Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić i prvi sekretar Bojan Sojanović posetili su firmu „Albiro“ (ALBIRO AG) i tom prilikom razgovarali sa vlasnicima i direktorima te firme o mogućnostima za investiranje i povećanje proizvodnje u Srbiji.
Ambasador Bradić uputio je predstavnike firme u komparativne prednosti Srbije, važeće sporazume o slobodnoj trgovini, mogućnosti dobijanja državnih subvencija namenjenih investitorima koji otvaraju nova radna mesta, naglasivši mogućnosti za saradnju sa srpskim tekstilnim firmama u Leskovcu, Vranju i Novom Pazaru.
Bradić je upoznao sagovornike sa rezultatima srpske ekonomije u proteklih godinu dana napomenuvši značaj paketa pomoći privredi i građanima koje je Vlada Republike Srbije sprovela.
Generalni direktor „Albiroa“ Roland Losli, direktor prizvodnje Benedikt Švajghart i saradnici predstavili su aktuelne planove firme.
„Albiro“ je firma koja je osnovana pre 190 godina i bavi se proizvodnjom zaštitnih odela namenjenih zaposlenima u komunalnim preduzećima, bolnicama, policiji i drugim institucijama poput Crvenog krsta, a ima ogranke u Austriji, Slovačkoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, kao i u Srbiji.
Ove godine osnovana je firma „Albiro d.o.o. Srbija“, sa namerom da investiranjem u novu opremu u pogonima nekadašnje tekstilne fabrike „Kadinjača“ u Užicu, u Srbiji formiraju svoj glavni centar za proizvodnju zimskih i zaštitnih jakni.
Švajghart izneo je da je „Albiro“ zadovoljan efikasnošću i obučenošću radnika u „Kadinjači“, kao i saradnjom koja je oformljena sa nadležnom lokalnom samoupravom.
Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji gospodin Goran Bradić u intervjuu za portal Serbinfo.ch komentarisao je rad ambasade u Bernu godinu dana nakon prvog slučaja koronavirusa u Švajcarskoj Konfederaciji.
Veoma teška godina je iza nas, Vas je pandemija novog koronavirusa dočekala nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj. Koliko je Vama lično, ali i ostalom diplomatskom osoblju u ambasadi, pandemija promenila način rada?
U Švajcarsku sam na stupio na dužnost pre 14 meseci, a pandemija je, posle svega tri-četiri meseca, znatno izmenila način i ritam rada. Morali smo da se prilagodimo novonastalim uslovima, u skladu sa preporukama i propisima. To je podrazumevalo delimično rad od kuće za većinu osoblja, rad u smenama, po potrebi u birou. Dakle, za mene je bilo najvažnije da očuvam funkcionisanje Ambasade, da u komunikaciji sa švajcarskim i našim institucijama u zemlji odrađujemo naš primarni posao, da pomognemo i odgovorimo na zahteve srpskih državljana i, naravno, da sačuvamo zdravlje celokupnog osoblja i njihovih porodica. U tome smo uspeli. Podsetiću Vas da je Ambasada od aprila do juna prošle godine obezbedila sa švajcarskim nadležnim vlastima da svi naši građani, koji su se ovde zatekli tokom pandemije i lokdauna, tj. zatvaranja granica u celoj Evropi, dobiju privremene dozvole boravka i adekvatna osiguranja po skraćenom postupku, da smo organizovali evakuaciju više od 700 ljudi autobusima, konvojima automobila i avionom, pri tome je za svaki transport bilo neophodno da se obezbede tranzitne dozvole i saglasnosti za ulazak u Srbiju itd. To je bio rad bukvalno 24 časa dnevno. Organizovali smo transport tri respiratora, a potom i pripadajućih rezervnih komponenti, koje su obezbedili bračni par Ivana i Zoran Obradović (iz Frika, kod Berna), kojima još jednom želim i na ovaj način da se zahvalim. Uz sve to radili smo i naš redovan posao.
Da li je pored aktivnosti vezanih za koronavirus bilo vremena za druge diplomatske aktivnosti?
Virusna pandemija je uticala da broj ličnih i direktnih kontakata bude manji nego što je to uobičajeno za naš posao. Imali smo, naravno, i takve sastanke – sa diplomatama, predstavnicima švajcarskih političkih institucija, ekonomskih udruženja, razgovarali smo u većim kancelarijama, uz otvorene prozore, sa maskama na licu… Deo sastanaka smo odrađivali putem video konferencija, više se telefoniralo, koristili su se mejlovi, dakle indirektni načini komunikacije. Kombinovali smo i radili, život i posao nisu smeli potpuno da stanu, prilagođavali smo se. U mom video obraćanju, povodom Dana državnosti – Sretenja (nije bilo zvaničnog prijema i druženja sa diplomatama, dijasporom i drugim gostima, kao što je to uobičajeno), ukazao sam na deo aktivnosti i rezultate koje smo postigli u prošloj godini. Dve švajcarske firme su investirale u Srbiji (Barry Callebaut, Regent Lightning), predsednica Saveznog parlamenta Švajcarske Izabel More je posetila Beograd, Niš i Paraćin u novembru minule godine, pre toga je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić učestvovao na jednoj međunarodnoj konferenciji u Ženevi, potom u Bernu imao susret sa ovdašnjim gradonačelnikom Alekom fon Grafenridom i da ne nabrajam sve… Nastavljamo da radimo istim, punim tempom.
