Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora

Reuters/Robin van Lonkhuijsen/Pool

Od 11 tačaka optužnice, Karadžić je oslobođen optužbe po jednoj tački optužnice, za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, a osuđen je za ostalih 10 tačaka, od kojih jedna uključuje genocid u Srebrenici.

Sudsko veće proglasilo je Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, ali nije utvrdilo da je na teritorijama opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, počinjen genocid.

Veće je, međutim, utvrdilo da su ratni zločini počinjeni u tim opštinama, u periodu od 1992. do 1995. bili koordinirani, i da za njih postoji odgovornost rukovodstva Republike Srpske. Veće je, na osnovu iznetih dokaza, utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva u pomenutim opštinama.

Sudsko veće je takođe utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civilno stanovništvo i širenje terora tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. godine.

Veće je zaključilo da bivši predsednik RS snosi individualnu krivičnu odgovornost za krivično delo uzimanja talaca kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

9. januar, Dan Republike Srpske

Republika Srpska obeležiće danas 9. januar, Dan Republike i krsnu slavu svetog arhiđakona Stefana, svetom arhijerejskom liturgijom i slavskim obredom u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, a svečanosti će prisustvovati srpski premijer Aleksandar Vučić i članovi Vlade Srbije.

Nakon toga, predviđena je Svečana akademija u Sportskoj dvorani „Borik“, kao i svečani prijem u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske.

U mnogim opštinama širom RS i u Banjaluci već u petak je počelo obeležavanje Dana RS i krsne slave Svetog Stefana.

Pod motom „Zavjet slobodi“ ovaj dan će prvi biti obeležen i na Palama, a svečana akademija biće održana danas u banjalučkoj dvorani Borik i njoj će.

Ove godine, međutim, Dan Republike Srpske, koji je ustanovjen još 9. januara 1992. obeležava se u atmosferi napetosti između dva entieta BiH, mozda najvećoj od uspostavljanja mira i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ali i uz protivljenje međunarodnih predstavnika u BiH.

Na inicijativu bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, Ustavni sud BiH doneo je odluku o neustavnosti obeležavanja 9. januara kao Dana RS, ali je RS tu odluku odbacila.

Današnje svečanosti počeće Svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, a služiće je patrijarh Irinej, koji je poručio da RS de fakto postoji legalno i legitimno.

Scenario za svečanu akademiju potpisao je reditelj Emir Kusturica, koji je poručio da RS mora da ima svoj dan.

I akademik Matija Bećković govoriće na svečanoj akademiji, a za banjalučki Glas Srpske rekao je da Srpska mora nastaviti da obeležava svoj dan, svoju krsnu slavu Svetog Stefana, koji uvek pada na treći dan Božića.

Odnosi RS i Srbije su zaista dobri, efikasni i lišeni bilo kakvih podela, izjavio je Tanugu predsednik RS Milorad Dodik, uoči obeležavanja Dana RS, kojem će prisustvovati premijer Srbije Aleksandar Vučić i članovi Vlade Srbije.

Dodik je istakao da je dolazak srpske Vlade u Banjaluku, na čelu sa njenim premijerom, veoma dobra vest i da je na tome zahvalan.

Prema njegovim rečima RS je „zagledana“ u Srbiju, slavi i voli njene praznike i uspehe, i to RS doživljava kao svoj sastavni deo, kao deo svog bića i identiteta.

Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić kaže da nema dileme da Srpska treba da nastavi da slavi svoj dan, bez obzira na odluku Ustavnog suda.

„Srbi će slaviti 9. januar isto kao što građani Federacije BiH slave 1. mart, iako se taj dan nama ne sviđa, ali mi ih ne osporavamo“, rekao je Ivanić.

Obeležavanje Dana Republike Srpske biće u bojama srpske trobojke, po gradu su postavljeni bilbordi na kojima piše „Slavimo Republiku“, a na ulicama se traži „zastavica više“ bilo da je od papira ili od satena. Za cenu se ne pita.

Inače, obeležavanje Dana Republike Srpske u Banjaluci pratiće više od 100 akreditovanih novinara, snimatlja I fotoreportera.

