Stević, Jelena Angelovski i Marija Gaćinović organizovali su za učenike likovnu radionicu. Za najmlađe učenike nastavnici su pripremili slike manastira, srpskih srednjevekovnih ornamenata i nošnji, kraljeva i kraljica, za bojenje, dok su učenici srednjeg i starijeg uzrasta mogli da se oprobaju u crtanju manastira i kreiranju sopstvenih ornamenata, kao i u pravljenju plakata o najznačajnijim zadužbinama dinastije Nemanjić. Nakon radionice u crkvi učenica Jovana Regojević iz srpske škole u Vecikonu je recitovala pesmu „O poreklu“ Desanke Maksimović, a sveštenik Đorđe Lukić održao je predavanje za učenike i njihove roditelje, predočivši stanje u Crkvi pre nego što je Sveti Sava uspeo da se izbori za njenu samostalnost.
Narednog dana, u nedelju 17. novembra u hramu Svetog Simona u Sent Galenu održana je radionica sa istim programom za učenike koji nastavu pohađaju u školama kantona Sent Galen i Turgau. Predavanje za roditelje i decu pripremio je i održao diplomirani teolog i veroučitelj Nenad Brkić. Učenici su nakon radionice imali prilike da pogledaju monodramu: ‘’Avanture Kraljevića Marka’’ koju je režirao i odigrao glumac Mikica Petronijević.
Radovi učenika sa obe radionice poslati su na likovni konkurs za dijasporu, pod nazivom: ‘’Ovo je moja Srbija’’, koji je povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve raspisalo udruženje ‘’Las Hentes’’ iz Pančeva.
Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa austrijsko-švajcarskog, Gospodina Andreja, u hramu Svete Trojice u Cirihu 15. juna 2019. godine, priređena je svečana Akademija povodom 800-godišnjice autokefalnosti SPC i 50-godišnjice njenog prisustva u Švajcarskoj, kao i povodom proslavljanja hramovne slave. Akademiji je prethodilo praznično večernje bogosluženje koje je služio nastojatelj hrama Svete Trojice protojerej Branimir Petković, uz sasluženje protosinđela Mardarija, igumana manastira Svetog Jovana Bogoslova u selu Poganovo, Eparhija niška, protojereja-stavrofora dr Miroslava Simijonovića i protojereja-stavrofora Simeuna Prodanovića iz Svetouspenjskog hrama u Cirihu, jereja Đorđe Lukića i đakona Ivana Tolića. Pevnicu je predvodio Episkop Andrej zajedno sa sveštenstvom i doktorantom Milanom Kostreševićem.
Nakon večernjeg bogosluženja, usledio je program Akademije koji je pripremljen trudom i zalaganjem uprave i sveštenstva oba hrama. Program je otvorio Episkop Andrej svojom prigodnom besedom, a usledili su nastupi horova: Stevan Mokranjac i Bogorodičin, kao i oba ciriška dečija hora. Deca iz Uspenjskog hrama su izveli premijernu predstavu, autora o. Miroslava Simijonovića, pod nazivom „Ispraćaj kosovskih junaka“, dok su deca iz Svetotrojičinog hrama izveli predstavu „ Crkva kroz vekove“. Nakon Akademije za sve prisutne upriličeno je posluženje u crkvenoj sali.
Sutradan, na Praznik Silaska Svetog Duha na Apostole, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej, služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju. Episkopu su sasluživali nastojatelj hrama protojerej Branimir Petković, protosinđel Mardarije, protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović iz Uspenjskog hrama u Cirihu, jerej Đorđe Lukić, sabrat hrama Svete Trojice i đakon Ivan Tolić iz Iverdona. Čtečevi na ovoj veličanstvenoj Službi bili su doktoranti, ipođakon Saša Branisavljević, g. Milan Kostrešević i g. Vedran Grmuša. Odgovarao je hramovni hor Stevan Mokranjac pod vođstvom dirigenta Vernera Dudlia. Veliki broj vernika, dece i odraslih, pristupio je Svetoj Čaši i iz ruku svog Arhipastira pričestio se Časnim i Životvornim Darovima.