Srbija se često stavlja i skida sa liste rizičnih zemalja koju objavljije Savezna služba za javno zdravlje (BAG). Na društvenim mrežama naši ljudi koji žive u Švajcarskoj kritikuju rad ambasade u smislu da ne čini ništa po tom pitanju. Uzimajući u obzir da diplomatska praksa ne dozvoljava mešanje stranih predstavništva u rad institucija zemlje prijema, da li ima prostora da se na neki način reaguje u tom pogledu?
Pomenuli ste jedno osetljivo pitanje. Ambasade i diplomate prate aktivnosti i dešavanja u zemlji prijema, bez mešanja u unutrašnje stvari. Kada postoje razlozi, mi naravno reagujemo. Pretpostavljam da se sećate mog intervjua na SRF-u, kao i mojih kritičkih izjava na račun BAG (Bundesamt für Gesundheit) u maju i junu prošle godine, koje su prenele ovdašnje novine i internet portali, jer sam reagovao zbog načina na koji se, po mom mišljenju, nepravedno i nekorektno upiralo na srpske državljane u Švajcarskoj kao na grupu koja je, navodno, u većoj meri odgovorna za širenje virusa. Dakle, svaka država donosi mere za zaštitu zdravlja i naše mešanje ne bi bilo primereno, sem ako ne vidimo da je reč o diskriminaciji. Pomenuta situacija od pre nekoliko dana zbog vraćanja Srbije na tzv. „crvenu listu“ se ne može podvesti pod diskriminaciju, bez obzira koliko mi to lično osećali kao neku vrstu nepravde. Videli ste da BAG u proseku dva puta mesečno objavljuje „crvenu listu“ regiona i zemalja – tu su i velike i male države (od SAD do Srbije) regioni susednih država (Austrije, Nemačke, Francuske…), pa nije, naravno, ni njihovim državljanima to baš pravo. Kada postoji potreba, mi možemo da uputimo verbalnu notu ili pismo zvaničnim institucijama, ili da zatražimo objašnjenje od kompetentnih sagovornika. Ipak, treba razumeti da je ovo vreme kada nijedna država ne gleda blagonaklono na masovna kretanja i putovanja ljudi, jer takve situacije donose zdravstveni rizik. Razumem naše ljude koji bar jednom ili dva puta godišnje žele da odu u Srbiju i obiđu familije, ali je sve to sada komplikovano i otežano. Nadamo se da će, ipak, u dogledno vreme doći do normalizacije. Počelo je vakcinisanje, vidimo svetlo na kraju tunela.
Našim državljanima se čini da se Srbija stavlja na listu rizičnih zemalja svaki put u vreme velikih praznika ili odmora, kada naši ljudi obično putuju u Srbiju, da li i Vi imate takav utisak?
Mislim da sam na to pitanje u najvećoj meri već odgovorio u prethodnom. Mi smo jedna od većih grupa stranaca u Švajcarskoj, te samim tim i pomenute mere više utiču na nas nego na neke druge nacije. BAG ima svoje standarde koji se odnose na broj novozaraženih na 100.000 stanovnika, prate situaciju u drugim državama, nas su stavljali i skidali, pa ponovo stavljali na „crvenu listu“. Moj utisak je da postoji određena koincidencija i da se na taj način, možda, preventivno deluje. Jer, kao što sam pomenuo, masovna kretanja ljudi nose rizik. I sam se pitam zašto ograničavaju kretanje određenih grupa ljudi, a na drugoj su otvorena skijališta, svakog dana u Švajcarsku ulazi oko 300.000 ljudi iz pograničnih regiona, oni su izuzeti od karantina i drugih restrikcija, pa se može postaviti pitanje da li je i koliko nešto logično? Pretpostavljam da su u pitanju ekonomski razlozi. Svaka zemlja definiše i sprovodi mere za koje misle da su u skladu sa situacijom, a koje nam nekad odgovaraju, a nekad ne.
Da li se aktuelna pravila za ulazak u Srbiju ili u Švajcarsku odnose i na diplomatsko osoblje?
Akreditovano diplomatsko osoblje u svim zemljama ima određene olakšice, kada je u pitanju putovanje ili ulazak/povratak u zemlju, zbog našeg statusa i prirode posla. Međutim, sve diplomate su istovremeno dužne da poštuju propise i zakone u zemljama u kojima rade i žive.
Da li možete da uporedite aktivnosti Švajcarske i Srbije u borbi protiv koronavirusa?
