Prijem u Uspenskom hramu u Cirihu

0

Pod pokroviteljstvom kantonalne organizacije Forum der Religionen, u sredu uveče je bio organizovan veličanstven prijem u Uspenskom hramu u Cirihu. Tema je bila: “Sveta tajna braka u Pravoslavnoj Crkvi”. Posebna je čast bila da Vladika Andrej aktivno učestvuje u diskusiji.

Program je otvorila gospođa Mirjam Läubli i upoznala sve prisutne sa aktivnostima ove večeri. Gospođa Aleksandra Pišteljić-Kević, predsednica Kola srpskih sestara je pozdravila Vladiku Andreja i sve prisutne i zahvalila se na časti da Srpska Crkva bude domaćin ovog skupa. Referenti su bili protojerej Branimir Petković i protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović koji su u kratkim informativnim crtama objasnili smisao Svete tajne venčanja u predanju Pravoslavne Crkve.

Između izlaganja je hor Uspenskog hrama “Bogorodičin” pevao odabrane crkvene pesme iz bogate muzičke baštine slovenskih naroda: “Svjati Bože” od Čajkovskog, “Oče naš” od Kedrova, “Dostojno jest” od Dineva, “Aliluja” i “Tebje poem” od Mokranjca. Usledile su veoma zanimljive diskusije koje su produbile večerašnju temu. Za ovu priliku su bili pozvani Adina i Đorđe Petrović koji su govorili o svom iskustvu, zaljubljenom paru jedne Švajcarkinje i jednog Srbina koji su odlučili da se crkveno venčaju.

Na kraju je Vladika Andrej održao lep govor o smislu integracije za budućnost naše Crkve na zapadu navodeći lepe primere iz istorije drugih naroda.

Nakon toga svi su bili pozvani na apero u crkvenoj sali, gde su imali priliku da nastave sa pričom uz pratnju lagane muzike na klaviru Sare Dimitrijević, učenice Muzičke gimnazije u Cirihu i članice podmladka crkvenog hora “Bogorodičin”. Čitav program je ispraćen snimkom Schweizer Radio SRF.

Христос Воскресе! Срећан Ускрс

0

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Da li se pravilno kaže Vaskrs ili Uskrs?

0

Ako ste u dilemi kako treba pravilno jedni drugima da čestitamo, treba da znate da je to zbog raznih uticaja kulturnih i vremenskih tradicija, u kojima smo se nalazili. Tako danas imamo Uskrs – srpsko narodno, Vaskrs – staro srpsko književno i crkveno i Voskresenije današnje srpsko crkveno.

Prema današnjem opšteprihvaćenom rečniku matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga ispravno je i “Hristos voskrese”.

Izvorni oblici reči kao što su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje.

Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom X veka. Od tada pa do prvih decenija XV veka, Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog “V”, a od XV veka pa nadalje izgovaraju ih sa “A”. Dakle to je reč Vaskrs.

Negde od sredine XVIII veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa “O” u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.

Reč Uskrs pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno “U” dobijeno od starog početnog “V”.

Tako da je potpuno ispravno i u duhu našeg srpskog jezika i pravoslavlja čestitati i Usrks, kao i Vaskrs. Dakle, u susret prazniku – srećan Uskrs, uz pozdrav: “Hristos Vaskrse”!

Vaskršnje praznike provedimo kod kuće – Liturgije u hramovima bez vernika

0

Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će za vaskrs poštovati propisane preporuke i mere Vlade Republike Srbije, kao i ostalih država, tako da će liturgije Vaskrs biti služene u svim hramovima, ali bez prisustva vernika.

Episkop austrijsko-švajcarski Andrej

Episkop austrijsko-švajcarski g. Andrej pozvao je još za Blagovesti verni narod u švajcarskoj da za „Praznik nad praznicima“ kako je istakao, „svi proslave ove godine u krugu svojih porodica“, moleći takođe da se narod ne okuplja u većem broju oko naših hramova u nedelju na Vaskrs, kako ne bi smo ušli u rizik zatvaranja naših hramova.

