Home Ekonomija Bogataši povlače novac iz švajcarskih banaka

Bogataši povlače novac iz švajcarskih banaka

Klijenti traže da se novac premesti iz banaka kako bi ga sami čuvali u privatnim sefovima i skladištima

233
0
EPA-EFE/ANTHONY ANEX

Švajcarski privatni bankari kažu da su im neki klijenti tražili da povuku velike količine gotovine iz banaka kako bi ga sami čuvali u privatnim sefovima ili skladištima, bez obzira na reputaciju te zemlje kao sigurne i pouzdane u finansijskom sektoru.

Ocenjuje se da je taj potez posledica već pet godina negativnih kamatnih stopa.

Politika, čiji je cilj bio da spreči jačanje švajcarskog franka, nalagala je bankama da plaćaju naknade Švajcarskoj nacionalnoj banci, pa su u nekim slučajevima banke deo tih dodatnih troškova prebacile na svoje najvažnije klijente.

Takva politika se pokazala nepopularnom kod klijenata koji su navikli da zarađuju od kamata na svojim depozitima, i sada razmatraju kako da izbegnu plaćanja tih troškova.

Norman Vilamin, glavni investicioni direktor za privatno bankarstvo u švajcarskom UBP-u, rekao je da je ograničeni broj klijenata svoj novac već povukao.

„Banka ispituje sve opcije s klijentima, ali banke polako gube mogućnost izbora u pokušaju da nađu način da ne naplaćuju čuvanje velikih iznosa novca”, kaže Vilamin za Si-En-En, a prenosi Tanjug.

Podseća se da su negativne kamatne stope, koje su se pojavila 2015. godine u Švajcarskoj, otežale su bankama da ostvaruju profit od pozajmica i hipoteka.

Švajcarska investiciona banka „Kredit Svis”  najavila je prošle godine da će primeniti negativnu kamatnu stopu od 0,75 odsto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka (2,1 miliona dolara).

To znači da ako klijent u banci na godinu dana drži tri miliona švajcarskih franaka (3,1 miliona dolara), njemu će biti naplaćeno 7.500 švajcarskih franaka (7.750 dolara).

Čak i ako klijenti žele da povuku velike iznose gotovine, kako se navodi, morali bi da osmisle plan skladištenja i osiguranja.

Ludvig Karl, iz kompanije koja iznajmljuje sefove u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, rekao je da je od 2015. godine primećeno sve veće interesovanje za skladištenje gotovine.

Podaci pokazuju i da se broj novčanica u opticaju neprestano povećavao od finansijske krize 2008, a posebno je zabeležen rast upotrebe novčanica od 1.000 švajcarskih franaka.

Si-En-En navodi da je pod pritiskom Švajcarska narodna banka u septembru saopštila da će podići iznos koji banke mogu da skladište, a da ne primenjuju negativne kamatne stope, posle čega je udruženje bankara objavilo da „negativne kamatne stope više ne ispunjavaju svoju ekonomsku svrhu”.

Evropska centralna banka, koja prati negativne kamatne stope u 19 zemalja koje koriste evro od 2014. godine, takođe se suočila sa zahtevima da istraži negativne posledice ovakve politike.