Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, osnivač farmaceutskog giganta ICN Pharmaceuticals i nekadašnji predsednik Savezne vlade SR Jugoslavije, preminuo je 24. septembra u Kaliforniji, u 97. godini života. Manje je poznato da je značajan deo njegove poslovne karijere bio povezan upravo sa Švajcarskom i njenom farmaceutskom industrijom.

Panić je preminuo u Pasadeni u Kaliforniji, objavili su srpski mediji pozivajući se na memorijalnu stranicu posvećenu njemu. Rođen je 20. decembra 1929. godine u Beogradu, a nakon odlaska iz Jugoslavije pedesetih godina nastanio se u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je izgradio poslovnu karijeru i osnovao ICN Pharmaceuticals.

Iako je široj javnosti na prostoru bivše Jugoslavije najpoznatiji po kratkom, ali veoma zapaženom političkom angažmanu početkom devedesetih, Panićeva poslovna biografija otkriva i značajne veze sa Švajcarskom.

Panić i Roche – ambiciozan pokušaj krajem osamdesetih

Jedna od najzanimljivijih epizoda dogodila se krajem osamdesetih i odnosila se na bazelski farmaceutski gigant Roche.

Američki Los Angeles Times je još u septembru 1987. izvestio da je Panićev ICN Pharmaceuticals stekao 6,3 odsto akcija kompanije F. Hoffmann-La Roche, čija je tadašnja vrednost procenjivana na oko 210 miliona dolara. Panić, koji je u to vreme bio predsednik i izvršni direktor ICN-a, nije isključivao mogućnost daljeg povećanja udela.

Švajcarski poslovni magazin Bilanz kasnije je ovu epizodu opisao još konkretnije, navodeći da je Panić krajem osamdesetih uspeo da prikupi paket koji je predstavljao oko 8,7 odsto glasačkih prava Rochea. Njegov pokušaj da stekne značajniji uticaj u kompaniji izazvao je reakciju porodice koja kontroliše Roche. Panić je svoj paket kasnije prodao, a iz tog perioda potiče jedna od njegovih najznačajnijih poslovnih veza sa Švajcarskom.

Drugim rečima, mnogo pre nego što će postati predsednik Savezne vlade SR Jugoslavije, Panić je bio akter jednog zapaženog poglavlja u korporativnoj istoriji jednog od najvećih švajcarskih farmaceutskih koncerna.

Od pokušaja ulaska u Roche do velikog partnerstva

Odnos ICN-a i Rochea nije se završio tom epizodom.

Godine 1997. ICN je dobio globalna prava za sedam Rocheovih farmaceutskih proizvoda. Prema tadašnjem izveštaju Los Angeles Timesa, posao je podrazumevao da Roche zauzvrat dobije približno deset odsto udela u ICN-u, u okviru transakcije čija je ukupna vrednost navedena kao oko 145 miliona dolara.

Već 1998. ICN je dogovorio kupovinu globalnih prava na još četiri leka od švajcarskog Rochea, za oko 179 miliona dolara u gotovini i akcijama. Panić je tada javno govorio o toj transakciji u okviru strategije kompanije za smanjenje poslovnih rizika.

Tako se odnos koji je krajem osamdesetih počeo Panićevim pokušajem sticanja velikog udela u Rocheu tokom naredne decenije pretvorio u značajnu poslovnu saradnju dve farmaceutske grupacije.

ICN kupuje švajcarsku kompaniju Solco Basel

Najkonkretnija Panićeva poslovna investicija u samoj Švajcarskoj usledila je 2000. godine. ICN Pharmaceuticals je 1. jula 2000. preuzeo 100 odsto švajcarske farmaceutske kompanije Solco Basel AG, sa sedištem i proizvodnim pogonom u Birsfeldenu, u kantonu Basel-Landschaft.

Zvanična dokumentacija ICN-a dostavljena američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i berze (SEC) navodi vrednost akvizicije od približno 30,4 miliona dolara. Od toga je oko 25,2 miliona plaćeno u gotovini, dok je ostatak podmiren akcijama ICN-a. Solco je tada imao oko 310 zaposlenih i godišnji promet od približno 50 miliona švajcarskih franaka.

Kompanija je najavila uspostavljanje međunarodnog logističkog centra u Birsfeldenu, što je trebalo da donese i nova radna mesta. Swissinfo je tada posebno isticao da ICN preko švajcarske kompanije dobija neposredan pristup znanju i infrastrukturi jednog od najvažnijih svetskih farmaceutskih centara.

Švajcarska postaje deo međunarodne strukture ICN-a

Poslovanje u Birsfeldenu vremenom je uključeno direktno u međunarodnu strukturu Panićeve farmaceutske grupacije.

Dokumentacija kompanije pokazuje postojanje više švajcarskih društava unutar grupe, među kojima su ICN Switzerland AG, ICN Pharmaceuticals Switzerland i ICN International AG, sa stoprocentnim vlasništvom matične grupacije.

Istovremeno, zvanični finansijski dokumenti ICN-a pokazuju da je ICN International bio zamišljen kao struktura koja bi objedinjavala poslovanje grupacije u Zapadnoj i Istočnoj Evropi i drugim međunarodnim tržištima.

To znači da Švajcarska u jednom trenutku nije bila samo tržište ili mesto jedne Panićeve investicije, već i važna tačka u planiranoj međunarodnoj organizaciji njegove farmaceutske imperije.

Od farmaceutskog biznisa do politike

Za građane Srbije i bivše Jugoslavije, Milan Panić ipak je ostao najpoznatiji po svom političkom angažmanu.

Bio je predsednik Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije od jula 1992. do februara 1993. godine. Na predsedničkim izborima u Srbiji u decembru 1992. nastupio je kao protivkandidat Slobodanu Miloševiću. Nakon političke epizode vratio se poslovanju u Sjedinjenim Državama.

Njegova poslovna karijera nije bila bez kontroverzi. Američka Komisija za hartije od vrednosti i berze objavila je 2002. da su ICN Pharmaceuticals i Panić postigli nagodbu u postupku koji se odnosio na javne izjave kompanije o regulatornom statusu ribavirina. Panić je pristao na građansku kaznu od 500.000 dolara, bez priznanja ili osporavanja navoda SEC-a.