Porodica
Porodica je danas definisana kao zajednički život zasnovan na odnosu roditelj – dete. To je posebna prijateljska sredina koju karakterišu emocije, podrška i zaštita, i koja predstavlja oslonac za sve svoje članove. Porodica je osnovni elemenat društva, sa svim svojim emotivnim, edukativnim, kulturološkim, građanskim, ekonomskim i društvenim aspektima. To je mesto susretanja, učenja, dijaloga, međusobnog poštovanja, prenošenja vrednosti i solidarnosti među različitim generacijama. Sve osobe svoja prva iskustva stiču unutar porodice, koja obezbeđuje elemente neophodne za dalji razvoj i kasniji život, kao što su podrška, međusobno ohrabrenje, podela odgovornosti, promovisanje nezavisnosti. Matične kulture nekih stranaca koji žive u Tićinu nemaju uvek isto poimanje porodice, jednakosti polova ili dečijeg obrazovanja koji su prisutni u zapadnoj kulturi. Uputno je da te zajednice, zadržavajući praktikovanje svojih običaja i tradicije u porodičnom okruženju, budu otvoreni i prema principima i vrednostima zemlje u koju su došli da žive, ne samo u okviru posla ili u školi, već i pohađajući kurseve italijanskog jezika i kurseve senzibilizacije na novi sistem, kurseve za mame sa decom u predškolskom uzrastu ili učestvujući u raznim asocijacijama i manifestacijama.
U Švajcarskoj i muškarci i žene imaju pravo da sami odlučuju sa kim će se venčati. Lokalna Matičarska kancelarija (Ufficio di stato civile competente) budućim mladencima daje sve informacije o dokumentima potrebnim za sklapanje braka i vrši građansko zaključenje braka. Oni koji brak žele da sklope u verskim okvirima treba da se obrate svojim verskim zajednicama.
U slučaju smrti lekar piše i potpisuje umrlicu. Smrtne slučajeve u bolnicama registruje direktno bolnička administracija.
U drugim slučajevima je zadatak članova porodice preminulog da smrtni slučaj prijave Opštinskoj službi, uz prilaganje umrlice kao dokaza. Opštine daju informacije u vezi sa sahranjivanjem i svim neophodnim merama. U slučaju da porodica želi i verski obred, mora ga organizovati samostalno. Za pripadnike drugih verskih grupa osim hrišćanske, u Luganu postoje muslimansko i jevrejsko groblje.
Mešoviti brakovi i strani državljani
Kada su jedna ili obe osobe koje nameravaju da se venčaju strani državljani, procedura sklapanja braka iziskuje seriju ličnih dokumenata koje izdaje zemlja čiji su te osobe ili osoba državljani. Do dokumenata se dolazi putem ambasade ili konzulata date zemlje. Zbog toga savetujemo da pre započinjanja procedure prikupite sve informacije blagovremeno kako biste izbegli pomeranje datuma venčanja. Ako supružnici imaju različita državljanstva, sklapanjem braka mogu da steknu državljanstvo drugog supružnika, u slučaju da je to predviđeno zakonima njihovih zemalja. Kada je sklapanje mešovitog braka u pitanju, partner sa stranim državljanstvom ima pravo na prebivališnu dozvolu nakon najmanje pet godina braka. Okružne matičarske kancelarije nadležne su za pripreme vezane za proceduru sklapanja braka, vršenje procedure zaključenja braka i izdavanje uverenja s tim u vezi. U Švajcarskoj istopolni partneri ne mogu da sklope brak, ali im je omogućeno registrovano partnerstvo.
Zajednički život, rastava i razvod
Zajednički život osoba koje nisu venčane ili registrovane u partnerstvo nemaju nikakve posledice. Jedini izuzeci su korišćenje određenih socijalnih usluga, dok su te osobe u pravima i obavezama izjednačene sa bilo kojom drugom osobom koja živi sama. Što se zajedničkog života tiče, nadležna Opštinska služba i Okružne kancelarije (Comune di residenza, Uffici circondariali dello stato civile) predstavljaju izvor svih potrebnih informacija. Posledice rastave ili razvoda imaju i lični i socijalni aspekat, pogotovo ako su u zajednici rođena deca, što sve može imati reperkusije i po pitanju boravišne dozvole. Sve je više slučajeva u kojima parovi koji se rastavljaju ili razvode sklapaju sporazume kojima se reguliše epilog njihove odluke. Ti «sporazumi» su omogućeni i zbog toga što je revizijom švajcarskog Građanskog zakonika (Codice Civile Svizzero) izbrisan koncept «krivice» koji je nekada bio pripisivan jednom od partnera.
Rađanje
Rođenja u bolnici bolnička administracija odmah prijavljuje lokalnoj matičnoj kancelariji (Ufficio di stato civile competente). Nakon porođaja obavljenih u sopstvenom domu, porodica, lekar ili babica su ti koji imaju obavezu da rođenje deteta prijave nadležnoj Matičarskoj kancelariji. Novorođenčad moraju biti odvedena na pregled u neku zdravstvenu ustanovu najdalje tri meseca od dana rođenja. U slučaju da roditelji po rođenju deteta žele da obavljaju neke verske obrede, treba da se obrate svojoj verskoj zajednici.