Svaka država preduzima aktivnosti i mere da na najbolji način sačuva zdravlje stanovništva, očuva ekonomiju i, naravno, u što manjoj meri ograniči kretanje i slobode ljudi. Mere u suštini nisu bile mnogo različite, jer svi imamo isti problem. Neke su države reagovale brže, primenjivale strožije mere, pa popuštale, kombinovale strategije itd. U Srbiji su u rekordnom roku izgražene dve nove bolnice, a još pre pandemije je obnovljen značajan broj bolnica i ambulanti. Mislim i da je Srbija veoma dobro upravljala krizom od prvog dana. Ako uporedimo, recimo, visinu našeg budžeta za zdravstvo, bruto domaći proizvod i neke druge elemente – mislim da smo zaista postigli izvanredne rezultate. Naravno, posle bitke svi su generali pametni, uvek ima onih koji kritikuju ili misle da bi nešto moglo/trebalo drugačije da se radi, ali ova bitka protiv virusa i dalje traje, ovo je maraton, a ne trka na 100 ili 200 metara. Svako, naravno, može da uporedi brojke i procente, veličinu zemlje i broj stanovnika, broj zaraženih i umrlih, kao i druge parametre i da donese svoj sud. Moj utisak je da je i švajcarska vlada dobro radila svoj posao, na nešto malo drugačiji način, ali sud o tome treba da daju njihovi stručnjaci i građani.
Kao što možemo da vidimo proces imunizacije u Srbiji napreduje veoma dobro. Srbija je vakcinisala dva puta više od Švajcarske, kako to komentarišete?
Srbija je naučila neke stvari na početku pandemijske krize, a to je da se treba uzdati u svoje resurse, kao i da sa prijateljima i saveznicima nastoji da reši problem. Svi smo bili svedoci određenog egoizma pojedinih država na početku pandemije, ali i velike solidarnosti nekih zemalja – mi smo prve isporuke zaštitne opreme dobili iz Kine, potom Norveške, zatim Rusije, a onda su stigli i avioni iz EU. Zahvaljujući mudrom i pravovremenom reagovanju državnog rukovodstva, kao i odličnim ličnim kontaktima predsednika države Aleksandra Vučića, velikom angažovanju stručnih timova oko premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i drugih – uspeli smo da u kratkom roku obezbedimo vakcine četiri proizvođača – od Bionteh/Pfizera, preko ruskog Sputnjika V i kineskog Sinofarma, do AstraZeneke. Uspostavili smo odličan elektronski sistem za registraciju ljudi koji žele da se vakcinišu, obezbedili logistiku i objekte za vakcinisanje. Srbija je dobila u poslednjih par nedelja dosta javnih pohvala, kako od stranih državnika, tako i od uglednih inostranih medija, kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija, gde smo u evropskom i svetskom vrhu. Na to sam posebno ponosan kao srpski diplomata, a verujem i svi naši građani, gde god da žive. Švajcarska ima razvijen i snažan zdravstveni sistem, ali i specifičan politički sistem – Savezna vlada radi deo posla, deo obaveza je na kantonima, kod nas su stvari bile postavljene na drugačiji način. Verujem da će i Švajcarska ubrzati tempo vakcinacije.
Da li će te i Vi primiti vakcinu?
Da. Supruga i ja ćemo se vakcinisati.
Ovo je nova situacija za sve, kako će u praksi biti regulisana vakcinacija diplomatskog osoblja? Da li će se vakcinisati u Švajcarskoj ili u Srbiji?
Postoji mogućnost da se diplomate u Švajcarskoj prijave i prime vakcinu, ali to ovde ide nešto sporije, dok se vakcinišu sve prioritetne grupe. Dakle, po svoj prilici, vakcinu ću primiti u Srbiji, nadam se u narednih nekoliko nedelja.
Mnogi ljudi u Srbiji misle da će ukoliko se vakcinišu osloboditi obaveze karantina nakon dolaska u Švajcarsku ili negativnog PCR testa, da li će to biti moguće?
U ovom trenutku obavezno je da se prijavi, tj. registruje ulazak u Švajcarsku, obavezan je PCR test i karantin od deset dana po dolasku u zemlju, koji može da se prekine negativnim testom tek sedam dana od ulaska u Švajcarsku. U EU se razmatra uvođenje elektronskih sertifikata kao dokaza o primljenoj vakcini koji bi omogućio lakša putovanja. Videćemo kako će se stvari odvijati.
Povodom predstojećeg Dana državnosti Republike Srbije, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj g. Goran Bradić obratio se putem video poruke koju možete pogledati na sledećem linku.
Prenosimo vam u celosti obraćanje ambasadora g. Gorana Bradića:
Poštovane dame i gospodo, ekselencije,
cenjene koleginice i kolege,
Petnaesti februar je Dan državnosti Republike Srbije. Toga dana obeležavamo dva važna događaja iz istorije koje čuvamo u sećanju. Godine 1804. podignut je Prvi srpski ustanak protiv Otomanske imperije, a trideset godina kasnije Srbija dobija svoj prvi Ustav.
Prošle godine smo u našoj ambasadi u Bernu zajedno slavili i imali prilike da nazdravimo čašom dobrog vina ili rakije. Sada zbog pandemije to možemo da učinimo virtuelno.
Prošla 2020. godina je počela uobičajeno i bila je, uprkos pandemiji, i velikim problemima vrlo uspešna godina, u kojoj su Srbija i Švajcarska, produbile i poboljšale političke i ekonomske odnose. Realizovano je više bilateralnih poseta na najvišem političkom nivou, kao i brojnih poslovnih kontakata.