U svojoj bogonadahnutoj besedi, Vladika Andrej propovedao je o smislu i značaju Praznika. Posle kolenopreklonih molitava i pletenja venčića, kao što je običaj na praznik Pedesetnice, Preosvećeni Vladika je osveštao slavski kolač i žito, koje su u slavu Božiju pripremili kumovi ovogodišnje slave, članovi hora Stevan Mokranjac, koji su i sami proslavljali 50 godina svoga postojanja.
Hramovnu slavu su uveličali svojim prisustvom ambasador Bosne i Hercegovine u Bernu, Njegova Ekscelencija gospodin dr Boro Bronza, protinica Marijana Ćilerdžić, majka Vladike Andreja, predsednik srpskih privrednika u Švajcarskoj, gospodin Stojan Stevanović, predsednik Prosvjete, dr Čedomir Papović, predstavnici drugih konfesija kao i mnogi drugi ugledni i visoki gosti.
Pre tačno 7 godina osnovana je humanitarna organizacija 28. Jun sa prvim projektom pod nazivom „Boj za Kosovo“.
Tom prilikom sakupljena je medicinska pomoć u vrednosti od 1,5 miliona dolara, koja je poslata Srbima u Gračanici a ujedno je pokrenuta globalna kampanja podizanja svesti, kažu u ovoj humanitarnoj organizaciji.
Kako u 28. Junu ponosno ističu, danas se ponovo okreću Kosovu i Metohiji sa još ambicioznijim projektom pod nazivom „Dogodine u Prizrenu“.
Oni planiraju da do Pravoslavne nove godine urade nekoliko veoma velikih i značajnih projekata.
Kako najavljuju, prvo će početi prikupljanje potpisa u peticiji protiv nezavisnosti takozvanog „Kosova“ a zatim će i zvanično priložiti peticiju Ujedinjenim Nacijama, koristeći specijalni konsultativni status koji ima ova organizacija.
U planu su i organizacije događaja na svim kontinentima na kojima će 28. Jun upoznavati ljude sa problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji.
Takođe, biće dostavljena i medicinska pomoć u vrednosti od oko milion dolara ustanovama u Srbiji i Republici Srpskoj, a zatim i novogodišnji pokloni srpskoj deci koja žive u teškim uslovima na Kosovu i Metohiji i širom regiona.
Na kraju ovog ambicioznog projekta je završetak projekta sa velikom donacijom manastiru Svetih arhangela u Prizrenu.
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej doputovao je, 31. avgusta 2018. godine, u pratnji protođakona Stevana Rapajića i gospodina Vladimira Jelića u višednevnu posetu Švajcarskoj. Na međunarodnom aerodromu u Cirihu, Njegovu Svetost dočekao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej u pratnji protojereja-stavrofora Stanka Markovića, arhijerejskog namesnika za Švajcarsku, protojereja-stavrofora dr Miroslava Simijonovića, starešine hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu i protojereja Branimira Petkovića, starešine Sabornog hrama Svete Trojice u Cirihu.
U prigodnom razgovoru u svečanom salonu ciriškog aerodroma, Episkop Andrej je poželeo Svjatjejšem Patrijarhu srdačnu dobrodošlicu u Eparhiju austrijsko-švajcarsku te prijatan i ugodan boravak. Njegova Svetost je blagoslovio domaćine i izrazio radost zbog predstojeće posete srpskim pravoslavnim parohijama u Švajcarskoj.
Svečani doček Patrijarha srpskog
Doksologija Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Irineju u Cirihu
Srpska pravoslavna parohija ciriška imala je izuzetnu čast da, u petak, 31. avgusta 2018. godine, u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u naselju Švamendingen, dočeka Njegovu Svetost Patrijarha srpskog Gospodina Irineja. Tim povodom, u Uspenskom hramu služeno je večernje bogosluženje sa doksologijom Njegovoj Svetosti, koje su služili nastojatelj hrama, protojerej-stavrofor dr Miroslav Simijonović, protojerej Dragan Stanojević, protojerej Branimir Petković, protođakon Stevan Rapajić i đakon Ivan Tolić. Molitvenom slavlju blagoljepijem je doprineo i hramovni hor ”Bogorodičin”, te sveštenstvo Eparhije austrijsko-švajcarske.