Odluku Ustavnog suda BiH o neustavnosti obeležavanja 9. januara kao Dana Republike Srpske jednoglasno su odbacili predsednik Milorad Dodik, Narodna skupštia tog entiteta i opozicije.

Dodik je poručio da datum kada se obeležava Dan RS „ne može ukinuti nijedan sud u BiH, pa ni Ustavni sud, niti bilo kakva voluntaristička volja bilo kojeg pojedinca ili bilo koga u Sarajevu“.

„Nemoguće je ukinuti Dan Republike Srpske jer postoji samo jedan dan kada je formirana Srpska, a to je 9. januar“, izričit je bio Dodik istakaši da je „Ustavni sud BiH više političko nego pravno telo“.

Da Srpska treba da slavi svoj dan uveren je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a premijer Vučić poručio je da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, ali da i svojom politikom čuva integritet BiH i integritet entiteta Republike Srpske unutar BiH.

S obzirom da će prisustvovati obeležavanju Dana RS, a da su tim povodom učestala poslednjih dana novinarska pitanja Vučić je za Radio Slobodna Evropa izjavio: „Saslušajte to što ću da kažem u Banjaluci, u Republici Srpskoj, i molim vas da posle toga donosite svoj sud“.

Republika Srpska, prvobitno nastala kao Srpska Republika BiH, proglašena je 9. januara 1992. godine i predstavljala je politički oblik borbe Srba da sačuvaju identitet, kulturu i nacionalna prava u BiH u osvit razbijanja socijalističke Jugoslavije.

Dejtonski sporazum doneo mir, ali ne i političko rešenje

„Sama činjenica da su svi potpisali u Dejtonu i ostali pri tome, ukazuje da sporazum nije bio nametnut. Zbog toga deluju neuverljivo priče u medijima da je Alija Izetbegović uslovno prihvatio sporazum, jer mu je obećano da će Republika Srpska biti ukinuta“, rekao je profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka Nenad Kecmanović.

Kecmanović je na tribini Foruma ZFD i nedeljnika Vreme, podsetio da su svi prethodni sporazumi propadali, jer je jedna strana odbijala da ih potpiše, nekada i dve strane.

Kecmanović je ocenio da je Dejtonski mir doneo mir, ali ne i političko rešenje.

„Potpuno je pogrešno i neprihvatljivo razdvajati te dve stvari. Ljudi nisu počeli da pucaju jer im je tako došlo, već zato što tri strane nisu mogli da dodju do potičkog rešenja. Isto tako rat je prošao, jer se došlo do rešenja“, rekao je Kecmanović.

On je naveo da su velike sile, da bi lakše ostvarivale svoje interese, svesno ostavile mogućnost da „duh Dejtona“ svako tumači kako hoće.

Urednik BIRN-a u BiH Srećko Latal rekao je da je sporazum iz Dejtona ponudio interesantnu kombinaciju mehanizama, koji je svakoj strani garantovao ono što im je bilo najbitnije.

„Srbi su dobili Republiku Srpsku, Hrvati kantone, a Bošnjaci celovitu BiH sa mogućnošću povratka multietničnosti kroz povratak izbeglica“, rekao je Latal i ocenio da sporazumom svi dobili mogućnost za novi početak.

Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH potpisan je 14. decembra 1995. godine. Njega su u Parizu potpisali tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović.

Sporazum je prethodno zaključen 21. novembra 1995. u američkoj vojnoj bazi Rajt-Peterson u Dejtonu u Ohaju.

Čiji je pasoš „najjači“ u regionu?

Sledi Crna Gora sa 98 država, Makedonija sa 101 državom, Bosna i Hercegovina – 94, Albanija – 91 i Kosovo čiji državljani mogu bezvizno putovati u 41 državu.

Vodeće zemlje su Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, dok grupu najslabije rangiranih zemalja čine Mijanmar, Južni Sudan, Solomonska Ostrva, Palestinske teritorije, Sveti Toma i Princip.