Vlada Srbije je finansijskim paketom od 6 milijardi evra, što predstavja 12,7 % BDP, pomogla građanima, i privredi da prebrode krizu. Tako je, statistički gledano, u poređenju sa zemljama regiona, ali i EU, Srbija postigla najbolje ekonomske rezultate. Pad BDP iznosio je ispod 1%, što, pod poznatim okolnostima, predstavlja dobar rezultat. Nezaposlenost, kao i javni dug zemlje, (ispod 60% BDP) su ostali na niskom nivou, što predstavlja vrlo zapažen rezultat.
Robna razmena između Srbije i Švajcarske dostigla je u prošloj godini vrednost veću od 500 miliona franaka. Srpski izvoz porastao je 10,7% , a švajcarski 2,1%. Zajedno smo realizovali više projekata u naučnoj i ekonomskoj oblasti.
Dozvolite mi da se zajedno osvrnemo na godinu 2020.
Četrnaestog januara sam predao akreditivna pisma predsednici Švajcarske konfederacije gospođi Simoneti Somarugi. Nakon novogodišnjeg prijema za diplomatski kor u Bernu, usledio je 50. Svetski ekonomski forum u Davosu, gde je bilo prisutno oko 3.000 političara, ekonomista, poslovnih ljudi, kao i drugih brojnih gostiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se u prva tri dana foruma sa mnogobrojnim učesnicima i gostima. Premijerka Srbije Ana Brnabić je imala brojne razgovore sa učesnicima Foruma u drugoj polovini ovog jednonedeljnog događaja.
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac i njen zamenik Branko Stamenković razgovarali su u februaru u Bernu sa resornim kolegama Mihaelom Lauberom i Žakom Rejrodom o saradnji u oblasti pravosuđa.
Pored sastanaka sa ambasadorima drugih država, u Bernu imao sam nastupne posete i kod generalnog direktora Univerzalne poštanske unije (UPU) Bišara Huseina, kao i kod generalnog sekretara Međudržavne organizacije za internacionalni železnički saobraćaj (OTIF) Volfganga Kupera.
Veoma korisni i intersantni su bili i razgovori sa državnom sekretarkom švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova gospođom Kristinom Marti, kao i sa državnim sekretarom Sekratarijata za migracije Mariom Gatikerom.
Kontakti sa poslovnim udruženjima Švajcarske su za nas od velikog značaja. O mogućnostima unapređenja ekonomske saradnje razgovarali smo sa predstavnicima Švajcarske razvojne pomoći (SDC), Švajcarske privredne komore za Jugoistočnu Evropu, Economiesuisse, i Switzerland Global Enterprise u Cirihu.
Međunarodni konzern Barry Callebaut, sa sedištem u Švajcarskoj, je početkom godine u Novom sadu započeo izgradnju nove fabrike čokolade u vrednosti od 50 miliona EUR.
Firma Regent Lighting iz Bazela dogovorila je u martu sa gradskim vlastima u Svilajncu otvaranje pogona za proizvodnju rasvete u vrednosti od 8 miliona eura.
Negovanju naše kulture i učenju srpskog jezika pridajemo veliki značaj. U okviru inicijative za očuvanje ćiriličnog pisma „ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ organizovali smo početkom marta, u Ambasadi, interesantnu promociju dečije knjige.
Važan događaj predstavljalo je otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu, devetog juna predhodne godine, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić, kao i švajcarskog ambasadora u Beogradu Filipa Gea.
Ovaj i još tri naučno-tehnološka parka u Srbiji realizuju se zahvaljujući saradnji i finansijskoj podršci Švajcarske Konfederacije.
Realizovao sam sredinom godine interesantnu posetu redakciji Internet-njuz-portala NAU.CH
Imao sam sredinom jula veliku čast da budem gost gradonačelnika Berna Aleka fon Grafenrida i njegovog tima. Gradonačenlik Beograda Prof. dr Zoran Radojičić učestvovao je početkom oktobra sa saradnicima na međunarodnoj konferenciji UN u Ženevi. Nakon toga posetio je, na poziv gradonačelnika Berna glavni grad Švajcarske. Delegacija iz Beograda je, takođe, obišla modernu elektranu „Energieforsthaus“ u Bernu.
Početkom novembra je predsednica Nacionalnog saveta švajcarskog Saveznog parlamenta Izabela More posetila Beograd, gde je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne Skupštine Ivicom Dačićem,premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim. Tom prilikom obišla je gradove Niš i Paraćin, gde se realizuju zajednički srpsko-švajcarski projekti.
Zahvaljujući inicijativi Ambasade i podršci poslanika saveznog parlamenta, gospođe Kriste Markvalder i gospodina Kristijana Imarka, 17. decembra prošle godine je oformljena nova parlamentarna Grupa prijateljstva Švajcarska-Srbija, koja trenutno ima deset poslanika.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, sa velikim ponosom mogu ovom prilikom da kažem da je Srbija među prve tri zemlje u Evropi, koje su počele masovno vakcinisanje stanovništva. U pogledu broja stanovnika, koji su do sada dobili vakcine, Srbija je na drugom mestu u Evropi.
Premierka Srbije Ana Brnabić primila je 24. decembra 2020. u Beogradu, kao prva predsednica vlade jedne zemlje u Evropi,
vakcinu protiv COVID-19. Srbija je do sada nabavila kako Pfizer Biontech, takođe i ruske Sputnjik V i kineske Sinofarm vakcine. U narednom periodu očekujemo isporuke vakcina i drugih proizvođača, sa nadom da što pre pobedimo pandemiju.
Ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim građanima za strpljenje, razumevanje i podršku u ovom teškom periodu, kao i da poželim sve najbolje povodom Dana državnosti.
Uvaženi i dragi zemljaci, srećan vam Dan državnosti Sretenje!
Goran Bradić, ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji
Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić u izjavi za frankfurtske „Vesti“ uputio je apel našim sunarodnicima da kupovinom robe proizvedene u otadžbini pomognu srpsku privredu i razvoj društva u celini.
Bradić je ukazao na to da su se pored već tradicionalno prisutnih proizvoda iz Srbije na švajcarskom tržištu našli novi proizvodi iz Blaca, Brusa i Topličkog kraja.
Ambasador je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno javnosti prezentovao odlične ekonomske rezultate, ostvarene u minuloj godini, kao i da je šef srpske diplomatije Nikola Selaković kao jedan od prioriteta Ministarstva spoljnih poslova, definisao ekonomsku diplomatiju.
Apel „kupujmo domaće i u inostranstvu“ po rečima ambasadora, govori o patriotizmu i ekološkoj svesti, što doprinosi daljem napretku Srbije, pogotovo ako uzmemo u obzir brojnost srpske dijaspore u Švajcarskoj i drugim zemljama Evrope i sveta.
Ambasada Republike Srbije u Bernu obaveštava sve državljane Srbije u Švajcarskoj da će usled novih mera koje je propisalo Savezno veće Švajcarske Konfederacije, a koje stupaju na snagu od ponedeljka 18.01.2021. do nedelje 28.02.2021. godine, biti neophodno zakazivanje termina za SVE konzularne usluge osim za preuzimanje gotovih pasoša i izdavanje sprovodnica.
Termini se mogu zakazati na broj telefona 031 352 6353, od 08 do 16 časova svakog radnog dana.
Ambasada Republike Srbije u Bernu se zahvaljuje na razumevanju i apeluje na sve sugrađane da se pridržavaju propisanih mera.
Ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić, povodom objave spiska 29 zemalja sa većim rizikom zaraze, za koje važi mera karantina, među kojima je i Srbija, apelovao je na švajcarske vlasti da, umesto obaveznog karantina, omoguće građanima koji se vraćaju iz Srbije prikažu negativan PCR test kako ne bi skraćivali svoj odmor.
Nadležna Federalna kancelarija za javno zdravlje (BAG), zajedno sa nadležnim ministarstvima, kako ističe, pratiće situaciju u zemljama sa spiska rizičnih, i po potrebi skidati i dodavati države.
Ambasador Bradić je, s tim u vezi, u intervjuu javnom servisu SFR i više štampanim i onlajn medijima, izrazio uverenje da je švajcarska vlada jedino na osnovu činjenica i preporuka eksperata donela svoju odluku.
Od mere karantina u Švajcarskoj pogođeno je oko 150.000 ljudi poreklom iz Srbije.
Bradić je uveren da će jedan broj odustati od odmora u Srbiji, ali i da će sigurno narednih nedelja mnogo ljudi iz Srbije krenuti ka Srbiji.
Za njih je obavezan karantin, naravno, problem. Ili će morati da skrate odmor ili da uzmu dodatno neplaćene dane. Zato bi bilo korisno ako bi povratnici mogli u Srbiji ili Švajcarskoj da urade test na koronu i u slučaju negativnog rezultata budu oslobođeni karantina, ukazao je Bradić za Tagesancajger.
On je kazao da je to apel vladi u čiji rad, naravno, ne želi da se meša.
Bradić je istovremeno izrazio nezadovoljstvo zbog pojedinih medijskih navoda gde se apostrofira Srbija, a ne druge zemlje.
U Cirihu je bilo 11 od 72 novo zaražena iz Srbije. Odakle je ostalih 61? Zašto mediji pominju samo Srbe, ali ne, na primer, i Šveđane, za koje, takođe, važi karantin. Sa tim jednostranim pogledom protiv Srba imam problem. Kao ambasador sam, možda, malo subjektivan, ali ne verujem da su Srbi u ovoj pandemiji najveći problem Švajcarske, poručio je on.
Bradić je kazao da Srbija ne stoji ništa gore od drugih sličnih zemalja u Evropi i izrazio uverenje da će Srbija virus staviti pod kontrolu.
Na konstataciju da je problem što su u Srbiji usred pandemije, održani izbori, Bradić je podsetio da je u to vreme epidemiološka situacija bila dobra, da su na izbornim mestima primenjene posebne mere higijene i važila je obaveza nošenja maski.
I u Švajcarskoj je više stotina Srba glasalo u ambasadi u Bernu, Generalnom konzulatu u Cirihu i Kongresnom centru u Luganu. Izbori nisu bili nikakav problem, kazao je on.
Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić reagovao je zbog posebno isticanje Srba u izveštaju o novozaraženima, Savezne službe za zdravstvo Švajcarske (BAG).
BAG je u četvrtak objavio podatak o 52 nova slučaja zaraze korona virusom, posebno navodeći da je sedam „uveženo“ iz Srbije.
