Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Visok 23 metra, težak 80 tona; Stefan Nemanja – tvorac moćne srpske države

0

Stefan Nemanja, veliki župan Raške, rodonačelnik je vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u srednjem veku. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara. Otkriven njegov spomenik na Savskom trgu u Beogradu.

Delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova

Spomenik je napravljen u bronzi, visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje. Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već mačem.

Spomenik je kompletno urađen u Moskvi, a njegovo postavljanje na Savskom trgu u Beogradu počelo je u avgustu 2020. godine.

Stefan Nemanja

Stefan Nemanja, zajedno sa sinom Savom, jedan je od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve jer se borio protiv bogumila i pravoslavlje je, po uzoru na Vizantiju, uspostavio kao državnu religiju.

Nakon što je učvrstio državu, Stefan Nemanja se pridružio svom najmlađem sinu – Svetom Savi, i zamonašio se 1196. godine. Isto je učinila i njegova žena Ana, koja je dobila monaško ime Anastasija.

Predanje kaže da su otac i sin provodili dane i noći u molitvi. Neumorno su radili i iz temelja 1198. godine obnovili Hilandar, koji je danas jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja na svetu. Osim ovog manastira, Sveti Simeon je podigao i Đurđeve Stupove i Studenicu i bio ktitor velikog broja drugih crkava i manastira.

Preminuo je kao monah Simeon u dubokoj starosti u manastiru Hilandar 13./26. februara 1199. godine. Sveti Sava je preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana, koji su se borili za vlast.

Mošti Svetog Simeona danas se nalaze u njegovoj zadužbini Studenici.

Crkveni kalendar pored imena Svetog Simeona navodi – „Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi“ i to verovatno najbolje opisuje zašto se pretpostavlja da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan lik ovog svetitelja. Posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu. Slavi se kao krsna slava.

O imenu Stefan

Nemanjići su najpoznatija srednjovekovna srpska dinastija koja je vladala ovim prostorom više od dva veka. Ime je dobila po svom osnivaču Stefanu Nemanji, koji je bio veliki župan Raške i vladar koji je udario temelje stvaranja moćne srpske države u srednjem veku. Dinastija je dala jedanaest vladara, od kojih je poslednji bio car Stefan Uroš V, poznat i kao Nejaki. Vladali su Srbijom od 1166. do 1371. godine, piše Istorijski zabavnik.

Prvi koji je, svesno ili nesvesno, započeo ovu tradiciju zapravo je bio Stefan Nemanja. Vladika Nikolaj Velimirović navodi da ime Nemanja, iako biblijsko, nikada pre nije bilo upotrebljeno među hrišćanskim Srbima, a svakako ne među onim uglednijim – prinčevima, županima i vojvodama sve do doba Stefana Nemanje.

Njegovo lično ime bilo je Nemanja i kao takav se navodi u mnogim pisanim izvorima onog vremena. Ime Stefan u smislu kako ga je upotrebljavao osnivač dinastije, a kasnije i svi njegovi potomci, zapravo je jedna vrsta titule i u prenosnom smisu znači kralj/vladar.

Stefan je muško ime grčkog porekla. Dolazi od reči “Stephanos” što znači „venac, kruna“. Stefan je zapravo „onaj koji je krunisan, koji je ovenčan“. Ovo ime nosili su mnogi evropski kraljevi – engleski, mađarski i poljski, a nakon Stefana Nemanje i svi njegovi potomci, naslednici srpskog prestola.

Svi oni su, pored vladarskog imena Stefan, imali i lično ime – Stefan Prvovenčani (puno ime mu je zapravo bilo Stefan Nemanja II), Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uroš I, Stefan Dragutin, Stefan Uroš II Milutin, Stefan Vladislav II, Stefan Uroš III Dečanski, Stefan Uroš IV Dušan, i Stefan Uroš V. Ime Stefan dodavali su u čast osnivača dinastije, tradicije, ali i simbolične potvrde njihovog prava da vladaju.