Indeks pasoša je interaktivni alat, koji skuplja, prikazuje i rangira pasoše sveta. Pruža uvid u “moć pasoša”, odnosno, broj zemalja u koje se pasošem može bezvizno putovati ili dobiti viza nakon dolaska, prenosi RTCG.

Odbijen zahtev za prijem Kosova u UNESCO

Foto: Hazir Reka/Reuters Pictures

Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) odbilo je zahtev za prijem Kosova u tu organizaciju.

U glasanju su učestvovale 142 zemlje, za su bile 92, protiv 50, a uzdržanih 29.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova, kako prenosi B92, su Brazil, Kina, Španija, Rusija, Indija, Kazahstan, Belorusija, Palestina, Severna Koreja, Slovačka, Urugvaj, Venecuela, Bahrein, Indonezija…

Uzdržani su, između ostalih, bili Bosna i Hercegovina, Kolumbija, Grčka, Nigerija, Peru, Poljska, Rumunija, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Belgija, Francuska, Kanada, Bugarska i Belize, Irska, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Novi Zeland, Portugal, Češka, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora…

Predlog za prijem Kosova je prethodno obrazložen uz objašnjenje da nije u pitanju glasanje za priznanje Kosova kao države ili za ulazak u UN, već zahtev da se „građanima Kosova omogući pristup kulturnim vrednostima i obrazovanju“, kao i da se „na kraju podrži misija Uneska“.

Na drugoj strani, ponovljeno je da bi prijem Kosova u Unesko značio politizaciju te organizacije, kao i kršenje međunarodnog prava.

Dačić: U interesu nam je što organizovanija dijaspora

Beograd, 23. oktobra 2015. - Drzavni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Sasa Mirkovic govori na konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu koja se odrzava u prostorijama Udruzenja novinara Srbije. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bk

Interes Srbije je da ima što bolju i organizovaniju dijasporu i zato je važno da na vreme definišemo, ne samo strategiju, već i alate da bismo to postigli, poručio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Dačić je na šestoj konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu konstatovao da, kada je reč o brojevima, srpska dijaspora nije velika u odnosu na dijasporu nekih drugih zemalja, ali da u odnosu na broj stanovnika Srbije to čini znatan broj.

“Ako pođemo od procene da u inostranstvu živi oko tri ili četiri miliona građana srpskog porekla, shvatamo da trećina našeg naroda živi van granica Srbije i to pokazuje koliko je značajna naša dijaspora”, rekao je Dačić.

Dodajući da je Srbija ustavom dužna da štiti prava i interese svojih građana u inostranstvu i unapređuje odnos između dijaspore i matice Dačić je podvukao da je unapređenje informisanja dijaspore putem elektronskih medija definisano kao važan instrument za očuvanje srpskog jezika i identiteta.

To je važno u ovom trenutku kada uticajni predstavnici dijaspore mogu da daju doprinos na zaštiti prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da to pomogne da se odupremo svojatanju srpskih spomenika od onih koji nisu želeli da tamo bude Srba, a kamoli tragova njihovog postojanja, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u vreme digitalnih tehnologija ohrabrujuće je to što se informatičko umrežavanje uveliko odvija u okviru onlajn zajednice dijaspore u koju su uključeni i naučnici i biznismeni i studenti i sportisti…

“Samo složno možemo savladati predstojeće izazove i osigurati našem narodu mesto u savremenom svetu koje svojim civilizacijskim dostignućima zaslužuje i tome treba posvetiti maksimalnu pažnju”, poručio je Dačić.

On je istakao značaj što bolje organizovanosti dijaspore i što većeg njenog uticaja.

“Za to nije ključna samo brojka, jer ima zemalja gde možemo i bolje da se organizujemo, gde Srbi mogu da uđu u parlament te zemlje”, rekao je Dačić.

On je kao primer naveo boravak u Australiji gde je upoznao predstavnika parlamenta te zemlje koji je poreklom iz Bosne i Hercegovine, iako “Srba ima deset puta više”.

Mirković: Država najveći finansijer srpskih medija dijaspore

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je danas da je država najveći finansijer srpskih medija u dijaspori, dok su predstavnici medija poručili da bi ta izdvajanja trebalo povećati.