U svom pozdravnom govoru, Episkop Andrej je, u ime sveštenstva i vernika Eparhije austrijsko-švajcarske, izrazio zahvalnost Patrijarhu srpskom na kanonskoj poseti i istakao važnost duhovne povezanosti vernika sa poglavarom naše pomesne Crkve za očuvanje verskog i nacionalnog identiteta. U svom obraćanju prisutnim vernicima, Njegova Svetost zablagodario je na gostoprimstvu i podsetio verni narod na važnost očuvanja pravoslavnog hrišćanskog života prvenstvenog kroz redovno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Izrazivši zadovoljstvo zbog prisustva velikog broja vernika, a naročito dece, on je podsetio na kulturna i duhovna blaga koja kroz vekove baštini srpski narod. Na kraju, Njegova Svetost je poklonio protojereju-stavroforu dr Miroslavu Simijonoviću ikonu Presvete Bogorodice kao znak njegovog molitvenog staranja nad ovom zajednicom i u spomen na ovu kanonsku posetu.
Svečanom dočeku Patrijarha srpskog prisustvovali su svi sveštenici arhijerejskog namesništva za Švajcarsku i drugi ugledni gosti. Posle bogosluženja u parohijskoj sali Uspenskog hrama, priređena je svečana trpeza ljubavi.
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej služi Svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice u Cirihu
Patrijarh srpski Irinej služio Liturgiju u Cirihu
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej služio je, u subotu 01. septembra 2018. godine, Svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice u Cirihu uz sasluženje arhimandrita Kozme Bihla, protojereja-stavrofora Stanka Markovića, protojereja-stavrofora dr Miroslava Simijonovića, protojereja Mihaila Zemana (Ruska Pravoslavna Crkva), protojereja Branimira Petkovića, jereja Filipa Milunovića, jereja Đorđa Lukića, jereja Braneta Sarića, jereja Gorana Erića, protođakona Stevana Rapajića, đakona Ivana Tolića, đakona Miodraga Radovanovića i đakona Danila Šerera (Ruska Pravoslavna Crkva). Molitveno učešće u liturgijskom Sabranju uzeli su Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej, protojerej dr Emanuel Simandirakis (Vaseljenska Patrijaršija), gospodin Anđelko Grahovac, ambasador Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj i veliki broj pravoslavnih vernika iz Ciriha i okoline.
Episkop Andrej je u svojoj besedi upoznao Svjatjejšeg Patrijarha sa duhovnim životom ciriške parohije i sa značajem njegove posete za sve pravoslavne Srbe u Švajcarskoj.
U pastirskoj pouci koju je uputio vernima, Njegova Svetost je govorio je o značaju očuvanja kulturnog, duhovnog i narodnog identiteta, pogotovo u vremenima stradanja i patnje. Patrijarh je zahvalio vernicima, koji su u velikom broju uzeli učešća u Liturgiji i pozvao ih je da i dalje ostanu uz svoju majku Crkvu i tako svedoče svoj identitet pred švajcarskim društvom.
Na kraju, Njegova Svetost je darovao nastojatelja hrama, protojereja Branimira Petkovića ikonom Spasitelja našeg – Gospoda Isusa Hrista, dok je, u ime svih parohijana, otac Branimir Svjatjejšem Patrijarhu uručio ikonu ranohrišćanskih svetitelja sa područja današnje Švajcarske konfederacije.
Budući da Srpska Pravoslavna Crkva u Cirihu uživa veliki ugled, svečanom liturgijskom Sabranju prisustvovali su i generalni vikar Rimokatoličke crkve u kantonu Cirih dr Jozes Anen (Josef Annen), predsednica Zajednice hrišćanskih crkava u kantonu Cirih Betina Lihtler (Bettina Lichtler), reformatorski pastor Rene Berhtold (Rene Berchtold) i starokatolički sveštenik Lars Simspon (Lars Simpson), koji su imali priliku da se za vreme trpeze ljubavi obrate Njegovoj Svetosti i celokupnoj zajednici prigodnim pozdravom.