Nemanjići se, u do danas sačuvanim pisanim izvorima, po pravilu pojavljuju potpisani samo zajedničkim vladarskim imenom Stefan, a njihova lična imena koja su dobili po rođenju, ređe su zapisivana.

Gradonačelnik Beograda sa gradonačelnikom Berna o razvoju zelenog i pametnog grada

0

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić danas je boravio u Bernu, u okviru zvanične posete Švajcarskoj, i tom prilikom se sastao sa gradonačelnikom Alekom fon Grafenridom.

Zvaničnici su se osvrnuli na dugogodišnju saradnju i prijateljske odnose između dva grada.

– Naše odnose karakteriše uzajamno poverenje i poštovanje, što je formalizovano potpisivanjem Sporazuma o saradnji i prijateljstvu između Beograda i Berna. Sporazum je potpisan 2016. godine, čime je simbolično obeležena stogodišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Švajcarske – rekao je gradonačelnik.

Tokom razgovora analizirane su tačke sporazuma, njihova realizacija, ali i potencijali za unapređenje u kontekstu dalje saradnje dvaju gradova koji se, kao i ostatak sveta, suočavaju sa izazovima epidemijske situacije i klimatskih promena. Gradonačelnik Berna upoznao je delegaciju Beograda sa turističkom ponudom grada, koji je deo UNESKO porodice. Razgovarali su o načinima oporavka turizma, koji je najviše pogođen usled krize izazvanom epidemijom virusa COVID-19.

Druga tema današnjeg sastanka bila je razvijanje koncepta zelenog i pametnog grada.

– Beogradu su oduvek bila dragocena iskustva Berna, naročito u oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine. Gradonačelnik Berna mi je predstavio njihova rešenja za prečišćavanje voda, model za upravljanje otpadom i sistem reciklaže, kao i primere dobre prakse u oblasti energetske efikasnosti i održivog transporta. Ovakvi susreti su dobra prilika da razgovaramo u pravcu budućih zajedničkih projekata – rekao je Radojičić.

On je dodao da je sa gradonačelnikom Berna dogovorio uzvratnu posetu u Beogradu, gde će biti konkretizovana saradnja i započet rad na zajedničkim projektima.

– Bern je grad koji se takođe bori sa infrastrukturnim problemima u saobraćaju. Imajući u vidu da je u pitanju izuzetno stari grad, saobraćajne gužve i nedostatak mesta za parking predstavljaju probleme koji imaju veliki gradovi, ali i gradovi poput Berna – ocenio je gradonačelnik.

Kako je gradonačelnik objasnio, saradnja između dva grada je veoma značajna u pogledu razvoja modela kakve u budućnosti želimo da primenimo u Beogradu. Radojičić je istakao da je Bern u mnogim oblastima primer dobrog i efikasnog strateškog pristupa u zaštiti životne sredine.

Druga noć protesta u Beogradu – Sukobi policije i demonstranata

0

Sukob više hiljada demostranata sa policijom, trajao je preko četiri sata uz upotrebu kamenica, flaša, dimnih bombi, paleći kontejnere i kante, dok je policija odgovarala pendrecima i suzavcem.

Sukobi između policije i demostranata trajali su do ponoći, a zatim su se znatno smanjili, a policija je preuzela kontrolu osetljivih tačaka u centru prestonice.

Nakon protesta koji je počeo ispred Narodne Skupštine, protesti su se preselii na centralne ulice glavnog grada. Oko ponoći situacija se smirila.

Na protestima je izraženo opšte nezadovoljstvo Vučićevom kontrolom nad kreiranjem politika i upravljanjem krizom u Srbiji. Nezadovoljstvo građana oličeno, ne samo u odluci o policijskom času, već i zbog ukidanja mera, organizovanja izbora i dopuštanja velikih okupljanja bez socijalne distance u toku pandemije. Vučić je, kako pojedini demostranti ističu, proglasio pobedu nad korona virusom u maju i relaksirao mere mnogo brže u odnosu na ostale zemlje u Evropi, prenose mediji u Srbiji.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, na sinoćnoj konferenciji za štampu, sigmatizovao je nove nemire u prestonici, rekavši da u Srbiji nikome neće biti dozvoljeno da silom ili nasiljem preuzima vlast, bez učešća na izborima u skladu sa demokratskim pravilima. 