Kako je podsetio Mirković podrška Ministarstva kulture dijaspori obezbeđuje se konkursima koji se raspisuju jednom godišnje, kao i da je dosta toga učinjeno i donošenjem tri medijska zakona pre 15 meseci.

“U dva je definisano da je informisanje Srba u dijaspori i regionu jedna od važnijih stvari koje treba da budu podržane i u kojem se prepoznaje javni interes koji zastupa Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja”, rekao je Mirković.

Ove godine Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo kulture postalo je najveći donator u sferi informisanja u domenu podrške onim projektima koji promovišu javni interes, rekao je Mirković.

“To je nešto o čemu smo samo mogli da sanjamo samo pre nekoliko godina i mislimo da će se ta suma uvećati naredne godine”, rekao je Mirković.

Prema njegovim rečima, u domenu sektora informisanja ukupno je podneto 37 aplikacija, od kojih je 29 podržano.

“Ukupni budžet ove godine iznosio je 18 miliona dinara, što je 20 odsto više nego prethodne godine”, rekao je Mirković.

Mirković je dodao i da se ove godine prvi put u konkursnim komisijama u domenu projektnog sufinansiranja nalaze i predstavnici novinarskih udruženja što je, kako je istakao, veliki napredak.

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović izjavio je da država mora da poveća sredstva za finansiranje medija u dijaspori.

On je naveo da se mediji u inostranstvu, finansiraju prosečno na godišnjem nivou sa 330 hiljada evra, a da se oko 30 miliona dinara izdvaja za programe nacionalnih manjina u zemlji.

„Država mora da pronađe način da pomogne novinare i medije u dijspori i reonu. Sadašnja sredstva nisu dovoljna“, smatra Brajović.

Zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije Miodrag Linta istakao je da je najbolji položaj medija u Rumuniji, a da najteži u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Kao primer, on je naveo radio „Dunav“ koji 24 godine postoji u Vukovaru i sada se nalazi pred gašenjem, jer nemaju dovoljno sredstava.

„Država mora da pomogne medije u regionu, u pitanju je opstanak našeg naroda koji se sve više iseljava iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u Republiku Srpsku i Srbiju“, zaključio je Linta.

Zabranjen ulaz u Hrvatsku sa srpskim pasošem

Izveštač Tanjuga javlja da su neka vozila i autobusi posle ponoći vraćeni sa graničnog prelaza Bajakovo u Srbiju. Televizija Nova prenosi izjavu hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Ranka Ostojića da je u Hrvatsku zabranjen ulaz putničkih automobila i autobusa srpskih registracija.

Autobus „Laste“ na liniji Beograd–Banjaluka koji ima beogradske registarske oznake vraćen je sa Bajakova oko 1.30, a putnici su rekli Tanjugu da ih nisu pustili u Hrvatsku.

„Kada smo došli na granicu, vratili su nas sa obrazloženjem: ‘Ne može srpsko vozilo, niti srpski pasoš da prođe u Hrvatsku ni na jednom prelazu'“, rekla je putnica Draginja Živanović iz Smedereva koja je sa sestrom pošla u Bosansku Gradišku.

Ona dodaje da šofer hoće da se vrati za Beograd, ali da putnici insistiraju da se još zadrže na prelazu Batrovci očekujući da će možda uspeti da prođu.

Radovan Galić koji je sa suprugom pošao iz Grocke na sahranu u Hrvatskoj rekao je takođe da su im hrvatski graničari poručili da „svi sa srpskim pasošem, kao i sve što je srpsko ne može da uđe nijednim prevozom u Hrvatsku“.

Boško Bjelošev kaže da je australijski državljanin i da ne može da nastavi put za Banjaluku, jer je autobus vraćen.

„Trebalo bi da zovem australijsku ambasadu da vidim šta ću ja ovde nasred puta. Da li treba da idem pešice za Banjaluku“, kaže ovaj putnik.

Posle početka primene mera Vlade Srbije prema Hrvatskoj, u tu zemlju onemogućen je ulaz svima koji imaju srpski pasoš, a neka vozila i autobusi su posle ponoći vraćeni sa graničnog prelaza Bajakovo.