U svim hramovima u Švajcarskoj tokom vaskršnje liturgije biće prisutni samo sveštenik, pojac i crkvenjak. Liturgije će biti, u hramovima gde je to organozovano, prenošene putem video – snimka.

Proslava Vaskrsa

Vaskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.

Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

2014. godine pravoslavni i katolički vernici proslavili su ovaj najveći praznik istoga dana, 20 aprila, a isto se desilo i 2017. godine. Najveći mogući razmak između katoličkog i pravoslavnog Vaskrsa je pet nedelja, kao 2016. godine. Do sredine 21. veka katolici i pravoslavci slaviće 14 puta Vaskrs istog dana. Prvi sledeći desiće se 20. aprila 2025. godine.

Običaji

Farbanje jaja

Farbanje jaja za Uskrs je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Kod pravoslavnih hrišćana jaja se po tradiciji farbaju na Veliki petak. Ali ne moraju uvek biti industrijske boje, koristiti se mogu i brojne prirodne materije.

Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.

Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: “Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: “Vaistinu vaskrse!”

Na Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.

Čuvarkuća – čuvar kuće i ukućana

Običaj je kod Srba da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako samo ime kaže čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se u našem narodu pripisuje magijska moć, tera zle sile od kuće i ukućana.

Čuvarkuća se čuva sve dok se ne išara novo jaje sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.

Vaskršnje slavlje

Kad osvane dan Vaskrsenja Hristovog,na svim pravoslavnim hramovima dugo zvone zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Prenos liturgija putem video linka u Švajcarskoj

Bazel
Preko internet stranice: http://www.spc-basel.ch/

Cirih
Sveuspenski hram
Preko YouTube kanala: Pravoslavlje TV
https://www.youtube.com/channel/UCL1iwp4dVNPp9Us90SNdqdA

Svetotrojični hram
Preko fejsbuka:
https://www.facebook.com/spccirih/

Saopštenje Eparhije austrijsko-švajcarske na Blagovesti 2020.

0
Episkop austrijsko-švajcarski Andrej

Sveštenstvu i vernima Eparhije austrijsko-švajcarske

Povodom vanredne situacije izazvane pandemijom koronavirusa, u skladu sa svim državnim merama koje su stupile na snagu od 16. marta 2020. sa ciljem obustavljenja većeg širenja opasne zaraze korona-virusa i u duhu nastojanja državnih, društvenih i zdravstvenih službi na prostoru naše Eparhije austrijsko-švajcarske, Italije i Malte, iznova upućujemo našem blagočestivom i hristoljubivom vernim narodu širom Eparhije sledeće

SAOPŠTENJE

Eparhija upućuje izraze saučešća svim porodicama dosadašnjih žrtava virusa koje je zadesio smrtni ishod. Iako zvanični podaci govore da dosad ima već preko 60.000 mrtvih na svetu, odgovorno možemo izjaviti da među sveštenstvom i vernicima naše Eparhije nema žrtava niti ima slučajeva da su vernici naše Eparhije u Austriji, Švajcarskoj, Italiji ili na Malti primljeni u bolnicama zbog infekcije od zaraze korona virusom.

Ovim putem Eparhija izražava svoju najdublju zahvalnost i poštovanje prema državnim, društvenim i zdravstvenim službama i institucijama za njihove podvige i samopožrtvovanje u suzbijanju epidemije. Svima koji se neumorno bore za spas ljudskog roda u ovom kriznom vremenu, naime, na prvom mestu lekarima i medicinskom osoblju, ali i svim ostalim zaposlenima u zdravstvu, odajemo priznanje i divljenje. Pozivamo sveštenstvo i blagoverni narod na odgovornost i trezvenost u ovoj situaciji. Nažalost, ima neprihvatljivih pojava izazivanja panike i širenja neproverenih glasina. To nije dobro, jer svi smo dužni da obratimo pažnju na propisane preventivne mere kao lekovite mere, a pravilo ovog trenutka glasi: Ne izlagati opasnosti ni sebe ni druge!