Hram u Perlenu, večernje bogosluženje i doksologija u čast Njegove Svetosti
Patrijarh srpski Irinej u Lucernu
Drugog dana kanonske posete Eparhiji austrijsko-švajcarskoj, u subotu, 01. septembra 2018. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej posetio je pravoslavne vernike u Lucernu. Tim povodom, u hramu u Perlenu služeno je večernje bogosluženje i doksologija u čast Njegove Svetosti, koje su služili protojerej Dragan Stanojević, starešina hrama, protojerej-stavrofor Stanko Marković, arhijerejski namesnik za Švajcarsku, protojerej Branimir Petković, paroh ciriški, protođakon Stevan Rapajić i đakon Ivan Tolić.
Posle svečanog bogosluženja, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej pozdravio je Svjatjejšeg Patrijarha i upoznao ga sa bogatim crkvenim životom pravoslavnih vernika u Lucernu, koji su se nesebično trudili kako bi ova crkvena zajednica prešla u veći parohijski hram.
Patrijarh je u svojoj besedi naglasio da ga posebno raduje prisustvo velikog broja vernika, naročito omladine, te istakao da je očuvanje izvornih hrišćanskih vrednosti neodvojivo od redovnog učestvovanja u bogosluženjima. Okupljeni vernici sačuvali su u srcima savete svog poglavara da se trude da na najbolji način pred ljudima drugih vera i nacija predstavljaju svoju Crkvu i svoj narod. Na kraju, Svjatjejši Patrijarh zahvalio se i domaćinu protojereju Draganu Stanojeviću, darovavši mu ikonu Presvete Bogorodice u sećanje na zajedničku molitvu i ovu kanonsku posetu.
Parohija lucernska priredila je potom svečanu večeru, tokom koje je paroh Dragan Stanojević pozdravio Njegovu Svetost, zahvalio se na duhovnoj podršci, na poukama i kanonskoj poseti i istakao da srpski vernici ulažu velike napore da, pored integracije u švajcarsko društvo, sačuvaju svoj jezik, crkvenu pripadnost i kulturu. Potom je Njegova Svetost još jednom zablagodario na toplom prijemu i posebno se zahvalio predstavnicima državnih vlasti i drugih crkava na podršci koju pružaju misiji srpske pravoslavne parohije u Lucernu.
Svečanom molitvenom slavlju i trpezi ljubavi takođe su prisustvovali: ambasador Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj gospodin Anđelko Grahovac, generalni konzul Srbije u Cirihu gospodin Zoran Jeremić, gospođa Sandra Huber (Sandra Huber), članica Sinoda Rimokatoličke crkve u Kantonu Lucern, gospodin Peter Kaufman (Peter Kaufmann), predsednik rimokatoličke crkvene opštine Perlen-Buhrajn, gospođa Keti Rukli (Käthy Rukli), predsednica opštine Buhrajn i drugi ugledni gosti.
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej osvetio je hram Svetih Kirila i Metodija u Belpu pokraj Berna
Osvećenje hrama Svetih Kirila i Metodija u Bernu
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej osvetio je, u nedelju, 02. septembra 2018. godine, hram Svetih Kirila i Metodija u Belpu pokraj Berna, prvi sazidani hram Srpske Pravoslavne Crkve u Švajcarskoj. Molitveno učešće u ovom istorijskom događaju za Srbe sa područja Švajcarske uzeli su i Mitropolit Francuske, zapadne i južne Evrope Gospodin Ignatije (Antiohijska Patrijaršija), Mitropolit zapadnoevropski Gospodin Josif (Rumunska Pravoslavna Crkva), Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej, sveštenstvo arhijerejskog namesništva za Švajcarsku, kao i sveštenici i đakoni iz Vaseljenske i Antiohijske Patrijaršije, Ruske i Rumunske Pravoslavne Crkve.
Patrijarha i arhijereje je, u ime okupljenih vernika, pozdravio protojerej-stavrofor Stanko Marković, starešina hrama i arhijerejski namesnik za Švajcarsku. Otac Stanko je zablagodario poglavaru Srpske Pravoslavne Crkve na arhipastirskoj poseti, koja je donela veliku radost pravoslavnoj zajednici u Bernu.