Inače, nezadovoljne kamiondžije iz Makedonije na prelazu Batrovci rano jutros su blokirale putnički saobraćaj na ulazu u Hrvatsku. Nekoliko vozača stupilo je u štrajk glađu jer, kako kažu, neki od njih čekaju na granici više od pet dana, javlja izveštač RTS-a.

Kolona teretnih vozila na graničnom prelazu sa srpske strane na Batrovcima duga je 17 kilometara, a u koloni je gotovo 600 teretnih vozila iz regiona i Bliskog istoka.

Na granici dežuraju tri ekipe hitne pomoći iz Rume, Šida i Sremske Mitrovice, dok zaposleni firme „Polet“ iz Paraćina vozačima teretnih vozila dele lanč pakete i vodu.

U međuvremenu, iz Srbije se otkazuju polasci autobusa ka Hrvatskoj, dok se, prema podacima „Er Srbije“, vazdušni saobraćaj obavlja bez ikakvih problema.

Dialog Beograd – Priština, formira se Zajednica srpskih opština

Foto: Beta/EU

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je izjavio da je postignut sporazum u Briselu o formiranju Zajednice srpskih opština, ali i o ostale tri teme, energetici, telekomunikacijama i Parku mira u Kosovskoj Mitrovici. Uzimajući u obzir okvir u kojem se srpska delegacija kretala, „postignuto više nego što je očekivano“, kazao je on.

U izjavi za RTS Vučić je rekao da će Zajednica srpskih opština imati veoma široka ovlašćenja:

„Zajednica (srpskih opština) će imati svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Ona će odlučivati o sva četiri pitanja iz briselskog sporazuma – od zdravstva, školstva, urbanog i ruralnog planiranja i ekonomskog razvoja, do toga da ćemo moći da je finansiramo iz Srbije. Nedvosmisleno se kaže da Srbija ima pravo da je finansira, bez poreza i taksi“, naveo je Vučić.

Premijer je najavio da će septembra posetiti Kosovo i svih deset opština koje će činiti buduću Zajednicu srpskih opština. To su četiri opštine na severu: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, kao i opštine Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Ranilug, Pasjane, Parteš i Klokot.

“Dogovorili smo se oko svih tema. Kao što sam morao da donosim ne lake vesti našem narodu na KiM, sad imam poruku da ne treba da brinu, garantuje im se bezbednost i i sigurnost”, kazao je on.

U vezi s telekomunikacijama Vučić je rekao da sporazum ne predviđa da se koristi pozivni broj kada se poziva sa severa Kosova centralna Srbija i obrnuto.

Kako je napomenuo premijer Srbije, sporazum o energetici je potpisan, ali bez saglasnosti oko operativno-distributivnog sistema i imovine. „Po prvi put ćemo imati i snabdevača i trgovca električnom energijom, to će biti ćerka-kompanije EPS“, rekao je Vučić.

„Nismo se dogovorili o operativno-distributivnom sistemu. Oni su pokušali da nas varaju oko imovine. Oni su napisali da smatraju da je to njihova imovina. Mi smo odmah napisali da smatramo da je to, u skladu sa Ustavom, imovina Republike Srbije“, kazao je Vučić.

Na kraju, kazao je da će otići na sever Kosova, da bi Srbima objasnio detalje sporazuma, kao i da će sporazumi vrlo brzo biti objavljeni.

Takođe, ovo znači još jednu veliku stvar za celu Srbiju a to je otvaranje poglavlja i više ne postoji ništa što stoji na tom putu, kazao je on: „Evropski put Srbije je otvoren a da pri tome, imajući u vidu okvir u kojem smo se kretali, mislim da smo postigli više i bolje nego što smo očekivali“, rekao je on.

Haos u Đevđeliji – gužve i tuče migranata

Nema pokretnih toaleta, ostaci hrane su razbacani po ulici, a trgovci gledaju kako da zarade od novonastale situacije.

U vazduhu se oseti neprijatan miris, mnogo je prašine i mušica, a nema lekara koji bi pregledali bolesnu decu, javlja reporter RTS-a sa lica mesta.