Hvala Bogu, bogosluženja se odvijaju po ustaljenoj praksi, ali uz veću opreznost. I naša molitva kod kuće je naše služenje Hristu Bogu i ljudskom rodu kada se upravo molimo Svedržitelju i Tvorcu, da Njegovom pomoći Njegova tvorevina po meri svoje vere u Njega prevazilazi ovo vreme loše po zdravlju. Iako nismo u obavezi da zaključamo naše hramove skroz, odmah smo našli jedan razuman sistem kako možemo mirno i u skladu sa propisima da obavljamo naša lekovita bogosluženja, pa makar iza zatvorenih vrata i uz televizijski prenos putem društvenih mreža: Naime, sat vremena pre uobičajenog otvaranja hrama, služimo Svetu liturgiju, odnosno po zatvaranju hrama, odmah obavljamo Večernje bogosluženje svakodnevno.

Sa ovim Saopštenjem obraćamo se našem blagovernom narodu i sa tužnim srcem nagoveštavamo danas, na praznik Blagovesti, 7. aprila, da nećemo moći da obavimo svečano okupljanje naše drage dečice o prazniku Vrbice, niti možemo da izvršimo čin osvećenja palmovih grančica, zbog propisa sa sveukupnim dogovorom da se strpimo i da nadoknadimo sve činove vezane za spasonosne praznike Hristovog Vaskrsenja, za Praznik nad praznicima, koji ćemo svi proslaviti ove godine u krugu svojih porodica. U to ime vas očinski molimo i pozivamo da se ne okupljate oko hramova u većem broju ni o prazniku Vrbice – Lazareve subote, ali ni na Cveti u nedelju, 12. aprila, kako ne bismo ušli u rizik zatvaranja naših hramova. A sveštenstvo sa Episkopom na čelu odslužiće sva bogosluženja prema poretku, u ograničenom broju sveštenoslužitelja i pojaca – sa prenosom uživo na već poznati način. U vezi sa tim ćemo izdati novo Saopštenje upravo u početku Strasne nedelje, sa konkretnim uputstvima za dane Vaskršnjih praznika…

U to ime, upućujemo ovu poruka očinske ljubavi, staranja, molitvene podrške, pune solidarnosti i spremnosti da se u najvećoj meri i na najbolji jevanđelski način izlazi iz ove krize i pomogne svim ljudima dobre volje. Hristos je među nama! I jeste i biće!

Sa Arhipastirskim blagoslovom sve Vas pozdravlja, Vaš samolitvenik pred Gospodom

Episkop austrijsko-švajcarski Andrej

Zajedničko saopštenje sveštenstva i Uprava Crkvenih opština u Švajcarskoj

0

Draga braćo i sestre,

Gospod Isus Hristos nas upućuje da smo dužni da poštujemo državnu vlast rekavši: dajte Bogu Božje, a caru carevo (Mk 12,17), tako i sada dragi parohijani, nakon uvođenja vanrednog stanja u Švajcarskoj povodom opasnosti od koronovirusne zaraze COVID-19 obaveštavamo verni narod, da se javna bogosluženja u našim hramovima u Švajcarskoj, shodno odluci Savezne vlade br. 7 Ausnahmen B 1 – 4, neće služiti do 19. aprila 2020. godine. Sveštenstvo, sa jednim do dva pomoćnika, gde je to kantonalnim zakonima dozvoljeno, služiće svete službe i moliti se za našu braću i sestre i za sve odsutne, koji iz opravdanih razloga ne mogu da prisustvuju bogosluženjima.

Hramovi će, tamo gde postoji mogućnost shodno dosadašnjem programu (svaka Crkvena opština može navesti vreme) biti otvoreni. Prilikom dolaska u hramove, mora se voditi računa o uputstvima datim od saveznih institucija, kao i uprava hramova, vezanim za odstojanje, higijenu i zadržavanje u hramu. Ono što treba da nas motiviše na oprez, nije samo briga za naš sopstveni život, koji nam je Gospod podario, nego i odgovornost svih nas za dobrobit naših bližnjih.

Najiskrenije molimo sve vernike starije dobi, kao i mlađu decu, da svoje kretanje u javnosti i fizički kontakt sa drugim ljudima svedu na minimum.