“Svako može mirno protestovati, ali ko izađe na ulicu samo zbog nasilja, biće procesuiran i kažnjen u skladu sa zakonom”, istakao je Stefanović.

Foto: EPA-EFE/ KOCA SULEJMANOVIC

Više desetina snimaka kruži društvenim mrežama, na kojima su zabeležene scene preterane upotrebe sile od strane policije tokom dva dana protesta. Policijski službenici su snimljeni kako palicama tuku nenaoružane demonstrante

Predstavnici civilnog sektora tvrde da su ovi slučajevi očigledan primer prekoračenja ovlašćenja, rukovodstvo policije insistira da je korišćena sila srazmerna otporu na koji je policija naišla.

 

 

Švajcarci zadovoljni: Srbija i Beograd pravi izbor

0
Foto: Namics

Otvaranje kancelarije u Beogradu i nova radna mesta za softverske inženjere u Srbiji i nagrada za najuspešnije primenjenu digitalnu transformaciju, u čijem razvoju su učestvovali i srpski stručnjaci, zabeleženi su među poslovnim rezultatima švajcarske softverske agencije Namics za 2015. godinu.

Namics je objavio rezultate o poslovanju tokom 2015, sa posebnim osvrtom na poslovanje u Srbiji u prvoj polovini 2016. godine.

U Švajcarskoj se održao na poziciji vodeće softverske kompanije. Značajan doprinos dalo je i nemačko tržište, na kom je Namics proširio svoje poslovanje i zabeležio rast od 6,5%.

Zabeleženo je i da je Namics, za šest meseci rada u Beogradu, ojačao tim za oko 30 visokokvalifikovanih stručnjaka u oblasti softverskog inženjeringa, što je u skladu sa strategijom predstavljenom u decembru 2015. godine – radna mesta za 50 inženjera u periodu do dve godine.

„Softverski inženjeri iz Srbije su pokazali da su njihovo znanje i kvalitet bez premca i da nismo pogrešili kada smo donosili odluku o tome gde će biti otvorena nova kancelarija Namicsa u Evropi. Za samo nekoliko meseci, srpski softverski inženjeri su se u potpunosti integrisali u internacionalne projektne timove i počeli da rade rame uz rame sa svojim kolegama iz Nemačke i Švajcarske”, izjavila je Ketrin Simon, direktorka Namics kancelarije u Beogradu.

Ambasador Švajcarske u Beogradu, Žan Danijel Ruh, istakao je da je tržište u Srbiji opravdalo očekivanja zbog kojih mu je Namics ukazao poverenje i odabrao Beograd za otvaranje prve kancelarije van Nemačke i Švajcarske.

„Švajcarski investitori već dugo vide Srbiju kao dobru privrednu destinaciju, a siguran sam da će ih ovi rezultati dodatno privući da dođu upravo ovde. Srpski inženjeri su pokazali ozbiljnost u pristupu poslu, a saradnja sa kolegama iz inostranstva donela im je i međunarodnu prepoznatljivost”, rekao je Ruh.

Nova pomoć Bazela Beogradu

0

Švajcarska Vlada je poslednjih 15 godina obezbedila srpskoj prestonici finansijsku pomoć od 4,2 miliona švajcarskih franaka za donaciju tramvaja i tramvajskih prikolica. Pored toga ova donacija podrazumeva i remont doniranih tramvaja, donaciju veće količine rezervnih delova, ali i tehnipku obuku za osoblje i vozače.