Bradić je izrazio začuđenost što je Štefan Kuster iz BAG-a prilikom pominjanja broja novozaraženih posebno izdvojio Srbe. „Ostale slučajeve BAG nije dalje objasnio. Taj način predstavljanja podataka izaziva čuđenje“, rekao je Bradić.
„Situacija u Srbiji je stabilna, ali poslednjih nekoliko dana došlo je do povećanja broja zaraženih“, rekao je ambasador Bradić.
Ambasador povećanje broja novih slučajeva pripisao prisustvu publike na dve fudbalske utakmice i tensikom turniru na kojem je zaražen i teniser Novak Đoković. Pored toga ublažene su ili ukinute, objašnjava ambasador, oštre restriktivne mere koje su uvedene, kao što je naprimer bila kontrola na granicama.
Ambasador Bradić upozorava sve one koji putuju, a planiraju da se vrate u Švajcarsku da „urade test odmah prilikom povratka u Švajcarsku kako ne bi ugrozili druge ljude“.
Takođe apeluje na sve Srbe koji žive u Švajcarskoj da ukoliko je to moguće, otkažu odmor u Srbiji, „Bilo bi idealno, zbog stanja u većini evrpskih zemalja ako bi ljudi, uopšte, a to ne važi samo za Srbe, odustali od putovanja“.
Ukoliko ipak noje moguće odustati od planiranog putovanja ili odlaska na odmor u Srbiju, ambasador Bradić napominje da se treba pridržavati svih restriktivnih mera koje su na snazi u Srbiji.
Reakciju ambasadora Bradića prenela je većina švajcarskih i srpskih medija.
Prema informacija javnog servsa SRF, Švajcarske vlasti razmišljaju o uvođenju posebnih kontrola putnika iz Srbije, kao što je na primer obavezno merenje temperature.
Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji gospodin Goran Bradić i konzul u Ambasadi Republike Srbije u Bernu gospodin Predrag Mandić, odgovorili portalu Serbinfo.ch na pitanja o aktuelnoj situaciji koja je prouzrokovana pandemijom koronavirusa.
Kakva je trenutna situacijia u Švajcarskoj što se tiče naših državljana koji su se prijavili za povratak u Srbiju?
Ambasada Republike Srbije u Bernu i Generalni konzulat Republike Srbije u Cirihu su, do ovog trenutka, posredovali u povratku preko 450 naših državljana u Republiku Srbiju. Organizovani transport je sproveden u 5 etapa, 1. aprila autobusima, 4. aprila avionom, 20. aprila autobusima, 26. aprila u konvoju automobila i 29. aprila autobusima. Dalje evakuacije zavise od odluka Vlade Republike Srbije u pogledu normalizacije saobraćaja koji je najavljen za posle 18. maja. Na tzv. evakuacionim listama Ambasade i Generalnog konzulata trenutno se nalazi preko 750 ljudi i nove prijave svakodnevno pristižu, naročito nakon što se naši sugrađani uvere da je neka evakuacija uspešno sprovedena. Međutim, apelujemo na ljude u Švajcarskoj da se strpe, jer je evakuacija prvenstveno bila namenjena turistima koji su bili zarobljeni u međunarodnim zonama aerodroma po svetu, turistima koji su bili zatečeni u svojim privatnim kolima sa srpskim registarskim oznakama, studentima, majkama s decom, đacima i bolesnicima.
Ko određuje prioritete i po kom osnovu se kontaktiraju lica koja su prijavljena za povratak, kada postoji organizovan prevoz?
Kategorije prioriteta je odredilo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, o čemu se informacija može pronaći i na sajtu Ambasade. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je odredilo da su prioriteti u evakuaciji lekari i medicinsko osoblje koji su izrazili želju da dođu u Srbiju kako bi pomogli u borbi sa opasnom zaraznom bolešću COVID-19, đaci i studenti, trudnice i majke sa maloletnom decom, hronični bolesnici. Lica koja se prijave Ambasadi stavljaju se na evidencionu listu, koju je kreiralo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i dostavilo uzorak svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u svetu. Na toj listi se unose sledeći podaci: ime i prezime, datum rođenja, broj srpske putne isprave (pasoša), datum izdavanja pasoša, do kada važi pasoš, matični broj (JMBG), boravak u inostranstvu (mesto u kome se osoba nalazi), kontakt telefon, mejl adresa, prebivalište u Srbiji (tačna i potpuna adresa na kojoj će lice boraviti u 28-dnevnom karantinu – ulica, broj i mesto), kao i obrazloženje u najkraćoj mogućoj formi zbog čega je neophodan povratak u Srbiju. Kada se ukaže prilika u pogledu prevoza, pristupa se traženju odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, koje je preduslov da zemlje na tranzitnoj ruti do Srbije prihvate prolazak autobusa ili konvoja preko svoje teritorije. Ambasada kontaktira lica mejlom, uz traženje obavezne potvrde da su mejl pročitali, da su saglasni s uslovima putovanja i da će u naznačeno vreme biti na mestu polaska prevoza. Lica koja ne odgovore na mejl do zadatog termina, pozivaju se telefonom, kako bi se osiguralo da su poziv primili. Nažalost, jedan deo naših državljana ostavlja neispravne kontakt telefone, pa čak i mejlove, nakon čega se prednost daje drugima. Ljudima koje Ambasada ne uspe da dobije na telefon, ne uskraćuje se pravo na evakuaciju. Pravo na evakuaciju se uskraćuje samo onima koji izričito ODBIJU poziv ili onima kojima bude odobren ulazak u Srbiju, a oni se ne pojave na autobusu i ostave prazno mesto.