Svima koji eventualno imaju bilo kakve simptome gripa: kašalj, kijavicu, temperaturu, glavobolju, bol u grlu ili bilo kakve tegobe savetujemo da izbegavaju da izlaze iz svojih domova, dok se u potpunosti ne oporave, kako bi zaštitili i sebe i druge.

U skladu sa tim obaveštavamo Vas da će blagosiljanje domova vernika (dvećenje Vaskršnje vodice) do daljeg biti odloženo, a kada se situacija normalizuje, sveštenici će kontaktirati vernike i posetiti ih. Molimo vernike za razumevanje povodom ovih mera i nadamo se da će iskušenja sa kojima se suočavamo brzo proći.
Sveštenici će biti svih ovih dana dostupni za koordinaciju oko pomoći starijima i nemoćnima, te za duhovne razgovore pojedinačno po dogovoru putem mobilnog telefona. Takođe, molimo Vas da telefonom zakažete razgovor sa svojim sveštenikom ako imate bilo kakvih duhovnih potreba ili eventualnih poseta u hitnim slučajevima.

Molimo Vas takođe ta pratite sajtove naših Crkvenenih opština (ili Fejsbuk, itd.., šta već ima CO) gde će te biti redovno obaveštavani o svim promenama u vezi sa svetim bogosluženjima.

Unapred Vam se zahvaljujemo na razumevanju i molimo Vas dragi parohijani da pritom svi zajedno intenziviramo molitve Gospodu u okviru svojih domova, da ova iskušenja što brže prođu i da ponovo svi zajedno u radosti proslavljamo naše svete službe u hramovima.

Bogojavljensko plivanje za časni krst na jezeru u Roršahu

0

Tradicionalno i ove godine hladna voda i niska temperatura nije smetala vernicima koji su na bodenskom jezeru kraj Rošarha (Rorschah) na Bogojavljenje zaplivali u trci za časni krst, običaj koji u srpskom narodu ima dugogodišnju tradiciju.

Aleksandar Lukić iz Ciriha je prvi doplivao do časnog krsta. Plivalo se 33 metara, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista.

Plivanje je posmatralo preko 1000 ljudi.

Obeležavanje 800-godišnjice samostalnosti Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj

0

Nastavnici i učenici srpskih dopunskih škola u Švajcarskoj u saradnji sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, radionicama i prigodnim predavanjima, obeležili su jubilej: 800-godišnjicu autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

U subotu 16. novembra u prostorijama hrama Svete trojice u Cirihu, nastavnici dopunskih škola kantona Cirih i Sent Galen: Aleksandar Nikolić, Milja Stević, Jelena Angelovski i Marija Gaćinović organizovali su za učenike likovnu radionicu. Za najmlađe učenike nastavnici su pripremili slike manastira, srpskih srednjevekovnih ornamenata i nošnji, kraljeva i kraljica, za bojenje, dok su učenici srednjeg i starijeg uzrasta mogli da se oprobaju u crtanju manastira i kreiranju sopstvenih ornamenata, kao i u pravljenju plakata o najznačajnijim zadužbinama dinastije Nemanjić. Nakon radionice u crkvi učenica Jovana Regojević iz srpske škole u Vecikonu je recitovala pesmu „O poreklu“ Desanke Maksimović, a sveštenik Đorđe Lukić održao je predavanje za učenike i njihove roditelje, predočivši stanje u Crkvi pre nego što je Sveti Sava uspeo da se izbori za njenu samostalnost.

Narednog dana, u nedelju 17. novembra u hramu Svetog Simona u Sent Galenu održana je radionica sa istim programom za učenike koji nastavu pohađaju u školama kantona Sent Galen i Turgau. Predavanje za roditelje i decu pripremio je i održao diplomirani teolog i veroučitelj Nenad Brkić. Učenici su nakon radionice imali prilike da pogledaju monodramu: ‘’Avanture Kraljevića Marka’’ koju je režirao i odigrao glumac Mikica Petronijević.

Radovi učenika sa obe radionice poslati su na likovni konkurs za dijasporu, pod nazivom: ‘’Ovo je moja Srbija’’, koji je povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve raspisalo udruženje ‘’Las Hentes’’ iz Pančeva.