– Beograd je od Bazela ovih dana dobio još 16 polovnih tramvaja, a za nekoliko dana transportuje se železnicom još 12 tramvaja i 10 tramvajskih prikolica, kao i 100 tona rezervnih delova za ova vozila. Tramvaji su veoma dobro očuvani i uz redovno servisiranje mogu da se voze narednih 15-20 godina i deo su amortizovanog voznog parka dva bazelska javna prevoznika BVB (Baselverkers Betriebs) – zelene boje i BLT (Baselland Transport) – žuto-crvene boje – kaže Vinčo Trajanov, Makedonac poreklom iz Strumice.

Ovo je nastavak pomoći koja je od švjacarskog Ministarsta privrede (SECO) i ova dva bazelska javna preduzeća namenjena Boegradu. Od 2001. godine kada je priv zeleni tramvaj iz Bazela stigao za Beograd, do sada je otišlo 74 vozne jedinice (38 tramvaja i 36 tramvajskih prikolica).

Beogradski GSP ovom najnovijom donacijom dobija tramvaje, prikolice, kao i rezervne delove za njih u vrednosti od 1,5 miliona švajcarskoh franaka. U pitanju je 16 zglobnih tramvaja “duvag” i 13 zglobnih tramvaja tipa “šindler”, kao i još jedno vozilo koje donira firma BLT.

Procenjena vrednost tramvaja je 20.000 franaka po vozilu, dok su prikolice 8.000 franaka. Zahvaljujući najnovijoj donaciji, oko 30 procenata tramvajskog saobraćaja u Beogradu obavljaće se vozilima koje je donirao Bazel.

Bern postao grad-prijatelj Beogradu

0

Mali je nakon potpisivanja rekao da Sporazum podrazumeva saradnju u oblasti urbanog razvoja i planiranja, ekonomije, kulture, sporta, turizma.

On je poručio da nikada ne treba da prestane saradnja sa glavnim gradovima Evrope i sveta od kojih nešto može i treba da se nauči.

„Na ovaj način pokazujemo koliko je grad Beograd važan. Nama je saradnja sa glavnim gradovima regiona, Evrope i sveta veoma važna“, istakao je Mali i podsetio da su prošle godine potpisani sporazumi o saradnji sa Moskvom i Pekingom.

Gradonačelnik Beograda je ocenio da Beograd potpisivanjem sporazuma pokazuje da je glavni grad Srbije, ali i najveći politički, ekonomski i kulturni centar regiona.

Navodeći da se između Beograda i Švajcarske obavi skoro 30 letova nedeljno, on je rekao da je to veliki dokaz da postoje poslovni i turistički interesi za putovanje između dve zemlje.

„Na nama je samo da nađemo način da više sarađujemo, da budemo atraktivniji za turiste iz Švajcarske i na tome treba da radimo, a ovaj sporazum će tome sigurno i doprineti“, naglasio je Mali.

Čepet je podsetio da je ove godine – 100 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Švajcarske.

Reljef u bronzi u čast Arčibalda Rajsa u Holu Doma Vojske Srbije

0
Rodolphe Archibald Reiss

Od 15. septembra pored bareljefa sa likovima Nadežde Petrović, DJordja Vajferta i Jovana Dragaševića naćiće se obeležje u bronzi posvećeno Arčibaldu Rajsu “vojniku pravde, istine i prava“.

Ovim dogadjajem, čiji je pokrovitelj Inicijativni odbor “U ime sećanja na dr Arčibalda Rajsa“, simbolično odajemo počast velikom prijatelju Srba tačno na stogodišnjicu njegovog učestvovanja u odstupanju srpske vojske i naroda preko Albanije.

Arčibald Rajs, istaknuti kriminalista praktičar i svetski ekspert, naučnik, univerzitetski profesor i humanista, svojim požrtvovanim radom i ljubavlju višestruko je zadužio srpski narod.

Kao ratni izveštač sa najopasnijih mesta informisao je javnost o masovnim ratnim zločinima nad srpskim življem i kršenju medjunarodnog prava; obavljao uvidjaje u mestima kroz koja je prolazio i lično se angažovao u pomoći srpskim izbeglicama i zbrinjavanju srpske siročadi.

Sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji, nakon Velikog rata trajno se nastanio u Beogradu, gde je i nastalo njegovo čuveno delo “Čujte Srbi“, svojevrsni amanet u kome je na jedinstven način sa puno poštovanja, divljenja i ljubavi, govorio o vrlinama srpskog naroda i hrabro i iskreno, kako samo pravi prijatelj može, ukazao na naše mane.

Na svečanosti povodom otkrivanja reljefa u bronzi posetiocima će se obratiti zamenik direktora Medija centra “Odbrana“ potpukovnik Zoran Krupež, vojni ataše Švajcarske pukovnik Lars Vejlstrup, koji će i otkriti spomen-obeležje.

Nakon toga sledi program u kome učestvuju Hor “Braća Baruh“, vokalna solistkinja Svetlana Stević Vukosavljević, prodekan za nastavu Kriminalističko policijske akademije prof. dr Milan Žarković, jedan od priredjivača knjige “Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta“ Milan Starčević i glumac Ljubivoje Tadić u monodrami “Čujte Srbi“.

David Laufer – Paradoksalni Beograd

0

Posmatrano iz Zapadne Evrope, Beograd je kliše, iluzija iz Kusturičinih filmova. Zamišljamo trube, kalašnjikove, pijance, razvaljene automobile i guske koje šetaju po dnevnoj sobi. Filmadžija je svojoj kanskoj publici dao ono što je publika želela da vidi. Ova optička varka bila je jednostavna, jer nije lako razotkriti Beograd i Srbiju.

1225689-1596230Čini se da je grad definitivno izašao iz veoma duge učmalosti. Nakon haosa 90-ih godina sledio je trenutak snažne demokratske nade, početkom 2000. Čitavo društvo uskomešalo se zahvaljujući novim idejama i fantastičnim projektima. Premijer Zoran Đinđić bio je briljantno obrazovan, evropski državnici bili su mu prijatelji i poštovali su ga. Odlučio sam da živim u toj košnici zarazne žestine i da radim kao savetnik za komunikacije srpske demokratske vlade. Ove nade i ova dinamika uništeni su 12. marta 2003, kada su Zorana Đinđića ubili nostalgičari diktature. Tada sam otišao.

Deset godina je Beogradu bilo potrebno da povrati svoje boje. Deset godina tokom kojih su Beograđani preživeli niz razočaranja u razorenoj ekonomiji. Bilo kako bilo, čini se da je sve ponovo moguće. Jednostavno, ljudi su oprezniji i ciničniji nego pre deset godina. Privreda je ipak ojačala, gradske fasade se doteruju, infrastruktura se obnavlja između ostalog zahvaljujući Rusima, Beograd, koga je nekada trebalo izbegavati, sada je postao novi eldorado za investitore i umetnike. Tu sam dakle odlučio da se vratim, što zbog zamora od lažnog helvetskog spokoja, ali i zato što sam i dalje bio opčinjen ovim gradom. Nisam se razočarao.

Centar Praga i Rima idilični su i do te mere sređeni da biste pomislili da ste u nekom dekoru kakve kockarnice Las Vegasa. Glavni grad Srbije nema tu trenutnu privlačnost ovih metropola slavne prošlosti, koju trošite „Izidžetom“ za jedan vikend. U Beogradu nema prošlosti. Turistički vodič koristan je koliko i prazan novčanik u Sent Moricu.

Po opštim estetskim kriterijumima, Beograd je među najružnijim evropskim metropolama. Međutim, po nekim drugačijim kriterijumima, Beograd se može smatrati najlepšom evropskom metropolom. Doduše, ako imate 20 godina i planirate da se napijete za male pare, sasvim je moguće da će vas Beograd razočarati.