Deca i mladi
Tićino doprinosi povećanju nezavisnosti i odgovornosti porodica promovišući planiranje struktura za prihvatanje dece koje su po njihovoj meri i koje su u skladu sa rasporedom nastave u školama i radnim vremenom roditelja, sve u cilju da se porodične, školske i poslovne obaveze što bolje uklope. Izbor struktura (jaslica, dnevnih porodičnih boravaka, centara za vanškolske aktivnosti, centara za socijalizaciju, itd.) pokriva teritorijalne potrebe i garantuje kvalitetne uslove smeštaja.
Još jedan bitan aspekat podrške roditeljima koji imaju poteškoća sa odgojem dece jeste inicijativa Kantona Tićino kojom se podržavaju strukture, grupe i asocijacije koje se bave i tom vrstom projekata i pružanjem te vrste pomoći.
Jaslice i dnevni porodični boravak
Jaslice u Tićinu namenjene su deci od 0 do 3 godine. Jaslicama se smatraju centri za dnevni boravak sa kapacitetima dovoljnim za istovremeno prihvatanje petoro ili više dece, koji su otvoreni više od 15 sati nedeljno i imaju dozvolu Kantonalne vlade (Consiglio di Stato). Jaslice moraju biti posebno opremljene za brigu o deci i vršenje svakodnevnih aktivnosti (spavanje, pripremanje obroka i ličnu higijenu), kao i odgovarajućim pedagoškim materijalom i igračkama.
Dnevni porodični boravak sastoji se od pojedinca, para ili porodice koji za skromnu naknadu u svom domu primaju na čuvanje preko dana (uglavnom za vreme ručka ili nakon škole) ne više od petoro maloletne dece istovremeno. Deca su uglavnom do 12 godina starosti. Mnoge opštine imaju posebne centre koji su veoma korisni za socijalizaciju i druženje dece, a u ponudi imaju i podršku za mame. Pedijatrijske ambulante, pedijatri i službe za kućnu negu igraju važnu ulogu u prevenciji i lečenju dečijih bolesti i očuvanju zdravlja i dece i majki.
Prve godine života važna su osnova za kasnije formiranje ličnosti. Zbog toga se u Švajcarskoj velika pažnja poklanja pružanju podrške svoj deci, a posebno najmlađima, čiji je cilj razvijanje njihovih motornih, jezičkih, kognitivnih i društvenih sposobnosti. Podrška se zasniva na iskrenoj i srdačnoj saradnji sa roditeljima i koherentnom pedagoškom pristupu, kao i pomoći stručnih spoljnih saradnika. Deca iz društveno-ekonomski ugroženih porodica najpodložnija su riziku od poteškoća u razvoju ličnosti. Te teškoće za posledicu kasnije imaju slabiji uspeh u školi, profesionalnom obrazovanju i nalaženju posla. Deca imigranata mogu imati veliku korist od programa za najmlađe koji nude razvojnu, obrazovnu i svaku drugu podršku. Cilj Kantona je stoga da poveća pristupačnost ovih ponuda za roditelje i decu strance, kao i da usavrši interkulturalne komunikativne sposobnosti operatera koji im pružaju podršku.
Kao i u ostatku Evrope, i u Švajcarskoj i u Tićinu mnogi se radije odlučuju za kupovinu polovnih predmeta koji su još uvek u dobrom stanju i prodaju se po pristupačnim cenama. U te predmete najčešće spadaju igračke, knjige, nameštaj, alati, bela tehnika i garderoba. U Tićinu, u svim većim gradovima, postoji dosta trgovina polovnom robom, nastalih zahvaljujući inicijativama asocijacija poput ACSI-ja (www. acsi.ch), Caritas Tićina (www.caritas-ticino.ch), Švajcarskog Crvenog krsta odseka Tićino (www.redcross.ch), Emmaus-a (www. emmaus-arce.ch), i SOS Tićina (www.sos-ti.ch). Mnoge opštine imaju i ekološke centre gde je moguće odneti staru belu tehniku i otpad biljnog porekla, odložiti korištene predmete i pronaći još uvek upotrebljive polovne predmete.
Mladi i slobodno vreme
Slobodno vreme, kada su mladi u pitanju, predstavlja vreme van školskih ili radnih aktivnosti, tokom koga se osoba opušta i obrazuje svoju ličnost. Slobodno vreme koristi se za druženje i susrete sa vršnjacima i tokom njega mladi imaju priliku da upoznaju sebe, angažuju se u zajedničkim akcijama i tako steknu neophodna iskustva za ulazak u svet odraslih. Odrasli u tome treba da ih motivišu, podrže i omoguće im da postanu aktivni protagonisti u svom životu, a ne samo pasivni posmatrači, pasivni sledbenici tuđih inicijativa, osmišljenih i organizovanih od drugih i za druge. Tićino mladima nudi brojne društvene centre, kolonije, igraonice i sportske aktivnosti. Baveći se sportom, mnogi mladi Švajcarci i stranci upoznaju nove prijatelje, učeći se tako zajedničkom životu i poštovanju. Za mlade takođe postoje i posebna savetovališta i centri koji nude finansijsku podršku za kreativne i umetničke projekte, a oni koji to žele mogu se uključiti i u Kantonalni savet mladih (Consiglio cantonale dei giovani).