Uvođenje vanrednih vozova za prevoz migranata do Tabanovaca nije rešio problem u Đevđeliji. Na ulicama je mnogo porodica – trudnica, beba i školske dece. Danas je ka Srbiji posle više sati čekanja krenuo još jedan voz.

Tan2015-8-13_05112617_4-620x350Reporter RTS-a sa lica mesta javlja da su incidenti poput jučerašnjih mogući u svakom trenutku – tako je oko podneva na biletarnici železnice došlo do tuče avganistanskih i sirijskih migranata koji žele da kupe kartu za voz koji bi oko 17 časova trebalo da krene ka Srbiji.

I dok u Preševu migranti da bi ušli u voz moraju da imaju papir koji potvrđuje da su se prijavili kao tražioci azila, takav dokument u Makedoniji nije obavezan, a na njega se čeka između 24 i 48 časova. Potreban je, ipak, ako bi migranti da do granice dođu autobusom, pa zato i nema gužve na autobuskoj stanici.

Migranti traže od novinarskih ekipa da posreduju između njih i policije kako bi se ubrzalo izdavanje papira, ali i da zovu hitnu pomoć kako bi se pregledali bolesni. Roditelji kažu da deca imaju dijareju i visoku temoperaturu. Reporter RTS-a kaže da je, ipak, video pet radnika UNHCR-a koji su pregledali migrante.

Mnogo je ljudi na malom prostoru, temperatura je visoka, a u vazduhu se oseti neprijatan miris i ima mnogo mušica. Mnogo je nezadovoljnih, mnogo je gladnih i žednih, ali ima i onih koji dele hranu. Ekipa RTS-a videla je ostatke kutija Crvenog krsta.

Nisu obezbeđeni pokretni toaleti, mnogo je ostataka hrane koju prodaju oni koji zarađuju od novonastale situacije.

Jutros oko 4.30 migranti su za 10 minuta popunili ceo jedan voz, a policiji je trebalo sat i po vremena da 100 ili 200 ljudi izvuče iz voza kako bi kondukteri mogli da provere karte. Ista scena se očekuje i sa vozom koji pristiže u Đevđeliju.

Ružna slika na železničkoj stanici obeležila je jutro: Vlasnici stanova na stanici polivali su beton ispred zgrada kako se migranti ne bi tu okupljali.

U Đevđeliju uskoro treba da stigne još jedna velika grupa migranata.

Princ Aleksandar Krađorđević proslavio 70. rođendan

Povodom proslave 70. rođendana Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra večeras je u Kraljevskom Dvoru priređena gala večera gde su domaćini bili Princeza Katarina i njihova deca Princ Naslednik Petar, Princ Filip i Princ Aleksandar, Dejvid i Alison i unuci Amanda i Majkl. Večeri je prisustvovao veliki broj velikodostojnika iz celog sveta, predstavnika političkog, javnog i kulturnog života naše zemlje, članova Savetodavnih tela Krune i prijatelja i poštovalaca Kraljevske Porodice.

0Z5A1709m
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Kraljica Silvija od Švedske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kralj Gustav XVI od Švedske

Svojim prisustvom rođendansko slavlje uveličali su: Njihova Veličanstva Kralj Karl Gustav XVI i Kraljica Silvija od Švedske (Njegovo Veličanstvo je na čelu države Švedske), Njegovo Presvetlo Visočanstvo Princ Albert od Monaka (šef države Monako), kome je ovo prva poseta Srbiji, Njeno Veličanstvo španska Kraljica majka Sofija, Njegovo Veličanstvo bugarski Car Simeon II i Carica Margarita, Njihova Kraljevska Visočanstva Princeza Margareta od Rumunije i Princ Radu, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola Petrović Njegoš od Crne Gore, Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Rad Bin Zaid od Jordana i Princeza Majda Rad Zaid, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Ludvig od Badena, Njegovo Visočanstvo Princ Amin Aga Kan, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Ira od Furstenberga, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Nikola (sin Kraljevića Tomislava), Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Serž (sin Kneza Aleksandra Pavlovog), Njihova Visočanstva Princ Pjer I Princeza Silvija d’Arenberg, g-đica Viktorija De Silva (unuka Kraljevića Tomislava), Nj.E. g-din Dezmond De Silva.

Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima
Njegovo Presletvo Visočanstvo Princ Albert od Monaka sa domaćinima

Za mnogobrojne zvanice, koje su u Plavom salonu Kraljevskog Dvora dočekala Njihova Kraljevska Visočanstva, priređen je koktel na donjoj terasi Kraljevskog Dvora nakon čega je usledilo premijerno prikazivanje kratkog dokumentarnog filma o Prestolonasledniku. Svojim nastupom rođendansko slavlje ulepšali su Sanja Ilić  i „Balkanika“ sa muzičkim programom „Balkan koncept” nakon čega je upriličena gala večera na gornjoj terasi Kraljevskog Dvora.

Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar obratio se gostima i brojnim prisutnim predstavnicima medija.

Posle obraćanja prisutnima Prestolonaslednik je isekao rođendansku tortu.

Govor Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra

Vaša Veličanstva, Vaša Kraljevska Visočanstva, Vaša Svetla Visočanstva, Vaše Ekselencije, Vaša Svetosti, časni oci, imami i efendije, Vaša Lordstva, dame i gospodo, hvala vam što ste došli na moj rođendan.  Veoma sam srećan što ste večeras ovde, u domu mojih predaka. U zemlji koju su svojim životima stvarali moji preci i preci mojih zemljaka. U gradu koji je postao naša prestonica pre šest vekova.

Sada, kada punim sedamdeset godina, dobar je trenutak za preispitivanje prethodnih decenija.

Za nekoga ko je, voljom sudbine i igrom istorije, rođen u izgnanstvu, ko je proglašen za državnog neprijatelja u drugoj godini života. Činjenica da svoj sedamdeseti rođendan proslavljam konačno rehabilitovan, u otadžbini, u svom domu, sa svojim narodom i među prijateljima koje sam stekao u svetu, predstavlja emotivan momenat, nešto o čemu sam čitavog života sanjao.  Ja sam zbog toga zahvalan bogu, ali dugujem mnogo i onima koji su večeras ovde da uveličaju slavlje. Onima koji, nažalost, više nisu sa nama, ali čiji nas duh nikada neće napustiti, kao i onima koji su večeras sa nama u mislima, dobrim željama i nadama da ćemo imati budućnost koje smo dostojni.

Borili smo se zajedno za pravdu, demokratiju, ljudska prava, slobodu, poštovanje svake vere, etničkog porekla, za državu ravnopravnih građana, koja je ravnopravna sa ostalim državama i uvažavana od njih, za zajednicu mira, sloge i napretka.

Večeras, okružen svojom užom i širom porodicom, zahvaljujem se mojoj supruzi i našoj deci na ljubavi i podršci. Zahvaljujem mojim rođacima i prijateljima iz brojnih vladarskih domova koji su mi učinili čast svojim prisustvom i svojim lepim željama.

Najlepše zahvaljujem predsedniku vlade gospodinu Aleksandru Vučiću i najvišim državnim funkcionerima u Srbiji, predstavnicima crkava i verskih zajednica, diplomatskom koru i svima vama koji ovo veče i ovu priliku činite nezaboravnim, i – pre svega i iznad svega – našem narodu koji me je učinio srećnim što mu pripadam.

Od Karađorđa do mene postoji kontinuitet služenja narodu i državi. Dok postoji dom Karađorđev, čast služenja narodu i državi neporeciva je dužnost, obaveza i odgovornost, jer potičemo iz naroda, i ta nas činjenica sudbinski obavezuje.

Dugujem mnogo mojoj supruzi za svu njenu ljubav, trud, i svakodnevnu posvećenost, kao i za ovaj poseban rođendan.

Zahvaljujem svom mom osoblju i svima koji su vredno radili da ovaj skup i svaki drugi dan učine mogućim.

Hvala vam, neka vas Bog štiti i ljubav spaja

123Stranica 2 od ukupno 3

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2025 SERBINFO - All rights reserved.