Sve se može zamisliti na ovoj lokaciji gde su od praistorije prošli Rimljani, Osmanlije i Austrougarska. Problem je u skoro neprekidnom nizu razornih konflikata tokom XX veka. Grad se pruža na obalama Save, koja teče iz Slovenije a u Beogradu se uliva u Dunav. Na istorijskom brdu, južno od Save, možemo videti zanimljive ruševine. Ipak, i najveća palata ne bi izdržala poređenje sa nekom zgradom iz doba Napoleona III. Ogromna Crkva Svetog Save, prekrivena belim mermerom, srećom je jedini predstavnik dubajsko-vizantijskog stila. Na severnoj obali Save nalazi se Novi Beograd, ravnica koju je Tito naselio, nalik na šahovsku ploču sa ogromnim bulevarima oivičenim kilometrima sivih poluga.

Beograd je ipak nešto drugo. Godine izolacije i nestašica ipak su donele nekakvu prednost. U dobru i zlu, u Beogradu žive Beograđani. Beograđani su duša i ukras svog grada. Zaustavite se pred nekom od buržujskih zgrada u centru grada i pročitajte prezimena iznad zvona: sve sami Petrovići i Markovići. Velike metropole možda su kulturološki diversifikovane, raznolike, ali su zasigurno izgubile svoj karakter. Zatim, Beograđani su pristupačni i radoznali. Ako su iole studirali, obratiće vam se na prefinjenom francuskom. U suprotnom, od taksiste do studentkinje, preko konobara ili pekara, svi ili skoro svi govore engleski.

Beograđani vole svoj grad i ponose se njime, ali svi maštaju da ga napuste. Čikago je drugi srpski grad posle Beograda. Takođe postoje značajne srpske zajednice u Sidneju, Stokholmu, Cirihu, Londonu i Njujorku. U ovom gradu, gde je, prema zvaničnim i vrlo nepotpunim statistikama, prosečna plata 500 evra a nezaposlenost oko 20 odsto, žitelji su u srodstvu sa čitavom Evropom, Amerikom i Australijom.

Beograđani se halapljivo hrane tim intenzivnim razmenama i snovima. Zarobljeni u zemlji koja je još uvek ozloglašena, mladi se ničega ne plaše. „Ne mogu ništa da izgubim“, uz osmeh mi je rekao fotograf od 24 godine objašnjavajući mi da želi da živi od svoje umetnosti u Londonu, jer tamo je već izlagao. Mladi Beograđani, violinisti, programeri, inženjeri, zubari, plesači, u čitavom svetu su u vrhu svoje profesije.

U Beogradu možemo sresti mnogo stranih mladih umetnika i preduzimača. Privlači ih jeftin život, tržište koje napreduje i kulturni život koji je naučio da se snalazi mimo institucija. Prisustvovaće najnovijem programu Boba Vilsona ili Tomasa Ostermajera, britanskoj stend ap komediji, koncertu pevačice Pink – ili ogromnoj vojnoj paradi u čast posete Vladimira Putina.

Ove razmene nisu pojava novijeg datuma. U razgovoru sa penzionerima slušao sam priče o Iranu, Kini, Keniji, Sjedinjenim Državama ili čak Severnoj Koreji, gde su ti ljudi decenijama radili ozbiljne poslove. Oni koji su se vratili postavili su osnove novonastale buržoazije. Oni koji su pak ostali u inostranstvu razvili su sindrom dijaspore iz čitavog sveta, koji se sastoji u kompenzovanju tuge i osećaja krivice što ne dele majčinsku sudbinu, još jačim nacionalizmom i iredentizmom od Srba iz Srbije. Tako je sadašnji pretendent na presto, princ Aleksandar Karađorđević, uspešniji kod sunarodnika u inostranstvu nego u Beogradu, gde ga smatraju simpatičnom ali beskorisnom relikvijom.

Za razliku od Švajcaraca, Srbi odlično znaju ko su i odakle potiču. Nisu ponizni, ali ni drčni. Stara frizerka, kojoj sam komentarisao da mi se čini da zemlja izlazi iz krize, odgovorila je: „Znate, gospodine, u Srbiji je pogoršanje uvek moguće.“ Ova narodna mudrost vredi za čitavu planetu, ali su u Beogradu ljudi verovatno svesniji toga nego u drugim delovima Evrope.