Koliko je do sada naših ljudi do sada vraćeno u Srbiju u organizaciji Ambasade?
U organizaciji Ambasade R. Srbije u Bernu je, gore navedenim sredstvima prevoza, do 1. maja 2020. godine vraćeno 216 ljudi sa lista za evakuaciju. Generalni konzulat je organizovao vraćanje za oko 230 naših sugrađana. Takođe, sva lica kojima je evakuacija ponuđena a nisu se na nju odazvali, skinuti su sa lista, kako više ne bi zauzimali mesta drugim zainteresovanim licima. Trenutno na aktivnim spiskovima Ambasade i Generalnog konzulata u Cirihu imamo još 754 ljudi koji još čekaju na evakuaciju ili normalizaciju saobraćaja.
Da li je moguće da se neko sam, sopstvenim prevozom, uputi ka Srbiji?
Moguće je, ali saglasnost za to mora dati Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nakon razmatranja razloga ovakvog tranzita i ukoliko u konvoju ima više od 5 vozila zbog propisa Slovenije, Hrvatske i još nekih država na ruti do Srbije. U tom slučaju, osim podataka navedenih pod tačkom 2, potrebno je Ambasadi dostaviti i vrstu, marku i tip vozila, broj registarskih oznaka vozila, broj vozačke dozvole vozača, koji mora biti i vlasnik tog vozila. Međutim, iz prakse znamo da ovaj tip prevoza nosi sa sobom izvestan stepen rizika, jer može doći do izdvajanja, pa potom gubitka vozila iz konvoja, a samo konvoj u celini može da prođe kroz države na putu do Srbije i kao celina da uđe u Srbiju.
Da li imate informacije što se tiče tranzita kroz zemlje na putu do Srbije?
Imamo sve informacije koje su nam potrebne da realizujemo evakuacione konvoje i sarađujemo sa našim ambasadama u navedenim zemljama koje posreduju u realizaciji tranzita i pribavljanju tranzitnih dozvola diplomatskim putem, naravno, na osnovu instrukcije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Kada će biti otvorene granice u Srbiji?
Odluku o ovome donosi Vlada Republike Srbije, a Ambasada Republike Srbije u Bernu će je istog dana objaviti na svom sajtu kao prvu vest. Prema nekim nezvaničnim informacijama, kao datum normalizacije avio-saobraćaja, odnosno otvaranja aerodroma pod određenim uslovima, se pominje 18. maj.
Da li je obavezan karantin u Srbiji i koja vrsta karantina je u pitanju?
Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji u Srbiji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje, a koji ulaze u Republiku Srbiju, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 28 dana (izolacija u kućnim uslovima) ili druga mera koju odrede nadležni organi u skladu sa epidemiološkom situacijom.
Lica kod kojih se uoče simptomi zarazne bolesti COVID-19, odmah se upućuju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Izricanje epidemiološke mere je obavezno. Licima koja odbiju izrečenu meru biće uskraćen ulazak u Republiku Srbiju.
Da li će ove godine naši državljani koji žive u Švajcarskoj moći da svoj odmor provedu u Srbiji?
S obzirom na brojne faktore koji uslovljavaju precizan odgovor, u ovom trenutku nemoguće ga je dati. Verujemo i nadamo se da će to biti moguće.
Da li naši državljani u Srbiji mogu da dođu turistički u Švajcarsku u ovom trenutku?
Za ovo pitanje nadležni su organi Švajcarske Konfederacije, i odgovor na ovo pitanje 1. maja 2020. godine glasi – ne.
Kakva je saradnja između Švajcarske i Srbije u periodu krize izazvane pandemijom koronavirusa?
Švajcarska je donirala Republici Srbiji 500.000 švajcarskih franaka za ublažavanje posledica pandemije COVID-19 odnosno nabavku zdravstvene opreme. S obzirom da ni sami nisu raspolagali dovoljnom količinom zaštitne opreme na početku krize, odlučili su da njihova pomoć bude finansijske prirode, na čemu su im država Srbija i njeni građani izuzetno zahvalni. Ambasada Republike Srbije u Bernu i švajcarsko Ministarstvo inostranih poslova uspeli su 4. aprila da organizuju let srpskih državljana na relaciji Cirih – Beograd, čiji je trošak snosila švajcarska strana.
Ambasada Republike Srbije u Bernu obaveštava sve one koji su podneli zahteve za pasoš da je od ponedeljka, 27.04.2020. godine, moguće preuzimanje gotovih putnih isprava u Ambasadi.
Preuzimanje se vrši svakog radnog dana od 08.30-14.30 časova.
Potrebno je poneti stari pasoš radi poništenja, a lica koja su dala otiske, moraju doći lično, kako bi ponovo dala otiske. Za maloletne potrebno je prisustvo roditelja ili staratelja koji je bio prisutan i prilikom podnošenja zahteva za pasoš. Maloletna lica koja nisu dala otiske (najčešće deca ispod 12 godina) ne moraju biti prisutna prilikom uručivanja pasoša.