Posle Svete arhijerejske Liturgije, Svjatjejšeg Patrijarha pozdravio je i Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej i upoznao ga sa aktivnim duhovnim i kulturnim životom ove pravoslavne zajednice i velikim ugledom koja ona uživa u Bernu.
Njegova Svetost je uputio okupljenom narodu reči očinske pouke, savetujući ih da ovom novoosvećenom velelepnom hramu udahnu život kroz redovna učešća na bogosluženjima i okupljanja u njemu. On je podsetio vernike da se pravoslavna hrišćanska vera potvrđuje aktivnim životom u Crkvi i da gradnja ovakvih hramova ima smisla onda kada su oni ispunjeni vernicima koji se u njima sabiraju. U znak sećanja na ovu arhipastirsku posetu i osvećenje hrama Svjatjejtši Patrijarh darovao je starešini hrama protojereju-stavroforu Stanku Markoviću ikonu Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista, a Episkopu austrijsko-švajcarskom Gospodinu Andreju panagiju. Kao izraz duboke blagodarnosti i molitvenog zajedništva, otac Stanko je uručio Njegovoj Svetosti u ime parohije ikonu Svetog Save.
Po završetku evharistijskog Sabranja upriličena je svečana trpeza ljubavi u parohijskoj sali, u kojoj su učešće uzele mnoge zvanice, predstavnici drugih verskih zajednica i državnih vlasti Švajcarske. Starešina hrama otac Stanko Marković podsetio je goste na važnost i značaj posete Patrijarha srpskog ovoj zajednici, a zatim se Njegovoj Svetosti i ostalim gostima obratio član uprave gospodin Dragan Preradović, koji se osvrnuo na ulogu hrama Svetih Kirila i Metodija i celokupne Crkvene opštine u duhovnom životu pravoslavnih Srba u Bernu i u očuvanju njihovog kulturnog i verskog identiteta.
Posebnu čast Crkvenoj opštini i vernicima učinio je predstavnik švajcarske Vlade gospodin dr Mihael Hekendorn (Michael Heckendorn) iz Saveznog odeljenja za migraciju i integraciju, koji je pohvalio integrisanost srpskog naroda u švajcarskom društvu i izrazio zadovoljstvo zbog gradnje pravoslavnog hrama u Bernu, čime je kulturni i duhovni život ovog kraja dodatno obogaćen. U ime Starokatoličke crkve, sa kojom Srpska Pravoslavna Crkva neguje višedecenijske izuzetne prijateljske odnose, prisutnima se obratio dr Urs fon Arks (Urs von Arx), profesor emeritus Univerziteta u Bernu, koji je Svjatjejšeg Patrijarha i prisutne goste podsetio na početke misije Srpske Pravoslavne Crkve u Švajcarskoj, te na dugogodišnje dobre odnose između Srpske Pravoslavne Crkve i Starokatoličke crkve u Švajcarskoj, koji su se ogledali u razmeni studenata i pomoći novoosnovanim srpskim parohijama u Švajcarskoj.
Priliku da se visokim gostima obrate imali su i ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj, dr Snežana Janković i ambasador Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj Anđelko Grahovac.
Pored velikog broja vernika iz svih krajeva Švajcarske, ovom istorijskom događaju prisustvovali su i ambasador Republike Grčke u Švajcarskoj gospođa Hara Skolariu (Hara Skolariou), zamenik ambasadora Ruske federacije u Švajcarskoj gospodin Sergej Kudriavtsev (Sergey Kudryavtsev), predstavnici opštine Belp na čelu sa gospodinom Benjaminom Martijem (Benjamin Marti) i predstavnici Švajcarske reformatorske crkve i Rimokatoličke crkve.
Kum osvećenja hrama bio je gospodin Nebojša Stojanović sa porodicom.
Na kraju, Svjatjejši Patrijarh obratio se još jednom pastirskom besedom okupljenom narodu i podsetio na sva stradanja srpskog naroda, zbog kojih su mnogi bili primorani da napuste otadžbinu. Njegova Svetost zahvalio je mnogobrojnim vernicima koji se trude da budu integrisani u svoje lokalne zajednice, ali pri tom nepokolebivo čuvaju svoju veru i kulturu i prenose je na svoje potomstvo.