Naravno, u ovom kazanu od dva miliona stanovnika, nisu svi ljubazni. Oni koji vam seku put brzinom od 170 km na sat na gradskim bulevarima, oni koji urlaju kada govore, oni koji vređaju i kamenuju prosjake, i takvi žive u Beogradu.

Činjenica je da ovde ljudi nisu najljubazniji, ne poštuju formu, ne smeškaju se sa glavom sagnutom u stranu. Ali Beograđani su zadržali snažan smisao za spontanost u svakom mogućem obliku.

Baš zato je Beograd jedna od najuzbudljivijih prestonica Evrope. Prošlost i lekcije iz estetike zatrpani su pod ratnim pepelom, te sada treba izmisliti sadašnjost i budućnost, bez predubeđenja i kompleksa. Preostali su samo ljudi, Beograđani koji prosipaju crni humor, veseli i uslužni, ponosni na sebe ali bez ikakvih iluzija o sebi. Preostaje samo bezbroj terasa prenatrpanih osmanlijskim dokoličarima, miris pečenih paprika u septembru i uglja početkom decembra, vreli vetar koji prži ulice u julu, i prelepe devojke.

Autor je ovaj tekst objavio u listu „Le Temps“ iz Ženeve i ponudio Danasu da ga objavi za srpske čitaoce.



Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope

0

BEOGRAD — Treći samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kao i zvanična poseta kineskog premijera Beogradu od izuzetnog su značaja za Srbiju, ali i zemlje regiona, ocenjuju u razgovoru za Međunarodni radio Srbija Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i Milorad Denda, novinar i dugogodišnji izveštač iz Kine.

Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope omogućava Beogradu i Srbiji da se predstave kao dobri domaćini i zemlja koja ima dugu tradiciju dobrih odnosa sa Kinom još od 1978. godine do danas, kaže profesor Predrag Simić. Takođe, razgovori o kineskim ulaganjima u regionu mnogim zemljama će pružiti priliku da svoje veze učvrste, napominje Simić, navodeći kao primer to što Srbija i Mađarska, kao i Srbija i Crna Gora, zajednički konkurišu za kineska sredstva za kompatibilne projekte u regionu. Kako dodaje, vrlo značajan događaj je i poseta Li Kećijanga – prva poseta jednog kineskog premijera Beogradu posle više od 30 godina.

“Međutim, treba biti sasvim realan, jer Beograd odmah posle Nove godine čekaju neki dosta gorki zalogaji, kao što je nastavak pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma, bez kojih neće biti otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Takođe, treba upozoriti da Kina ne dolazi sa investicijama, nego sa povoljnim kreditima, što ni za Srbiju, a i neke druge zemlje, već prezadužene, ne ostavlja mnogo prostora za nove kreditne aranžmane. Verovatno će domaćini pokušati u pregovorima sa Kinezima da dođu i do nekih drugih formula finansiranja, kao što su koncesije, prema kojima Kina do sada nije imala mnogo afiniteta”, kaže Simić.

Ovakvi samiti, dodaje Simić, Kini treba da omoguće da čvršće stane na tlo Evrope i da iz ovog regiona, koji dobro poznaje, sa čijim zemljama je posle 1949. godine uspostavila diplomatske odnose, nastupi na čitavom evropskom tržištu. Treba konstatovati da se radi o izuzetno važnom događaju, ali i biti oprezan kada su u pitanju procene njegovih dometa i moguće reakcije EU, zaključuje Simić.

Milorad Denda ocenjuje da su Samit i zvanična poseta kineskog premijera Srbiji velika privilegija i velika šansa za Srbiju, jer je reč o saradnji sa najmnogoljudnijom, a uskoro i ekonomski najjačom zemljom sveta. Na geopolitičkoj mapi sveta Kina je jedan od najvažnijih aktera, kaže Denda.