Slanje pasoša poštom nije moguće iz tehničkih razloga.
Iz Ambasade su zamolili da svi oni koji dolaze prilikom forimranja evenutalnog reda pri ulasku u Ambasadu poštuju socijalnu distancu u razmaku od 2 metra, a ulazak u Ambasadu biće dozvoljen samo uz obavezno nošenje maski i rukavica.
Podnošenje zahteva za novi pasoš još uvek nije moguće, a Ambasada će blagovremeno obavestiti o tome kad bude ponovo moguće zakazivanje termina za pasoše, kao i vršenje drugih konzularnih usluga.
Ambasade se zahvaljuje svim građanima na razumevanju.
„Prvog aprila je jedan autobus krenuo je iz Berna sa 23 putnika, priključio se drugom u Cirihu gde su bila 22 putnika, jer preporuke da u prevozu bude određena razmak između ljudi. Dakle, ukupno 45, svi imaju maske, rukavice, mi smo preko ministarstva spoljnih poslova obezbedili tranzitne dozvole za Austriju, Nemačku, Sloveniju i Hrvatsku“, rekao je Bradić Tanjugu.
„Mi i dalje sređujemo spiskove, prioritetne liste prema instrukcijama ministarstva spoljnih poslova, postoje kategorije lica koji imaju prioritet. Prvo lekari, medicinske sestre koji žele da se vrate u Srbiju i pomognu kolegama u borbi protiv virusa korona, zatim đaci, studenti, majke sa maloletnom decom, hronični bolesnici“, kaže on.
Kako je naveo, to je samo prva grupa jer se još oko 500 ljudi se prijavilo za povratak.
Na području konzulata u Cirihu, kaže, ima još nekih 340-350 ljudi koji su izrazili želju da se vrate i na konzularnom području u Bernu oko 170 ljudi, tako da se traži najrealniji i najbrži način da se ljudi vrate.
Ambasador Bradić se osvrnuo i na aktuelnu situaciju i Švajcarskoj.
„Švajcarska ima 26 kantona, u tri-li četiri je izuzetno teška situacija, ali ima i nekoliko gde nije registrovan nijedan preminuli“.
Ambasador kaže da su dvojica diplomata Republike Srbije koji rade u Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, koji su zaraženi koronavirusom dobro.
„Koliko znam kolegama je bolje, ovaj drugi koji je izašao iz bolnice je u dobrom stanju, bez temperature i to je najvažnije“.
U Švajcarskoj je od 19. marta na snazi vanredno stanje, podseća Bradić i kaže da su mere uvođene postepeno.
„Prvo su otkazivani veliki skupovi i utakmice, pa skupovi preko 100, pa preko 50 ljudi i sada su zatvorene škole, prodavnice, sem prehrambenih prodavnica, benziskih pumpi, apoteka, pošti i banki“, kaže on.
Prodavnice, navodi, uglavnom rade do 18 ili 20 časova, a u nekim kantonima bilo je i zahteva da se zaustavi i rad u preduzećima, ali problem je što je Švajcarska u veklikoj meri zavisna od strane radne snage.
„U normalnim okolnostima svaki dan u zemlju ulazi oko 330.000 ljudi, iz Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, kontrolišu se na granicama, ali svi koji imaju radnu dozvolu ulaze, deo radi od kuće. Ne postoji zabrana izlaska, ali je preporučeno starijim od 65 da se što manje kreću, apoteka, odlazak kod lekara“, objašnjava Bradić.
Ističe da su, gledajući statistiku, brojke obolelih nešto više nego u Austriji koja je slične veličine, da procentualno to može da se poredi sa nekim drugim zemljama i dodaje da se Švajcarci generalno više brinu o finansijsko ekonomskim posledicama krize.
„Jedno vreme bilo je teško nabaviti maske i dezinfekciona sredstva, ljudi se snalaze, online, naručene su dve linije iz Kine, plus iz Kine i Indije, iz fabrika gde se proizvode sirovine za hemijsku i farmaceutsku industriju koja je veoma jaka. Jednostavno, ovde je atmosfera i dalje opuštena, ali cifre su takve, kakve su“, kaže on.
Vlada je, naravno reagovala i sa ekonomskim merama, prvo je spremljen paket od 10 milijardi franaka pomoći, ali brzo je povećan na 42 milijarde.
„Doneli su odluku da se malim i srednjim preduzećima po ubrzanoj i skraćenoj proceduri, bukvalno za pola sata, odobravaju krediit do 500.000 franaka, za koje garantuje država sa nultom kamatnom stopom, rok vraćanja je do pet godina, izuzetno do sedam. Iznos kredita može da bude do 10 odsto prometa firmi. Za veća preduzeća su paketi do 20 miliona franaka, pri čemu se naravno gleda bonitet firme, država garantuje 85 odsto za takve kredite, a banka snosi 15 odsto rizika. Kamata je između 0,5 i 0,9 odsto, moguće je i odlaganje poreza, neće biti naplaćivane zatezne kamate. Posle 19. aprila do kad važi vanredne stanje napraviće se analiza, pa će se videti dalji koraci“, zaključio je Bradić.