50 godina Srpske pravoslavne crkve u Švajcarskoj

0

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa austrijsko-švajcarskog, Gospodina Andreja, u hramu Svete Trojice u Cirihu 15. juna 2019. godine, priređena je svečana Akademija povodom 800-godišnjice autokefalnosti SPC i 50-godišnjice njenog prisustva u Švajcarskoj, kao i povodom proslavljanja hramovne slave. Akademiji je prethodilo praznično večernje bogosluženje koje je služio nastojatelj hrama Svete Trojice protojerej Branimir Petković, uz sasluženje protosinđela Mardarija, igumana manastira Svetog Jovana Bogoslova u selu Poganovo, Eparhija niška, protojereja-stavrofora dr Miroslava Simijonovića i protojereja-stavrofora Simeuna Prodanovića iz Svetouspenjskog hrama u Cirihu, jereja Đorđe Lukića i đakona Ivana Tolića. Pevnicu je predvodio Episkop Andrej zajedno sa sveštenstvom i doktorantom Milanom Kostreševićem.

Nakon večernjeg bogosluženja, usledio je program Akademije koji je pripremljen trudom i zalaganjem uprave i sveštenstva oba hrama. Program je otvorio Episkop Andrej svojom prigodnom besedom, a usledili su nastupi horova: Stevan Mokranjac i Bogorodičin, kao i oba ciriška dečija hora. Deca iz Uspenjskog hrama su izveli premijernu predstavu, autora o. Miroslava Simijonovića, pod nazivom „Ispraćaj kosovskih junaka“, dok su deca iz Svetotrojičinog hrama izveli predstavu „ Crkva kroz vekove“. Nakon Akademije za sve prisutne upriličeno je posluženje u crkvenoj sali.

Sutradan, na Praznik Silaska Svetog Duha na Apostole, Njegovo Preosveštenstvo Episkop Andrej, služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju. Episkopu su sasluživali nastojatelj hrama protojerej Branimir Petković, protosinđel Mardarije, protojerej-stavrofor Miroslav Simijonović iz Uspenjskog hrama u Cirihu, jerej Đorđe Lukić, sabrat hrama Svete Trojice i đakon Ivan Tolić iz Iverdona. Čtečevi na ovoj veličanstvenoj Službi bili su doktoranti, ipođakon Saša Branisavljević, g. Milan Kostrešević i g. Vedran Grmuša. Odgovarao je hramovni hor Stevan Mokranjac pod vođstvom dirigenta Vernera Dudlia. Veliki broj vernika, dece i odraslih, pristupio je Svetoj Čaši i iz ruku svog Arhipastira pričestio se Časnim i Životvornim Darovima.

U svojoj bogonadahnutoj besedi, Vladika Andrej propovedao je o smislu i značaju Praznika. Posle kolenopreklonih molitava i pletenja venčića, kao što je običaj na praznik Pedesetnice, Preosvećeni Vladika je osveštao slavski kolač i žito, koje su u slavu Božiju pripremili kumovi ovogodišnje slave, članovi hora Stevan Mokranjac, koji su i sami proslavljali 50 godina svoga postojanja.

Hramovnu slavu su uveličali svojim prisustvom ambasador Bosne i Hercegovine u Bernu, Njegova Ekscelencija gospodin dr Boro Bronza, protinica Marijana Ćilerdžić, majka Vladike Andreja, predsednik srpskih privrednika u Švajcarskoj, gospodin Stojan Stevanović, predsednik Prosvjete, dr Čedomir Papović, predstavnici drugih konfesija kao i mnogi drugi ugledni i visoki gosti.

Мир Божији, Христос се роди!

0
Рођење Христово" фреска из XIV века-манастир Високи Дечани, Косово и Метохија

Proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu, počela je u ponoć prvom božićnom liturgijom u svim Hramovima Srpske pravoslavne crkve Eparhije austrijsko-švajcarske u Švajcarskoj.

Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.

Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.

Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

“U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta”, piše u jevanđelju.

Zvezdu su četrdeset dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior, i stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili se detetu “kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja”.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema jevanđelju ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

POSLEDNJE VESTI

3,207FansLike
0FollowersFollow
0FollowersFollow