“Ta činjenica je već dovoljna da ukaže na značaj i Samita i dijaloga Srbije i Kine. To je šansa za Srbiju, jer joj se pruža mogućnost da dogovorima u obostranom interesu da snažan impuls svom ekonomskom razvoju, toliko neophodnom u ovom njenom razvojnom trenutku. Ekonomski jača Srbija će svakako imati i značajniju međunarodnu poziciju, pre svega u regionu”, ističe Denda.

Srećan je, takođe, sticaj okolnosti da je ovog puta geografski položaj Srbije njena prednost, jer se nalazi upravo na pravcima kineskog transportnog povezivanja sa Evropom, sa izlaskom Kine na ova tržišta, dodaje Denda.

“Reč je o dugoročnoj inicijativi Kine, o realizaciji takozvanog “kineskog puta svile”, što jasno asocira na kinesko trgovinsko povezivanje sa Evropom u Srednjem veku. Tim putem, koji će imati svoj kontinentalni deo preko centralne Azije i centralne Evrope, i svoj pomorski deo od grčih luka prema centralnoj i južnoj Evropi, Kina obezbeđuje najbrži put do evropskog tržišta. Kao važan segment tog puta, Srbija sebi obezbeđuje značajnu ulogu u ovom infrastrukturnom, ekonomskom, ali i geopolitičkom poduhvatu. Sreli su se u, nadajmo se, plodotvornom rezultatu ovaj interes Kine i želja 16 zemalja regiona da razviju svoje infrastrukturne potencijale, istovremeno gladne novca za investicijama, koji u Evropi nedostaje, pogotovu posle ekonomske krize 2008. godine”, kaže Denda, dodajući da svi projekti o kojima je bilo reči na skupu treba da doprinesu ekonomskom rastu ovih zemalja i, naravno, Srbije.

Sama činjenica da se skup održava u Beogradu uveliko označava Srbiju kao jednog od važnih aktera u velikom poduhvatu razvijanja saradnje sa Kinom, dodaje Denda. Napomenuvši da je kineski premijer na Samitu više puta istakao da se Kina zalaže za jačanje Evrope i jak evro, naš sagovornik ocenjuje da to treba shvatiti i kao kinesko zalaganje za jačanje multipolarnog sveta u kome bi Evropa bila jedan od važnih polova. Želja Kine je da Evropa bude jača, pa time i nezavisnija u odlučivanju, smatra Denda. Kina odbija kritike da njena saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope može biti štetna za EU, jer smatra da upravo ta saradnja može biti samo stimulans razvijanju kineskih odnosa sa Unijom, pošto doprinosi i ekonomskom jačanju pomenutih zemalja, kako članica EU, tako i onih koje idu putem evrointegracija, zaključuje Denda.

Suzana Mitić

Oslikavanje Hrama Svetog Save

0

rep-hram-MALAABEOGRAD —  Radovi na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save u Beogradu biće završeni do 2022. godine, a izvodiće ih više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije. Vrednost radova biće veća od 30 miliona evra, a sredstva će obezbediti donacija Vlade Rusije po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.

Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu, biće prekriveno 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova Hrama Svetog Save. Radovima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije. Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda, dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije.

rep-hram-MALANa ovom skupu, srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti , doneta je odluka da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.

Radovi pod svodovima Hrama Svetog Save trajaće osam godina, a neimari koji se prihvate izrade mozaika u najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, imaće veoma težak zadatak, da kamen po kamen, na gotovo 17.000 kvadratnih metara, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Planirano je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta, a da unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, bude podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.

rep-hram_620x0Kao uzor za završtak Hrama Svetog Save, uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija, tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.

Srpsko-ruska komisija je odlučila da unutrašnja dekoracija Hrama prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma, a pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi.

Tihana Pavićević

 

12Stranica 1 od ukupno 2

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.