Povodom osvećenja hrama i ove istorijske posete Patrijarha Irineja, okupljeni vernici su u porti hrama nastavili da slave uz prigodan kulturni i umetnički program.
Njegovu Svetost i Biskup dr Harald Rajn (Harald Rein) u Starokatoličkoj katedrali Svetih Petra i Pavla u Bernu pored table posvećene svetom vladici Nikolaju i njegovom vremenu provedenom u Bernu
Patrijarh srpski Irinej na prijemima u Bernu
Prilikom kanonske posete Eparhiji austrijsko-švajcarskoj, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej imao je priliku da, u ponedeljak, 03. septembra 2018. godine, poseti nekoliko, za srpsku pravoslavnu zajednicu, važnih crkvenih i državnih predstavnika.
U Ambasadi Republike Srbije Njegovu Svetost primila je gospođa dr Snežana Janković, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj, koja je Patrijarha informisala o položaju srpske zajednice u ovoj zemlji i aktivnostima ambasade u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, koje se ogledaju u organizovanju srpske dopunske škole za decu i veoma čestih kulturnih manifestacija. Patrijarh srpski Irinej zahvalio je gospođi Janković za sve što ambasada Republike Srbije čini za pobošljanje, kako misije Srpske Pravoslavne Crkve u Švajcarskoj, tako i za položaj srpskog naroda.
U Starokatoličkoj katedrali Svetih Petra i Pavla u Bernu priređen je svečani doček za Njegovu Svetost. Biskup dr Harald Rajn (Harald Rein) poželeo je Svjatjejšem Patrijarhu dobrodošlicu u Švajcarsku i podsetio ga na dugogodišnje čvrste veze Starokatoličke crkve i Srpske Pravoslavne Crkve. Potom je profesor dr Urs fon Arks (Urs von Arx) govorio o studentskim danima svetog vladike Nikolaja žičkog i ohridskog u Bernu i o vezama koje Starokatolička crkva neguje sa svim pravoslavnim crkvama, a naročito sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom. Najbolje se ovaj odnos vidi u činjenici da je u poslednjih 150 godina 46 srpskih studenata studiralo teologiju na Univerzitetu u Bernu. Dubinu ovih veza svedoči i posebna tabla u starokatoličkoj katedrali posvećena svetom vladici Nikolaju i njegovom vremenu provedenom u Bernu. Posle otpevanog tropara svetom vladici Nikolaju, Svjatjejši Patrijarh sa pratnjom bio je ugošćen u salonu Starokatoličke crkvene opštine Bern.
Priliku da Njegovu Svetost ugosti imala je potom i Švajcarska reformatorska crkva na čelu sa predsednikom dr Gotfridom Loherom (Gottfried Loher). Domaćini su imali izuzetnu čast da Patrijarhu srpskom detaljnije predstave svoju crkvu i njene teološke i organizacione specifičnosti. Svjatjejši Patrijarh zahvalio je domaćinima na gostoprimstvu, te je uz izuzetno interesovanje izrazio nadu za intenziviranjem dijaloga između podeljenih crkava.
Prijem za Svjatjejšeg Patrijarha upriličila je potom i Ambasada Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj na čelu sa ambasadorom gospodinom Anđelkom Grahovcem. Ambasador je upoznao NJegovu Svetost sa aktivnostima koje ambasada sprovodi i sa mogućim daljim aspektima saradnje sa srpskim pravoslavnim parohijama u Švajcarskoj.
Svečanu večera u Bernu u čast Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Irineja
Svečano veče u Bernu u čast Patrijarha srpskog Irineja
Srpska pravoslavna Crkvena opština Bern organizovala je, u ponedeljak, 03. septembra 2018. godine, svečanu večeru u čast Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Irineja, a povodom osvećenja hrama Svetih Kirila i Metodija u Bernu.
