Kada hladan i suv vetar počne da duva preko švajcarskih visoravni, mnogi ljudi se žale na glavobolje i druge tegobe. Uzrok njihovih problema je biza (Die Dise, la bise). Ono što mnogi ne znaju jeste da ovaj specifičan vetar postoji samo u Švajcarskoj.
Mistral, bura ili tramontana – širom sveta postoje brojni vetrovi sa sopstvenim imenima, objašnjava meteorološkinja Sabine Balmer iz SRF Meteo. Na jugu Kalifornije, vetar Santa Ana postao je tragično poznat početkom godine, jer je raspirivao velike požare u okolini Los Anđelesa, koji su odneli desetine života i uništili preko 12.000 kuća.
Švajcarska takođe ima svoj karakteristični vetar: bizu. Ona je jedinstveni meteorološki fenomen vezan za topografiju švajcarske visoravni, koje se sužava prema zapadu.
Specifičan švajcarski fenomen
Uobičajeno je da u Švajcarskoj, severno od Alpa, vetar duva sa zapada. Međutim, za formiranje bize potrebna je visoka vazdušna masa iznad centralne ili severne Evrope i niska iznad Mediterana. Ova razlika stvara vetar koji, suprotno uobičajenom pravcu, duva sa istoka-severoistoka prema zapadu.
Biza se može javiti tokom cele godine. Leti donosi suv vazduh i temperature u skladu sa godišnjim dobom. Zimi, međutim, može izazvati nagli pad temperatura i formiranje visokih magli, jer se hladan vazduh zadržava u „kadi“ švajcarske visoravni.
Brzina preko 100 km/h
Posmatranjem visoravni između Jure i Alpa vidi se da se ono sužava ka Ženevskom jezeru. Biza koristi ovaj „kanal“ i ne može da se proširi prema severu ili jugu. Kako se prostor sužava, tako vetar dobija na brzini.
Ulazeći u zemlju preko Bodenskog jezera, biza u oblasti Ženevskog jezera može dostići brzine od preko 100 km/h. Ovaj snažan vetar i turbulencije koje ga prate predstavljaju opasnost, posebno za aviosaobraćaj u francuskoj Švajcarskoj.
Na putevima može izazvati obaranja drveća i prekide u saobraćaju. Železničke kontaktne mreže takođe mogu biti oštećene, što dovodi do kašnjenja. Na jezerima zapadne Švajcarske stvaraju se visoki talasi, a manja jezera mogu brzo zamrznuti. U proleće i jesen biza može uzrokovati oštećenja vinograda i voćnjaka zbog mraza.
Ipak, biza nije samo problem – prema SRF Meteo, ona može poboljšati kvalitet vazduha uklanjanjem zagađujućih čestica iz atmosfere.
Uticaj na zdravlje
„Kada duva biza i ima magle, reagujem glavoboljom, problemima sa ravnotežom, smetnjama vida, mučninom i vrtoglavicom“, izjavio je jedan 61-godišnjak za St. Galler Tagblatt.
Srećom, ovako jaki simptomi su retki. Ali zbog naglog zahlađenja, meteoropate – osobe osetljive na vremenske promene – često osećaju tegobe dok ovaj vetar prelazi preko zemlje, posebno kada je praćen hladnim i vlažnim vremenom.
Stručnjaci ipak naglašavaju da nema jasnih dokaza da određeni vremenski uslovi izazivaju specifične zdravstvene smetnje.
„Zima veka“ iz 1956. godine
Zimski hladni talasi koje često prati biza mogu imati ozbiljne posledice i u energetskom sektoru. Godine 2012. temperature znatno ispod nule dovele su do velikog porasta potrošnje električne energije i nastanka opasnih ledenica na trotoarima i putevima.
Izuzetno niske temperature zabeležene su i 1986. i 1963. godine, kada su se čak i velika jezera, poput Bodenskog i Ciriškog, potpuno zaledila – fenomen koji se od tada nije ponovio.
Ipak, najekstremniji hladni talas zabeležen je u februaru 1956. godine, takođe uzrokovan bizom. Prosečna mesečna temperatura iznosila je –9 °C, što je najniži prosek u 269 godina merenja od 1755. godine, navodi SRF News.
Christian Raaflaub, swissinfo.ch