Čast našoj Crkvi i Njegovoj Svetosti svojim prisustvom ukazali su Mitropolit Francuske i Zapadne i Južne Evrope G. Ignatije (Antiohijska Patrijaršija), Mitropolit zapadnoevropski G. Josif (Rumunska Pravoslavna Crkva), rimokatolički biskup dr Feliks Gmur (Felix Gmür), starokatolički biskupi dr Harald Rajn (Harald Rein) i dr Hans Gerni (Hans Gerny), predsednik Švajcarske Reformatorske crkve dr Gotfrid Loher (Gottfried Locher), gradonačelnik Berna Alek fon Grafenrid (Alex von Graffenried), predstavnik Švajcarskoj saveznog odeljenja za migraciju i integraciju dr Mihael Hekendorn (Michael Heckendorn), ambasador Srbije u Švajcarskoj dr Snežana Janković, ambasador Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj Anđelko Grahovac, mnogobrojni predstavnici crkava, članovi uprave Crkvene opštine Bern i članice Kola srpskih sestara iz ove parohije.
U svom prigodnom obraćanju zvanicama, Njegova Svetost zahvalio je svima koji se trude i pomažu misiju Srpske Pravoslavne Crkve i integraciju srpskog naroda u Švajcarskoj. Patrijarh je posebno istakao da ga je tokom ovog putovanja najviše dirnuo topao prijem na koji je naišao, kako kod srpskog naroda, tako i kod predstavnika drugih crkava, te je svima uputio svoj blagoslov.
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej u Saveznom odeljenju za migraciju i integraciju Vlade švajcarske konfederacije sa gospođom Barbarom Buši (Barbara Büschi) i gospodinom Mihaelom Hekendornom (Michael Heckendorn)
Poglavar Srpske Pravoslavne Crkve u Vladi Švajcarske
Poslednjeg dana kanonske posete Eparhiji austrijsko-švajcarskoj, u utorak, 04 septembra 2018. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej ugošćen je u Saveznom odeljenju za migraciju i integraciju Vlade švajcarske konfederacije, gde se susreo sa gospođom Barbarom Buši (Barbara Büschi) i gospodinom Mihaelom Hekendornom (Michael Heckendorn).
Svjatjejši Patrijarh zahvalio je domaćinima na srdačnom prijemu, dobroj saradnji državnih institucija Švajcarske sa srpskim pravoslavnim parohijama i za izdavanje radnih dozvola za srpske sveštenike. Pored toga, NJegova Svetost zahvalio je Vladi Švajcarske za pomoć koju je pružala srpskom narodu u ratnim godinama, kao i za napore koje čini u cilju što bolje integracije našeg naroda. Predstavnici Vlade Švajcarske interesovali su se za ulogu Srpske Pravoslavne Crkve van matice i za njenu organizaciju i u drugim zemljama dijaspore.
Posle ovog srdačnog prijema, Njegova Svetost sa pratnjom imao je priliku da poseti brdo Gurten, sa koga se pruža lep pogled na Bern i okolinu.
U restoranu na Uetlibergu
Patrijarh srpski Irinej u Cirihu završio posetu Švajcarskoj
Poslednjeg dana kanonske posete Švajcarskoj, u utorak, 04. septembra 2018. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej doputovao je iz Berna u Cirih.
U restoranu na Uetlibergu, sa koga se pruža pogled na ceo grad i panoramu centralne Švajcarske, upriličen je ručak kome su pored Njegove Svetosti prisustvovali NJegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski G. Andrej, sveštenstvo arhijerejskog namesništva za Švajcarsku, generalni konzul Republike Srbije u Cirihu gospodin Zoran Jeremić i članovi Patrijarhove pratnje.
U popodnevnim časovima, Patrijarh je stigao u Svetouspenski hram, gde su ga na večernjoj službi dočekali Episkop Andrej, arhimandrit Kozma Bihl, jerej Filip Milunović, sekretar Eparhije austrijsko-švajcarske, protojerej-stavrofor Stanko Marković, arhijerejski namesnik iz Berna, protojerej-stavrofor Milutin Nikolić iz Bazela, protojerej Dragan Stanojević iz Lucerna, protojerej Bogoljub Popović iz Lozane, protojerej Branimir Petković, nastojatelj Svetotrojičnog hrama u Cirihu, jerej Đorđe Lukić iz Lugana, jerej Aleksandar Resimić iz Ženeve, jerej Brane Sarić iz Sankt Galena i protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović, nastojatelj Svetouspenskog hrama u Cirihu.
Večernje su služili arhimandrit Kozma Bihl i protođakon Stevan Rapajić. Pevao je hor Svetouspenskog hrama ”Bogorodičin” sa članovima hora ”Stevan Mokranjac” iz Svetotrojičnog hrama, a pevnicu je vodio Episkop Andrej sa sveštenicima.
Molitvi su prisustvovali brojni ugledni gosti, među kojima i generalni konzul Republike Srbije u Cirihu gospodin Zoran Jeremić i predstavnici srpskih udruženja u Švajcarskoj: dr Čedomir Papović, predsednik ”Prosvjete” u Švajcarskoj, Zvonko Jovanović, predsednik Srpskog kulturnog saveza u Švajcarskoj, Nenad Milenković, predsednik Srpskog folklornog saveza u Švajcarskoj, Violeta Aleksić, predstavnik Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, Srđan Stevanović i Marko Ćorić, predstavnici Udruženja srpskih studenata u Cirihu, Radmila Stevanović, Irina i Sofia Simijonović, predstavnici Svetosavske omladine, Svetotrojičnog i Svetouspenskog hrama u Cirihu, članovi crkvenih horova ”Stevan Mokranjac” i ”Bogorodičin”, Nedeljko Duvnjak i Velisav Perišić, predstavnici osnivačke generacije, koji su još krajem šezdesetih godina prošlog veka bili aktivni u duhovnom životu naše Crkve u Švajcarskoj, Milenko Jović, predstavnik Udruženja srpskih penzionera u Cirihu, kao i članice Kola srpskih sestara oba ciriška hrama, koje su priredile večeru.
Večera sa predstavnicima srpskih udruženja
Tokom večere, Episkop Andrej pozdravio je Njegovu Svetost Patrijarha Irineja u ime svih predstavnika srpskih udruženja koji aktivno učestvuju u kulturnom i duhovnom životu našeg naroda u Švajcarskoj i čije pozitivno, javno angažovanje doprinosi jačanju naše Crkve i srpske zajednice u Švajcarskoj.
Protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović je pozdravio Njegovu Svetost i drage goste iz otadžbine i istakao da je ova poseta zbližila predstavnike srpskih državnih institucija i kulturna udruženja u Švajcarskoj sa našom Crkvom.
”Mi smo ponosni na ovaj narod. Gospod nam je podario uzajamno poštovanje i ljubav između sveštenstva i naroda. Ovo su ugledni i veoma čestiti ljudi. To se pored ostalog ogleda u ophođenju sa sveštenstvom kada sa dostojanstvom traže blagoslov od sveštenoslužitelja. To govori, ne samo o duhovnoj kulturi predstavnika naših kulturnih udruženja i naroda, već i o njihovom smernom poštovanju Srpske Pravoslavne Crkve.”, rekao je otac Miroslav.
Gospodin Boško Lopušina je ispred svih udruženja sa ocem Miroslavom podelio poklone uvaženim gostima.
Patrijarh Irinej, u toploj i očinskoj besedi, rekao je da je u svim hramovima koje je obišao primetio veliki broj dece, koja umeju lepo da se prekrste, što je znak da su lepo vaspitana i da se u hramovima vodi računa o budućnosti naše Crkve u dijaspori. Patrijarh je apelovao da ne zaboravimo svoje korene, da čuvamo jezik i da pomažemo koliko smo u mogućnosti našoj zemlji koja proživljava teška vremena. Takođe je apelovao da se čuvamo razdora u narodu crkvenog ili političkog, jer sve što unosi nemir među ljudima nije od Boga, a što nije od Boga, vodi nas u zlo.
Patrijarh je na kraju generalnom konzulu u Cirihu gospodinu Zoranu Jeremiću, arhijerejskom namesniku za Švajcarsku, ocu Stanku Markoviću i ocu Miroslavu Simijonoviću poklonio ukrasni amblem Srpske patrijaršije.
